ŠKOLA za KLAVIRSKU HARMONIKU 1-2-3 , Harmonika ---------------KOMPLET TRI (3. ) knjige. .. HARMONIKA 1. . . . . . . ŠKOLA za KLAVIRSKU HARMONIKU (1. ) Albin Fakin Izdavač: Državna založba Slovenije, Ljubljana, . . . . . VELIKI FORMAT Notografija: Fran Leder Povez: mek Broj strana: 100. Dvojezična: slovenački i srpski ------------------------------ Knjiga u ODLIČNOM stanju. . . 2. . . . . ŠKOLA za KLAVIRSKU HARMONIKU (2. ) Albin Fakin Knjiga u PERFEKTNOM stanju. . . . . -------------------------------- 3. . . . . ŠKOLA za KLAVIRSKU HARMONIKU (3. ) Albin Fakin Škola za klavirsku harmoniku 3 , Albin Fakin, Ljubljana Državna založba Slovenije, dvojezično: slovenački i srp-hrv. , 67str. , meki povez,31cm. . Knjiga u PERFEKTNOM stanju. . . . . -------------------------------- KOMPLET TRI (3. ) knjige. .. HARMONIKA R1

Beograd, Vrata istoka, kapija zapada , izdanje Evro . Prelepa monografija Knjiga je nova, iz štamparije !!

Beograd vrata istoka,kapija zapada.Izdavac IKP Evro-Beograd,2015 godine.Tvrd povez,473 str.Odlicno ocuvana.

Naslov: Beograd - vrata Istoka, kapija Zapada Autor(i): Katarina Kolaković Izdavač: Evro Book Mesto: Beograd Godina: 2015 Povez: tvrd Strana: 473 Format: 25x33cm Pismo: Ćirilica Stanje knjige: odlično očuvano - kao novo

Овом публикацијом желели смо да наизглед супротстављене ставове науке и религије доведемо у сагласје у времену када су и научни и божији ред природе доведени у питање. Након трогодишњег проучавања и истраживања, пред вама се налази први рукопис који описује богатство фауне водоземаца и гмизаваца на имању манастира Хиландара, и шире околине. Може се сматрати да веродостојно илуструје богатство ове групе кичмењака читавог полуострва Света Гора. Ово је прва у низу публикација којом ће Завод за заштиту природе Србије представити природне вредности овог подручја. Уредници: др Растко Ајтић, Миливоје Крвавац Аутори: др Растко Ајтић, Миливоје Крвавац, мр Данко Јовић Година издања: 2018. Формат: 28 cm,164 стране, књига је писана двојезично, на српском и енглеском језику.

Dr Djoko Slijepcevic- Jugoslavija uoci i za vreme Drugog svetskog rata Iskra, Mihen, 1978. Tvrd povez, 816 strana, zadnja korica ostecena (vidi sliku). Sadrzaj na slikama. Istorija Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, iz ljoticevske vizure. RETKO EMIGRANTNO IZDANJE! tags: drugi svetski rat, dimitrije ljotic, milan nedic, ljoticevci, jnp zbor, dobrovoljci, srpski dobrovoljacki korpus, lautner, kosta musicki, cetnici, cetnik, ravnogorci, draza mihailovic, ravna gora, komunizam, komunisti, partizani, kpj, tito, emigracija...

SPOMENICA četrdeseto-godišnjice ustanka na Ravnoj Gori Grupa autora STr 376 Povez tvrd Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi

U dobrom stanju! HILANDAR , Dimitrije Bogdanović * Vojislav J. Đurić * Dejan Medaković , Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd, monografija o srpskom pravolsavnom manastiru na Svetoj Gori,istorija,duhovni život, slikarstvo,umetnost,arhitektura... tvrd povez,veliki enciklopedijski format, bogato ilustrovano u boji, očuvano,ćirilica, 220 strana ,format 30 cm , Sadržaj: Sveta gora, Hilandar u srednjem veku, Pod turskom vlašću, XVI i XVII vek, Pod Turcima, XVIII i XIX vek, Zbivanja u XIX veku... Bibliografija, Indeks, 139 fotografija u boji Hilandar (grč. Χιλανδαρίου) ili Hilendar, takođe i Helandar,[n. 1] srpski je pravoslavni muški manastir države pravoslavnih monaha koja postoji više od hiljadu godina. Manastir je sagrađen na inicijativu Svetog Save, koji je postao monah na planini Atos 1191. godine. Nalazi se u severnom delu Svete gore (grč. Άγιο Όρος), na poluostrvu Halkidiki odnosno trećem kraku poluostrva Halkidiki — Atosu (grč. Аτоς), u severnoj Grčkoj. Manastir je udaljen 2,5 km od Egejskog mora.[4] Hilandar je u hijerarhiji Svete gore na 4. mestu po značaju. Posmatran spolja, manastir ima izgled srednjovekovnog utvrđenja, s obzirom da je utvrđen bedemima koji su visoki i do 30 m. Spoljni zidovi su u proseku dugački 140 m i okružuju površinu koja je široka oko 75 m. Manastir je ovako utvrđen pošto je u prošlosti, kao i ostala utvrđena monaška naselja na Svetoj gori, morao da se brani od gusara. Neki smatraju Hilandar jednim od prvih univerziteta, u prethodničkoj formi, a konkretno prvim srpskim univerzitetom. Sadašnji iguman manastira Hilandar je Metodije Marković. Manastir Hilandar je izgradio grčki monah-svetogorac, Georgije Hilandario. Obnovili su ga Stefan Nemanja (u monaštvu Simeon) i njegov sin Sava 1198. godine, a u manastiru je 1199. godine umro Stefan Nemanja. Kralj Stefan Uroš I je 1262. godine značajno utvrdio manastir. Hilandar je naročito pomogao kralj Milutin, koji je oko 1320. godine na mestu stare podigao novu Crkvu Vavedenja Bogorodice. U vreme kralja i cara Dušana Sveta gora je došla pod njegovu vlast, a to je period najvećeg prosperiteta manastira. U vekovima turske vladavine, Hilandar su pomagali ruski carevi i moldavski kneževi u 16. veku, a srpski patrijarsi iz Peći u 17. veku. Početkom 19. veka stvorena je prva novovekovna srpska država, pa je nastavljena bogata tradicija hilandarsko-srpskih odnosa. U novijoj istoriji manastir je značajno stradao 2004. godine u katastrofalnom požaru, posle čega je usledila obnova oštećenih građevina. Hilandar predstavlja jedno od najznačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti. Kroz vekove, relativno zaštićen od napada i pljačkanja, u sigurnosti Svete gore Atonske i njene autonomije, bio je pošteđen sudbine koja je zadesila skoro sve druge srpske manastire. U Hilandaru je očuvana najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona i fresaka, tako da on u današnje vreme predstavlja najznačajniju riznicu srpske srednjovekovne kulture uopšte. Manastir se od 1988. godine, zajedno sa ostalih 19 svetogorskih manastira, nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka objedinjenih pod zaštićenom celinom planine Atos.[5] Radi uspostavljanja stalnog lekarskog nadzora manastirske porodice kao i poklonika, krajem 2015. godine osnovano je Hilandarsko lekarsko društvo....

