KLOD LEVI-STROS MITOLOGIKE 1-3 1. Presno i pečeno 2. Od meda do pepela 3. Poreklo ponašanja za trpezom Prevod - Danilo Udovički (I tom), Biljana Lukić (II tom), Svetlana Stojanović i Mirjana Perić (III tom) Izdavač - Prosveta, Beograd; Beogradski izdavačko-grafički zavod, Beograd Godina - 1980, 1982, 1983 376 + 408 + 406 strana 24 cm Edicija - Karijatide Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: I TOM: Uvertira Tema i varijacije I BORORO PESMA a) Arija kradljivca ptica b) Rečitativ c) Prva varijacija d) Međuigra diskretnog e) Nastavak prve varijacije f) Druga varijacija g) Koda II VARIJACIJE GE a) Prva varijacija b) Druga varijacija c) Treća varijacija d) Četvrta varijacija e) Peta varijacija f) Šesta varijacija g) Rečitativ I SONATA LEPOG PONAŠANJA a) Isticanje ravnodušnosti b) Caetetuov rondo c) Detinjasta uljudnost d) Potisnut smeh II KRATKA SIMFONIJA Prvi stav: Gé Drugi stav: Bororo Treći stav: Tupi I FUGA PET ČULA II NABORUŠINA KANTATA a) Naborušin solo b) Er kao rondo c) Drugi solo d) Finale: vatra i voda Dobro temperirana astronomija I INVENCIJE U TRI GLASA II DVOSTRUKI IZVRNUTI KANON III TOKATA I FUGA a) Vlašići b) Duga IV HROMATSKI KOMAD Rustična simfonija u tri stava I DIVERTIMENTO NA NARODNU TEMU II HOR PTICA III SVADBA Pregled Simbola Bestiarius Indeks mitova Opšti indeks Bibliografija Pregled slika van teksta Pregled slika u tekstu II TOM: Predgovor Usklađivanje SUVO I VLAŽNO I Dijalog meda i duvana II Sušna životinja III Priča o devojci ludoj za medom, o njenom podlom zavodniku i o njenom stidljivom suprugu A U oblasti Chaco B U stepama središnjeg Brazila ŽABIN PIR I Varijacije 1, 2, 3 II Varijacije 4, 5, 6 POST U AVGUSTU I Zvezdana noć II “Zvuci u šumi III Povratak lovca na ptice INSTRUMENTI MRAKA I Buka i smrad II Harmonija sfera Pregled simbola Indeksi mitova Opšti indeks Bibliografija Pregled slika u tekstu III TOM: Predgovor MISTERIJA ŽENE ISEČENE NA KOMADE I Na mestu zločina II Lepljiva polovina OD MITA DO ROMANA I Godišnja doba i dani II Svakodnevica MESEC I SUNCE PUTUJU U PIROGI Egzotične ljubavi II Sunčeva i mesečeva putanja UZORNE DEVOJČICE I Kad je neko gospođica II Pouke bodljikavog praseta VUČJA GLAD I Šta odabrati II Iznutrice na mandanski način JEDNAKOST I Dekade II Tri ukrasa PRAVILA LEPOG PONAŠANJA I Osetljivi skelar II Mali traktat o kulinarskoj etnologiji III Moral mitova Indeks mitova Opšti indeks `Iako se bavio istraživanjem totemizma, strukture srodstva i rasa, proučavanje mitova je dominantna Levi-Strosova preokupacija. Nastalo u vremenu karakterističnih šezdeseti godina dvadesetog veka, mada je završni tom objavljen u prvoj godini sledeće decenije, Levi-Strosovo delo Mitologike spada u ambiciozne i složene intelektualne tvorevine. Ambiciozne zato što su autorove pretenzije usmerene ka otkrivanju i utvrđivanju univerzalnih zakona ljudskog duha, a složene jer su brojni mitovi razmotreni postupkom strukturalne analize. Međutim, i pre nego je započeo njihovo sistematsko proučavanje, on je definisao osobenost mita i izložio osnove svog istraživačkog pristupa. Autor je u voluminoznim četvorotomnim Mitologikama analizirao preko osamsto mitova i više od hiljadu njihovih varijanata. Za razliku od analize strukture jednog dela ili jednog mita, strukturalna analiza koju primenjuje Levi-Stros se zasniva na analizi više različitih mitova u kojima se otkriva kreativna moć ljudskog duha da od ograničenog broja elemenata stvara beskrajne kombinacije. Kako je svaki mit, u stvari, uvek na drugi način ispričana priča, razlika između složenih oblika se iskazuje kao ishod igre tih osnovnih elemenata. Pristupajući mitu kao neposrednom izrazu „divlje misli”, autor Mitologika utvrđuje delovanje osnovnih logičkih zakona ljudskog duha i u oblastima čovekove mentalne aktivnosti oslobođene od svakih spoljašnjih prinuda. Analizom ne pojedinačnih mitova, već samog mehanizma mitskog mišljenja, Levi-Stros otkriva dubinske logičke strukture, način na koji se binarne poruke prenose nesvesnim putem i čiitav jedan sistem arhaičnog oblika filozofije nesvesnog sebe. U tom smislu njemu je i bilo važno da pokaže ne samo kako ljudi misle u mitovima, već i da utvrditi kako na planu nesvesnog procesa mitovi sebe misle u ljudima. Zato se i antropolog koji je protumačio najvažnije poruke analiziranih mitova može smatrati filozofom „divlje misli”. Čitav opus Levi-Strosa je stvoren radi dokazivanja primarnosti i dominantnosti čovekovih racionalnih saznajnih motiva koji su suprotni realnosti vere i verovanja. Ukoliko je racionalno u nesvesnom bitno, onda je isto tako važno i verovanje u ispričano. „U mitskom je imaginacija”, veli Kasirer, „uvek uključen akt verovanja. Bez verovanja u postojanje svog objekta, mit bi izgubio osnovu”. Mit je priča o nestvarnom koje je predmet ljudskog verovanja. Investirajući svoje verovanje u sadržaj ispričanog, čovek zadovoljava svoju potrebu za imaginativnim, fantastičnim, koja je komplementarna njegovoj potrebi za racionalnim, faktičkim i egzaktnim. I upravo u egzistencijalno nesigurnom svetu, u kome je čovek zavistan od samovolje prirodnih sila, vera u natprirodno se i iskazuje čudima kao mogućnostima slučajnih i nepredvidivih zbivanja. Sam čin verovanja daje mitovima psihološku egzistentnost i čini ih socijalno relevantnim.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Claude Levi Straus Mythologiques The Raw and the Cooked From Honey to Ashes The Origin of Table Manners

ČASOPIS GRADAC - ISAIJA BERLIN 203 204 205 Izdavač - Gradac, Čačak Broj 203-205 - 2016-2017 276 strana 24 cm ISSN - 0351-0379 Uređivački odbor – Branko Kukić, Milosav Marinović, Vladan Matijević i Savo Stijepović Priredio – Muharem Bazdulj SADRŽAJ: MUHAREM BAZDULJ – Berlinov zid ISAIJA BERLIN – Žozef de Mestr ISAIJA BERLIN – Savijena grana – O usponu nacionalizma ISAIJA BERLIN – Nacionalizam – U prošlosti zanemaren, danas moćan ISAIJA BERLIN – Evropsko jedinstvo i njegove mene ISAIJA BERLIN – Da li politička teorija i dalje postoji? ISAIJA BERLIN – „Iz silne nade i straha“ ISAIJA BERLIN – Koncept naučne istorije ISAIJA BERLIN – Opadanje utopijskih ideja na Zapadu ISAIJA BERLIN – Banbatista Viko i kulturna istorija ISAIJA BERLIN – Susreti sa Anom Ahmatovom MAJKL IGNATIJEV – Život Isaije Berlina RAMIN DŽAHANBEGLU – Razgovori sa Isaijom Berlinom BRAJAN MAGI – Isaija kakvog sam poznavao ANATOLIJ NAJMAN – Ahmatova i ser JOSIF BRODSKI – Čaj u Ateneumu ŠLOMO AVINERI i ALAN RAJAN – Isaija Jevrejin IJAN BURUMA – Poslednji Englez Isaija Berlin mislioce delio na ježeve i lisice Ovaj istoričar ideja smatrao je da Velika Britanija nije liberalna zbog svojih mislilaca, među kojima je posebno uvažavao Džona Stjuarta Mila, „već zbog svojih ljudi od akcije, zbog svojih institucija, kulture, liberalne civilizacije i prakse” Jedno od važnih teorijskih pitanja Isaije Berlina (1909–1997) bavi se time u kojoj vrsti sveta je politička filozofija moguća. Odgovor koji je dao glasi: „Samo u svetu u kojem se ciljevi sudaraju”. Iz ovog stava može da usledi dijalektika njegovog filozofskog mišljenja koja se u pojedinačnom i društvenom smislu suprotstavlja