MIODRAG AL. PURKOVIĆ KNEZ DESPOT STEFAN LAZARE Predgovor - Sima M. Ćirković Pogovor - Svetozar Radojčić Izdavač - Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, Beograd Godina - 1978 164 strana 21 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Knez i despot Stefan Lazarević Dodatak I - Oko jedne minijature Minhenskog psaltira Dodatak II - Srbi i Sabor u Konstanci Pogovor Skraćenice Imenik lica i mesta `Miodrag Al. Purković (Požarevac, 29. jul 1907 — London, 12. decembar 1976) bio je srpski istoričar. Pripada grupi srpskih istoričara koje su posle Prvog svetskog rata pripremili naši stariji poznati istoričari – profesor Univerziteta u Beogradu – Stanoje Stanojević, Jovan Radonić, Dragutin Anastasijević i Vladimir Ćorović. Toj grupi, zajedno sa Purkovićem, pripadaju Petar Popović, Jovan Tošković, Đorđe Sp. Radojičić, Mihailo Dinić, Dragoslav Stranjaković, Miodrag Jugović i drugi. Purković je rođen 16. jula 1907. godine. (po starom kalendaru) u Požarevcu u trgovačkoj školi od oca Alekse i majke Zorke, rođ. Jovanović. u Požarevcu je završio osnovnu školu i gimnaziju 1924, uvek među najboljima. Takav je bio i na filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je od 1924. do 1928. studirao pod: a)opštu istoriju, b)nacionalnu istoriju i istoriju Vizantije, v)jugoslovensku književnost. Radi proširenja svoga znanja odmah nakon studija odlazi u Pariz, gde je 1928. i 1929. radio u Narodnoj biblioteci, Biblioteci Sorbone, Slovenskom institutu itd. Posle ovoga je svu pažnju posvetio izradi svoje doktorske teze „Avinjonske pape i srpske zemlje“. Tezu je odbranio 1934. i odmah ju je štampao u svom rodnom gradu. Uspešna teza i već dosta objavljenih kraćih i dužih članaka preporučili su ga za asistenta na katedri istorije na Filozofskom fakultetu u Skoplju. Tu ga je 1941. kao tek izabranog docenta, zatekao i Drugi svetski rat, u kome je dopao nemačkog zarobljeništva. Pošavši u Nemačku kao rezervni oficir – zarobljenik, Purković je zauvek napustio svoju zemlju. Zarobljeništvo je proveo u logoru Oflag VI S u Osnabriku, gde je često zarobljenicima držao predavanja iz srpske istorije. Posle kapitulacije Nemačke, neko vreme je ostao bez posla. Od januara 1947. do januara 1948. bio je zaposlen kao pripadnik Građanske službe bezbednosti u Osnabriku. Prešao je u Englesku, od januara 1948. do januara 1949. predavao je istoriju Srpske crkve u Bogoslovskoj školi za srpske đake u Dorčester koledžu kod Oksforda. Posle ovoga je dobio službu sekretara Srpske crkveno-školske opštine „Sv. Sava“, u Londonu, u kome je zvanju i umro 12. decembra 1976, radeći na istoriji do poslednjeg časa. Purković je ostavio nedovoljno podataka o čemu je sve pisao i gde. Nešto je ostalo zabeleženo na engleskom, veći deo je objavio uz svoje delo „Istorija Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu“, ali, najveći deo se mora pronaći po listovima, časopisima i zbornicima u kojima je sarađivao, kako pre rata tako i posle. Dela Miodraga Al. Purkovića: Avinjonske pape i srpske zemlje, Bugarsko srpsko zbližavanje kroz vekove, Da li se sećate, Životvorni sokovi Srpstva, Zagonetni grob u ravanici Istorija Srpske pravoslavne crkvene opštine u Trstu, Jelena, žena cara Dušana, Još nekoliko tablica za hronologiju, Knez i despot Stefan Lazarević, Kćeri kneza Lazara, Nekoliko tablica za izračunavanje uskršnjih datuma, Požarevac, Popis crkava u staroj srpskoj državi, Princeze iz kuće Nemanjića, Rukosadi u Tuđini, Svetiteljski kultovi u staroj srpskoj državi prema hramovnom posvećivanju, Srpski vladari Srpski patrijarsi Srednjeg veka, Hilandarski igumani Srednjeg veka Pored svih ovih izdanja: knjiga, rasprava, objavio je preko dvesta članaka i priloga u brojnim časopisima kako u zemlji tako u rasejanju od 1927. do 1976. (Građanin, Glasnik profesorskog društva, Vreme, Naša riznica, Požarevački građanin, Bogoslovlje, Braničevski vesnik, Glasnik Jugoslovenskog profesorskog društva, Jugoslovenski istorijski časopis, Glasnik Skopskog naučnog društva, Hrišćansko delo, Rodoljub, Oslobođenje London, Glas Ravne Gore, Glasnik srpske pravoslavne crkve, Slobode iz Čikaga, Glas kanadskih Srba, Sloge iz Perta, Bratstva iz Toronta, Demokratska misao, Savez zemljoradnika iz Čikaga, Razvigor iz Johanezburga, Kanadski Srbobran, Glasnik Srpskog istorijskog kulturnog društva Njegoš iz Čikaga, Enciklopedija Britanika Čikago – London – Toronto, Svremenik Pariz, Glas Srpske pravoslavne crkve u Zapadnoj Evropi, Vazduhoplovni glasnik iz Londona, Zbornik Udruženja srpskih pisaca i umetnika u inostranstvu, Naša reč London, Kulturno – literarni prilog Udruženja Jugoslovena u Švajcarskoj za uzajamnu pomoć...)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Angora Bajazit Baoša Jela Baošić Đura Baošić Stracimirović Bar Beograd Bosna Vuk Branokvić Grgur Branović Đurađ Lazar Branković Mara Budva Budim Vlaška Hrvoje Vukčić Marin Gradić Gračanica Mihailo Dinić Dragaš Konstantin Drivast Dubrovnik Dunav Car Dušan Zeta Nikola Zojić Jevgenija Jedrene Jefimija Jusuf Kiselkov Konstantin Filozof Konstanca Kosovo Kotor Kruševac Lazar Vuk Lazarević Ljubostinja Manojlo Madžarska Mađarska Lazar Mirković Mriča Vojvoda Mihailo Vojvoda Mleci Murat Musa Stefan Nemanja Nikopolj Stojan Novaković Novo Brdo Olivera Mavro Orbin Ostoja Paptelejmon Pašajit Peć Pipo Spano Priština Ravanica Đorđe Radojičić Resava Rovine Sandalj Hranić Sveta Gora Sveti Srđ Ser Sigismund Skadar Solun Srbija Srebrenica Stragari Sulejman Tvrtko Timur Toplica Tripolje Turska Uglješa Ulcinj Herman Hilandar Hrvoje Vukčić Camblak Grigorije Carigrad

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ, ТВРДИ ПОВЕЗ У ТРИ ТОМА, ШИВЕНО, 2268 СТРАНА! ДОШЛО ЈЕ ВРЕМЕ ДА СЕ ИСТОРИЈЕ ТЕРАЗИЈЕ ВРАТЕ У РАВНОТЕЖУ (ЗА ПОЧЕТАК), ЈЕР ОБРЕНОВИЋИ ТО ЗАСЛУЖУЈУ! дОШЛО ЈЕ ВРЕМЕ ДА СЕ САЗНА ЗАШТО ЈЕ УБИЈЕНА ТА ДИНАСТИЈА И КАКО ЈЕ НА ОКРВАВЉЕНИ ПРЕСТО ДОШАО ПЕТАР. ОВО ДЕЛО ЋЕ ВАМ ОТВОРИТИ НОВЕ ВИДИКЕ КА САГЛЕДАВАЊУ ПРАВЕ ИСТИНЕ... Др Владан Ђорђевић показује личним примером колико је истина битна, јер због одавања државних тајни у овој књизи одлази у ЗАТВОР ШЕСТ МЕСЕЦИ! Истинољубив, вредан, савестан и одговоран - очекивао је исто и од других са којима је живео и борио се за отаџбину и српски народ. Своје трокњижје КРАЈ ДИНАСТИЈЕ посветио је паду династије Обреновић, јер је цео свој живот посветио борби за српски народ и за исту династију! Под бритким пером Владановим искрсавају непознате идеје и, до сада, покривени велом заборава јунаци оног времена. Битно сведочење које нам омогућава да спознамо ДУХ ВРЕМЕНА (поздрав Радовану Дамјановићу) и разоткријемо штаа значе: - руска хипоноза, - ко је Жадовски, - шта је предузео Краљ Милан да би устао у заштиту српских националних интереса против руског штићеника - Бугарске... и још много других, битних ствари да би оне `искривљене` и некалибрисане слике које су до нас допирале до сада сравнили са Истином!

Svakodnevno i praznicno pojanje u osam glasova Свакодневно и празнично појање у осам гласова. Књига Антологија или Цветословље – свакодневно и празнично појање у осам гласова Владимира Љ. Јовановића (1956–2016), композитора и учитеља појања, представља зборник композиција црквених химни. Аутор је ове мелодије зналачки и са осетљивошћу ствараоца и верника препевао са грчких узора и прилагодио их природи црквенословенског језика, чиме су оне у погледу акцената и мелодијског тока прилагођене богослужбеном језику у Српској Православној Цркви.Исписане су неумскомнотацијом, каква у Источном православном појању има свој континуитет употребе више од хиљаду година, а која се данас користи у Источној православној Цркви (у Константинолољској, Александријској, Антиохијској и Јерусалимској Патријаршији, али и у нама суседним Православним Црквама – Грчкој, Бугарској и Румунској). Интерес за ову нотацију, а са њом и за појање које се њоме бележи, у Србији је обновљен током деведесетих година 20. века, управо великом заслугом Владимира Јовановића. Православна појачка традиција која је забележена овим писмом јесте једногласна, монодична (са пратећим гласом, исоном, који подразумева непрекидан тон као једини звучни фон, подршку водећој мелодији). Гласови црквеног Осмогласника поседују одређене етосе, а они се исказују кроз, како се сâм Владимир Јовановић изразио, „бројне мелодијске типове и префињене лествичне структуре, које мноштвом својих прецизно дефинисаних интервала омогућавају постизање великог броја различитих емотивних и духовних стања, израза и карактера“. Молитвени текст који се овим мелодијама исказује тежи да „карактер и израз молитве која се поје буде мелодијом истакнут, растумачен и олакшан за дубље разумевање и доживљавање“. Владимирови узори су, пре свега, појци-монаси са Свете Горе, на којој је и сам боравио у два наврата: јерођаконДионисијеФирфирис из Протатске цркве у Кареји, затим братство Данилеја из Катунакије, братство Спиридона из скита Мале Свете Ане, оци Антипа и Амфилохије из манастира Дохијара, и други. Антологија је настала у живом садејству Владимира и његових ученика, Православног црквеног хора „Свети Јован Дамаскин“ (оформљеног у Београду 1993. године) као одговор на практичне потребе на црквеним богослужењима. Она углавном садржи уобичајени репертоар који карактерише грчка издања ове врсте. Своју Антологију Владимир Јовановић је припремао током једне деценије – завршена је 2001. године; сâм јој је дао графички облик исписавшисвојом руком све мелодије, што је омогућило да се она коначно објави, у виду факсимила. др Јелена Јовановић, приређивач

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Čudesna i misteriozna knjiga koja konačno otkriva tajnu istoriju Srba, nepoznate i zabranjene istine o srpskom narodu, ona je nacionalna sveta knjiga Srba. Enciklopedija je objavljena u dva toma, impozantnih 1850 stranica dragocenog materijala, ima 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim karata. Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, toj svetskoj vetrometini, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića i mnogih drugih…. Catena je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. U Cateni piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim mapa, daje odgovore na sledeća pitanja:Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? Ko je tvorac jugoslovenske ideje? Da li su Hrvati konvertiti? Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? ..... Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“… To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim strdanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga „Katena mundi“ je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Čudesna i misteriozna knjiga koja konačno otkriva tajnu istoriju Srba, nepoznate i zabranjene istine o srpskom narodu, ona je nacionalna sveta knjiga Srba. Enciklopedija je objavljena u dva toma, impozantnih 1850 stranica dragocenog materijala, ima 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim karata. Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, toj svetskoj vetrometini, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića i mnogih drugih…. Catena je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. U Cateni piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim mapa, daje odgovore na sledeća pitanja:Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? Ko je tvorac jugoslovenske ideje? Da li su Hrvati konvertiti? Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? ..... Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“… To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim strdanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga „Katena mundi“ je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca.