Манастири, значајнији храмови и капеле, мошти светитеља, чудотворне иконе, духовне школе и важнији музеји на подручју града Москве Антоније Пантелић 22,5 х 23,5 цм, 500 стр. – Водич кроз православне светиње руске престонице Москва се одувек препознавала по златним куполама многобројних храмова и манастира, задужбина великих московских кнезова и руских царева. Отуда је добила епитет „златокуполна“. Све до изградње „модерне“ Москве, почевши од тридесетих година прошлог века, када су подигнута многа висока здања и разне пословне зграде, панорамом града су доминирали крстови на куполама и звоницима парохијских храмова и градских манастира. О томе нам сведочи древна пракса, својеврсно молитвено правило, да се сваки путник добронамерник, пре него што уђе у град Москву, најпре заустави на Гори поклоњења (Поклонная гора), и да се на том видиковцу, гледајући на куполе и крстове храмова, поклони свим светињама руске престонице. Тај обичај је настао из разлога што је Москва, осим што је била центар државне власти, важила и за град са највећим бројем најпоштованијих православних светиња.

Polovna knjiga, korice blago pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Izdavač: Srpska štamparija Braće M. Popovića - Novi Sad, 1906. god. Broširan povez, 23,5 cm. 536 str. Jovan Milenko Grčić je srpski pesnik i doktor medicine rođen u Čereviću 9. decembra 1846, a umro 10. juna 1875. godine. Otac mu Teodor Grčki bio je trgovac, ali je mlad umro (1850), ostavivši ženu Anu rođ. Barako sa troje dece (uz Jovana, Đorđa i Katicu). Srpsku osnovnu školu završio je u Čereviću, u nemačku išao u Petrovaradinu. Pet razreda gimnazije završio je u Novom Sadu, završna tri razreda u Segedinu i Požunu/Bratislavi (1864-67), tada već pod prezimenom Grčić. U Beču je studirao medicinu kao stipendista Matice srpske (1867-74). Zbog tuberkuloze, koja mu je od detinjstva pretila, prekinuo je studije i vratio se majci, koja ga je smestila u šumsku tišinu Beočinskog manastira gde je i umro. Sahranjen je uz manastirsku crkvu sa Zmajevim stihovima na spomeniku (...Gora ti čuva telo, a spomen Srpstvo celo!). Njegovi zaostali rukopisi izgoreli su u ratu 1914.

Fabula lagum Chichatovac, crveno suvo vino proizvedeno od internacionalni sorti grozdja: merlot, cabernet franc i cabernet sauvignon. Vino sa Fruske gore, iz sopstvenih zasada. Proizvedeno od probranog grozdja u najboljim godinama. Odlezava u drvenim buricima do 18 meseci. Alk. 14 %

KAKO SU SANJANE I GRAĐENE CRKVE Novog Sada MILE IMEROVSKI (autor) Izdavač: UDRUŽENJE POŠTOVALACA SV. GORE a) Crkva - Istorija - Vojvodina b) Srpska pravoslavna crkva - Vojvodina c) Novi Sad - Kulturna istorija... Rečnik Tvrd povez, šivena, 33 cm, 304 strane, fotografije u boji, u PERFEKTNOM stanju-`obučena` u originalnu transportnu foliju.

Izdavač: DLM, Valjevo Edicija Vladika Nikolaj, I kolo Povez: tvrd Broj strana: 1055 Odlično očuvana. S A D R Ž A J: - Molitve na jezeru - Besede pod gorom - Kroz tamnički prozor - Rat i biblija - Carev zavet - Divan - Prvi zakon Božiji - Emanuil - Kasijana - Ljubostinjski stoslov - Vera obrazovanih ljudi - Misli o dobru i zlu - Nomologija - Simvoli i signali - Misionarska pisma (K-145)

Francis D.K. Ching ; Cassandra Adams Ilustrovani primeri konstrukcija Building Construction Illustrated / by Francis D. K. Ching and Cassandra Adams [prevod Vesna Kosorić] Izdavač: Građevinska knjiga, 2007, Beograd Štampa: AMB grafika, Novi Sad Broj stranica: 466 latinica, tvrd povez, 21,5cm x 30cm x 3,5cm težina: 1650 grama Očuvanost: 5-- manje ogrebotine ili ulegnuće na koricama Poglavlja u knjizi su sledeća: Lokacija objekta, Građevinski objekat, Sistemi fundiranja, Međuspratni sistemi, Sistemi zidova, Krovni sistemi, Zaštita od vlage i termička zaštita, Vrata i prozori, Sistemi specijalnih elemenata, Završni radovi, Sistemi mašinskih i električnih instalacija, Podaci o materijalima, Dodatak (čovekove dimenzije; ADA norme pristupačnosti; dimenzije nameštaja; pokretna opterećenja u objektu; težine materijala; metrički konverzioni faktori; putevi izlaza iz zgrade; stepen izdržljivosti konstrukcije u požaru; akustika; kontrola zvuka; grafički simboli materijala; CSI Masterformat; stručna i privredna udruženja).

