HILANDAR časopis, Sveta Gora Atonska Brojevi iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog

Kao sa slike, koriscena, ocuvana G2 OVO JE IZVANREDNA PRILIKA DA STEKNETE UVID U RIZNICU I ARHIVU SVETOGORSKIH MANASTIRA A luxurious edition, featuring descriptions, historical data and photographic material from most of the Monasteries and Sketes of Mount Athos. The texts are written by distinguished scholars. The modules discussed in the volume are: Painting (monumental painting, portable icons, flower prints, paper pictures, illustrated manuscripts). Sculpture (Byzantine sculptures, wood carvings). Miniature-Embroidery (miniature, pottery, embroidery, antimension). Historical Archives (Greek documents, Ottoman documents, Slavic documents, Romanian documents, monastery seals). Libraries (Greek manuscripts, Slavic manuscripts, Georgian manuscripts, musical manuscripts). Pages 671, Dimensions 30 x 21 cm, Photos 571

dela iznad greha i smrti iznad iistoka i zapada reči o svečoveku o evropi o bogu i ljudima duša srbije žetva gospodnja duhovna lira nove besede pod gorom život svetog save teodul dve disertacije zemlja nedođija religija njegoševa indijska pisma znamenite besede vera svetih duhovne pouke molitve na jezeru misionarska pisma nove grž

Ove cenovno prihvatljive klasične gitare karakteriše lako svirljiv vrat sa niskim žicama. Ovaj model je idealan za sticanje samopouzdanja kod gitarista početnika. Specifikacija: Prednji deo i strane gitare su : Lipa multiplek Zadnji deo : Lipa multiplek Vrat: Javorovo drvo Civija : Mesing

Naslov: Fila Filota ISTINA O ŠEFKI Autor: Fila Filota Izdavač: Novinsko izdavačko preduzeče Beograd Godina izdanja: Nema godine izdanja Broj strana: 233 Povez: Meki povez Opis i stanje: Ilustrovano, dobro očuvano STINA O NAJVEĆOJ JUGOSLOVENSKOJ HOROR PRIČI: Zločin i kazna Šefke Hodžić Leave a Comment / ŽIVA ISTORIJA / By admin „SRAMOTO I ZLOČINU, DABOGDA TI SE SEME ZATRLO“ Pred istražnim sudijom nije ćutala. Ispričala je kako je u aprilu prvo mislila da je trudna, pa kako se ispostavilo da nije, i da je „jednog dana, negde u doba žetve“ na sokaku srela Rama Hasanovića, pet godina mlađeg suseda. „Ja sam ga videla tužnog i pitala sam ga što je tužan“, opisala je taj susret, da bi u nastavku ispričala sledeće: Ramovu sestru Ajišu prvi muž oterao je od kuće s malim detetom, a ni sada, u drugom braku, „ne živi dobro s mužem“, pa bi se vratila svojima da se porodi, ali je otac ne prima nazad. „Ja sam tada rekla Rami i fino ga zamolila da Ajiša rodi dijete i da ga meni da, te da narod misli da sam se ja porodila.“ Kasnije joj je, nastavila je svoj iskaz, Ramo rekao da je Ajiša pristala. Događaj na dan Alijinog ubistva opisala je ovako: „Negdje oko sedam časova naveče neko je zakucao na vrata. Bila sam u kuhinji. Pitala sam ko je, odgovorio je: ‘Ramo.’ Otvorila sam vrata i Ramo mi je s vrata dodao dijete. Izvadio ga je iz cegera zelenkaste boje… Ja nemam nikakve veze sa izvršenim ubistvom Hasanović Alije. Žao mi je što je Alija ubijena.“ Izgledalo je da je slučaj rešen, ali istražnog sudiju već sutradan čekalo je iznenađenje. „Ja nisam sudu sve rekla. Ja imam još da kažem…“, počela je, i taj će uvod i ona izjava na kraju da „nikakve veze nema sa izvršenim ubistvom“ biti jedine rečenice koje će se ponavljati tokom istrage i suđenja. Sve ostalo u iskazu Šefka će menjati bez pravdanja i objašnjavanja. Jednom će reći da joj je Ramo bio ljubavnik, da je bila u Kamenjači kad je Ramo silovao Aliju i potom je ubio i rasporio, a kad je ustanovljeno da je Ramo cele noći bio na drugom mestu, rekla je: „Ja nisam sudu sve rekla… Moj ljubavnik bio je Ibrahim Hodžić, brat moga muža Nedžiba. On je…“ Zatim je izjavila da su joj dete doneli jedan Nedžibov brat i njegova žena. Tako je pola sela prošlo kroz istragu. Kasnije, na suđenju, njeni je suseljani nisu štedeli: muž Nedžib i prvi kojeg je osumnjičila, Ramo Hasanović, pljunuli su je. Alijina sestra ju je klela: „Sramoto i zločinu, dabogda ti se seme zatrlo“, a Ramov otac ni posle izričitog traženja sudije nije hteo da se okrene i pogleda je pri suočenju. Jedna Alijina sestra bila je udata za Šefkinog brata i s njim je imala dete. Braća su je odvela u Anđeliće, da više nikad ne vidi ni muža ni sina.... Tags: ŠEFKA HODŽIĆ 09.11.2022.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Čudesna i misteriozna knjiga koja konačno otkriva tajnu istoriju Srba, nepoznate i zabranjene istine o srpskom narodu, ona je nacionalna sveta knjiga Srba. Enciklopedija je objavljena u dva toma, impozantnih 1850 stranica dragocenog materijala, ima 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim karata. Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, toj svetskoj vetrometini, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića i mnogih drugih…. Catena je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. U Cateni piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih geografskim mapa, daje odgovore na sledeća pitanja:Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? Ko je tvorac jugoslovenske ideje? Da li su Hrvati konvertiti? Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? ..... Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“… To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim strdanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga „Katena mundi“ je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca.