Izveštaj o pljački srpskih istorijskih dokumenata u Drugom svetskom ratu i nastojanjima da se vrate Srbiji Izdavač: Izdavačka knjižara Jugoistok, Beograd Edicija Gnomon Autor: Vojislav M. Jovanović - Marambo Predgovor: Vasilije Krestić Povez: broširan Broj strana: 499 Sadržaj priložen na slikama. Veoma dobro očuvana. Ova knjiga dokumentovano svedoči o pljački arhiva koju su planski izveli pripadnici nemačkih oružanih snaga uz podršku svojih saveznika od 1941. do 1944. godine na teritoriji pod nemačkom okupacijom bivše Jugoslavije, a najviše na području Srbije. Pretežan deo zaplenjenih arhiva transportovan je u Beč, a nešto manji u Berlin. Ukupan obim opljačkane građe iznosi oko 40 železničkih vagona. Najveći deo opljačkanih arhivskih celina, drevnih povelja i drugih dokumenata neprocenjive vrednosti nikada nije vraćen srpskim arhivskim ustanovama iz kojih su odneseni da bi u istorijskim i propagandnim institucijama Trećeg rajha bili prepravljani ili uništavani, ili prešli u lično vlasništvo »istoričara« i »kolekcionara«. Zahtevi sada već bivše Jugoslavije za povraćaj arhiva koje su pokrali Rajhs-arhiv i Ajnzac-štab Rozenberg, sadrži 61 stavku i obimnu dokumentaciju koja ilustruje verodostojnost potraživanja ove građe od strane Komisije za restituciju opljačkanih arhiva koja je radila do sredine sedamdesetih godina 20. veka. Autor ove knjige, dr Vojislav Jovanović Marambo (1884-1968) bio je diplomata Kraljevine Jugoslavije, načelnik istorijskog odeljenja MID SFRJ do 1950. godine, profesor književnosti Univerziteta u Beogradu, dramski pisac i naučni savetnik SANU. (K-102)

POVRATAK GRIFONA: crtačka heuristička igra po modelu Luisa Karola Treći Simpozijum o sintezi umetnosti: Crtežom prema sintezi Izdavač: Kulturno-propagandni centar, Vrnjačka Banja Povez: mek Broj strana: 32 Ilustrovano. Format: 19 x 25,5 cm Pečatirana, vrlo dobro očuvana. Retko u ponudi. „Odavno već imam običaj da na dugim, zamornim sednicama, ne znajući ni sam zašto, na hartijicama, na pozivnicama, pa čak i na tramvajskim kartama, uporno crtam teratomorfne prikaze. Zahvaljujući navici da sa mnogo više pažnje čuvam male no velike crteže, najednom sam otkrio, kad sam pretresao stare kofere, čitave serije malih monstruma koji su mi poslužili kao početni materijal. Kada sam iz kofera počeo da vadim hartijice, da stare crteže uvećavam i da na osnovu njih pravim nova, ili bar relativno nova obličja, onda sam tek shvatio da svaka od tih spodoba, makar i kao umetnička tvorevina, mora imati neko svoje pretpostavljeno trajanje, mora imati svoju romansiranu biografiju. Zar bi nas životinje na srednjovekovnim građevinama Evrope, Indije, kod Kmera, ili bilo gde drugde, mogle toliko uzbuđivati kad ne bismo bili sigurni da iza svake od njih stoji bogat, svestran mitski životopis. I tako, sad dolazimo do samog središta pitanja: ako današnji čovek želi sa u svoje arhitektonske prostore vrati životinjske prilike, on mora, pre svega, uz njihove pojave da objasni i njihove prave „ličnosti“, ili da se odluči kako da ih u mašti izgradi.“ (Bogdan Bogdanović) (K-116)

NOVO U Jednoj istoriji primorskih Srba sadržana je neobična sudbina učitelja, profesora, istoričara, publiciste, prevodioca, kulturnog radnika, političara, koju su određivali njegovi lični ideali, etički, nacionalni, verski, neusklađeni sa prolaznim idealima vremena, što je skupo “plaćao“ i za života i posle smrti, rekla je Zlata Bojović, istoričar književnosti i akademik SANU, govoreći o životu i radu Farčića i dodala da je ova knjiga preuzela na sebe zadatak da posthumno, skoro pola veka posle njegove smrti, vrati Antuna Farčića, kao stvaraoca, onom delu kulturne i opšte istorije kojoj je pripadao. Radeći na njoj, mislilo se da Antuna Farčića i njegovo delo treba spasti od zaborava. Međutim, i srećom, svim onim što knjiga sadrži ne vraća samo iz zaborava Antuna Farčića, ona ispravlja nepravdu, ona je njegov testament, ona mu obezbeđuje daleko dostojnije mesto u našoj kulturi i istoriji koje mu je predugo bilo uskraćivano, zaključila je akademik Bojović. Sofija Božić, naučni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije je istakla da stvaralaštvo Antonija Farčića može biti uzor istoričarima našeg vremena, jer ih podseća na to da je njihova odgovornost izuzetno velika, da istoričar često mora biti hrabar kako bi saopštio otkrića koja predstavljaju izvestan novum i da po svaku cenu mora sačuvati intelektualnu čestitost. Dodala je da veruje da će Farčić dobiti mesto koje mu pripada u istoriografiji.

Odlično očuvano !!! minimalni tragovi korišćenja 1413 strana 467+501+445 2630 grama 875+925+830 Arhipelag GULAG umetničko je i istorijsko delo o represiji u Sovjetskom Savezu u periodu od 1918. do 1956. godine, izatkano na pismima, sećanjima i usmenom kazivanju 257 zatvorenika, kao i na ličnom iskustvu autora. Solženjicin je ovo delo tajno pisao od 1958. do 1968. godine (završio ga je 2. juna 1968); prvi tom objavljen je u Parizu decembra 1973. Sam Solženjicin odredio je taj svoj epohalni rad kao književno istraživanje. Na dokumentovan i publicistički način izneo je nebrojene činjenice staljinističke represije. Potkrepljene brutalnim dokazima, one svakom čitaocu omogućuju da se i sam oseti kao sužanj Gulaga; sužanj koji bez krivice biva uhapšen, koji je iz noći u noć potom mrcvaren ispitivanjima i podvrgavan sofisticiranim mučenjima sve dok ne potpiše priznanje za neučinjene zločine. Atmosfera totalnog terora s jedne strane i sveproždirućeg straha s druge, kao da prži svest i rađa unutrašnji protest protiv nehumanog sistema što obogaljuje dušu velikog naroda s obe strane bodljikave žice. Roman Arhipelag Gulag sudbonosno je uticao na život autora. Zbog njega, Solženjicina su proterali kao izdajnika, zbog njega su ga, potom, kao da se ništa nije desilo, pozvali da se vrati. Bez obzira na to kako se na ovo delo gledalo tada, ili kako se ono čita u sadašnjem trenutku, svoju građansku dužnost pisac je ispunio. I pred živima i pred mrtvima. Roman Arhipelag GULAG mora se p