RODOSLOV PORODICE DUBLJANIN Momčilo Dubljanin Ribaševina ....GUBIN DO....KARAN....Petronijevića ZASEOK....UŽICE... 24.cm....ILUSTROVANA...132.strane,BEOGRAD,2010.god Ribaševina je naselje u Srbiji koje administrativno pripada opštini Užice u Zlatiborskom okrugu. Selo se nalazi u podnožju Jelove Gore. Udaljeno je oko 20 km od Užica u pravcu Kosjerića. Prema popisu iz 2002. bilo je 484 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 602 stanovnika). Knjiga je NOVA..... ---------------------------- M

Nikolaj Velimirović objavio je veliki broj književnih dela duhovne sadržine. Ostao je nedokučiva veličina, duhovni stub i uporište, najgenijalniji srpski besednik i bogoslov, najveći srpski crkveni pisac i mislilac. Izabrana dela Svetog vladike Nikolaja Velimirovića sadrže sledeća dela: -Misionarska pisma -Misli o dobru i o zlu -Kroz tamnicki prozor -Molitve na jezeru -Vera svetih -Besede pod gorom -Zivot Svetog Save -Kasijana FORMAT: B5 POVEZ: TVRD POVEZ BROJ STRANA: 827 P3

Polovna knjiga, zaštitna kutija blago pohabana, ostalo izuzetno očuvano. Potpis prethodnog vlasnika na predlistu. Izdavač: Iskustvo - Moskva, 1990. god. Tvrd povez u zaštitnoj kutiji, 30 cm. 386 str. Kunstdruk, ilustracije pun kolor U poređenju sa druge dve glavne crkve u Kremlju, Blagovještanska saborna crkva nešto je manje dimenzije. Takođe je izgrađena u tradicionalnijem stilu, jer su je izgradili lokalni arhitekti iz Pskova, a ne italijanski arhitekti emigranti. Najupečatljivija karakteristika je devet zlatnih kupola i krov sa bogatim ukrasom kokošnika u ogivnom obliku. Izgrađena je od opeke, sa fasadama od belog krečnjaka koje su ukrašene. Na istočnoj i južnoj strani zgrade nalaze se ulazi u crkvu, uz izradu rešetki pod uticajem italijanske renesansne arhitekture. Bronzana vrata su ukrašena zlatnom folijom. Turisti ulaze u crkvu istočnim stepeništem, dok je južno stepenište Ivan Grozni dodao 1570. Благовещенский собор Московского Кремля The Annunciation Cathedral of the Moscow Kremlin

„Kapitalno delo „Vinorodna Šumadija“, knjiga vinskog viteza Zorana Dragoljevića Žorža u izdanju Službenog glasnika i udruženja Wine Expert je dostupna svim ljubiteljima vina u Srbiji. Ova knjiga velikog formata spremna je da vas povede na „nezaboravno vinsko putovanje u srce Šumadije koje je centar Srbije, koja je centar Balkana“, kaže u nadahnutom predgovoru književnik Vidosav Stevanović, otkrivajući masivna, tvrdo povezana vrata izdanja sa 288 bogato ilustrovanih strana uz 13 mapa i oko 450 ilustracija...“ Knjiga... opisuju autentična, u ponečemu slična i u mnogo čemu različita bela, roze i crvena vina, nazovimo ih lokalna ili naša, domaća ili komšijska, ukratko šumadijska, koja su prvi put skupljena u jednom stručnom i zaljubljeničkom tekstu, razgovetno poređana prema lokalitetima, vrstama i vinarijama, pažljivo i poletno opisana, snabdevena pouzdanim podacima i ocenama na koje se možete osloniti. – Vidosav Stevanović Povelja za najbolju kragujevačku knjigu u 2019, u okviru manifestacije „Dani kragujevačke knjige“. Povez: Tvrd Format: 30 cm Broj strana: 288 Godina izdanja: 2019.

RETKA KNJIGA, ODLICNO OCUVANA IZ 1996.god.`BUKVAR ZA POCETNIKE-ASTROLOGIJE` “Već više od četiri tisućljeća ljudi podižu glave iz blatnjavih životnih staništa u nadi da tamo gore, u svjetlucavoj svemirskoj dubini, Netko zna kako dalje. I to je najveća vrijednost astrologije: mogućnost izbora budućnosti.” Opis: Astrologija za potpune početnike sadrži tekst i crteže horoskopa i čitajući je naučićete mnogo o sebi i drugima. Knjiga ukazuje na imperativ transformacije čoveka Zemlje u galaktičkog čoveka. S tekstom, crtežima, jednostavnošću povezivanja malih znanja u veliku celinu naučićemo kako napraviti svoj horoskop.Autor:Andrijić Zdenka Ostale oblasti: Paranormalno. Okultno. Parapsihološki fenomeni ISBN: 953-6196-20-4 Vrsta uveza: Meki Izdavac:Korčula : `Andrijići`, 1996.god. Žanr : Priručnici - Savetnici - Slobodno vreme - Duhovnost - Astrologija Izdavač:`Andrijići` Korčula : `Andrijići`, 1996.god. Crteže izradila: Ljubomira Peručić Materijalni opis Br.strana :174 str. : ilustr. ;Format:19x24 cm Nakladnički niz: Serija Astrologija za svakoga ; knj. 1 Klasifikacijska oznaka: 133 Paranormalno. Okultno. Parapsihološki fenomeni Opis: Astrologija za potpune početnike sadrži tekst i crteže horoskopa i čitajući je naučićete mnogo o sebi i drugima. Knjiga ukazuje na imperativ transformacije čoveka Zemlje u galaktičkog čoveka. Anotacija: S tekstom, crtežima, jednostavnošću povezivanja malih znanja u veliku celinu naučićemo kako napraviti svoj horoskop. Jezik:Hrvatski “Već više od četiri tisućljeća ljudi podižu glave iz blatnjavih životnih staništa u nadi da tamo gore, u svjetlucavoj svemirskoj dubini, Netko zna kako dalje. I to je najveća vrijednost astrologije: mogućnost izbora budućnosti.” Standardni broj ISBN 953-6196-20-4