svakoj unapred zadatoj shemi. To znači da čovek kome je društvo propisalo da bude slobodan u stvari nije slobodan, a da je društvo koje je fanatično usmereno ka jednom cilju na pogrešnom putu. Shvatanje slobode Isaije Berlina, strasnog poštovaoca ljudskih prava, izvire iz raznovrsnosti ljudskog iskustva. U časopisu „Gradac” posvećenom Berlinu (koji je priredio Muharem Bazdulj), može se pronaći podatak da je ovaj istoričar ideja smatrao da Velika Britanija nije liberalna zbog svojih mislilaca, među kojima je posebno uvažavao Džona Stjuarta Mila, „već zbog svojih ljudi od akcije, zbog svojih institucija, kulture, liberalne civilizacije i prakse”. Medicinska dostignuća brojnih civilizacija Kao što je verovao naš Laza Kostić, a zatim i Vinaver, da iz velikog ukrštaja nastaju izuzetne stvari, i u ličnosti Isaije Berlina bile su ukrštene dve nacije, letonska, kao deo Ruske carevine u doba njegovog rođenja – poreklom, i britanska – životom. „Dovođenje u vezu to dvoje, ruskog sna i britanske stvarnosti, podarilo je Isaiji tu neobičnu snagu, govorio je ne baš kao prorok, ali iz dubina ruskog iskustva, a opet sa iskustvom Britanije, koja je za njega i njegovu porodicu, kao i za mnoge druge Jevreje, bila raj u vreme kada je Rusija bila zatvor”, čitamo u „Gradcu”. Još kao dečak, posle Oktobarske revolucije, Isaija Berlin iz Petrograda je sa roditeljima došao u London. Postao je oksfordski đak, a kasnije i oksfordski profesor. Tokom Drugog svetskog rata radio je za britansku diplomatsku službu. Predsednik Britanske akademije bio je od 1974. do 1978. godine. Dobitnik je Nagrade Jerusalima za pisanje o individualnoj slobodi. Kada je držao predavanja ili kada je pisao, Isaija Berlin kao da je vodio uzbudljive razgovore, licem u lice, sa Makijavelijem, Herderom, Marksom, Černiševskim, Hercenom. Ane Ahmatove, koja je bila zatočenica Staljinovog diktatorskom režima, sećao se s bolom; Brodski je za njega bio najveći živi pesnik, sa Pasternakom je govorio ne o ruskoj književnosti već o Šekspiru i Prustu. Kada su u fokusu bila zbivanja u vezi sa sovjetskim ulaskom u Mađarsku 1956. godine, kubanska kriza, otpor Alžira francuskoj vladavini, nije stajao ni na čiju stranu osim na stranu zaštite ljudskih prava civila, zastupao je liberalna načela i protivio se svakoj vrsti nasilja. Kada se 1945. godine vratio u Moskvu, shvatio je da je „sat u Rusiji stao otprilike u 1928, prekidanjem veza sa spoljašnjim svetom”. Smatrao je sebe cionistom i nije mogao, kako je u jednom razgovoru kazao, „da svari” ideju Hane Arent o banalnosti zla. „Nacisti nisu bili `banalni`. Ajhman je, po vlastitom priznanju, u dubini duše, verovao u to što je radio”, smatrao je Berlin. Razloge nacionalističkog preterivanja Berlin je video u nedostatku „gladi za priznanjem” koju je po Hegelovoj analizi Zapad ipak zadovoljio, ali je takođe mislio da „u svetu rastrzanom ekscesima ne treba posebno isticati surovu i razornu snagu nacionalizma”. „Moramo priznati tu pojavu, koju evrocentrično društvo 19. veka nije predvidelo, i moramo u njoj prepoznati pokušaj novooslobođenih robova širom sveta, `dekolonizovanih`, da zadovolje jednu duboku i prirodnu potrebu. Zašto su svi prevideli takvu mogućnost razvoja događaja? Na to pitanje ne nudim odgovor”, pisao je Berlin. Logično slede neki njegovi zaključci, višeznačno se slivaju jedni u druge. Moguće je biti patriota, a ne biti nacionalista. Utopije se obično završavaju u gorčini i frustraciji. Manjine su stimulans, „kvasac”, sredstvo fermentacije, ali nikoga ne treba siliti da bude manjina. Treba razumeti ljude koji nam se suprotstavljaju. Svaki narod ima pravo na sopstveni razvoj. Znanje će nas učiniti slobodnijima samo ako zaista postoji sloboda izbora – ako se na osnovu našeg znanja možemo ponašati drugačije nego što bismo se ponašali bez njega. Samoća je kad te drugi ljudi ne razumeju.... Mislioce je Berlin delio na ježeve i lisice, i to je još jedna od osobenosti njegovog psihološkog pristupa pitanjima duha i kulture. Ovu klasifikaciju osmislio je kao igru: Puškin se kretao tamo gde ga je duh vodio, bio je lisica. Dostojevski je sve pokušavao da interpretira kroz prizmu jednog sistema – što rade ježevi. A Tolstoj je, po Berlinovom objašnjenju, bio lisica „koja je strastveno verovala da je zapravo jež”. Posebna zasluga Isaije Berlina je u tome što je oživeo shvatanje društvene evolucije Đanbatiste Vikoa, „oca modernog koncepta kulture”, i onoga što je sam nazvao „kulturnim pluralizmom”, a to je „panorama različitih kultura, potraga za drugačijim i ponekad nespojivim načinima života, idealima, vrednosnim standardima”. Isaiah Bryan Magee Joseph Brodsky Ryan Ian Isaja MG27 (K)

Izdanje knjižarnice Radomora D. Đukovića, Beograd, 1938. 202 strane. Nedostaju korice i prvih nekoliko listova izgužvano. Posveta autora i potpis prethodnog vlasnika. Povez se jedva drži ali i dalje odoleva. Nema podvlačenja, zapisa... Колико мало познајемо историју српске научне фантастике најбоље показује чињеница да сваке године откривамо бар по један заборављени роман или причу са почетка овог века којима нас наши преци подсећају на оно што, истина у великој мери задојени млеком комунизма које није тако лако испрати из сваке ћелије тела, често заборављамо, да наша култура није почела 1945. Баш као што никако не можемо да се навикнемо да рачунамо предратна (мислим на Други светски) фудбалска првенства, тако смо скоро потпуно заборавили да је пре тог истог рата постојала књижевност која се разликовала од оне реалистичке коју смо помно изучавали у школама, књижевност до којој се враћамо чепркајући по антикварницама и бувљацима у потрази за књигама незабележеним у постојећим историјама књижевности. Свет под маском Станка Кукића је један од таквих романа. Његова уметничка вредност сасвим сигурно није на довољном нивоу да би ушао у уџбенике или историју књижевности једнога народа, али је несхватљиво да се, барем у круговима који се баве научном фантастиком којој овај роман несумњиво припада, потпуно изгуби сваки траг роману који 1938. године антиципира рат који ће уследити само коју годину касније. Роман сам први пут пронашао сасвим случајно, претурајући средином године по пристиглим књигама у антикварници Српске књижевне задруге, а да није претерано редак, доказ је што сам ускоро налетео на још један примерак на крајње бизарном месту - код Цигана на пијаци на Бановом Брду, купујући поморанџе за клинца, а касније се испоставило да је још један члан Друштва „Лазар Комарчић“, Љуба Дамњановић, наишао на њега у истој антикварници. Роман је издала Издавачка књижарница Ратомира Д. Ћурковића из Београда, а осим имена штампарије, Давидовић, и, наравно, имена писца и наслова романа, на унутрашњим страницама нема других података о књизи. Повез је мек, а на насловној страни представљен је колаж са призорима разарања, преко кога су црвеним писаним словима дати наслов романа, писац, место издања, Београд, и година, 1938. Роман има 202 странице и штампан је ћирилицом. Прегледом каталога Народне библиотеке открио сам да је Станко Кукић објавио само још један роман, 1934. године, под називом А