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nemack jezik Veci format Fransoa Ogist Rene Roden (franc. François-Auguste-René Rodin; Pariz, 12. novembar 1840 — Medon, 17. novembar 1917) bio je francuski vajar,[1] raskošnih bronzanih i mermernih statua, kog neki kritičari smatraju jednim od najvećih portretista u istoriji vajarstva. Njegova Vrata pakla, naručena 1880. godine za budući Muzej dekorativne umetnosti u Parizu, ostala su nedovršena nakon njegove smrti, ali su iz njih ipak nastale dve Rodenove najpoznatije statue: Mislilac i Poljubac. Među Rodenove najpoznatije portrete se ubrajaju monumentalne statue francuskih pisaca Viktora Igoa i Onore de Balzaka. Njegova popularnost je i dalje velika, što se ogleda u brojnim kopijama njegovih dela koje se i dalje izrađuju. U Parizu postoji Rodenov muzej. Biografija Rođen je u siromašnoj porodici. Sa trinaest godina je ušao u jednu školu crtanja, gde je učuo crtanje i modelovanje u glini. Sa sedamnaest godina je prvi put pokušao da položi prijemni ispit za Školu lepih umetnosti u Parizu, ali je tri puta odbijen. Naredne, 1858. godine, je odlučio da se posveti primenjenim umetnostima, dekoraciji i izradi ukrasa kamenih zidova. Preminuo u predgrađu Pariza Medonu 17. novembra 1917. godine. Formativne godine Roden je rođen 1840. godine u radničkoj porodici u Parizu, kao drugo dete Mari Šefer i Žan-Batista Rodena, koji je bio službenik u policiji.[2] U velikoj meri se samoobrazovao,[3] i počeo je da crta sa 10 godina. Između 14 i 17 godina pohađao je Malu školu, školu specijalizovanu za umetnost i matematiku gde je učio crtanje i slikanje. Njegov učitelj crtanja Oras Lekok de Bvabodran je verovao u prvo razvijanje ličnosti svojih učenika tako da oni posmatraju sopstvenim očima i crpe iz svojih sećanja, i Roden je izrazio zahvalnost svom učitelju mnogo kasnije u životu.[4] U Maloj školi je upoznao Žula Dala i Alfonsa Legrosa. Godine 1857, Rodin je predao glineni model svog pratioca Školi lepih umetnosti u pokušaju da dobije ulaz; on nije uspeo, a dve dalje prijave su takođe odbijene.[5] Zahtevi za upis nisu bili posebno visoki u Velikoj Školi,[6] te su odbijanja predstavljala znatne zastoje. Rodinova nemogućnost da uđe možda je bila posledica neoklasičnog ukusa sudija, dok je Rodin bio školovan za laku skulpturu iz 18. veka. On je napustio je Malu školu 1857. godine i zarađivao za život kao zanatlija i ukrasitelj veći deo naredne dve decenije, proizvodeći ukrasne predmete i arhitektonske ukrase. Rodenova sestra Marija, dve godine starija od njega, umrla je od peritonitisa u samostanu 1862. godine, a Roden je osećao krivicu jer ju je upoznao sa nevernim proscem. Odvratio se od umetnosti i pristupio katoličkom redu Kongregacije presvetog sakramenta. Sveti Petar Julijan Ejmard, osnivač i poglavar kongregacije, prepoznao je Rodenov talenat i osetio njegovu nepodobnost za red, te je podstakao Rodina da nastavi sa svojom skulpturom. Rodin se vratio da radi kao dekorater dok je pohađao časove kod vajara životinja Antuan-Lui Barija. Učiteljeva pažnja na detalje i njegova fino prikazana muskulatura životinja u pokretu značajno su uticali na Rodena.[7] Godine 1864, Roden je počeo da živi sa mladom krojačicom po imenu Rouz Bere (rođena juna 1844),[8] sa kojom je ostao do kraja života, uz različite stepen posvećenosti. Par je imao sina po imenu Ogaste Eugen Bere (1866–1934).[9] Te godine, Roden je ponudio svoju prvu skulpturu za izložbu i ušao u atelje Alberta-Ernsta Kari-Beluza, uspešnog masovnog proizvođača umetničkih predmeta. Rodin je radio kao glavni pomoćnik Kari-Beluza do 1870. godine, dizajnirajući krovne dekoracije i ukrase stepeništa i vrata. Sa dolaskom Francusko-pruskog rata, Roden je pozvan da služi u francuskoj nacionalnoj gardi, ali je njegova služba bila kratka zbog njegove kratkovidosti.[10] Potražnja za dekoraterskim radom se smanjila zbog rata, ali je Rodin morao da izdržava svoju porodicu, jer mu je siromaštvo predstavljalo stalnu teškoću sve do oko 30. godine.[11] Kari-Beluz ga je ubrzo zamolio da mu se pridruži u Belgiji, gde su radili na ukrasima za Briselsku berzu. Rodenovo delo Mislilac Roden je izvršio revoluciju u skulpturi korišćenjem slobode forme koja je do tada bila nepoznata. Umeo je da izvaja i realistične skulpture, poput Mislioca, ali i da predstavi senzualnost koja je šokirala savremenike, na primer, skulptura Poljubac. Trudio se da njegove figure izražavaju emociju svim delovima tela. Sam je prokomentarisao za skulpturu Mislilac: „Ono zašto on misli, nije samo u njegovom mozgu, zgrčenom čelu, raširenim nozdrvama i stisnutim usnama, već i u svakom mišiću njegovih ruku, leđa i nogu, u stisnutoj pesnici i zgrčenim nožnim prstima“. Roden je bio naturalista, više ga je interesovala emocija i karakter nego monumentalnost. Odbacivao je idealizam i apstrakciju tradicija antičke skulpture, kao i dekorativnost baroknih uzora. Iako se smatra tvorcem moderne skulpture, on nije bio revolucionarni protivnik tradicije. Obrazovao se na pariskoj Školi lepih umetnosti i godila su mu priznanja akademske javnosti. Neke od narudžbina pretvorio je u snažne umetničke kreacije. Grad Kale je naručio skulpturu Građani Kalea koja je trebalo da opiše epizodu iz srednjovekovne prošlosti grada. Roden je ovaj zadatak rešio grupom skulptura koje su postavljene na nivou trga, a ne na pijedestalu. Spomenik književniku Onore de Balzaku je modelovao tako da je spomenik teškim ogrtačem sakrivao telo modela, a modelovanjem lica odražavao pogled u daljinu i trenutak umetničkog razmišljanja. Oba rešenja su se susrela sa neodobravanjem naručilaca, naviknutih na tradicionalne forme skulpture. U kasnijoj fazi stvaralaštva, Roden je stvorio nekoliko „nepotpunih“ skulptura (fragmenata), kao što su Čovek koji korača i Iris-glasnik Bogova. Ovim skulpturama nedostaje glava ili neki delovi tela. U ovim primerima, umetnik ne teži postizanju fizičke sličnosti, već prati sopstvenu umetničku ideju. Fragmenti su bili inspiracija za vajare apstrakcije narednih generacija. Poznata je Rodenova veza sa umetnicom Kamij Klodel. Ona mu je bila muza i ljubavnica, ali i vajarski model. Najpoznatije Rodenove skulpture su: Bronzano doba, ansambl skulptura Građani Kalea, kapija pakla, mislilac, poljubac, spomenik Balzaku, Ugolino i njegova deca, Adam, Eva i druga dela. Kao avangardan umetnik, ostavio je svoje skulpture, šablone, čak i potpis u domen javne upotrebe. Za njega je to bio način da svoje delo ostavi budućim generacijama. Roden je o realizmu pisao: Bilo bi nemoguće da bilo koji živi model zadrži pozu tokom čitavog vremena potrebnog da se od njega napravi vajarski model. Zato ja u svojim mislima imam sklop poze i insistiram na tome da vajarski model odgovara mom sećanju živog modela. Još više od toga – i pošto je vajarski odlevak tek odraz spoljašnjeg izgleda živog modela – ja, pored toga, reprodukujem duh koji je sigurno takođe deo prirode.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Drawing Room Deceptions, or, The Etiquette of Deception G.W.R. Hollingworth Obmane iz sobe za crtanje nisu slučajno postale najbrže prodavana knjiga izdavača. Bio je to direktan rezultat niza konkretnih događaja. Prvi sastojak bio je mladi engleski školarac spreman da uloži čitavu deceniju svog mladog života u proučavanje i praktikovanje magije karata iz krupnog plana. Nije bio zadovoljan da oponaša trikove drugih pa je napravio repertoar koji je bio potpuno originalan. Usput je razvio poseban stil izvođenja koji je bio džentlmenski, ali prožet sofisticiranim humorom. Nakon diplomiranja na univerzitetu, Gaj je proveo nekoliko godina putujući širom sveta nastupajući i držeći predavanja za klupske sastanke i publiku na konvencijama. Dodajte ovome i televizijske nastupe širom sveta kao što je The Vorld`s Greatest Magic in America. Ovo izlaganje hiljadama mađioničara uspostavilo je Gajevu reputaciju da poseduje besprekornu veštinu zajedno sa arsenalom originalnog materijala. I jedno čudo koje se isticalo među svim ostalima bila je njegova restauracija kartice, u koju se ne može verovati, deo po deo, sada poznato u svetu magije kao Reformacija. Poslednji deo slagalice bio je stavljanje svih ovih znanja u jednu knjigu, Prevare iz sobe za crtanje. Dodatna činjenica da je celu ovu knjigu napisao, ilustrovao i dizajnirao mladi gospodin Holingvort jednostavno čini ovu priču još neverovatnom. Guy Hollingworth (rođen 1974.) engleski je odvjetnik, mađioničar, pisac i predavač. Kao mađioničar poznat je po svojim vještim izvedbama magije s kartama te po svojim knjigama i predavanjima u kojima predstavlja originalne trikove i rutine.[1][2] Karijera Hollingworth se prvi put zainteresirao za magiju u dobi od 13 godina kada je bio učenik St Paul`s School, privatne škole u zapadnom Londonu. Škola ima magični klub pod nazivom The Prestige Society, kojemu se Hollingworth pridružio dajući mu prednost u odnosu na aktivnosti kao što su klasični ili sportski treninzi kojima bi se inače očekivalo. Bio je inspiriran gledanjem snimke mađioničara Channinga Pollocka, koja je prikazana u sklopu televizijske serije The Best of Magic, koju je emitirala Thames Television 1989–90. Hollingworth je izjavio da je u istom razdoblju na njega utjecalo i to što je vidio Rickyja Jaya kako nastupa u televizijskoj seriji The Secret Cabaret na Channel 4. Hollingworth je započeo svoju glumačku karijeru nastupom na danu otvorenih vrata škole.[3] Kasnije je diplomirao industrijski dizajn, a zatim i pravo. U isto vrijeme nastavio je s magijom i razvijanjem novih trikova. Bio je toliki uspjeh da su ga također počeli pitati da drži predavanja drugim mađioničarima. Trenutačno radi puno radno vrijeme kao odvjetnik, ali nastavlja s povremenim mađioničarskim nastupima. Hollingworthova najpoznatija kreacija je njegov trik The Reformation, u kojem se potpisana igraća karta kida na četiri dijela, a zatim se vidljivo obnavlja jedan po dio. Također je dobro poznat po svojoj knjizi Drawing Room Deceptions. Dio njegove kartaške magije predstavljen je u njegovim komercijalno dostupnim videima The Reformation, The London Collection i Routines koje je režirao redatelj i mađioničar Anthony Davis. Također je prikazan u TV specijalu NBC-ja World`s Greatest Magic III. U kolovozu 2008. predstavio je dobro prihvaćenu predstavu na Edinburškom festivalu komedije pod nazivom `Stručnjak za kartaškim stolom`, koja se temeljila na istoimenoj knjizi iz 1902. godine.

Catena Mundi 1 - 2Priredio Predrag R. Dragić KijukTvrdi povez sa zaštitnim omotom**** zaštitni omoti zacepani na donjem uglu, same knjige u dobrom stanju ****Čudesna i misteriozna knjiga koja konačno otkriva tajnu istoriju Srba, nepoznate i zabranjene istine o srpskom narodu, ona je nacionalna sveta knjiga Srba. Enciklopedija je objavljena u dva toma, impozantnih 1850 stranica dragocenog materijala, ima 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim karata.Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti.Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, toj svetskoj vetrometini, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji.Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića i mnogih drugih… . Catena je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku.To je „ zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“ .U Cateni piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo.Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim mapa, daje odgovore na sledeća pitanja: Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju?Šta je istina o Slovenima na Mediteranu?Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate?Ko je tvorac jugoslovenske ideje?Da li su Hrvati konvertiti?Da li Amerika ima kompleks stare Evrope?. .. ..Po Kijuku, ovo je „ prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“ , „ prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“ ; ona „ prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „ jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“ …To je, istovremeno, i „ prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim strdanjima i nametnutim politikama“ , bez koje se, po Kijuku, ostaje u „ paklenom rezervatu antislovenske ideologije“ , a sa kojom se saznaje da naša „ skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“ . Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „ hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „ satanizovanju naroda koji je „ jugoslovensku ideju“ platio krvlju“ . Po Kijuku, knjiga „ Katena mundi“ je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „ dostojanstvom istine“ . Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca.7/0

Catena Mundi Priredio Predrag R. Dragić Kijuk Tvrdi povez sa zaštitnim omotom **** zaštitni omoti zacepani na donjem uglu, same knjige u dobrom stanju **** Čudesna i misteriozna knjiga koja konačno otkriva tajnu istoriju Srba, nepoznate i zabranjene istine o srpskom narodu, ona je nacionalna sveta knjiga Srba. Enciklopedija je objavljena u dva toma, impozantnih 1850 stranica dragocenog materijala, ima 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim karata. Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, toj svetskoj vetrometini, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića i mnogih drugih… . Catena je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „ zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“ . U Cateni piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim mapa, daje odgovore na sledeća pitanja: Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? Ko je tvorac jugoslovenske ideje? Da li su Hrvati konvertiti? Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? . .. .. Po Kijuku, ovo je „ prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“ , „ prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“ ; ona „ prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „ jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“ … To je, istovremeno, i „ prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim strdanjima i nametnutim politikama“ , bez koje se, po Kijuku, ostaje u „ paklenom rezervatu antislovenske ideologije“ , a sa kojom se saznaje da naša „ skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“ . Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „ hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „ satanizovanju naroda koji je „ jugoslovensku ideju“ platio krvlju“ . Po Kijuku, knjiga „ Katena mundi“ je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „ dostojanstvom istine“ . Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca.