59654) GENERAL SURGERY AT THE DISTRICT HOSPITAL , edited by John Cook , Balu Sankarana , Ambrose E.O. Wasunna , World Health Organization Geneva 1988 , Bogato ilustrovan vodič za opšte hirurške procedure pogodan za upotrebu u malim bolnicama koje su podložne ograničenjima u pogledu osoblja, opreme i lekova. Informacije se upućuju medicinskom službeniku koji možda nema formalnu obuku iz hirurgije, ali je stekao iskustvo, pod nadzorom, o svim relevantnim tehnikama. Nakon pregleda osnovnih principa, knjiga predstavlja detaljne informacije o hirurškim zahvatima lica i vrata, grudnog koša, abdomena, gastrointestinalnog trakta i urogenitalnog sistema. Pedijatrijska hirurgija je obrađena u posebnom delu. Većina uključenih operacija je za spasavanje života, ublažavanje bola, sprečavanje razvoja ozbiljnih komplikacija ili stabilizaciju stanja pacijenta do upućivanja na dalje lečenje. Odabrane su jednostavne, ali standardne hirurške tehnike gde god je to moguće, a izbegavane su procedure koje zahtevaju specijalističke veštine ili koje bi mogle nepotrebno da povećaju opterećenje lekara. Spiskovi osnovnih hirurških instrumenata, opreme i zaliha završavaju tekst. engleski jezik, mek povez, format 21 x 29,5 cm , bogato ilustrovano, 231 strana, posveta na predlistu ,

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Georgije Gurdžijev – Sve i Svja (ili Belzebubovi razgovori sa unukom) Od autora Došao sam do zaključka da savremenici mogu izvući korist iz mojih istraživanja ukoliko prilikom čitanja budu doživeli nove utiske i ukoliko budu čitali sledeći narodnu mudrost koje sam se nedavno setio: „Svaku molitvu, Više Sile mogu da usliše jedino ukoliko je ona izgovorena tri puta: prvi put – za sreću i spokoj duše roditelja; drugi put – za sreću suseda; i tek treći put – za sopstvenu sreću.“ Smatram neophodnim da na prvoj stranici ove knjige, već spremne za objavljivanje, dam sledeći savet: „Čitajte svaku moju knjigu tri puta: Najpre, u krajnjoj liniji, onako kao što čitate sve knjige i novine svoga doba; Zatim – naglas, kao što biste čitali nekoj drugoj osobi; I tek treći put se potrudite da prodrete u suštinu moga pisanja.“ Tek tada ćete moći da računate na formiranje sopstvenog, samo vama svojstvenog nepristrasnog mišljenja o mom pisanju. I jedino tada će biti moguće ostvarenje moje nade da ćete, shvativši sve, uspeti da izvučete za sebe onu osobitu korist u koju se uzdam svim svojim bićem. Georgij Ivanovič Gurdžijev (rus. Георгий Иванович Гурджиев; 13. januar 1866 — 29. oktobar 1949) bio je uticajni duhovni učitelj sa početka pa sve do polovine 20. veka, koji je verovao da većina ljudi živi svoje živote u stanju hipnotišućeg `budnog sna`, ali sa mogućnošću da pređu u više stanje svesti i ostvare puni ljudski potencijal Georgij Ivanovič Gurdijev (Georg(i)es Ivanovich Gurdjieff) (1877. – 1949.), armensko-grčki mistik i filozof koji je obilježio početak nove duhovne ere Zapada. Školovan je u istočnjačkim manastirima s ezoternim karakterom, odlučio je prenijeti svoje učenje ezoterne prakse na Zapad. Proputovao je Istok naširoko u potrazi za pravim, tajnim ezoternim znanjem, a među njegovim najvećim postignućima bili su tajni sufijski manastiri te manastir Sarmong na dalekim obroncima Tibeta o čijem unutarnjem radu je Gurdjieff nerado govorio. Jedino što je ispričao je koliko mu je bilo teško popeti se na goru na kojoj su ulazna vrata bila, i ostala, na vrhu ledene mrcine. Sva svoja putovanja Gurdjieff je iznio u svojoj knjizi `Susreti s izuzetnim ljudima` prema kojoj je snimljen film u kojem igra i Fabijan Šovagović. Gurdjieff je bio neprocjenjiv egiptolozima u proučavanju Egipta jer su njegova dostignuća i tajni uvidi rasvijetlili mnoge tajne, među njima i o `objektivnoj umjetnosti`, a Gurdjieff je bio i jedan od malobrojnih koji je vidio i skicirao slike Egipta prije potopa, kada je bio zimzelena meka ezoternih učenja. Gurdjieff je sva svoja znanja i uvide raspravio u nekoliko svojih literarnih djela, među kojima se većina može pronaći u našim knjižarama: `Život je stvaran samo kad jesam`, `Susreti s izuzetnim ljudima`, `Belzebubove priče` (nema je još prevedene na latinicu), `Glasnik nadolazećeg dobra` (sveska koje još nema na latinici koju je Gurdjieff preporučao ne čitati)`, `Borba Magičara`(`Fight of the Magicians`, libreto, nije prevedena na hrvatski jezik). Gurdjieff je stvorio `sustav četvrtog puta` duhovnog učenja koje se nalazi između klasičnih `triju puteva` yogija, fakira i monaha. Njegov rad preuzeo je Pjotr Demjanovič Uspenski i proširio učenje ali isključivo na mentalnoj razini. No Uspenski je inzistirao na komercijalnoj upotrebi ezoternog znanja `neprocjenjivog karaktera`. Gurdjieff ga je upozorio no on ništa, nakon toga su se Uspenski i Gurdjieff zauvijek razišli. Iako je za života Uspenski napisao jednu uspješnu knjigu u kojoj se pojavljuje i Gurdjieff kao glavni lik, `u potrazi za čudesnim`, tako reći, duhovnu i naprednu početnicu. S druge strane, Gurdjieffov učenik Bennet nastavio je s njegovim radom i to uspješno. Bennet je bio i ostao angažiran u tajnoj službi engleske vojske. Njegov rad nije vidio dana. I dan danas se raspravlja o širenju tradicije G.I.Gurdjieffa na svim razinama društva, no nisu poznati njegovi današnji nasljednici.