Izdavači: Ibarske novosti, Kraljevo / Matica Srba i iseljenika Srbije, Beograd Biblioteka Vekovi Srbije Priredio: Predrag Rajić Kijuk Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 880 + 952 Bogato ilustrovano. Besprekorno očuvane. Catena Mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a medju mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića i mnogih drugih.... „Katena“ je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. Kad se malo razmisli, ona je pravi kovčeg dragocenosti, kao one tablice koje se, povremeno, sa naše planete šalju u kosmos, da bi sa njih, neko tamo, mogao da pročita ko su stanovnici Zemlje. U „Kateni“ piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. S A D R Ž A J: 1. Fenomenologija večnog kretanja 2. Evropa, Sloveni, autohtonost 3. Srpski mediteranski kulturološki znak 4. Srbi u ilirskoj kopči 5. Primarna identifikacija i polarizovanje konfesionalnosti 6. Rimokatolički prozelitizam 7. Srbi i seobe 8. Istorija interegnuma na „svetskim verigama“ 9. Balkan - istok na zapadu i zapad na istoku 10. Novovekovni egzodus 11. Verski fanatizam i anihilacija 12. Jugoslavizam i politički pragmatizam 13. Psihopatologija istorije ili politička kontraproduktivnost 14. Srbi u rasejanju 15. Pod žigom Drugog svetskog rata 16. Duhovno biće i varvarstvo 17. Dokumenti 18. Istorija savremenog izgonstva Srba 19. Svedočanstva 20. Drama ateizacije 21. „Hegemonistički greh“ i revolucionarni ekspanzionizam 22. Srpsko pitanje ili politika permanentne „kosovizacije“ 23. Istina i egzistencija na vratima XXI veka 24. Catena Mundi ili fenomenologija duha (K-115)