U VRLO DOBROM STANJU.POSEBNO UNUTRAŠNJOST Ptice Srbije : sa kartama distribucija = Birds of Serbia : with distribution maps / Javor Rašajski ; ilustracije = drawings Javor Rašajski ; [prevod na engleski jezik Angelina Čanković-Popović, Zoran Paunović, prevod na nemački jezik Zoran Velikić] Novi Sad : Prometej, 1997 (Užice : Rujno) 273 str. : ilustr. ; 35 cm Predgovor / Gaj Bazard ; Foreword / Gui Buzzard: str. 6-10 Registar srpskih imena ptica: str. 249-251 ; Registar - index latinskih imena ptica: str. 252-255 Bibliografija: str. 256-257 Summary: str. 258 ; Zusammenfassung: str. 259. knjige knjiga o pticama ptice sve ptice srbije ... All the birds of Serbia includes Gui Buzzard`s foreword in English as well as the names of every bird species in the English, German and Latin language. Knjiga koju držite u rukama jedinstvena je i dragocena za svakoga ko voli čudesni svet prirode. Ovaj sveobuhvatni vodič predstavlja kompletnu sliku o divnom svetu ptica Srbije. U njemu je preko 1200 crteža u boji, rezultat višedecenijskog rada akademskog slikara i vrhunskog poznavaoca ptica Javora Rašajskog. Date su i precizne UTM karte za svaku vrstu tako da lako možete videti njihovu rasprostranjenost, doba godine kada su prisutne, kao i njihovu učestalost. Posebni simboli označavaju da li je prikazana ptica stanarica, selica, zimski gost. Priručnik se lako pretražuje i može poslužiti kao ključ za prepoznavanje vrsta. Koncipiran je tako da ga mogu koristiti svi – od školaraca do profesionalaca. „Knjiga Javora Rašajskog zaslužuje aplauz kao izvanredno delo.“ Gaj Bazard Javor Rašajski - slikar rođen u Vršcu 1946. godine. Akademiju za likovne umetnosti završava u Beogradu 1975. godine u klasi profesora Zorana Petrovića. Crtanje uči kod profesora Aleksandra Lukovića, a crtež specijalizira na postiplomskim studijama kod prof. Z. Petrovića. Aktivno izlaže od 1982. godine. Uradio je ili ilustrovao preko osamdeset knjiga, od kojih su šest autorskih iz oblasti orintologije. Iz iste oblasti ima preko dvadeset naučnih radova. Radeći na knjigama, nagrađen je dva puta prvom nagradom na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu 2002. i 2004. godine, a 2007. dobija visoku nagradu rumunske Akademije nauka i umetnosti za autorsku knjigu PTICE BANATA. 2012. godine izdao je knjigu pod nazivom ’’Ptice Svete Gore’’ u izdanju Matice srpske. Grad Vršac dodeljuje mu Oktobarsku nagradu 1988. i 2004. godine. Član je Matice srpske i ULUS-a. Kolektivno je izlagao na svojim izložbama ULUS-a kao i na brojnim samostalnim izložbama.

Poze po čakrama Priznanja Dobro došli na ovo putovanje Jaram joge Otvaranje unutrašnjeg hrama Prva čakra: Uđite Druga čakra: Poravnajte se Treća čakra: Aktivirajte se Četvrta čakra: Umekšajte se Peta čakra: Naštimujte se Šesta čakra: Zasvetlite Sedma čakra: Probudite se Sjedinite se Rečnik pojmova iz sanskrita Indeks Poze po čakrama Prva čakra Tadasana: poza planina Dandasana: poza palica Bramanasana: poza sto Osnovno bioenergetsko uzemljenje Apanasana: poza kolena na prsima Otvaranje kanala u nogama Supta padangustasana: ležeća poza ruka do palca Setu banda sarvangasana: poza most Salabasana: poza skakavac i poluskakavac Budžangasana: poza kobra Ado muka svanasana: poza pas koji gleda dole Utanasana: stojeći intenzivni preklop napred Poza visoki iskorak Arda hanumanasana: obrnuti iskorak Utkatasana: poza stolica Utkata konasana: poza boginja Vrksasana: poza drvo Utita hasta padangustasana: poza ruka na nožnom palcu Virasana i supta virasana: poza sedeći i ležeći junak Sidasana: poza kolevka Džanu sirsasana: poza poluštipaljka Paščimotasana: istezanje zapadne strane ili poza štipaljka Balasana: dečja poza Savasana: poza leš Druga čakra Karlična pulsiranja Karlično disanje Noge brisači Krugovi kolenima Supta bada konasana: kolena i tabani zajedno ili poza ležeći leptir Ananda balasana: poza srećna beba Sucirandrasana: poza ušice igle Džatara parivartanasana: uvrtanje stomaka Uvrtanje raširenih nogu Bada konasana: uvezani trougao ili poza leptir Upavišta konasana: preklopljena špaga Agnistambasana: cepanica ili poza dupli golub Utanasana: stojeći intenzivni preklop napred Ado muka svanasana: pas koji gleda dole Andžanejasana: duboki iskorak Utan pristasana: gušter ili poza skromni ratnik Dečja poza raširenih nogu do viseće kobre Eka pada kapotasana: poza golub Supta bada konasana: savasana raširenih nogu Treća čakra Udijana banda: stezanje donjeg stomaka Stojeće istezanje u stranu Virabadrasana: ratnik I Virabadrasana: ratnik II Viparita virabadrasana: poza obrnuti ratnik Virabadrasana: ratnik III Trikonasana: poza trougao Arda čandrasana: poza stojeći polumesec Arda čandra čapasana: poza šećerna trska Utita parsvakonasana: poza istegnuti ugao Ado muka svanasana: poza pas koji gleda dole Palakasana: poza daska Paripurna navasana: poza čamac Poza sto Purvotanasana: poza kosa daska Vasistasana: poza bočna daska Parigasana 1: poza kapija Salabasana: poza skakavac Danurasana: poza luk Arda macijendrasana: poza polovina kralja ribara ili uvrtanje u sedećem položaju Savasana: poza leš Četvrta čakra Nadi šodana: disanje na naizmenične nozdrve Kundalini čakra disanje Čišćenje nadija Stojeća joga mudra Istezanje kaiša Gumikasana: poza kravlje lice Mardžarjasana: poza mačka i bitilasana: poza krava Anahatasana: poza topljenje srca Poza ušice igle Parigasana 2: poza polukrug Macijasana: poza riba Ustrasana: poza kamila Budžangasana: poza kobra Ado muka vrksasana: stoj na rukama Urdva danurasana: poza točak Makarasana: poza krokodil Partnerske poze Stani i poveži se Masiranje ramena i ruku Dvostruki luk Piramida Restorativna savasana: ležanje na jastuku Peta čakra Džalandara banda: brada na grudnoj kosti Istezanja ramena u stranu Sleganje ramenima Istezanje vrata Sedeća joga mudra Setu banda sarvangasana: poza most Macijasana: poza riba Parivrta parsvakonasana: poza okrenuti bočni ugao Bakasana: poza ždral Kakasana: poza vrana Sasangasana: poza zec Halasana: poza plug Karnapidasana: poza plug sa spuštenim kolenima uz uši Salamba sarvangasana: stoj na ramenima Nakulasana: poza mungos Savasana: poza leš Šesta čakra Joginske vežbe za oči Povlačenje linije u tadasani Virabadrasana: ratnik III Parsvotanasana: glava do kolena Garudasana: poza orao Makarasana II: poza delfin Ado muka vrksasana: stoj na rukama Pinča majurasana: poza paun Savasana: poza leš Sedma čakra Nataradžasana: poza plesač Sirsasana: stoj na glavi Urdva danurasana: poza točak Savasana: poza leš FORMAT: B5 POVEZ: MEK POVEZ BROJ STRANA: 387 JEZIK: Engleski jezik P5 Korica oštećena, knjiga je nova