Knjiga je nova. ,,`Da mi zaključamo za svaki slučaj`, rekao je 24. marta 1999. u kabinetu broj 50 na Fakultetu dramskih umetnosti profesor Marko Babac. `Ako nas neko bude tražio, pravićemo se da nismo tu`, dodao je, osmehujući se šestorici studenata završne godine na katedri montaže. Nekako, ni profesoru Babcu, ni nama šestorici nije bilo nimalo neobično što to jutro nisu došle naše dve koleginice iz generacije. Prethodne noći NATO je objavio da je odobren vazdušni napad na Srbiju. Posle kratkog razgovora šta će se dalje dogoditi i šala (da pored zaključanih vrata ostane otvoren prozor ka krovnoj terasi radi rezervnog izlaza), uz poruke ohrabrenja, profesor Babac pustio nam je film kojeg se, danas, više niko od nas ne seća. Ostala je ta, gotovo dečija, zabrana ulaska nepozvanima u njegov kabinet. Zabrana je, nekako, obeležila kompletnu karijeru Marka Babca. Bio je jedan od osnivača čuvenog Kino kluba Beograd, kultnog, amaterskog umetničkog udruženja u kojem su se učili Dušan Makavejev, Živojin Pavlović, Saša Petrović, koji će samo koju godinu kasnije postati reditelji evropskog renomea. Oni i mnogi drugi autori doživeće da im filmovi odlukom raznih komisija ne budu pušteni u distribuciju zbog `moralno-političke nepodobnosti`. To se u filmskom žargonu zvalo `bunkerisanje`, a mnogo godina kasnije Radoslav Zelenović daće ovoj pojavi precizan naziv `Zabranjeni bez zabrane`. Omnibus film Kapi, vode, ratnici čije su tri priče režirali Vojislav Kokan Rakonjac, Živojin Pavlović i Marko Babac doživeo je tu sudbinu 1962. pošto je posle jedinog javnog prikazivanja na festivalu u Puli bio nagrađen za najbolju režiju. Već sledeće, 1963. godine, ista grupa autora je sa svojim, takođe omnibusom, filmom Grad ušla u istoriju kinematografije SFRJ jer je to bio (i ostao) jedini film koji je sudskom odlukom zabranjen za javno prikazivanje i distribuciju. Dve godine kasnije Babac je režirao dugometražni igrani filma Ko puca, otvoriće mu se, a 1966. počeo je da predaje montažu na Akademiji za pozorište i film, radio i televiziju. U svojoj karijeri režirao je preko 80 kratkih i TV filmova, montirao je 13 dugometražnih i preko 100 kratkih filmova. Osnovao je katedru montaže na Fakultetu dramskih umetnosti 1971. godine, kao i katedre na akademijama u Ljubljani, Sarajevu i Banjaluci. Tokom devedesetih bio je angažovan na nekoliko najzahtevnijih montažerskih poslova – rekonstruisao je najranije srpske i jugoslovenske filmove koji su u Jugoslovenskoj kinoteci čekali da se opozove zvaničan početak domaće kinematografije za koji je proglašen film Slavica iz 1947. godine. Tako je Marko Babac na osnovu sačuvanog materijala rekonstruisao Krunisanje kralja Petra, film Vilsona i Meteršoa iz 1904, film Rudareva sreća Josipa Novaka iz 1926, zatim S verom u Boga Miroslava Al. Popovića iz 1931. i mnoge druge. Čuveni francuski teoretičar filma Andre Bazen je 1956. godine napisao svoj značajni esej Zabranjena montaža u kojem je tvrdio da je prosečan gledalac već dovoljno obrazovan da će shvatiti da ako u sceni u kojoj lav juri čoveka stalno vidimo kadrove čoveka koji trči kako se smenjuju s kadrovima lava koji juri, moguće je da su čovek i lav snimljeni odvojeno, možda čak i na dva različita kontinenta. `Moramo da vidimo bar neki kadar u kojem su i čovek i lav zajedno`, govorio je Bazen. E, tu vrstu montaže profesor Marko Babac je dosledno primenjivao u svojim filmovima i dosledno predavao svojim studentima. Nije ni slutio da će samo sedam godina posle Bazenovog teksta njegov rad biti doslovno zabranjen. Tek je odlukom suda u Sarajevu 1990. ukinuta zabrana za film Grad koja je važila punih 27. godina. Osam sati pre NATO agresije na Srbiju, oko podneva, završio se film koji nam je profesor Babac pustio. Otključavši vrata, rukovao se ponaosob sa svakim od nas poželevši nam sreću i `pamet u glavu`, kao i želju da se što pre opet vidimo. Sva je sreća, svi smo ga, kad se sve završilo, ponovo videli (uključujući i dve odsutne koleginice). Tog dana, 24. marta 1999, bio je naš poslednji čas kod profesora Marka Babca.``

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Talisman može da bude amajlija, svadbeni prsten ili čak čitav jedan grad, sagrađen tako da svojom arhitekturom i oblikom odražava suštinu ideje i vere njegovih graditelja. Ovo je uzbudljivo intelektualno putovanje koje vas vodi kroz bitke vođene mačem i rečju koje su oblikovale današnje čovečanstvo. U ovom izuzetnom pregledu detaljno je objašnjena veza staroegipatskih sveštenika, hrišćanskih gnostika, hermetičkih mudraca, katara i bogumila, vitezova templara, rozenkrojcera, Iluminata i masona. Pred vašim očima, zasnovano na drugačijem promišljanju spomenika ljudske kulture jasno se oblikuje lice skrivene i tihe, ali moćne vere, koja vlada svetom, a umesto crkava po jasnom planu podiže gradove kao svoje hramove. U knjizi se između ostalog objašnjava zašto je staroegipatski obelisk težak 200 tona podignut u Vatikanu, u Rimu, a na njegov vrh postavljen krst koji oblikom označava ime drevnog egipatskog grada sunca Heliopolisa, zašto trgove ostalih velikih zapadnih gradova kao što su Pariz, London, Njujork i Vašington krase ogromni obelisci dopremljeni iz starog Egipta ili njihove verne kopije, zašto je u Parizu u vreme revolucije podignut kip egipatske boginje Izide i zašto džinovski kip Izide, krasi njujoršku luku, vrata novog sveta, zašto je Fransoa Miteran za proslavu dvestagodišnjice Francuske revolucije poručio staklenu piramidu, sačinjenu po ugledu na Veliku piramidu u Gizi i kakve veze imaju hramovi u Luksoru, bogumili, krstaši i Al-kaida i da li to danas gledamo samo epizodu bespoštednog rata koji traje vekovima? Grejem Henkok je autor poznatih svetskih bestselera „Znak i pečat“, „Tragovi bogova“ i „Ogledalo neba“. Njegove knjige su prodate u više od 5 miliona primeraka širom sveta i prevedene su na više od 27 jezika. Zahvaljujući javnim predavanjima, radijskim i televizijskim pojavljivanjima, uključujući dve velike televizijske serije za „Kanal 4“ u Velikoj Britaniji i za „Naučni kanal“ u Sjedinjenim Državama – „Potraga za izgubljenim civilizacijama“ („Quest For The Lost Civilisation“) i „Poplavljena kraljevstva ledenog doba“ („Flooded Kingdoms of the Ice Age“) – njegove ideje su predstavljene i široj publici od približno 10 miliona gledalaca. Postao je poznat kao nekonvencionalan mislilac koji se bavi kontroverznim pitanjima o prošlosti čovečanstva.