живот тече, који вероватно не спада у жанр научне фантастике. На почетку романа Свет под маском налази се пишчев кратак увод, кога преносим у целини: Овај роман нема своје нарочито национално обележје, као што ни материја самог дела нема граница. Он је писан једино у жељи да се помогне напаћеним генерацијама које су прошле кроз калварију светске трагедије рата. Ако би се, не дај Боже, остварило оно о чему се у овом роману говори, он би се могао применити на све државе и све народе који стрепе за своју независност, за мир и слободан развој. Овога тренутка, када се мутни облаци гомилају над сводом свих културних и просвећених народа, фантом будућег рата урезан је у мисао човекову више него икада. Роман почиње у Београду, 193_, како каже писац, чијим улицама се вуче главни јунак, Станковић, књиговођа без посла, отац троје деце, чију главу притискају све веће и веће недаће. Економска је криза, посла нема, деца су му на ивици глади, жена све нервознија, а он се враћа кући након још једног дана узалудног обијања прагова. Кући га чекају још веће невоље. Власник стана решио је да избаци Станковиће јер већ неколико месеци нису платили кирију и довео је жандара да то лакше учини. Станковићу пада мрак на очи и почиње на дави станодавца, после чега завршава у затвору, а његова породица у подруму на периферији. По изласку из затвора једна девојка, сиротица са села која је дошла у град да учи школу, а због беде је принуђена да тело изнајмљује начелнику, из пријатељства према његовом познанику Кошутићу успева да Станковићу среди запослење. У тренутку кад помисли да се ствари сређују, долази катастрофа. Прво се у новинама појављују вести о заоштравању односа на Далеком истоку између Јапана и Русије, а затим и о томе како непријатељ (до краја књиге ће остати непријатељ) упркос јаке одбране уништава Брисел. Станковић води расправе са пријатељем о томе да је рат само смицалица оних који господаре нашом вољом. Распињу нас без потребе на две половине: између дужности и љубави, између патриотизма и крви... Питај онога што седи у ауту од осам цилиндера, где је патриотизам, он ће ти одговорити: у стомаку, код љубавнице, у новчанику... Ни на крај памети му неће бити да каже да је патриотизам на бојишту. Ипак, Станковић је само пион у игри живота и када дође до мобилизације, јер данас пре подне је наша влада одбила увредљиве захтеве и наредила мобилизацију. На окуп јунаци!... Дигните високо барјак слободе... Нема попуштања... Народе који са песмом умиреш на уснама... Хероји прошлих дана, будни чувари будућности, ви имате реч!... он одлази у борбу на границу. Рат је суров и немилосрдан. Ровови, блато, бодљикава жица, артиљеријска паљба на све стране, раскомадана тела, бојни отрови. Усавршена ратна техника преноси се и на позадину. Авиони нечујни, невидљиви, заштићени вештачком маглом и јесењим густим непрозирним облацима искрсавају сваког дана над градовима, селима, сејући отров и смрт на сваком кораку... Време протиче а рат се не окончава, високи напон струје уништава све живо на земљи, челик се топи под смртоносним зрацима, уводе се нови авиони који се заустављају у ваздуху, али ни непријатељ не мирује, непрестано бомбардује Београд. Станковићева жена добија отказ и притиснута немаштином предаје се удварању његовог колеге, грбавца Љубића. Писма престају. У једној акцији Станковић бива рањен и по пуштању из Болнице запућује се возом ка Београду. Град је изменио физиономију. Свуда рушевине... свуда испреплетени подземни ходници, тунели. Изнад Славије нема подземних лавирината, ту су само старе, испреплетене, изроване улице са порушеним домовима. Улице су пусте, а тек овде-онде промакне брзо поред њега по нека сенка са гас-маском на лицу. Станковић налази децу код старе Анке, где живе у кући са релативно сигурним подрумом, одвојени од мајке. Ту сазнаје за женино неверство, а све загорчава чињеница да они пливају на парама зарађеним на фабрици бојних отрова. Бесан, полази у потрагу за њима, али га у граду затиче ваздушни напад. Непријатељ баца бојне отрове. Станковић јури назад до деце и затиче најстаријег сина мртвог на огради. Избезумљен, јури градским улицама без циља... луд... Корача без гас-маске и ништа не чује. Умор му крши и ломи снагу. Плућа се дубоко надимају, тражећи ваздуха. Иперит полако... полако да га не повреди у безмерном болу, разара плућна ткива, раскида му живот на ситне честице, које стопљене заједно са његовим сузама, искиданим срцем улазе у нови , чистији, племенитији живот, где нема злобе, где нема Љубића, а где рад замењује рат као средство за сретнију будућност човечанства... Приликом изношења садржаја романа трудио сам се да што више користим речи самог писца, не би ли вам што верније дочарао његов стил, до зла бога патетичан и оперисан од сваког осећаја за суптилност. Ликови уздишу, питају се: Докле!... Докле!... Зар има Бога? Дијалози су углавном на нивоу: - Ја морам успети!... Разуми... Морам радити због деце! - Мораш!... Мораш!... Ликови су црно-бели и прилично су карикатурално дати, чак и физички (и Љубић и станодавац који их истерује из стана су грбавци), при чему је једино главни јунак, Станковић, нешто изнијансираније (у границама могућности писца) представљен. Сличну неукост писац показује и у композицији дела. Како уведе нови лик, писац се расприча о њему потпуно губећи континуитет радње. С обзиром на све наведено, оно што би данашњег читаоца ипак могло навести да прочита роман Свет под маском Станка Кукића очито не лежи у литерарној равни дела. Мене је највише импресионирала невероватна сличност мојих размишљања о сулудости рата који се у овом тренутку (године 1992) води, и размишљања писца о рату који ће само коју годину од писања његовог дела уследити. Осим тога, многобројан накот национал-романтичара могао би да се увери да ни пре рата није све било баш тако ружичасто у земљи српској. На Растку објављено: 2007-12-30

Stanko Kukic- Svet pod maskom Izdavcka knjizarnica Radomira D. Cukovica, Beograd, 1938. Mek povez, fotomontaza na prednjoj korici, 202 strane. SRPSKI NAUCNO-FANTASTICNI ROMAN! A da vidimo sta na ovu temu ima da kaze Miodrag Milovanovic, poznatiji kao Mica, neumorni istrazivac domace naucne fantastike i konja: Колико мало познајемо историју српске научне фантастике најбоље показује чињеница да сваке године откривамо бар по један заборављени роман или причу са почетка овог века којима нас наши преци подсећају на оно што, истина у великој мери задојени млеком комунизма које није тако лако испрати из сваке ћелије тела, често заборављамо, да наша култура није почела 1945. Баш као што никако не можемо да се навикнемо да рачунамо предратна (мислим на Други светски) фудбалска првенства, тако смо скоро потпуно заборавили да је пре тог истог рата постојала књижевност која се разликовала од оне реалистичке коју смо помно изучавали у школама, књижевност до којој се враћамо чепркајући по антикварницама и бувљацима у потрази за књигама незабележеним у постојећим историјама књижевности. Свет под маском Станка Кукића је један од таквих романа. Његова уметничка вредност сасвим сигурно није на довољном нивоу да би ушао у уџбенике