Odlično kao na slikama Retko u ponudi Prvo izdanje!!! Luka Marić – Minerali, stene i rudna ležišta u našoj zemlji od prehistorije do danas Luka Marić (Papići, 24. veljače 1899. - Tisno, 17. lipnja 1979.) bio je hrvatski mineralog i petrolog Osnovnu školu završio je u Meminskoj, nižu gimnaziju u Petrinji, a višu u Karlovcu 1918. Pohađao Filozofski fakultet u Zagrebu, grupu prirodopis i kemija, te diplomirao i položio profesorski ispit 1922. godine. Zatim predaje u gimnazijama u Srbobranu i Ogulinu do 1924. godine. Zahvaljujući svojim sposobnostima dobiva dvogodišnju stipendiju za specijalizaciju u Francuskoj, u Parizu i Nancyu. Za vrijeme svog boravka u Francuskoj uči od svjetski poznatih mineraloga i geokemičara Lacroixa i Vernadskog. Od 1925. do 1931. godine radi kao kustos Mineraloško-petrografskog muzeja u Zagrebu[2]. Doktorirao je 1928. godine na Sveučilištu u Beogradu. Od 1931. godine pa sve do umirovljenja 1969. godine radi kao docent, izvanredni te na kraju i redovni profesor mineralogije, petrologije i nauka o rudnim ležištima na Rudarsko-geološko-naftnom fakultetu u Zagrebu. Osim ovih predavao je i niz predmeta iz područja geoznanosti na odjelima nekadašnjeg Tehnološkog fakulteta, arhitektonskom, građevinskom, geodetskom i kemijskom, koji su kasnije postali samostalni fakulteti. Usporedno svemu navedenome bio je i predstojnik Zavoda za mineralogiju, petrologiju te ekonomsku geologiju 41 godinu. U vrijeme Drugog svjetskog rata bježi od ustaškog režima u Ljubljanu gdje radi kao honorarni nastavnik od 1941. do 1945. godine. Tijekom svoje duge i bogate znanstvene i stručne karijere putuje diljem Europe, te jednim dijelom Azije i Afrike [3]. Znansveni rad i doprinos Svoje prvo djelo pod nazivom objavio je 1928. godine. Ovim radom započeo je razvoj petrologije na području bivše Jugoslavije. Prvi je na ovim prostorima upotrijebio kemijski sastav stijene kako bi izradio varijacijske dijagrame pomoću kojih bi opisao genezu stijena. Veliki dio njegove karijere se odnosio na magmatske stijene [3] . Među bitnijima se svakako ističu petrografska istraživanja magmatskih stijena u Staroj Raški te ofiolitna zona iz doline rijeke Lim gdje je prvi iskoristio kvantitativnu kemijsku analizu i detaljno mikroskopsko istraživanje bazičnih i ultrabazičnih stijena. Treba spomenuti Marićev rad i istraživanje provedeno na efuzivnim magmatskim stijenama između Kratova i Zletova u istočnoj Makedoniji. Uz otkriće rudnih ležišta, Marić je odredio i da se vulkanska aktivnost na području odvijala u tri faze. Ustvrdio je genezu stijena te izradio prvu petrografsku kartu područja. Krajem 40-ih godina prošlog stoljeća istražuje efuzivne magmatske stijene na području grada Bor, poznatog po rudncima bakra. Rezultate svog istraživanja objavljuje u knjizi pod nazivom Magmatiti u užem području rudnika Bor u istočnoj Srbiji. Ovo djelo postalo je temelj za sva daljnja petrografska istraživanja na tom području. Bavio se istraživanjem bazičnih stijena pronađenih u Dinaridima i Tauridima, granitima iz Priplepa i Zagreba, porfirita iz Vratnika. Sintezu svog rada Marić je objavio u časopisu Neues Jahrbuch für Mineralogie pod nazivom Magmatismus und Alkalimetasomatose im jugoslawischen Raum. Brojčano manji, no neupitno jednako bitni su Marićevi radovi vezani za metamorfne stijene. Jedan od njih je dokumentarni rad o metamorfnim stijenama Selečke Planine, temelj za daljnje istraživanje kristalinskih škriljavaca na području. Proučavao je i metamorfite Medvednice. Bavio se i proučavanjem sedimentnih stijena. Profesor Luka Marić je zaslužan za mnoga otkrića iz područja geologije na teritoriju bivše Jugoslavije. Svojim radom pružio je temelj za brojna daljnja istraživanja vezana za mineralogiju, petrologiju, petrografiju, geokemiju i sl. Dobitnik je niza nagrada, spomenica, zahvalnica i diploma. Svakako jedna od najbitnijih nagrada dodijeljenih prof. Mariću je Ruđer Bošković za znanstveni rad 1965. godine. Dobitnik je i nagrade AVNOJ-a 1971. godine. Odlikovan je ordenom rada sa zlatnom zvijezdom 1949. godine, a 1965. godine ordenom rada s crvenom zastavom i ordenom Republike sa srebmim vijencem. Mineral marićit nazvan je po prof. Mariću kako bi se odala počast njemu i njegovim doprinosima geologiji. 1974. godine. Djela Knjige i udžbenici Masiv gabra kod Jablanice (1928.) Koliko je stara naša Zemlja (1931.) Izvori u srednjem dijelu Medvednice: prilog hidrogeologiji Zagrebačke gore (1935.) Sistematska petrografija : za studente prirodnih i tehničkih nauka inženjere i praktične geologe : s 81 slikom u tekstu i kartom rudišta i kamenoloma Jugoslavije u prilogu (1945.) Sistematska petrografija: s 80 slika u tekstu (1951.) Magmatiti u užem području rudnika Bor u istočnoj Srbiji (1957.) Minerali, stijene i rudna ležišta u našoj zemlji od prethistorije do danas (1974.) Važniji znanstveni članci Magmatismus und Alkali-metasomatose im jugoslawischen Raum u časopisu Neues Jahrbuch für Mineralogie. Gabro kod Jablanice n/N u svjetlosti novih istraživanja u časopisu Geološki vjesnik O strukturi kristala u časopisu Mladost Naše građevno i uresno kamenje u časopisu Tehnički list Geološka istraživanja i rudne pojave u Petrovoj gori i široj regiji objavljeno na Simpoziju o Petrovoj gori Toplina naše Zemlje i radioaktivni elementi u časopisu Mladost Kroz kamenolom na otoku Braču u časopisu Novosti Funkcije i članstva Dekan Tehnološkog fakulteta Predsjednik Hrvatskog geološkog društva Predsjednik Nacionalnog i Internacionalnog društva za istraživanje boksita Član Glavnog odbora za dodjelu znanstvenih nagrada Sabora Republike Hrvatske Savjetnik Instituta za građevinstvo Redoviti član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti Član Srpske akademije znanosti i umjetnosti Član Njemačkog mineraloškog društva Član Američkog geokemijskog društva Član redakcije časopisa Geološki vjesnik Član Nacionalnog i predsjednik Internacionalnog društva za istraživanje boksita (ICSOBE) u okviru JAZU Predsjednik i doživotni počasni predsjednik Srpskog kulturnog društva u Zagrebu Član Europskog društva za kulturu u Veneciji Član Glavnog odbora za dodjelu znanstvenih nagrada Sabora Hrvatske Jedan od trojice osnivača rudarskog odjela na Tehničkom fakultetu u Zagrebu 1939. godine Prvi predsjednik Savjeta RGN fakulteta Mineral je prirodni homogeni kristal, nastao kao rezultat geoloških procesa, sa definisanim hemijskim sastavom, koji ne mora biti stalan. Minerali su osnovna komponenta od koje su izgrađene stijene čvrste Zemljine kore. Pojam mineral se ne odnosi samo na hemijski sastav, već i na strukturu minerala. Dva minerala mogu imati isti hemijski sastav, a različitu kristalnu strukturu. Pravilna unutrašnja građa uvjetuje i pravilnu vanjsku građu minerala. Prema hemijskom sastavu, minerali mogu biti čisti elementi (nazivaju se samorodni elementi), jednostavne soli, složeni silikati, itd. Nauka koja se bavi proučavanjem minerala se naziva mineralogija. Da bi bila svrstana u minerale, supstanca mora biti čvrsta i mora imati kristalnu strukturu. Takođe, mora se javljati u prirodi, kao homogena supstanca i imati određeni hemijski sastav. Tradicionalne definicije ne uključuju organske materije. Ipak, Internacionalna Mineraloška Asocijacija 1995. godine usvojila je novu definiciju: Mineral je element ili hemijski spoj koji je obično kristalan i koji je nastao kao rezultat geoloških procesa.[1] Nove klasifikacije uključuju i organsku klasu (nova Dana i Strunc klasifikaciona shema).[2][3] Hemijski sastav može varirati između konačnih članova mineralnog sistema. Na primer feldspati se sastoje od serije minerala koja se kreće od natrijumom bogatog albita (NaAlSi3O8) do kalcijumom bogatog anortita (CaAl2Si2O8) i četiri prepoznatljiva hemijska sastava između. Mineralne supstance koje ne odgovaraju u potpunosti definiciji minerala ponekad se nazivaju mineraloidima. Mineraloidi su prirodne supstance, čija je struktura parcijalno kristalična. Mogu sadržavati nepravilnu strukturu zajedno sa pravilnom. Neki primjeri mineraloida su opal i ćilibar.[4] Kristalna struktura uveliko utiče na fizičke osobine minerala, a najpoznatiji primjeri su dijamant i grafit, koji imaju isti hemijski sastav (ugljik), a različite osobine. Dijamant je najtvrđi mineral, dok je grafit izuzetno mehak. Ove osobine su posljedica različite unutrašnje građe. Grafit je slojevit, a dijamant ima trodimenzionalnu strukturu. Anatas i rutil su također primjeri minerala sa istim hemijskim sastavom (titanijum dioksid) a različitom strukturom. Klasifikacija[uredi | uredi kod] Klasifikacija po Hugo Strunzu:[4] Klasa I: Samorodni elementi Klasa II: Sulfidi i sulfosoli Klasa III: Halidi Klasa IV: Oksidi i hidroksidi Klasa V: Nitrati karbonati i borati Klasa VI: Sulfati, hromati, molibdati i volframati Klasa VII: Fosfati, arsenati i vanadati Klasa VIII: Silikatni minerali Klasa IX: Organske komponente i mineraloidi Samorodni bakar Klasifikacija po James Dwight Danau: Klasa I: Samorodni elementi Klasa II: Sulfidi i sulfosoli Klasa III: Oksidi i hidroksidi Klasa IV: Halidi Klasa V: Nitrati karbonati i borati Klasa VI: Sulfati, arsenati i hromati Klasa VII: Fosfati, molibdati, vanadati i volframati Klasa VIII: Silikatni minerali Klasa IX: Organski minerali Teoretska hemijska formula minerala je jedinstvena i određuje samo jednu mineralnu vrstu. Praktično, stvarni hemijski sastav je varijabilan, jer su moguće izomorfne zamjene ili prisustvo tragova nečistoća. Relativna atomska masa ili molekularna masa se izračunavaju iz teoretske formule. Geologija

Novo, monografija koja se prvi put objavljuje sa sadržajem koji nije bio zastupljen u našoj literaturi i šire, tri knjige u jednoj (3 u 1) sublimiraju ideje i prakse najrazvijenijih zemalja sveta – univerzalne poslovne inicijative i njihove metode za unapređenje poslovnih procesa i organizacije zasnovane na kvalitetu i procesnom pristupu: Dr Stevan Živojinović, PROCESNO ORIJENTISANI MENADŽMENT KVALITETOM PLUS - teorije, koncepti, integracija i primena Izdanje 2020. godine, Sinergija – Beograd, format 205 x 275 cm, tvrdi povez, težine 2100 gr. , 912 stranica, 482 tabele i ilustracije, literatura uz svako poglavlje (39), indeks pojmova, ISBN 978-86-901578-0-8, knjiga je nova! Tom 1 - Teorije organizacije i menadžment koncepti * Sistemski i procesni pristup * Modeli savremenog organizacionog dizajna * Model integrisanog menadžmenta kvalitetom Tom 2 - Menadžment koncepti: JIT, TQM, 6σ , LIN, BPR, KM, BSC, QMS, BPM i drugi * Karakteristike, poređenje i komplementarnost, * Integracija i unapređenje * Uloga u realizaciji strategije * Menadžment ljudskih resursa i organizaciono ponašanje, kvalitet i uspešnost poslovanja Tom 3 - Prilog primeni koncepata i metoda menadžmenta kvalitetom: JIT, TQM, QMS / ISO 9001, IMS i druge inicijative u proizvodnji i logistici * IQM u obrazovanju Knjiga je namenjena različitim profilima čitalaca (od istraživača i studenata do konsultanata i menadžera u privrednim i uslužnim organizacijama). Radi se o univerzalnom pristupu poslovnim inicijativama (strategijama, menadžment konceptima, sistemima, programima i metodama) za unapređenje poslovnih procesa i celokupne organizacije. Recenzenti (njihovi izvodi dati su na slici zadnjih korica): 1) Prof. dr Slavko Arsovski, redovni profesor na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu, 2) Prof. dr Jovan Filipović, redovni profesor na Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, 3) Prof. dr Zdravko Krivokapić, redovni profesor na Mašinskom fakultetu u Podgorici i 4) Prof. dr Sreten Ćuzović, redovni profesor na Ekonomski fakultet u Nišu Obuhvaćeni menadžment pristupi, koncepti i drugi sistemi u gore navedenoj knjizi: Sistemski i procesni pristup, Organizacioni dizajn (OD), Integrisani menadžment kvalitetom (IQM), Pravovremena (JIT) proizvodnja i logistika, Upravljanje totalnim kvalitetom (TQM), Reinženjering poslovnih procesa (BPR), Menadžment intelektualnim kapitalom (ICM), Menadžment znanjem (KM), Lin menadžment (LM), Šest sigma (6σ ), Sistem uravnoteženih rezultata (BSC), Sistem menadžmenta kvalitetom (QMS / ISO 9001), Menadžment poslovnih procesa (BPM), Strategijski menadžment i strategijsko planiranje, Menadžment ljudskih resursa (HRM), Učeća organizacija (LO), Organizaciono ponašanje (OB), Nacionalne nagrade za kvalitet (NQA) – modeli poslovne izvrsnosti, Lin šest sigma (LSS), Logistički menadžment, Menadžment informacioni sistem (MIS), Kompjuterski integrisana proizvodnja (CIM), Planiranje potreba materijala (MRP), Planiranje proizvodnih sredstava (MRPII), Planiranje resursa preduzeća (ERP), Menadžment odnosima sa korisnicima (CRM), Menadžment radnim tokovima (WfM), Menadžment lancima snabdevanja (SCM), Sistemi menadžmenta poslovnih procesa (BPMS), Integrisani sistem menadžmenta (IMS) itd. Zainteresovani mogu da se jave za više informacija o knjizi.