Komplet: Gospod Isus Hristos i Presveta Bogorodica Nenad Ilić, Anastasija Ilić Biblioteka SLAVA Delo koje prati život i dela Isusa Hrista i Presvete Bogorodice; od najranijeg detinjstva, preko propovedi i beseda na gori, pa do mučne smrti u rukama bezbožnih dželata; bogato ilustrovana, koristeći se izvorima iz Jevanđelja, kao i mnogim drugim retkim spisima koji su preživeli do dana današnjeg, u ovom kompletu možete saznati i naučiti sve što se o Spasitelju do dana današnjeg zna. Zastupnici ljudskog roda, prečistoj i krotkoj devojci koja se udostojila da bude majka Sina Božijeg, u ovih dve hiljade godina, koje nas dele od najznačajnijih događaja u istoriji, upućivane su najtoplije i najiskrenije molitve sa svih meridijana. I mnoge od njih su uslišene. Mnoge ikone Presvete Device Marije čudotvorne su i pomažu onima koji se Bogorodici obraćaju za pomoć. Iako je u jevanđeljima o Presvetoj malo rečeno, sačuvani su mnogi spisi koji do potankosti opisuju njen život. PRESVETA BOGORODICA Nenad Ilić, Anastasija Ilić Žanrovi: Religija i mitologija Izdavač: Škola plus Broj strana: 169 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 27 cm Centralna knjiga enciklopedijske biblioteke SLAVA upoznaje nas sa životom Gospoda Isusa Hrista. Upoznaje nas sa njegovim rođenjem i događajima koji su mu prethodili, sa detinjstvom i početkom Njegove misije, sa Njegovim čudesnim rečima, ali i isceljenjima, čudima koja su zauzdavala i nadilazila prirodu - sve do vaskrsavanja umrlih. Da bi savremeni čitaoci razumeli zašto se On, Sin Božiji, predao u ruke svojim mučiteljima i dželatima, zbog čega je isam umro i vaskrsao, u čemu je večni značaj tih događaja, i kako je i posle vaznesenja Hrisos ostao sa onima koji su mu verni, u ovoj temeljnoj knjizi koristili smo i delove jevanđelja, tumačenja svetih Hristovih sledbenika, veliki broj ilustracija. Izdavač: Škola plus Broj strana: 442 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 27 cm Knjige se nalaze zaštićene u debeloj kartonskoj kutiji N.S.O.