или историју књижевности једнога народа, али је несхватљиво да се, барем у круговима који се баве научном фантастиком којој овај роман несумњиво припада, потпуно изгуби сваки траг роману који 1938. године антиципира рат који ће уследити само коју годину касније. Роман сам први пут пронашао сасвим случајно, претурајући средином године по пристиглим књигама у антикварници Српске књижевне задруге, а да није претерано редак, доказ је што сам ускоро налетео на још један примерак на крајње бизарном месту - код Цигана на пијаци на Бановом Брду, купујући поморанџе за клинца, а касније се испоставило да је још један члан Друштва „Лазар Комарчић“, Љуба Дамњановић, наишао на њега у истој антикварници. Роман је издала Издавачка књижарница Ратомира Д. Ћурковића из Београда, а осим имена штампарије, Давидовић, и, наравно, имена писца и наслова романа, на унутрашњим страницама нема других података о књизи. Повез је мек, а на насловној страни представљен је колаж са призорима разарања, преко кога су црвеним писаним словима дати наслов романа, писац, место издања, Београд, и година, 1938. Роман има 202 странице и штампан је ћирилицом. Прегледом каталога Народне библиотеке открио сам да је Станко Кукић објавио само још један роман, 1934. године, под називом А живот тече, који вероватно не спада у жанр научне фантастике. На почетку романа Свет под маском налази се пишчев кратак увод, кога преносим у целини: Овај роман нема своје нарочито национално обележје, као што ни материја самог дела нема граница. Он је писан једино у жељи да се помогне напаћеним генерацијама које су прошле кроз калварију светске трагедије рата. Ако би се, не дај Боже, остварило оно о чему се у овом роману говори, он би се могао применити на све државе и све народе који стрепе за своју независност, за мир и слободан развој. Овога тренутка, када се мутни облаци гомилају над сводом свих културних и просвећених народа, фантом будућег рата урезан је у мисао човекову више него икада. Роман почиње у Београду, 193_, како каже писац, чијим улицама се вуче главни јунак, Станковић, књиговођа без посла, отац троје деце, чију главу притискају све веће и веће недаће. Економска је криза, посла нема, деца су му на ивици глади, жена све нервознија, а он се враћа кући након још једног дана узалудног обијања прагова. Кући га чекају још веће невоље. Власник стана решио је да избаци Станковиће јер већ неколико месеци нису платили кирију и довео је жандара да то лакше учини. Станковићу пада мрак на очи и почиње на дави станодавца, после чега завршава у затвору, а његова породица у подруму на периферији. По изласку из затвора једна девојка, сиротица са села која је дошла у град да учи школу, а због беде је принуђена да тело изнајмљује начелнику, из пријатељства према његовом познанику Кошутићу успева да Станковићу среди запослење. У тренутку кад помисли да се ствари сређују, долази катастрофа. Прво се у новинама појављују вести о заоштравању односа на Далеком истоку између Јапана и Русије, а затим и о томе како непријатељ (до краја књиге ће остати непријатељ) упркос јаке одбране уништава Брисел. Станковић води расправе са пријатељем о томе да је рат само смицалица оних који господаре нашом вољом. Распињу нас без потребе на две половине: између дужности и љубави, између патриотизма и крви... Питај онога што седи у ауту од осам цилиндера, где је патриотизам, он ће ти одговорити: у стомаку, код љубавнице, у новчанику... Ни на крај памети му неће бити да каже да је патриотизам на бојишту. Ипак, Станковић је само пион у игри живота и када дође до мобилизације, јер данас пре подне је наша влада одбила увредљиве захтеве и наредила мобилизацију. На окуп јунаци!... Дигните високо барјак слободе... Нема попуштања... Народе који са песмом умиреш на уснама... Хероји прошлих дана, будни чувари будућности, ви имате реч!... он одлази у борбу на границу. Рат је суров и немилосрдан. Ровови, блато, бодљикава жица, артиљеријска паљба на све стране, раскомадана тела, бојни отрови. Усавршена ратна техника преноси се и на позадину. Авиони нечујни, невидљиви, заштићени вештачком маглом и јесењим густим непрозирним облацима искрсавају сваког дана над градовима, селима, сејући отров и смрт на сваком кораку... Време протиче а рат се не окончава, високи напон струје уништава све живо на земљи, челик се топи под смртоносним зрацима, уводе се нови авиони који се заустављају у ваздуху, али ни непријатељ не мирује, непрестано бомбардује Београд. Станковићева жена добија отказ и притиснута немаштином предаје се удварању његовог колеге, грбавца Љубића. Писма престају. У једној акцији Станковић бива рањен и по пуштању из Болнице запућује се возом ка Београду. Град је изменио физиономију. Свуда рушевине... свуда испреплетени подземни ходници, тунели. Изнад Славије нема подземних лавирината, ту су само старе, испреплетене, изроване улице са порушеним домовима. Улице су пусте, а тек овде-онде промакне брзо поред њега по нека сенка са гас-маском на лицу. Станковић налази децу код старе Анке, где живе у кући са релативно сигурним подрумом, одвојени од мајке. Ту сазнаје за женино неверство, а све загорчава чињеница да они пливају на парама зарађеним на фабрици бојних отрова. Бесан, полази у потрагу за њима, али га у граду затиче ваздушни напад. Непријатељ баца бојне отрове. Станковић јури назад до деце и затиче најстаријег сина мртвог на огради. Избезумљен, јури градским улицама без циља... луд... Корача без гас-маске и ништа не чује. Умор му крши и ломи снагу. Плућа се дубоко надимају, тражећи ваздуха. Иперит полако... полако да га не повреди у безмерном болу, разара плућна ткива, раскида му живот на ситне честице, које стопљене заједно са његовим сузама, искиданим срцем улазе у нови , чистији, племенитији живот, где нема злобе, где нема Љубића, а где рад замењује рат као средство за сретнију будућност човечанства... Приликом изношења садржаја романа трудио сам се да што више користим речи самог писца, не би ли вам што верније дочарао његов стил, до зла бога патетичан и оперисан од сваког осећаја за суптилност. Ликови уздишу, питају се: Докле!... Докле!... Зар има Бога? Дијалози су углавном на нивоу: - Ја морам успети!... Разуми... Морам радити због деце! - Мораш!... Мораш!... Ликови су црно-бели и прилично су карикатурално дати, чак и физички (и Љубић и станодавац који их истерује из стана су грбавци), при чему је једино главни јунак, Станковић, нешто изнијансираније (у границама могућности писца) представљен. Сличну неукост писац показује и у композицији дела. Како уведе нови лик, писац се расприча о њему потпуно губећи континуитет радње. С обзиром на све наведено, оно што би данашњег читаоца ипак могло навести да прочита роман Свет под маском Станка Кукића очито не лежи у литерарној равни дела. Мене је највише импресионирала невероватна сличност мојих размишљања о сулудости рата који се у овом тренутку (године 1992) води, и размишљања писца о рату који ће само коју годину од писања његовог дела уследити. Осим тога, многобројан накот национал-романтичара могао би да се увери да ни пре рата није све било баш тако ружичасто у земљи српској.