CATENA MUNDI - SRPSKA HRONIKA NA SVETSKIM VERIGAMA, TOM I i II Grupa autora Žanrovi: Enciklopedije, Istorija Izdavač: Catena Mundi Broj strana: 1826 Povez: Tvrd, zaštitni omot Format: 31 cm Opis Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. Šta je Catena mundi? Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića, vladike Nikolaja Velimirovića i mnogih drugih…. Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. U „Kateni“ piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. Ko je tvorac Catene mundi? KijukPredrag Dragić Kijuk, tvorac Catene mundi, bio je i ostao remetnik: borio se protiv zaborava, a za trajne vrednosti, neodvojive od uspravnog stajanja pred Bogom i ljudima. U Kembridžovom enciklopedijskom izdanju (Cambridge, England) „2.000 intelektualaca u 21. veku”dobio je odrednicu na urednički poziv. Internacionalni biografski centar (St. Thomas Place, England) proglasio ga je 2010. godine za jednog od 100 slobodnih mislilaca u svetu. Bio je jedan od osnivača „Fonda istine“ (Beograd), Svetskog sabora Srba (Hajdelberg), Crkveno-narodnog sabora (Prizren), „Centra za hrišćanske studije“ (Beograd), udruženja intelektualaca „Srpska nacionalna svest“ (Niš) i izdavačke kuće „Euro Epistel“ (Ašafenbrug). Sva ova udruženja borila su se za istinu o Srbima u doba kada je ta istina, po nalozima Imperije, bila zabranjena, i kada je Vol strit zaratio protiv Kosovskog zaveta. Inicirao je i bio jedan od autora deklaracije na pet jezika („Slovo o srpskom jeziku“, 1998), koja je tražila hitnu obnovu srbistike umesto štetočinske serbokroatistike. Pokrenuo je i uređivao biblioteke – „Srpska dijaspora“ i „Srpska porodična biblioteka“. Enciklopedija Catena mundi nastajala je godinama u Kijukovoj radnoj sobi. Konačno, 1992. godine, ukazala se prilika da se ovako maestralno delo objavi. Iako je enciklopedija trebalo da predstavlja temelj nove srpske društvene, intelektualne i naučne svesti, ona nije u dovoljnoj meri pronikla u javno mnjenje, niti je doživela ozbiljniju promociju i put do čitalaca. Naime, čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio preostali tiraž, koji nije unapred prodat u pretplati, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih mapa, daje odgovore na sledeća pitanja: - Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? - Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? - Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? - Ko je tvorac jugoslovenske ideje? - Da li su Hrvati konvertiti? - Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? - Zašto Albanci kriju istinu o svojoj pravoj postojbini? - Zašto istorija prećutkuje srpsku državu u Tesaliji i Srbe na Peloponezu? - Gde su živeli Srbi, prema starim kartama? - Gde su sve u 17. veku naseljeni Srbi u Sloveniji? - Šta je vatikanska ideologija? - Kako se Vatikan odnosio prema srpskom pitanju? - Ko prećutkuje da je vinčansko pismo najstarije pismo na svetu? - Da li će se stvoriti nova Alpe-Adria-Nemačka? - Zašto karte nazivaju Bosnu i Hercegovinu vojvodstvom Svetog Save? - Gde je sakrivena arhiva o masakru nad Srbima? - Šta je istina o povijesnom pravu Hrvata? - Ko su i šta su u stvari bili oficiri NDH? - Da li je ostvariva ideja podunavske federacije? - Zašto je baron Sarkotić početak uspona NDH? - Gde su dečija stratišta u „Svetoj Hrvatskoj“? - Šta je istina o Srbima u Habzburškoj monarhiji? - Ko je odgovoran za podelu Srpske Crkve? - Da li su ustaše porušile 500 ili više srpskih crkava? - Zašto Rimokatolička crkva krije istinu o konkordatu sa Hitlerom? - Gde je arheološko blago Starčeva, Vinče, Banjice? - Je li Balkan kolevka svetske civilizacije? - Šta su Srbi dali mediteranskoj kulturi? - Otkud srpski knezovi na ostrvu Samos? - Kada je srpski istoričar napisao prvu hrvatsku istoriju? - Zašto NDH i HDZ imaju slične planove? - Čemu nas uče Kvaternik, Starčević i Pavelić? - Kako su nestali Srbi katolici? - Ko je federalizovao Drugu Jugoslaviju? - Da li se sudbina Srbije kroji za stolom velikih sila? Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“… To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim stradanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga Catena mundi je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca. O tekstovima zbornika Knjiga je riznica izuzetnih, i u vreme ono, a i danas, često prikrivenih tekstova o istorijskoj sudbini Srba. Ona se bavila skrivenom istorijom drevnog srpstva i Slovenstva, u tekstovima poput onog M. Gimbutasa o vinčanskom, kao najstarijem, pismu, ili onom, V. Rudeljeva, o istoriji etničkog imena Srba i Hrvata. Radivoje Pešić bavio se autohtonošću Slovena na Balkanu, a Srboljub Živanović antropološkim dokazima slovenskih drevnosti na ovom prostoru. Tu su bili i prilozi Crnjanskog i Petrovića o našim toponimima u Engleskoj, koji potiču iz drevnosti srpsko-keltske. srpska-oaza-u-italijiKijuk je, kao i Vladika Nikolaj, znao da smo drevnog porekla; nedavno je ruski genetičar Kljosov, modelom praćenja jednog genetskog markera, pokazao da svi Indoevropljani potiču sa Balkana, sa teritorije današnje Srbije, uključujući i Staru Srbiju –Kosmet i Makedoniju (a teza o Srbima na Peloponezu, istaknuta u „Kateni“, dokazana je, ponovo, knjigom, izašlom i kod nas, Grka Dimitrija Petalasa, koji daje reči slovenskog porekla u svom peloponeskom zavičaju, i tvrdi da je tamošnje stanovništvo slovenskog porekla, što grčka država od 19. veka sistematski poriče, menjajući toponime, hidronime i grcizirajući imena.) „Katena“ se, takođe, bavila, i to više nego ozbiljno, stavovima naših neprijatelja prema srpskom nacionalnom pitanju: Kijuk je objavio i Kvaternikov tekst o Hrvatima, tekst Ante Pavelića o konvertitskom narodu, stvorenom od Vatikana i Beča, kome je pripadao, kao i najvažnije stavove Ante Starčevića. U knjizi je i nezaobilazan tekst Artura Evansa o Srbima, Hrvatima i evropskoj politici, kao i tekstovi episkopa Nikodima Milaša, Jovana Olbine, Sime Simića i drugih o prekrštavanju srpskog naroda… Nezaobilazne su analize porekla Albanaca iz pera Hrvata Šuflaja i članak Vladana Đorđevića o albanskom pitanju i odnosu evropskih sila prema njemu. Veliki deo knjige bavio se središtem „hrišćanstva bez Hrista“, Vatikanom, i njegovom srboubilačkom politikom, kao i najbolje čuvanom tajnom Vatikana, Nezavisnom Državom Hrvatskom i Jasenovcem i drugim logorima i jamama kojima se, po ko zna koji put, dokazivalo da je u pravu bio Dostojevski kada je pisao da je rimokatolicizam gori od ateizma jer nameće izopačeni Hristov lik. Srbi u Sloveniji, Srbi u Hrvatskoj, Srbi u Bosni i Hercegovini, Srbi u Vojvodini i na Kosovu i u Metohiji, Srbi u Makedoniji – sve je to bila tema „Katene“. Naravno, Kijuk je želeo da osvetli i zločinačku politiku Komunističke partije prema srpstvu – objavio je niz ogleda na tu temu, među kojima se isticao tekst Koste Čavoškog o KPJ i srpskom pitanju. Autora u knjizi ima preko 260! Stanje odlično maltene novo K.D.S. 2.+