A.Turilov, Lj. Moškova KATALOG SLOVENSKIH RUKOPISA SVETOGORSKIH MANASTIRA Čigoja, 2016. Prvo izdanje kataloga „Slovenski rukopisi svetogorskih manastira“ pojavilo se pre sedamnaest godina, u proleće 1999, i prilično brzo je našlo odjek u nizu prikaza i beležaka. Ure­d­nik Kataloga i njegovi sastavljači od srca zahvaljuju profesoru Đorđu Trifunoviću za samu ideju ponovnog izdavanja, a izdava­čkoj kući „Čigoja štampa“ za odluku da objavi drugo, ispravljeno i dopunjeno izdanje. Pojavljivanje novog izdanja upravo u Srbiji u suštini je duboko opravdano već samim tim što je rukopisna zbirka srpskog manastira Hilandara najveća na Svetoj Gori. Ni prva ni druga reč na naslovnoj strani novog izdanja („ispravljeno“ i „dopunjeno“) nisu puka formalnost. Sastavljači Kataloga su se tokom svih prethodnih godina trudili da pažljivo prate podatke o rukopisima svetogorskih zbirki koji ranije nisu bili uzeti u obzir. Ukupan broj tih rukopisa je relativno mali – 35 kodeksa i odlomaka od kraja XII (?) do prelaza iz XVIII u XIX vek (ili približno 3% rukopisā uključenih u prvo izdanje), ali među njima ima spomenika koji su u mnogom pogledu nesumnjivo izuzetni. Dovoljno je pomenuti odlomak ruskog Studitskog tipika s kraja XII (?) – početka XIII veka iz zbirke Zografskog manastira (br. 1058a), za koji se dugo mislilo da je nestao, i bugarski prepis Pandektā Nikona Crnogorca iz treće četvrtine XIV veka (br. 516a), koji je nedavno pronađen pri sređivanju arhiva manastira Svetog Pantelejmona. On je nekada pripadao manastiru Svetog Pavla i njegov prvi pisar se pouzdano identifikuje sa proslavljenim trnovskim pisarem jeromonahom Lavrentijem. Ovde se mora pomenuti i poslednji rukopis koji je, krajem 2016. godine, nabavio manastir Hilandar – srpski Čti-minej za septembar s kraja XIV veka (ovde, u redosledu Kataloga broj 429a), koji sadrži poseban prevod tekstova. Oko petnaest godina on je svetlucao na naučnom horizontu i najzad je postao dostupan proučavaocima. Porastao je, za jedan, i broj rukopisnih zbirki, dodata im je biblioteka Protata u atonskoj prestonici Kareji. Tako je ukupan broj rukopisa (uključujući odlomke) u novom izdanju – 1144. Kao izvor dopunā poslužio je novi katalog rukopisā manastira Svetog Pantelejmona, koji je priredio otac Jermolaj (Čežija), i publikacije u naučnoj periodici i zbornicima, pretežno bugarskih proučavalaca, pre svega neumornog Kirila Pavlikjanova i oca Kozme (Krasimira) Popovskog (svi bibliografski podaci dati su uz opise). Dopune u novom izdanju uključene su u već postojeći azbučni red uz uzimanje u obzir vremena nastanka rukopisā, pod brojevima kojima je dodato slovo a i, veoma retko, b. Pritom, kao i prilikom priređivanja prvog izdanja, podaci o novim rukopisima nisu prenošeni iz literature bez provere (i to se dobro vidi kod većine brojeva sa slovima), već su brižljivo analizirani i, po mogućnosti, tačnije određivani i komentarisani. Najveće mesto među tačnije određenim i dopunjenim podacima nastalim tokom priređivanja drugog izdanja Kataloga, zauzimaju takvi veoma značajni momenti, kao što su identifikovanje delova rukopisā, koji su se silom prilika našli u različitim zbirkama (uključujući i one van granica Svete Gore), i atribucija pisma pisarima – kako poznatim po imenu, tako i bezimenim. Identifikovanjā delova rukopisā u novom izdanju, pored onih u prethodnom, ima u 20 brojeva (br. 103, 134, 257, 268, 395, 413, 414, 476, 518, 597a, 599, 612a–614, 622, 740, 777, 967, 987, 1058a), atribucijā pisarima – u 56 (br. 16, 36, 55, 84, 100, 104–106, 109, 111, 117, 119, 120, 135, 136, 140, 144, 155, 161, 253, 320, 328, 347, 358, 364, 371, 379, 386, 388, 401, 409, 416, 421, 422, 480, 488, 516a, 549, 560, 601, 614, 619, 620, 645, 661, 696, 698, 842, 866, 873a, 892, 1006–1008, 1021a, 1064). Veoma veliki deo identifikovanjā i atribuiranjā pripada A. A. Turilovu, koji se u poslednje vreme mnogo bavio tim pitanjima. Nasuprot tome, kardinalne izmene u određivanju sadržaja rukopisā predstavljene su samo jednim primerom – br. 61 („Paleja sa tumačenjima“ umesto „Besede Jovana Zlatoustog na Knjigu postanja“). Razlog tome je što sastavljači nisu gledali mikrofilm rukopisa, jer nisu imali očigledne osnove za sumnju u podatak iz Kataloga ćirilskih rukopisa manastira Hilandara. Nešto je više primera bitno promenjenog (za jedan vek) datiranja rukopisa – br. 4, 710. U Katalogu ćirilskih rukopisa manastira Hilandara (pa prema tome i u prvom izdanju našeg Kataloga) ti rukopisi su bili datirani na osnovu zapisā koji sadrže podatke o vremenu nastanka, pri čemu se u prvom slučaju uzimalo da je pisar zapisa istovremeno i pisar rukopisa. U novom izdanju datiranje je ispravljeno na osnovu proučavanja vodenih znakova R. Stankovića (vid. niže). Još u jednom primeru promene datiranja, kod broja 1064, kao u jednoj kapi vode fokusirali su se problemi opisivanja rukopisā velikih zbirki Svete Gore: zbog ubrzanog tempa na koji prinuđuje veliki obim posla i nedostatak vremena – ne obraća se pažnja na detalje. Ispostavilo se da je kodeks Hil. 433 (Hronika Jovana Zonare) tačno datiran, 1534. godinom, zahvaljujući belešci pisara na belini, na šta je još 1859. ukazao arhimandrit Antonin (Kapustin). U celini, u pogledu preciznosti datiranjā ponovo se na prvom mestu našao Hilandar. Rukopisi iz te zbirke su i ranije bili u najpovoljnijem položaju, zahvaljujući Katalogu Dimitrija Bogdanovića i priručniku Predraga Matejića. A sada, pošto su se pojavila tri toma filigranološkog albuma Radomana Stankovića, koji obuhvataju vodene znake od XIV do XVII veka, izgleda da su konačno rešena mnoga pojedinačna pitanja vezana za datiranje kako samih kodeksa, tako i njihovih poveza. Malobrojne izmene nazivā i datiranja kodeksā nisu se odrazile na raspored opisā u novom izdanju Kataloga, jer su njegovi sastavljači želeli da u tom pogledu sačuvaju vezu između dva izdanja. Neznatne razlike među njima nastale usled toga potpuno se nadoknađuju opisnim jedinicama kojima se upućuje na druge jedinice i registrima. U novom izdanju, upoređenom sa prvim, znatno je povećan spi­sak literature. On je, razume se, daleko od iscrpnog, ali sa­stavljačima to i nije bila namera, budući da su izbor unapred ograničili na studije vezane za pitanja kodikologije i izdanja tekstova prema svetogorskim prepisima (većinu njih, naravno, čine radovi bugarskih i srpskih proučavalaca). Tekst i registri ove knjige bili su pažljivo pregledani kako bi bile uklonjene omaške i štamparske greške koje su se potkrale u prvom izdanju. U tome je sastavljačima Kataloga neprocenjivu pomoć pružila docent Snežana Jelesijević, na čemu joj izražavaju duboku zahvalnost. Posebnu zahvalnost