nazad YAMAMOTO Insulomin –R 60 tableta Proizvođač: YAMAMOTO Lager: Ima na lageru Pakovanje: 60 tableta Broj serviranja: 30 Cena: 2990,00 RSD Dodaj u korpu Dodaj u omiljene proizvode fb messenger kontakt ISNOLIMIN-R - YAMAMOTO Yamamoto Nutrition Insulomin – R je nutritivni suplement koji obezbeđuje biljne ekstrakte (berberis, gorka melona, gimnazija, kineski cimet), zajedno sa hromom i R-alfa-lipoičnom kiselinom. Hrom promoviše održavanje normalnog nivoa glukoze u krvi i regulaciju metabolizma makronutrijenata. Dodatno, ekstrakt gimnazije promoviše kontrolu apetita. Formula Insulomin – R je dodatno pojačana R-alfa-lipoičnom kiselinom. Danas smo svesni da prolongirane dijete, bogate hidratima, umanjuju insulinsku osetljivost, umanjujući i efikasnost korišćenja unetih ugljenih hidrata, uz progresivnu tendenciju akumuliranja ne samo telesne masnoće, već i značajnijih upala u telu. Dodatno, veza između vrednosti insulina i osetljivosti ćelije na njegove akcije je i dalje nejasna. Prolongirane vrednosti hiperinsulinanemije mogu, tokom vremena, uzrokovati alteracije u efektivnom iskorišćavanju hidrata i njihovom metabolizmu od strane mišićnih ćelija, sa „spuštajućom regulacijom“ od strane gena za oksidaciju masti. Što je odgovor insulina jači, to je veća rezistencija mišićnih ćelija na njegove efekte, uzrokujući višak neiskorišćene glukoze u krvi, koja se u tom slučaju konvertuje u trigliceride. Ovi trigliceridi potom učestvuju u izgradnji „skladištenog“ materijala u adipoznom tkivu i pothranjuju alternativnu metaboličku situaciju koja se odvija suprotno ciljevima bilo kog sportiste, u smislu izgradnje mišića, gubitka telesne težine i opšteg zdravlja! Stoga, fundamentalni cilj svakog sportiste koji želi da ostvari i održi efekte ispravne nutricije, primera radi, efektivna distribucija nutrijenata, posebno u mišićnim ćelijama, je da učini sve da održava visoku insulinsku osetljivost, primarno kroz fizički trening i pravilne nutritivne navike, ali isto tako i optimalnom konzumacijom suplemenata, poput tzv. agenata razgradnje glukoze (eng. Glucoze Dispozal Agents – GDA). Ovi GDA su u stvari dijetetski suplementi koji pomažu telu da apsorbuje ugljene hidrate efikasnije, usmeravajući ih u formiranje mišićnog tkiva i glikogena u jetri. Oni promovišu rad i intenzitet aktivnosti insulina, unapređuju osetljivost ćelija mišićnog tkiva, promovišući konverziju unetih hidrata u mišićni glikogen, samim tim, optimizujući trenažne performanse i oporavak nakon treninga. Ne samo da pomažu stabilizaciju nivoa glukoze u krvi i promovišu otpuštanje insulina, nego takođe se ponašaju kao pravi transporteri koji pokušavaju da „otvore vrata“ mišićnih ćelija za hidrate, promovišući istovremeno i regenerativne procese i termogenezu. Insulomin – R je najinovativnija i kompletnija od svih, ali iznad svega, najjefektivnija GDA formula koju trenutno možete pronaći, a zahvaljujući njenim efektivnim, sinergijskim elementima, favorizuje obroke bogate hidratima koji će itekako pomoći izgradnju mišića i procese termogeneze. Kao pravi GDA, svi elementi formule osiguravaju da će se insulin oslobođen iz pankreasa, nakon unosa obroka bogatog hidratima, ponašati „mirnije“, pomažući da se „preveze“ do mišićnih ćelija i „dobro primi“, zarad bolje regenerativne faze i efektivnije faze rasta, nasuprot vrlo čestim situacijama kada se eksesivna akumulacija hidrata u telu konvertuje u masno tkivo. Ovo naravno ne znači da jednostavno možete konzumirati sve naše proizvode i jesti šta poželite, ali zahvaljujuući Insulomin – R formuli možete se efektivnije boriti protiv lošeg unosa hidrata, odnosno promovisati zdrav metabolizam u telu, osvežavajući i/ili pojačavajući efekte insulina. Znamo takođe da efektivna konzumacija glukoze od strane mišićnih ćelija utiče na sve naše ciljeve u teretani, od oporavka mišića do optimizacije termogeneze, sportskih performansi tokom treninga, kao i prokrvljenosti mišića. Svaki Yamamoto proizvod je rezultat istraživanja studija i procena od strane našeg Sektora za istraživanje i razvoj koji se staraju o tome da proizvodimo odlične, bezbedne proizvode za najzahtevnije sportiste, sa elementima čija je upotreba naučno dokazana kao efikasna i bezbedna! Upravo tako je kreirana i formula Insulomin – R, najnovija generacija GDA, sastavljena od elemenata koji zajedno našem telu obezbeđuju maksimalnu podršku u upravljanju, kontroli i optimizaciji glikemijskih nestabilnosti, zahvaljujući insulinovoj mimetičkoj akciji, njegovoj moćnoj stimulaciji endogenskog insulina i potencijalnih akcija na mišićne ćelije i njihovu osetljivost na ovaj hormon. Elementi koji daju moć aktivnostima ove formule su: berberis, gorka melona, gimnazija, cimet, hrom i R-lipoična kiselina. Sinergijski ujedinjeni, jačaju prirodno aktivnosti insulina, favorizujući protok glukoze ka mišićnim ćelijama, umanjujući mogućnost njene konverzije i skladištenja kao masnog tkiva. Berberis je prava zvezda GDA – moćni alkaloid koji se prosto hvali svojim mehanizmom koji utiče na aktivaciju AMPK (eng. Adenosine Monophosphate activated Protein Kinase – AMPK), u prevodu protein kinaze aktivirane adenozim monofosfatom, koji je danas prilično dobro objašnjen u literaturi. AMPK je enzim koji igra ključnu ulogu u metabolizmu energije na celularnom nivou. Aktivacija AMPK ima svoje glavne efekte: stimulacija oksidacije hepatičkih masnih kiselina i ketogeneze, inhibicija sinteze holesterola, lipogeneza (formiranje masti u telu), sinteza triglicerida, stimulacija oksidacije masnih kiselina u skeletnim mišićima, apsorpcija glukoze u mišićima i lučenje insulina preko beta ćelija pankreasa. Prisutan je u mnogim tkivima, uključujući jetru, mozak, skeletne mišiće, gde se ponaša kao generalni metabolički prekidač koji reguliše različite intracelularne sisteme, uključujući apsorpciju glukoze u ćelijama, beta-oksidaciju masnih kiselina i biogenezu glukoznog transportera 4 (eng. GLUT – 4). Rezultat: više hidrata biva iskorišćeno od strane mišićnih ćelija, ili skladišteno kao glikogen u mišićima i jetri zarad pospešivanja oporavka nakon treninga, odnosno umanjene mogućnosti njihove konverzije u masne kiseline. Novi element koji takođe promoviše gore pomenute mehanizme je i gorka melona, koja se koristi u indijskoj i