Izdavači: Ibarske novosti, Kraljevo / Matica Srba i iseljenika Srbije, Beograd Biblioteka Vekovi Srbije Priredio: Predrag Rajić Kijuk Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 880 + 952 Bogato ilustrovano. Besprekorno očuvane. Catena Mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a medju mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića i mnogih drugih.... „Katena“ je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. Kad se malo razmisli, ona je pravi kovčeg dragocenosti, kao one tablice koje se, povremeno, sa naše planete šalju u kosmos, da bi sa njih, neko tamo, mogao da pročita ko su stanovnici Zemlje. U „Kateni“ piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. S A D R Ž A J: 1. Fenomenologija večnog kretanja 2. Evropa, Sloveni, autohtonost 3. Srpski mediteranski kulturološki znak 4. Srbi u ilirskoj kopči 5. Primarna identifikacija i polarizovanje konfesionalnosti 6. Rimokatolički prozelitizam 7. Srbi i seobe 8. Istorija interegnuma na „svetskim verigama“ 9. Balkan - istok na zapadu i zapad na istoku 10. Novovekovni egzodus 11. Verski fanatizam i anihilacija 12. Jugoslavizam i politički pragmatizam 13. Psihopatologija istorije ili politička kontraproduktivnost 14. Srbi u rasejanju 15. Pod žigom Drugog svetskog rata 16. Duhovno biće i varvarstvo 17. Dokumenti 18. Istorija savremenog izgonstva Srba 19. Svedočanstva 20. Drama ateizacije 21. „Hegemonistički greh“ i revolucionarni ekspanzionizam 22. Srpsko pitanje ili politika permanentne „kosovizacije“ 23. Istina i egzistencija na vratima XXI veka 24. Catena Mundi ili fenomenologija duha (K-115)

Odlično očuvano Ima posvetu Retko Izdavač: Prosveta, Beograd 1970; Sabrana dela Georgija Ostrogorskog: knj. 4. Detaljnije: tvrd povez sa omotom, strana 654+ilustracije, 22cm Georgije Aleksandrovič Ostrogorski (rus. Георгий Александрович Острогорский; Sankt Peterburg, 19. januar 1902 — Beograd, 24. oktobar 1976) bio je istoričar, profesor vizantijske istorije na Beogradskom univerzitetu i osnivač Vizantološkog instituta SANU. Jedan je od najvećih vizantologa dvadesetog veka i dobitnik mnogih domaćih i stranih naučnih priznanja. Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je u Sankt-Peterburgu, školovao se u velikim univerzitetskim centrima Nemačke i Francuske. Georgije Ostrogorski se 1933. godine, posle odbranjene doktorske disertacije 1927. i nekoliko godina profesure na univerzitetu u Vroclavu, doselio u Srbiju, tadašnju Jugoslaviju. Dobio je mesto na Beogradskom univerzitetu, na Filozofskom fakultetu, Odeljenje za istoriju, gde je na predmetu Istorija Vizantije radio čitavog života. Osnovao je Vizantološki institut[1] SANU, koji je, zahvaljujući njegovom ugledu, postao važna institucija svetske vizantologije. Georgije Ostrogorski je napisao Istoriju Vizantije publikovanu 1963 godine u Monaku→ [1].Ha nemačkom jeziku izašla je u čuvenoj Milerovoj seriji „Handbuch der Altertumswissenschaft“. Ovo delo ima nekoliko srpskih izdanja, a prevedeno je i na sve svetske jezike i danas se još uvek smatra jednim od najsveobuhvatnijih jednotomnih pregleda vizantijske istorije. U svojim mnogobrojnim delima proučavao je gotovo sve vidove života Vizantije: političku istoriju, socijalno-ekonomsku istoriju, istoriju ideja, odnose sa slovenskim svetom. Supruga mu je bila Fanula Papazoglu. Važniji radovi[uredi | uredi izvor] Ostrogorsky, Georg (1929). Studien zur Geschichte des byzantinischen Bilderstreites (1. izd.). Breslau: Marcus. Ostrogorski, Georgije (1935). „Sinajska ikona sv. Jovana Vladimira” (PDF). Glasnik Skopskog naučnog društva. 14: 99—106. Arhivirano iz originala 27. 06. 2023. g. Pristupljeno 27. 06. 2023. Ostrogorski, Georgije (1935). „Avtokrator i Samodržac: Prilog za istoriju vladalačke titulature u Vizantiji i u Južnih Slovena”. Glas SKA. 164: 95—187. Ostrogorski, Georgije (1939). „Pismo Dimitrija Homatijana Sv. Savi i odlomak Homatijanovog pisma patrijarhu Germanu o Savinom posvećenju”. Svetosavski zbornik. 2. Beograd: SKA. str. 90—113. Ostrogorski, Georgije (1948). „Uticaj Slovena na društveni preobražaj Vizantije”. Istoriski glasnik. 1 (1): 12—21. Ostrogorski, Georgije (1949). „Porfirogenitova hronika srpskih vladara i njeni hronološki podaci”. Istoriski časopis. 1 (1948): 24—29. Ostrogorski, Georgije (1951). „Dušan i njegova vlastela u borbi sa Vizantijom”. Zbornik u čast šeste stogodišnjice Zakonika Cara Dušana. Beograd: Srpska akademija nauka. str. 79—86. Ostrogorski, Georgije (1951). Pronija: Prilog istoriji feudalizma u Vizantiji i u južnoslovenskim zemljama. Beograd: Naučna knjiga. Ostrogorski, Georgije (1952). „Postanak tema Helada i Peloponez”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 1: 64—77. Ostrogorski, Georgije (1953). „Taktikon Uspenskog i Taktikon Beneševića: O vremenu njihovog postanka”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 2: 39—59. Ostrogorski, Georgije, ur. (1955). Vizantiski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 1. Beograd: Vizantološki institut. Ostrogorsky, George (1956). History of the Byzantine State. Oxford: Basil Blackwell. Ostrogorsky, George (1957). History of the Byzantine State. New Brunswick: Rutgers University Press. Ostrogorsky, George (1968). History of the Byzantine State. Oxford: Basil Blackwell. Ostrogorsky, George (1969). History of the Byzantine State. New Brunswick: Rutgers University Press. Ostrogorsky, George (1956). „The Byzantine Emperor and the Hierarchical World Order”. The Slavonic and East European Review. 35 (84): 1—14. Ostrogorski, Georgije, ur. (1959). Vizantiski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 2. Beograd: Vizantološki institut. Ostrogorsky, George (1959). „The Byzantine Empire in the World of the Seventh Century”. Dumbarton Oaks Papers. 13: 1—21. Ostrogorsky, George (1959). „Byzantine Cities in the Early Middle Ages”. Dumbarton Oaks Papers. 13: 45—66. Ostrogorski, Georgije (1963). „Gospodin Konstantin Dragaš”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 7 (1): 287—294. Ostrogorski, Georgije (1964). „Hristopolj između Srba i Vizantinaca”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 8 (1): 333—342. Ostrogorsky, George (1965). „The Byzantine Background of the Moravian Mission”. Dumbarton Oaks Papers. 19: 1—18. Ostrogorski, Georgije (1965). Serska oblast posle Dušanove smrti. Beograd: Naučno delo. Ostrogorski, Georgije; Barišić, Franjo, ur. (1966). Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 3. Beograd: Vizantološki institut. Ostrogorski, Georgije (1968). „O serskom mitropolitu Jakovu”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 10 (1): 219—226. Ostrogorski, Georgije (1968). „Prostagme srpskih vladara”. Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. 34 (3-4): 245—257. Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1969). O vizantijskom feudalizmu. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1969). Privreda i društvo u Vizantijskom carstvu. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1970). Vizantija i Sloveni. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1970). Iz vizantijske istorije, istoriografije i prosopografije. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1970). O verovanjima i shvatanjima Vizantinaca. Beograd: Prosveta. Ostrogorski, Georgije (1970). „Sveta Gora posle Maričke bitke”. Zbornik Filozofskog fakulteta. Beograd. 11 (1): 277—282. Ostrogorski, Georgije; Barišić, Franjo, ur. (1971). Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije. 4. Beograd: Vizantološki institut. Ostrogorski, Georgije (1971). „Komitisa i svetogorski manastiri”. Zbornik radova Vizantološkog instituta. 13: 221—256. Ostrogorsky, George (1971). „Observations on the Aristocracy in Byzantium”. Dumbarton Oaks Papers. 25: 1—32. Ostrogorsky, Georg (1974). Byzanz und die Welt der Slawen: Beiträge zur Geschichte der byzantinisch-slawischen Beziehungen. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. Ostrogorski, Georgije (1975). „Srbija i vizantijska hijerarhija država”. O knezu Lazaru. Beograd-Kruševac: Filozofski fakultet. str. 125—137. Reference[uredi | uredi izvor] ^ „Ostrogorski i Beogradska vizantološka škola”. Arhivirano iz originala 02. 10. 2016. g. Pristupljeno 28. 09. 2016. Istorija Vizantije