duguju i matematičaru Mihailu Ivanoviču Grinčuku (SAD), koji ne samo da je dešifrovao retku varijantu složenog tajnopisa u Služa­bnim minejima br. 377 i 393, prepisanim za Zograf u Rilskom manastiru, nego je o tome i neposredno saopštio sastavljačima. Nadamo se da će novo izdanje Kataloga slovenskih rukopisa manastirā Svete Gore koristiti međunarodnoj naučnoj zajednici. Anatolij Turilov je, zajedno sa Ljudmilom Moškovom, autor drugog dopunjenog izdanja Kataloga slovenskih rukopisa svetogorskih manastira koji je objavila izdavačka kuća Čigoja. Turilov, koji slovi za jednog od najvećih poznavalaca srednjovekovnog staroslovenskog nasleđa zbog čega je izabran za dopisnog člana SANU, nedavno je izjavio da se 95 odsto srpskih srednjovekovnih rukopisa nalazi van Srbije – u Oksfordu, Londonu, Berlinu, Pragu, Sankt Peterburgu, Moskvi, Kijevu, Krakovu, Odesi, Plovdivu, Solunu, Cetinju, Rimu, Parizu, dok se najveća i najvrednija zbirka srpskih rukopisa nalazi u manastirima Svete Gore. Ruski i srpski akademik je bio autor prvog izdanja Kataloga slovenskih rukopisa svetogorskih manastira koje je objavljeno u Solunu 1999. godine, zbog čega razgovor počinjemo sa pitanjem po čemu se drugo izdanje razlikuje od prvog. – Drugo izdanje kataloga je veće od prvog po broju rukopisa, premda ne mnogo, i znatno je preciznije – sadrži mnogo dodatnih informacija. Tokom gotovo dve decenije od objavljivanja prvog izdanja proučavanje slovenskih svetogorskih rukopisa veoma se razvilo u mnogim zemljama, zbog čega se bitno uvećala bibliografija. Hilandarski rukopisi pisani na hartiji (i pored toga najpreciznije datirani među drugim svetogorskim) dobili su maksimalno pouzdano datiranje na osnovu trotomnog albuma vodenih znakova profesionalnog filigranologa Radomana Stankovića. Da li biste posebno izdvojili neke od novih rukopisa ovog kataloga? Jedan od najizuzetnijih novih rukopisa je srpski Čti-minej (specifična vrsta zbornika sa žitijima svetih) s kraja XIV veka, za drugu polovinu septembra, koji je manastir Hilandar kupio krajem 2016. godine u Atini od privatnog lica. To je poseban srpski prevod teksta, načinjen verovatno pri dvoru despota Stefana Lazarevića ili po njegovom nalogu. Pismo kodeksa je izvanredno i on je idealno očuvan. Očigledno je bio planiran prevod čitavog godišnjeg kompleta, ali je rad iz nepoznatih razloga bio prekinut na samom početku – tomovi za druge mesece nisu poznati. Prema tom rukopisu odavno imam lični odnos. Saznao sam za njega pre petnaestak godina, kada se u vezi sa njegovom mogućom nabavkom sa mnom konsultovala Nacionalna biblioteka u Atini. Kasnije o rukopisu dugo nije bilo vesti. Ali sam uvek osećao žarku želju da taj, bez preterivanja, dragoceni kodeks dođe u posed srpske nauke. Kada ga je Hilandar kupio, njegova sudbina postala je jasna i određena, i garantovano je njegovo čuvanje i dostupnost naučnicima. Postoje i drugi izuzetni spomenici. Na primer, prilikom katalogizacije biblioteke ruskog manastira Svetog Pantelejmona, bio je pronađen tom Pandekta Nikona Crnogorca iz sredine XIV veka, iz zbirke srpskog manastira Svetog Pavla, koja je aktivno rasprodavana u XIX veku, kada je manastir bio grčki, a njen veći deo je bio uništen u požaru 1902. godine. Jedan od najizuzetnijih novih rukopisa je srpski Čti-minej (specifična vrsta zbornika sa žitijima svetih) kraja XIV veka, za drugu polovinu septembra, koji je manastir Hilandar kupio krajem 2016. godine u Atini od privatnog lica. Da li na Svetoj Gori ima slovenskih rukopisa koji ovim katalogom nisu obuhvaćeni? Da, svakako. Pre svega, katalog obuhvata rukopise samo do prelaza iz XVIII u XIX vek, zaključno sa njim. U Velikoj lavri Svetog Atanasija se prema usmenim, ali pouzdanim podacima, nalazi 30 do 40 slovenskih rukopisa, uključujući pergamentne. Najstariji od onih koje sam 1998. imao sreću da vidim, ali nisam uspeo da opišem, datiran je XIV–XV vekom. Bio je to srpski asketski zbornik. Svi podaci o slovenskim rukopisima Iverskog manastira svode se na katalog koji je bukvalno u „poljskim uslovima“ herojski sastavio prof. Đorđe Trifunović 1968. i pronalaženje novih rukopisa u njemu još uvek je sasvim moguće. Ali moguća su i sasvim neočekivana otkrića: slovenski dokumenti i književni spomenici ispisani na čistim listovima grčkih rukopisa, kao kada je, recimo, sada već daleke 1983. godine u zborniku Pitanja i odgovora Anastasija Sinaita iz biblioteke Pantelejmonovog manastira bio pronađen do tada nepoznati natpis Vuka Brankovića iz Prištine, iz 1379, o zidanju grada, sačuvan u prepisu suvremenom događaju (original je izgubljen, očigledno, još u XIV veku). Iz ovako velikog broja slovenskih svetogorskih rukopisa da li se mogu izdvojiti neki najlepši? To su, pre svega, razume se, raskošni srpski rukopisi na pergamentu iz sredine XIV veka – jevanđelja velikog vojvode Nikole Stanjevića i patrijarha Save u Hilandaru, Jevanđelje sa prelepim pismom i ukrasima, napisano za taj isti manastir po nalogu bugarskog cara Georgija Tertera 1322. godine. Obrasce prave kaligrafije u spoju sa naglašenim asketizmom spoljašnjeg izgleda (praktično bez ornamenta) predstavljaju pergamentno Jevanđelje koje je 1316. napisao dijak (pisar) Georgije Radoslav po nalogu kralja Milutina za keliju Svetog Save u atonskoj prestonici Kareji (sada je u Hilandaru) i već pomenuti, takođe pergamentni, Apostol jeromonaha Gervasija. Lepotom se odlikuje pismo ruskih rukopisa, XII i XIII veka, koji su se sačuvali u Hilandaru: Stihirara i Irmologija sa najstarijim slovenskim notama koje do danas nisu dešifrovane. Uticaj ruskih kaligrafskih pisarskih ruku primećuje se u pismu bugarskog Apostola iz ranog XIII veka iz zbirke Zografskog manastira i u pismu Karejskog tipika Svetog Save (1199–1206), koji je prepisao, kako je relativno nedavno razjašnjeno, „Budilo grešnik“, jedan od prvih srpskih pisara čije je ime poznato. Da li nam ova građa iz kataloga može pokazati u kom se periodu najlepše pisalo ćirilicom? Na to pitanje je teško dati jednoznačan odgovor, jer estetska ocena pisma umnogome zavisi od ličnog ukusa proučavaoca: nekima se sviđa ustav pergamentnih rukopisa, drugima – kurziv ili ujednačeni kaligrafski poluustav resavskih rukopisa iz XVI i XVII veka, koji podseća na pismo štampanih knjiga. I kod jednog i kod drugog postoji draž i savršenstvo. Kao istraživač koji se bavi pretežno rukopisima do XV veka, više volim pismo vremena od Milutina do Stefana Dušana u Srbiji i vremena cara Jovana Aleksandra u Bugarskoj, ali mogu da prepoznam vrednosti pisma resavskih i slovensko-moldavskih rukopisa iz XVI i XVII veka i ukrajinsko-beloruskih podražavanja pismu slovensko-moldavskih rukopisa.