kineskoj tradicionalnoj medicini, a veoma je popularna i u Južnoj Americi i Africi takođe. Do sada je korišćena i u studijama o dijabetesu, a poslednja naučna istraživanja potvrđuju da je jedna od najviše obećavajućih biljaka koje se mogu koristiti u lečenju dijabetesa danas, usmerena na poboljšavanje insulinske osetljivosti, koja se verovatno remeti prolongiranom hiperglikemijom, ili preteranom konzumacijom šećera tokom dužeg vremena. Stimuliše i učvršćuje lučenje insulina, zahvaljujući složenim mehanizmima, uključujući i AMP-K aktivaciju, odnosno blokiranje aktivnosti PTP1B, proteinske tirozin fosfataze koja hidrolizira fosfotirozin na insulinskom receptoru, koji dalje indukuje deaktivaciju istog receptra i okida uvećanu rezistenciju na insulin, pa čak i dijabetes tipa 2, uvećavajući aktivnosti pomenutih GLUT – 4 transportera. Cimet je veoma poznat, ne samo kao začin, već i po njegovoj sposobnosti da održava nivo glukoze u krvi niskim i nakon obroka, kroz različite mehanizme, kao što je blokiranje pankreasnih enzima koji vare skrob, poput alfa-amulaze, maltaze i sukraze. Digestivni enzimi, blokirani od strane cimeta, ne vare šećere, niti skrob iz obroka, pa kao rezultat, apsorpcija glukoze u krv biva usporena. Ima veoma važnu ulogu u održavanju osetljivosti IRS – 1 receptora prema insulinu, što omogućava da veći broj GLUT – 4 receptora izroni na površinu ćelije. Sve ovo samo dodatno pospešuje osnovne ciljeve Insulomin – R formule: prevoz hidrata koje unosimo na optimalne destinacije i umanjivanje njihove konverzije u adipozna tkiva. Gimnazija potiče iz Indije, a prisutna je i u tropskim predelima Afrike, Azije i Australije. Ipak, na zapadu još uvek izgleda da je potcenjena, malo se zna o njoj, a malo se i upotrebljava, uprkos dokazanim hipoglikemijskim efektima i značajnoj ulozi u kontroli telesne težine. Lišće biljke sadrži aktivne sastojke koji uključuju polifenol i triterpen glikozide (najvažnija je gimnemička A1 kiselina) koji se obrnuto vezuju za receptore glukoze u digestivnom traktu, redukujući apsorpciju šećera iz hrane. Blokada receptora javlja se sat vremena nakon što je gimnazija uneta i traje nekoliko sati. Zanimljivo je i to što studije ukazuju da lišće biljke pospešuje regeneraciju pankreasnih endokrinih ćelija i sintezu insulina. Dakle, sa jedne strane telo apsorbuje manje glukoze, a sa druge strane, apsorbovani šećeri se bolje koriste kao gorivo za telo. Drugim rečima, biljka je odličan saveznik onih koji imaju povišen šećer u krvi, kao i sportista kojima je potrebna pomoć u mršavljenju. Dodatno, biljka može pomoći i onima koji se bore sa jakim osećajima gladi, posebno u fazi takmičarskih priprema. Insulomin – R formula sadrži i hrom u polinikotinat formulaciji koja se bolje apsorbuje. PODACI O NUTRITIVNOJ VREDNOSTI: Broj doza po pakovanju: 60 Sastav po serviranju (1 tableta): %NRV (1 Tableta) Suvi ekstrakt kore Berberis aristata - 85% Berberina 250 mg 212.5 mg * Suvi ekstrakt ploda gorke dinje (Momordica charantia) - 0.5% Karantina 250 mg 1.25 mg * Suvi ekstrakt lista gimneme (Gymnema sylvestre) - 25% Gimneminska kiselina 250 mg 62.5 mg * Suvi ekstrakt kore cimeta (Cinnamomum cassia) - 20% Polifenola 150 mg 30 mg * R-Alfa-Lipoinska kiselina (ALK) 150 mg * Hrom 100 µg 250 NRV - Nutritivna referentna vrednost; *-NRV nije ustanovljena PAKOVANJE: 60 tableta. UPOTREBA: Uzimati 2 tablete dnevno sa vodom. nazad

Osetljivost na ins. se odnosi na to koliko su ćelije tela osetljive kao odgovor na ins. Visoka osetljivost na ins. omogućava ćelijama tela da efikasnije koriste glukozu u krvi, smanjujući šećer u krvi. Što automatski znači efikasniju upotrebu nutrijenata koje obezbedite vašem telu, ovde konkretno mislimo na protein, i na kvalitetne ugljene hidrate! Yamamoto Nutrition Insulomin – R je nutritivni suplement koji obezbeđuje biljne ekstrakte (berberis, gorka melona, gimnazija, kineski cimet), zajedno sa hromom i R-alfa-lipoičnom kiselinom. Hrom promoviše održavanje normalnog nivoa glukoze u krvi i regulaciju metabolizma makronutrijenata. Dodatno, ekstrakt gimnazije promoviše kontrolu apetita. Formula Insulomin – R je dodatno pojačana R-alfa-lipoičnom kiselinom. Danas smo svesni da prolongirane dijete, bogate hidratima, umanjuju ins.sku osetljivost, umanjujući i efikasnost korišćenja unetih ugljenih hidrata, uz progresivnu tendenciju akumuliranja ne samo telesne masnoće, već i značajnijih upala u telu. Dodatno, veza između vrednosti ins.a i osetljivosti ćelije na njegove akcije je i dalje nejasna. Prolongirane vrednosti hiperins.anemije mogu, tokom vremena, uzrokovati alteracije u efektivnom iskorišćavanju hidrata i njihovom metabolizmu od strane mišićnih ćelija, sa „spuštajućom regulacijom“ od strane gena za oksidaciju masti. Što je odgovor ins.a jači, to je veća rezistencija mišićnih ćelija na njegove efekte, uzrokujući višak neiskorišćene glukoze u krvi, koja se u tom slučaju konvertuje u trigliceride. Ovi trigliceridi potom učestvuju u izgradnji „skladištenog“ materijala u adipoznom tkivu i pothranjuju alternativnu metaboličku situaciju koja se odvija suprotno ciljevima bilo kog sportiste, u smislu izgradnje mišića, gubitka telesne težine i opšteg zdravlja! Stoga, fundamentalni cilj svakog sportiste koji želi da ostvari i održi efekte ispravne nutricije, primera radi, efektivna distribucija nutrijenata, posebno u mišićnim ćelijama, je da učini sve da održava visoku ins.sku osetljivost, primarno kroz fizički trening i pravilne nutritivne navike, ali isto tako i optimalnom konzumacijom suplemenata, poput tzv. agenata razgradnje glukoze (eng. Glucoze Dispozal Agents – GDA). Ovi GDA su u stvari dijetetski suplementi koji pomažu telu da apsorbuje ugljene hidrate efikasnije, usmeravajući ih u formiranje mišićnog tkiva i glikogena u jetri. Oni promovišu rad i intenzitet aktivnosti ins.a, unapređuju osetljivost ćelija mišićnog tkiva, promovišući konverziju unetih hidrata u mišićni glikogen, samim tim, optimizujući trenažne performanse i oporavak nakon treninga. Ne samo da pomažu stabilizaciju nivoa glukoze u krvi i promovišu otpuštanje ins.a, nego takođe se ponašaju kao pravi transporteri koji pokušavaju da „otvore vrata“ mišićnih ćelija za hidrate, promovišući istovremeno i regenerativne procese i termogenezu. Insulomin – R je najinovativnija i kompletnija od svih, ali iznad svega, najjefektivnija GDA formula koju trenutno možete pronaći, a zahvaljujući njenim efektivnim, sinergijskim elementima, favorizuje obroke bogate hidratima koji će itekako pomoći izgradnju mišića i procese termogeneze. Kao pravi GDA, svi elementi formule osiguravaju da će se ins. oslobođen iz pankreasa, nakon unosa obroka bogatog hidratima, ponašati „mirnije“, pomažući da se „preveze“ do mišićnih ćelija i „dobro primi“, zarad bolje regenerativne faze i efektivnije faze rasta, nasuprot vrlo čestim situacijama kada se eksesivna akumulacija hidrata u telu konvertuje u masno tkivo. Ovo naravno ne znači da jednostavno možete konzumirati sve naše proizvode i jesti šta poželite, ali zahvaljujuući Insulomin – R formuli možete se efektivnije boriti protiv lošeg unosa hidrata, odnosno promovisati zdrav metabolizam u telu, osvežavajući i/ili pojačavajući efekte ins.a. Znamo takođe da efektivna konzumacija glukoze od strane mišićnih ćelija utiče na sve naše ciljeve u teretani, od oporavka mišića do optimizacije termogeneze, sportskih performansi tokom treninga, kao i prokrvljenosti mišića. Svaki Yamamoto proizvod je rezultat istraživanja studija i procena od strane našeg Sektora za istraživanje i razvoj koji se staraju o tome da proizvodimo odlične, bezbedne proizvode za najzahtevnije sportiste, sa elementima čija je upotreba naučno dokazana kao efikasna i bezbedna! Upravo tako je kreirana i formula Insulomin – R, najnovija generacija GDA, sastavljena od elemenata koji zajedno našem telu obezbeđuju maksimalnu podršku u upravljanju, kontroli i optimizaciji glikemijskih nestabilnosti, zahvaljujući ins.ovoj mimetičkoj akciji, njegovoj moćnoj stimulaciji endogenskog ins.a i potencijalnih akcija na mišićne ćelije i njihovu osetljivost na ovaj hormon. Elementi koji daju moć aktivnostima ove formule su: berberis, gorka melona, gimnazija, cimet, hrom i R-lipoična kiselina. Sinergijski ujedinjeni, jačaju prirodno aktivnosti ins.a, favorizujući protok glukoze ka mišićnim ćelijama, umanjujući mogućnost njene konverzije i skladištenja kao masnog tkiva. Berberis je prava zvezda GDA – moćni alkaloid koji se prosto hvali svojim mehanizmom koji utiče na aktivaciju AMPK (eng. Adenosine Monophosphate activated Protein Kinase – AMPK), u prevodu protein kinaze aktivirane adenozim monofosfatom, koji je danas prilično dobro objašnjen u literaturi. AMPK je enzim koji igra ključnu ulogu u metabolizmu energije na celularnom nivou. Aktivacija AMPK ima svoje glavne efekte: stimulacija oksidacije hepatičkih masnih kiselina i ketogeneze, inhibicija sinteze holesterola, lipogeneza (formiranje masti u telu), sinteza triglicerida, stimulacija oksidacije masnih kiselina u skeletnim mišićima, apsorpcija glukoze u mišićima i lučenje ins.a preko beta ćelija pankreasa. Prisutan je u mnogim tkivima, uključujući jetru, mozak, skeletne mišiće, gde se ponaša kao generalni metabolički prekidač koji reguliše različite intracelularne sisteme, uključujući apsorpciju glukoze u ćelijama, beta-oksidaciju masnih kiselina i biogenezu glukoznog transportera 4 (eng. GLUT – 4). Rezultat: više hidrata biva iskorišćeno od strane mišićnih ćelija, ili skladišteno kao glikogen u mišićima i jetri zarad pospešivanja oporavka nakon treninga, odnosno umanjene mogućnosti njihove konverzije u masne kiseline. Novi element koji takođe promoviše gore pomenute mehanizme je i gorka melona, koja se koristi u indijskoj i kineskoj tradicionalnoj medicini, a veoma je popularna i u Južnoj Americi i Africi takođe. Do sada je korišćena i u studijama o dijabetesu, a poslednja naučna istraživanja potvrđuju da je jedna od najviše obećavajućih biljaka koje se mogu koristiti u lečenju dijabetesa danas, usmerena na poboljšavanje ins.ske osetljivosti, koja se verovatno remeti prolongiranom hiperglikemijom, ili preteranom konzumacijom šećera tokom dužeg vremena. Stimuliše i učvršćuje lučenje ins.a, zahvaljujući složenim mehanizmima, uključujući i AMP-K aktivaciju, odnosno blokiranje aktivnosti PTP1B, proteinske tirozin fosfataze koja hidrolizira fosfotirozin na ins.skom receptoru, koji dalje indukuje deaktivaciju istog receptra i okida uvećanu rezistenciju na ins., pa čak i dijabetes tipa 2, uvećavajući aktivnosti pomenutih GLUT – 4 transportera. Cimet je veoma poznat, ne samo kao začin, već i po njegovoj sposobnosti da održava nivo glukoze u krvi niskim i nakon obroka, kroz različite mehanizme, kao što je blokiranje pankreasnih enzima koji vare skrob, poput alfa-amulaze, maltaze i sukraze. Digestivni enzimi, blokirani od strane cimeta, ne vare šećere, niti skrob iz obroka, pa kao rezultat, apsorpcija glukoze u krv biva usporena. Ima veoma važnu ulogu u održavanju osetljivosti IRS – 1 receptora prema ins.u, što omogućava da veći broj GLUT – 4 receptora izroni na površinu ćelije. Sve ovo samo dodatno pospešuje osnovne ciljeve Insulomin – R formule: prevoz hidrata koje unosimo na optimalne destinacije i umanjivanje njihove konverzije u adipozna tkiva. Gimnazija potiče iz Indije, a prisutna je i u tropskim predelima Afrike, Azije i Australije. Ipak, na zapadu još uvek izgleda da je potcenjena, malo se zna o njoj, a malo se i upotrebljava, uprkos dokazanim hipoglikemijskim efektima i značajnoj ulozi u kontroli telesne težine. Lišće biljke sadrži aktivne sastojke koji uključuju polifenol i triterpen glikozide (najvažnija je gimnemička A1 kiselina) koji se obrnuto vezuju za receptore glukoze u digestivnom traktu, redukujući apsorpciju šećera iz hrane. Blokada receptora javlja se sat vremena nakon što je gimnazija uneta i traje nekoliko sati. Zanimljivo je i to što studije ukazuju da lišće biljke pospešuje regeneraciju pankreasnih endokrinih ćelija i sintezu ins.a. Dakle, sa jedne strane telo apsorbuje manje glukoze, a sa druge strane, apsorbovani šećeri se bolje koriste kao gorivo za telo. Drugim rečima, biljka je odličan saveznik onih koji imaju povišen šećer u krvi, kao i sportista kojima je potrebna pomoć u mršavljenju. Dodatno, biljka može pomoći i onima koji se bore sa jakim osećajima gladi, posebno u fazi takmičarskih priprema. Naša Insulomin – R formula sadrži i hron u polinikotinat formulaciji koja se bolje apsorbuje. Oni koji odaberu Yamamoto proizvode