Veoma dobro očuvano! Autor - osoba Arendt, Hannah, 1906-1975 = Arent, Hana, 1906-1975 Naslov Istina i laž u politici / Hana Arent ; preveli Kosta Čavoški, Danilo Basta ; predgovor napisao Ivan Vejvoda Jedinstveni naslov Truth and politics. Wahrheit und Lüge in der Politik. srpski jezik Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1994 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Filip Višnjić`, 1994 (Aranđelovac : Napredak) Fizički opis 109 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Čavoški, Kosta, 1941- = Čavoški, Kosta, 1941- Basta, Danilo N., 1945- = Basta, Danilo N., 1945- Vejvoda, Ivan Zbirka Libertas (pl.) Napomene Prevodi dela: Truth and politics ; Wahrheit und Lüge in der Politik Hana Arent : razumevanje politike: str. 5-18. Predmetne odrednice Politička filozofija SAD – Politika „Suštinska osobina ljudskog delanja jeste da ono uvek započinje nešto novo... Prethodno stanje stvari biva promenjeno. Ta bi promena bila nemogućna ako ne bismo bili u stanju da se u duhu udaljimo od našeg fizičkog stajališta i da zamislimo da bi stvari mogle biti i drukčije nego što zaista jesu. Drukčije rečeno: svesno poricanje činjenica – sposobnost da se laže, i moć da se stvarnost menja - sposobnost da se dela – povezani su; svoje postojanje duguju istom izvoru: uobrazilji. Dakle, kada govorimo o laganju i, osobito, o laganju delatnika, ne bi trebalo da zaboravimo da se laž nije slučajno uvukla u politiku zahvaljujući ljudskoj grešnosti; već iz tog razloga moralni gnev je neće uništiti... Činjenične istine nikad nisu nužno istinite. Činjenicama su potrebni verodostojni svedoci kako bi mogle da budu utvrđene i održane, kako bi našle sigurno boravište na području ljudskih stvari. Laži se razumu često čine mnogo očevidnijim i privlačnijim nego stvarnost, pošto lažljivac ima tu veliku prednost da unapred zna ono što publika želi ili očekuje da čuje... U normalnim okolnostima lažljivca poražava stvarnost, za koju nema zamene; ma koliko bio velik splet neistina kakvog lažljivca, ipak taj splet, čak i ako on uzme u pomoć kompjuter, nikada neće biti dovoljno velik da bi prekrio beskrajnost stvarnoga. Lažljivac, doduše, može imati uspeha s mnogim pojedinačnim neistinama, ali će iskusiti da time neće proći ako laže iz principa.` Hana Arent (1906–1975) bila je jedan od najsjajnijih i najoriginalnijih političkih mislilaca XX veka, neuporedivi istraživač pojave totalitarizma, nasilja i zla u našem vremenu. Bez nje je nezamisliva savremena politička filozofija. Tokom celog svog života plodan esejista i filozof, filozofiju je studirala u Hajdelbergu kod Karla Jaspersa. Potom je morala da beži pred nacističkim progonom. Niz godina je predavala političku filozofiju u Njujorku i Čikagu. Ovo delo prvi put je objavljeno 1978. godine i zapravo je njeno poslednje delo, prebogato u svojoj izazovnoj analizi čovekove mentalne aktivnosti sagledanoj u dimenzijama mišljenja, volje i suđenja. * Johana Hana Arent rođena je 14. oktobra 1906. godine u Hanoveru u porodici imućnih Jevreja poreklom iz Kenigsberga (današnjeg Kalinjingrada) u istočnoj Pruskoj. U tom istom Kenigsbergu o kojem je Imanuel Kant, gotovo ne napuštajući kućni prag, napisao da je `takav grad pravo mesto za sticanje znanja o ljudima i svetu, čak i bez putovanja`, Hana Arent je provela detinjstvo. Godine 1933., posle studija u Marburgu, Frajburgu i Hajdelbergu, kod Jaspersa i Hajdegera, bila je prinuđena da napusti nacističku Nemačku. Posle bekstva u tadašnju Čehoslovačku, uz pomoć porodice koja je posedovala kuću sa ulaznim vratima na nemačkoj, a zadnjim vratima na čehoslovačkoj teritoriji, Hana Arent kratko boravi u Ženevi, a zatim u Parizu, da bi najzad 1941. godine utočište našla u Njujorku. Tačno deset godina kasnije u egzilu je napisala Izvore totalitarizma (The Origins of Totalitarianism), delo koje joj je donelo ono što će je pratiti kraja života - svetsku slavu i osporavanje. Slede Ljudska situacija (The Human Condition), Između prošlosti i budućnosti (Between Past and Future), Ajhman u Jerusalimu (Eichmann in Jerusalem), O revoluciji (On Revolution), Ljudi u mračnim vremenima (Men in Dark Times) i O nasilju (On Violence). Umrla je 4. oktobra 1975. godine, u trenutku kada je započela pisanje poslednjeg poglavlja obimne studije Život duha (Life of Mind) MG124 (N)

Spoljasnjost kao na fotografijama, unutrasnjost u dobrom i urednom stanju. Bocne strane tabaka (knjiskog bloka) pozutele od starosti. Aleksandar D. Obradovic Istorija ratova Kraljevine Srbije 1912 - 1918 Redje u ponudi! Stampano u Cikagu 1977 god. Generalstabni kapetan I klase Aleksandar D. Obradovic rodjen je 1909 u bio je Beogradu. Otac mu je bio Dragutin, a mati Jelena, rodjena Djordjevic. Po zavrsetku sest razreda gimnmazije stupio je u Nižu Školu Vojne Akademije, koju je zavrsio 1928 godine, kad je unapredjen u čin pešadijskog potporucnika. Službovao je u 18 puku `Suvobarskom` i I pešadijskoj podoficirskoj školi Kralja Aleksandra I u Beogradu, kao vodnik. Visu Skolu Vojne Akademije zavrsio je 1934 godine. Dve godine docnije stupio je u glavni Generastab kao pripravnik za generalstabnu struku. Posle dve i po godine provedene na generalstabnoj pripremi i uspesno položenog ispita preveden je 1939 u generalstabnu struku. U rat 1941 godine usao je kao generalstabni kapetan I klase, na položaju šefa Operativng odseka štaba Kosovske divizije. Po. kapitulaciji Jugoslavije oteran sa hiljadu drugih Srba u nemacko zarobljenistvo, u kom je proveo četiri godine. Po zavrsetku rata odbio je da se vrati u komunizmom potlacenu otacbinu i ostao u inostranstvu da se bori za oslobodjenje srpskog naroda od komunizma. Posle rata proveo je dve godine u logorima za raseljena lica i dve godine kao fizicki radnik u Franciskoj. Od 1949 do 1951 bio je zaposlen u francuskoj vojnoj upravi u nemackoj. Posle dolaska u S.A. Drzave nastanio se u NJujorku. Postao je član Srpskog kulturnog kluba `Sveti Sava ` a posle nekoliko godina i clan uprave. Vise puta je predsedavao godišnjim kongresima S.K.K.Sv.Sava. Istakao se u organizovanjui vodjenju demonstracija protiv Broza prilikom njegove posete Njujorku i Vasingtonu. Godinama je saradnik Srpske Borbe u kojoj objavljuje zapazene clanke iz srpske vojne istorije, kao i savremenih svetskih zbivanja.

Naziv: Psychiatrie Autor: Leon Michaux Godina izdanja: 1965 Izdavač: Editions medicales flammarion, Paris Povez: Tvrd Pismo: Latinica Stanje kao na slikama. Preko hiljadu stranica. Jedan list se odvojio ali je i dalje u knjizi. Opis: UVOD ISTORIJSKA EVOLUCIJA I GRANICE PSIHIJATRIJE Pahijatrija je etimološki nauka o bolestima duše. Nema potrebe ići dalje da bismo sagledali ogromne teškoće koje su morale biti prevaziđene da bi psihijatrija dobila mesto u patologiji: filozofske, religiozne, demonološke predrasude koje proizilaze iz konfuzije zašto i kako, odnosno primarnih uzroka, koji ne tiče se medicine, i kliničkih i patogenih procesa na koje se mora ograničiti. Ne smemo verovati da su svi naši savremenici očistili ovu zabunu. Ove vannaučne predrasude nastavljaju da inspirišu, često bez njihovog znanja, mnoge od njih, čak i eminentne, koji veruju da su slobodni od njih: koliko često rasprave urganogogenista i psihogenista poprimaju strastveni ton jer se iza naučne kontroverze krije ideološki sukob, organogeneza se nekima čini, i sasvim pogrešno, da pretpostavlja materijalizam, dok je drugima, i bez daljeg razloga, psihogeneza vrlo sumnjiva na spiritualizam? To je ceo problem prirode uma, njegovih odnosa sa telom o kome je ovde reč: dualizmom? jedinstvenost? Istorija nastanka psihijatrije bi i dalje bila malo zamorna da nam nije pokazala kako nauka nastaje iz metafizike, ali i kako može da se vrati svojim izvorima, lekcija budnosti ako želimo da zadržimo najutvrđenije osvajanja očigledno. U prvom, prednaučnom periodu, sve je dualaroe i to je u znaku drevnih religija. Mentalni poremećaji su božanska stvar i oni pogađaju neprijatelje bogova kada su ponižavajući ili smešni, njihove prijatelje kada se izražavaju u proročkom uzvišenju poput Pitije iz Delfa. Iz ove božanske etiologije proizilazi religiozna terapija: zavisi od sveštenika, a ne od lekara, i sastoji se od pročišćavajućih, iskupiteljskih, zavetnih ceremonija, putem posta, abdesta i egzorcizama.

Номос земље је необичан спој речи, мешавина старогрчког `nomos` (закон) и немачког `der Erde` (земља) и нипошто није случајан. Управо старогрчкој речи nomos, тој „проторечи“, Карл Шмит хоће да врати „првобитну снагу и величину“, јер она је, по његовом мишљењу, сачувала изворни смисао упркос искривљавањима кроз преводе и рђаву употребу. На самом почетку она је, у глаголском облику `nemein`, значила „делити“, односно „напасати“, а као `nomos` - „подела пашњака“, заснивачко присвајање земље. `Nomos`, према томе, увек упућује на простор. Ниједна институција, нити било какво законодавство, не може да постоји без претходног разграничења на тлу, без установљавања основног права на земљу. Закон је везан за земљу. Но, Шмит не би био то што јесте када би се задржао на, мање или више, здраворазумском увиду по којем су стабилност, непомеривост, трајност земље, чврстина тла, потребне да би се оформила некаква институција. Наравно да не може без тла, али је потребно још нешто: чин, одлука, односно `nomos`. Тек тада, одлуком о томе да се успостави некакав поредак, да се установи институција, да се прогласи закон, простор земље постаје оно до чега је Шмиту стало: поредак. Тек тада пашњак постаје политичка чињеница. Етимологија је, међутим, само почетак једне бруталне и, у својој бруталности, заводљиве теоријске конструкције која ће да урони у европску модерност и покаже да је `jus publicum europaeum`, европско јавно право, један од кључних момената детеологизације рата, или, у нешто скромнијој варијанти, израз избацивања теолошких момената из рата. Потом ће Шмит да се упусти у разматрање проблема разграничења на мору и ваздуху, дотаћи ће се кризе европског јавног права и оживљавања појма праведног рата, позабавиће се апоријом миротворца, да још мало проврти своје омиљене мотиве теолога, непријатеља и суверена и успут нам удели неколико корисних савета за живот у овом либерално-демократском свету... тврд повез, заштитни омот, 24 цм, 440 стр.