Burski rat 1899-1902 / đeneral Kristijan de Vet Beograd 1903. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 508 strana + 4 strane sa fotografijama. Napomena: na predlistu pečat prethodnog vlasnika; ako se to izuzme, knjiga je veoma dobro / odlično očuvana J13 . Po izbijanju Drugog burskog rata, celokupna evropska javnost na Kontinentu je jednodušno stala uz dve burske republike u borbi za slobodu, protiv britanske imperije. U tome se nije razlikovala ni javnost u Srbiji,tako da je paralelno sa holandskim, nemačkim i ruskim izdanjem objavljeno i srpsko izdanje ratnih memoara generala Slobodne Države Oranje Kristijana de Veta (Christiaan de Wet). Ovo nije delo kakvoga spisatelja, nego čoveka uverena da rat, koji je naš mali narod vodio za odbranu slobode i pravde, nije znan onoliko, koliko zaslužuje Ja sam sudio, da je dužnost moja, da ispričam njegove uzbudljive peripetije. One zaslužuju da ih zna ne samo narod afrikanderski, nego i ceo svet. Prihvatio sam tu zadaću stoga, što su me na to hrabrili ne samo odlični ljudi iz moje zemlje, nego i iz drugih naroda, pa čak i engleski oficiri. Na stranama koje dolaze, čitalac neće naći ni priča natenani smišljenih, ni književnih ukrasa, koji će ulepšavaši dela. Sama će ća dela govoriti za mene i bolje od mene. Ona će reći svu istinu o ratu, koji čovečanstvo ne treba da zaboravi. Kristijan DEVET Sadržaj: Kao prost burger odlazim u svoju komandu. Nikolsonov klanac. Opsada Ledismita. Postavljen sam za bornog đenerala. Lord Robers stupa na pozornicu s većom silom. Pardenberg. Poraz kod Poplar Grova i zauzeće Blumfontajna. Burgerima se dopušta da se za neko vreme vrate na svoja ognjišta Sanaspost. Četiri stotine i sedamdeset Engleza budu zarobljeni kod Redersburga Jedna opsada omane Englezi se kao velika reka razliju po našoj zemlji Naša snaga krajem maja 1900. Rodeval. Poznajem se s lordom Kičenerom. Englezi zauzimaju Vitlejem. Zašto sam otišao iz Slabertsneka i neke pojedinosti o predaji đenerala Prinslo Pred velikom Engleskom silom moram da se povučem u Transval . S nekolicinom ljudi vraćam se u Slobodnu Državu Oranž. Burgeri, koji su se zakleli na neutralnost, opet se laćaju oružja. Porazi kod Frederikstata i Botavila. Odlazim na jug da se dohvatim Kapske naseobpne. Zauzeće Devetsdorpa. Ne uspe mi namera da upadnem u Kapsku naseobinu. Rat protivu žena. Nov pokušaj da upadnemo u Kapsku naseobinu Noć koja se u dobri čas spušta. Da li su Buri bili četnici Pregovori s Englezima. Bitka kod Graspana blizu Rajca. Sastanak s transvalskom vladom. Predsednik Stajn u opasnosti da ga uhvate Englezi Poslednja engleska proklamacija. Blokhauzi i noćni napadi. Sastavim komandu od sedam stotina ljudi. Osvojenje engleskog logora kod Tvifontajna. Prokrčim sebi put kroz vojsku od šeset hiljada ljudi, Pratim Predsednika ka Južno-Afričkoj Republici Pregovori započeti u pogledu mira. Rešenje narodnih predstavnika. Kraj rata. Prepiska