Lopta - moj život: Milan Živadinović Bard / Miša Vasiljević Predgovor:Mile Kod Beograd 2001. Mek povez, ilustrovano, 103 strane + 24 strane sa fotografijama. Na predlistu potpis (autogram) Milana Živanovića Barda Lopta je moj život... Rekao bih: moja priča je obična ljudska priča, u koju sam uvek želeo da smestim ispunjenja Božijih zapovesti. Kada sam bio radan, vredan, odgovoran i mladima prilazio sa puno ljubavi, Svevišnji mi je pomagao. Kada bih, makar i nesvesno, činio suprotno i zaboravljao na njegove svete zapovesti, gubo sam naklonost Svevišnjeg. Na toj svojoj životnoj putanji shvatio sam da svako, ko pokuša da prevari Boga, ostaje nedorečen i ništa vredno ne može da postigne. Trenutak je da se i izmedu korica svoje životno-fudbalske storije zahvalim svima koji su mi pomogli, savetovali, hrabrili i podsticali u karijeri: oni su moji prijatelji i njih je mnogo. U isti mah, praštam svima koji su me rušili i pokušali da gaze i zgaze kao čoveka sporta: njih je malo i o njima, kao velikim grešnicima, jedino Svevišnji može da sudi. Pokušavam da ih zaboravim, ali nikako i da pravdam njihovu zlu nameru. Milan Živadinović Sadržaj: Mile Kos: I KORIFEJ I VEČITI UČENIK PONOSNI I SREĆNI RODITELJI Zla sudbina velikog mislioca Savest, poštenje, dostojanstvo Borac za prave vrednosti MILJANIĆEVA TIHA TUGA Peče zanat uz Ruševljanina Želeo da obori rekord Tasića Fudbaler u ulozi novinara Džajićeva ocena govori sve Deset godina as bez šanse Hrabar ili medicinski fenomen? ZATOČENIK FUDBALSKE MISLI „Detelinara” kao Sorbona Složna porodica na Banjici Promenio atmosferu Nikšića Nespreman za dvolične igre Za sve je „Kriv” Savićević Velikani padali na Čairu Održao reč na Karaburmi Drugi put u Podgorici KROZ GOLGOTU DO ZVEZDE Budan sanjao svoj klub Džajić „kovertirao” glas Primer korektnog trener Partizan ozbiljno uzdrman Dao otkaz voljenom klubu Opozicija, podmetanje, igre Nije želo „srednji put” GEST PRINCA FEJSALA Muzej velike inspiracije Blater ništa ne zaboravlja KOSMOPOLIT SA LIONA Džajiić i Savićević Kako ostati neposlušan? Crvena zvezda i Partizan Verovao u „Autsajdere” Trener visokih zahteva ŠANSA ZA HRABROG ČOVEKA Koketiranje sa Antićem Ništa nije poklanjao Krštenice nisu merilo Težak put do vrha Lična obaveza — biti prvi Protiv lakiranja i zabluda Otrovne strele iz Zagreba NIKAD NIJE RUŠIO MOSTOVE Santrač i Boškov Od legende do igračke EMBARGO NA ISTINU Umišljeni bosovi iz FSJ Neposlušnost se kažnjava POLIGON ZA POSLUŠNIKE I GUBITNIKE Što gore, to bolje! REČ NAJDRAŽIH UČENIKA Dragan Stojković: Krasi ga suptilnost Dejan Savićević: Moj najdraži učitelj Predrag Mijatović: I šef i iskreni drugar Siniša Mihajlović: Fanatik i veliki radnik Dejan Stanković: Uvek zagledan u budućnost STAO U ODBRANU ASOVA Slutnje pred „EURO 2000” Poremećen sistem vrednosti Tugaljiva pitanja bez odgovora DEGRADACIJA PROFESIJE Pogled u dalju budućnost Pouke nisu izvučene VELIKI FUDBALSKI CIKLUS Darovanje znanja i hrabrosti Izbegao pozive „kritičara” Udvaranje fudbalskoj prošlosti Vreme agonije našeg fudbala Trofejima prkosio zlobnicima Put do instruktora FIFA Škola fudbala za kraj FOTO - ALBUM

DEJAN MEDAKOVIĆ BAROK KOD SRBA Izdavač - Prometej, Novi Sad; Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, Petrovaradin Godina - 2022 810 strana 25 cm Edicija - Dela Dejana Medakovića ISBN - 978-86-515-1964-5 978-86-80929-52-1 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: PUTEVI SRPSKOG BAROKA Uvodna reč Izučavanja srpske umetnosti XVIII i XIX veka Dunavski putevi srpske kulture XVIII veka Barok u Jugoslaviji O srpskom baroku Nacionalna istorija Srba u svetlosti crkvene umetnosti novijeg doba Dve istorijske kompozicije slikara Joakima Markovića iz 1750 godine Minijature Paraklisa iz Dečana Zidno slikarstvo manastira Krušedola Predstave vrlina u srpskoj umetnosti XVIII veka I Četiri hrišćanske vrline na ikonostasu u Ečki II Alegorijska predstava ždrala na arhijerejskom stolu u crkvi manastira Krušedola III Lik cara Dušana u Žefarovićevoj knjizi Izobraženij oružij iliričeskih iz 1741 godine Hristove parabole na ikonostasu Nikolajevske crkve u Zemunu `Bogorodica živonosni istočnik` u srpskoj umetnosti Barokna arhitektura u Podunavlju Srpska minijatura XVIII veka Sudbina srpske knjige u XVIII veku Srpske umetničke starine u Mađarskoj O srpskoj umetnosti u oblastima stare Slavonije i Hrvatske Iz istorije srpske arhitekture XVIII veka I Crkva manastira Mesića II Zvonici saborne crkve u Sremskim Karlovcima III Kada je podignuta karlovačka crkva Sv Petra i Pavla Žefarović i Sveta Gora Atoska Jedan slikarski ugovor iz XVIII veka Portreti srpskih vladara u XVIII veku O srpskim zografima XVIII veka Hristofor Žefarović u Šiklušu 1740 godine Lazovići i njihova slikarska zaostavština Jedno neostvareno slikarsko školovanje Gerasima Zelića Iz inventara sremskih crkava XVIII i XIX veka TRAGOM SRPSKOG BAROKA Uvodna reč Prve štampane monografije srpskih manastira (1798-1859) Manastir Gomirje Manastir Slance kod Beograda Ikonostas Joakima Markoviča u selu Dišniku Jedan autobiografski zapis slikara Nikole Neškovića Mojsej Subotić Slikarska porodica Lazovića Jedan barokni slikar pred Beogradom 1688 godine Prilozi istoriji kulture Beograda Barokne teme srpske umetnosti I Bogorodica od sedam žalosti II Četiri scene na pevnicama Uspenske crkve u Sentandreji Kult kneza Lazara u srpskom baroku BAROK KOD SRBA Uvodna reč Položaj srpskog naroda u Austriji tokom XVIII veka Srpska crkva i umetnost u XVIII i XIX veku Srpska umetnost XVIII veka Geneza barokno-vizantijske stilske simbioze u srpskoj umetnosti XVIII veka Istorijska svest kod Srba u vreme carice Marije Terezije Ideje istorizma u srpskoj grafici XVIII veka Srpski preporod u XVIII veku i srednjovekovna baština Predstava srpskih vladara - svetitelja u XVIII veku Istorijske osnove ikonografije Sv Save u XVIII veku Grčko-srpske veze u umetnosti novijeg doba Istoriografija o fruškogorskim manastirima Riznice fruškogorskih manastira Srpski mitropolijski dvorovi u XVIII veku Barokne teme srpske umetnosti I Predstava Hrista kao životonosne loze u srpskoj umetnosti II Predstava Hrista kao Fons Pietatis u srpskoj umetnosti Ikonostas Grigorija Gerasimova Moskovitera u Donjoj Kovačici iz 1724 godine TIJANA PALKOVLJEVIĆ BUGARSKI - Medaković za nove generacije NAPOMENE UZ TEKSTOVE OBJAVLJENE U OVOM IZDANJU Putevi srpskog baroka (1971) Tragom srpskog baroka (1976) Barok kod Srba (1988) REGISTRI Imenski registar Ikonografski registar Beleška o piscu `Interesovanje Dejana Medakovića za pojedinačne umetničke prosedee rezultiralo je knjigom Srpski slikari XVIII i XIX veka (1968) i usmerilo autora na dublja sagledavanja srpskog baroka. Na tim temeljima nastala je i trilogija koja obuhvata knjige Putevi srpskog baroka (1971), Tragom srpskog baroka (1976) i Barok kod Srba (1988). Svaka od ovih knjiga je zasebna, zaokružena celina, a zajedno predstavljaju neraskidivo trojstvo. Ove studije dale su osnove za razumevanje srpske umetnosti novijeg doba, a pred istoričare umetnosti postavile su pretpostavke daljih istraživanja. Brojnošću tema knjiga Putevi srpskog baroka ukazuje na raznovrsna interesovanja akademika Medaković koji se u svojim tekstovima bavi različitim stilskim pojavama, pojedinačnim umetnicima i delima na širokom srpskom kulturnom prostoru od Svete Gore do Sentandreje. Kao teme svojih tekstova definisao je religioznu umetnost – arhitekturu, zidno slikarstvo i minijature – ali i građanski portret. Raznolikošću tema simbolički je ukazao na puteve kojima će sekretati srpska istorija umetnosti kako bi sagledala nacionalni barok sa svim njegovim osobenostima. Knjiga Tragom srpskog baroka čini se kao logičan nastavak prethodne. U njoj se Medaković usmerio na manji broj problema, ali ih je posmatrao temeljnije i dublje, u skladu sa svojim naraslim iskustvom. Istovremeno je otvorio i neke nove teme, usmeravajući svoja istraživanja ka Beogradu kao baroknom gradu. Barok kod Srba simbolički je zaokružio Medakovićeva istraživanja nacionalne umetnosti novijeg doba. Knjiga je zbir svih autorovih interesovanja, otkrića i tumačenja nacionalne umetnosti. Zaokruživši celinu tema, odnosno puteva i tragova, akademik Medaković je ukazao na širi kontekst tih pojava – istorijske i društvene prilike – a pojave i teme najuputnije za razumevanje srpskog baroka je grupisao i definisao koje od njih su ključne i koje su barokni stil odredile u svim njegovim osobenostima. Sam autor je u uvodnoj reči Baroka kod Srba naveo da on predstavlja njegov naučni testament kad je reč o srpskoj umetnosti i kulturi XVIII veka. Sa ovom knjigom je završio svoja istraživanja baroknog doba i ostavio ih, kako je sam zapisao, u nasleđe nizu mlađih naučnika. Taj put uspešno je nastavio najpre prof. dr Miroslav Timotijević, a danas i prof. dr Vladimir Simić sa Katedre za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Oni su na temeljima istraživanja Dejana Medakovića trasirali nove puteve tumačenja i prezentacije srpske umetnosti barokne epohe. (Dr Tijana Palkovljević Bugarski) Akademik Dejan Medaković (Zagreb, 7. jul 1922 — Beograd, 1. jul 2008) bio je srpski istoričar umetnosti, univerzitetski profesor, književnik i akademik. Medaković je bio predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (1998—2003), dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (1971—1973), predsednik Vukove zadužbine u tri mandata kao i potpredsednik Srpske književne zadruge. Tokom života objavio je ukupno 46 knjiga, od čega 21 knjigu na stručne teme. U svom istraživanju interesovao se za široki raspon tema od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali je težište njegovog rada bilo na srpskom baroknom slikarstvu, srpskim kulturnim prilikama u 18. veku i srpskom slikarstvu u 19. veku. Predavao je po pozivu na više evropskih univerziteta i naučnih ustanova. Uz stručni rad, uporedo se uspešno bavio književnim stvaralaštvom i pisao poeziju, prozu, putopise. Pisao je sve vrste naučnih radova od eseja, prikaza i prigodnih reagovanja na politička i umetnička dešavanja do monografija i sintetičkih pregleda. Njegove studije su brižljivo inventarisane i sabrane u nekoliko knjiga. Prevođen je na mnoge jezike. Za svoje delo nagrađen je nizom međunarodnih i domaćih odlikovanja, nagrada i drugih priznanja. U Medakovićevu čast 2008. godine ustanovljena je nagrada „Dejan Medaković”. U kakvom istorijskom trenutku našega naroda stižu nas veliki vekovi ovog manastira? Opravdano se možemo pitati, kakve duhovne poruke smo kadri da iščitamo upravo danas, kada smo prinuđeni da preispitamo svoje postojanje u ovom sukobljivom svetu čije posledice snosimo sa tako mnogo ličnog i opšteg bola? Jer, celo naše nacionalno biće teško je ranjeno, ispresecana je njegova celovitost, oslabljena je biološka snaga, a nerešena pitanja koja odlažu i koče naše smirivanje prete novim nesrećama. U takvom neredu koji podstiče i umnožava tzv. „međunarodna pravda” i sama sazdana na sumnjivim osnovama, treba se okrenuti ne prema obmanama ovog verolomnog trenutka, već prema onim vrednostima koje je proveravalo vreme, a manastir Hilandar je o njihovoj uzvišenosti svedočio punih osam vekova.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.