tragaju za najboljim što nauka može da ponudi, radi maksimalne podrške u postizanju rezultata, a upravo inovativna Insulomin – R formula je još jedan od primera, određena da postane moćan saveznik u nutriocinizmu, mišićnom oporavku i regeneraciji, dobijena kombinacijom nauke i sportskih iskustava, primenjena da bude na usluzi sportistima i u fazama izgradnje mišićne mase sa visokim unosom kalorija (posebno hidrata), kao i u fazi mršavljenja. Pakovanje: 60 tableta Preporučena upotreba: 1 tableta dnevno, sa vodom, najbolje posle nekog od glavnih obroka. Napomena: Dodaci ishrani se ne mogu koristiti kao zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu i zdrav način života. Čuvati Van domašaja dece. Upozorenje: Ne preporučuje se deci, trudnicama, dojiljama, kao ni osoba preosetljivim na neki od sastojaka preparata. Osobe koje imaju neko dijagnostikovano oboljenje, koriste lekove ili druge suplemente, pre upotrebe treba da se posavetuju sa lekarom ili farmaceutom. Osobe koje koriste hipoglikemijske lekove, preparat treba da koriste sa oprezom, uz dogovor sa lekarom, a tokom primene treba redovno da kontrolišu nivo glukoze u krvi. Preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti. Način čuvanja: Čuvati na hladnom i suvom mestu na sobnoj tempareturi. Izbegavati izlaganje proizvoda toploti ili delovanju sunca. Uvoznik: Ogistra TR Zemlja porekla: Italija

Osetljivost na ins. se odnosi na to koliko su ćelije tela osetljive kao odgovor na ins. Visoka osetljivost na ins. omogućava ćelijama tela da efikasnije koriste glukozu u krvi, smanjujući šećer u krvi. Što automatski znači efikasniju upotrebu nutrijenata koje obezbedite vašem telu, ovde konkretno mislimo na protein, i na kvalitetne ugljene hidrate! Yamamoto Nutrition Insulomin – R je nutritivni suplement koji obezbeđuje biljne ekstrakte (berberis, gorka melona, gimnazija, kineski cimet), zajedno sa hromom i R-alfa-lipoičnom kiselinom. Hrom promoviše održavanje normalnog nivoa glukoze u krvi i regulaciju metabolizma makronutrijenata. Dodatno, ekstrakt gimnazije promoviše kontrolu apetita. Formula Insulomin – R je dodatno pojačana R-alfa-lipoičnom kiselinom. Danas smo svesni da prolongirane dijete, bogate hidratima, umanjuju ins.sku osetljivost, umanjujući i efikasnost korišćenja unetih ugljenih hidrata, uz progresivnu tendenciju akumuliranja ne samo telesne masnoće, već i značajnijih upala u telu. Dodatno, veza između vrednosti ins.a i osetljivosti ćelije na njegove akcije je i dalje nejasna. Prolongirane vrednosti hiperins.anemije mogu, tokom vremena, uzrokovati alteracije u efektivnom iskorišćavanju hidrata i njihovom metabolizmu od strane mišićnih ćelija, sa „spuštajućom regulacijom“ od strane gena za oksidaciju masti. Što je odgovor ins.a jači, to je veća rezistencija mišićnih ćelija na njegove efekte, uzrokujući višak neiskorišćene glukoze u krvi, koja se u tom slučaju konvertuje u trigliceride. Ovi trigliceridi potom učestvuju u izgradnji „skladištenog“ materijala u adipoznom tkivu i pothranjuju alternativnu metaboličku situaciju koja se odvija suprotno ciljevima bilo kog sportiste, u smislu izgradnje mišića, gubitka telesne težine i opšteg zdravlja! Stoga, fundamentalni cilj svakog sportiste koji želi da ostvari i održi efekte ispravne nutricije, primera radi, efektivna distribucija nutrijenata, posebno u mišićnim ćelijama, je da učini sve da održava visoku ins.sku osetljivost, primarno kroz fizički trening i pravilne nutritivne navike, ali isto tako i optimalnom konzumacijom suplemenata, poput tzv. agenata razgradnje glukoze (eng. Glucoze Dispozal Agents – GDA). Ovi GDA su u stvari dijetetski suplementi koji pomažu telu da apsorbuje ugljene hidrate efikasnije, usmeravajući ih u formiranje mišićnog tkiva i glikogena u jetri. Oni promovišu rad i intenzitet aktivnosti ins.a, unapređuju osetljivost ćelija mišićnog tkiva, promovišući konverziju unetih hidrata u mišićni glikogen, samim tim, optimizujući trenažne performanse i oporavak nakon treninga. Ne samo da pomažu stabilizaciju nivoa glukoze u krvi i promovišu otpuštanje ins.a, nego takođe se ponašaju kao pravi transporteri koji pokušavaju da „otvore vrata“ mišićnih ćelija za hidrate, promovišući istovremeno i regenerativne procese i termogenezu. Insulomin – R je najinovativnija i kompletnija od svih, ali iznad svega, najjefektivnija GDA formula koju trenutno možete pronaći, a zahvaljujući njenim efektivnim, sinergijskim elementima, favorizuje obroke bogate hidratima koji će itekako pomoći izgradnju mišića i procese termogeneze. Kao pravi GDA, svi elementi formule osiguravaju da će se ins. oslobođen iz pankreasa, nakon unosa obroka bogatog hidratima, ponašati „mirnije“, pomažući da se „preveze“ do mišićnih ćelija i „dobro primi“, zarad bolje regenerativne faze i efektivnije faze rasta, nasuprot vrlo čestim situacijama kada se eksesivna akumulacija hidrata u telu konvertuje u masno tkivo. Ovo naravno ne znači da jednostavno možete konzumirati sve naše proizvode i jesti šta poželite, ali zahvaljujuući Insulomin – R formuli možete se efektivnije boriti protiv lošeg unosa hidrata, odnosno promovisati zdrav metabolizam u telu, osvežavajući i/ili pojačavajući efekte ins.a. Znamo takođe da efektivna konzumacija glukoze od strane mišićnih ćelija utiče na sve naše ciljeve u teretani, od oporavka mišića do optimizacije termogeneze, sportskih performansi tokom treninga, kao i prokrvljenosti mišića. Svaki Yamamoto proizvod je rezultat istraživanja studija i procena od strane našeg Sektora za istraživanje i razvoj koji se staraju o tome da proizvodimo odlične, bezbedne proizvode za najzahtevnije sportiste, sa elementima čija je upotreba naučno dokazana kao efikasna i bezbedna! Upravo tako je kreirana i formula Insulomin – R, najnovija generacija GDA, sastavljena od elemenata koji zajedno našem telu obezbeđuju maksimalnu podršku u upravljanju, kontroli i optimizaciji glikemijskih nestabilnosti, zahvaljujući ins.ovoj mimetičkoj akciji, njegovoj moćnoj stimulaciji endogenskog ins.a i potencijalnih akcija na mišićne ćelije i njihovu osetljivost na ovaj hormon. Elementi koji daju moć aktivnostima ove formule su: berberis, gorka melona, gimnazija, cimet, hrom i R-lipoična kiselina. Sinergijski ujedinjeni, jačaju prirodno aktivnosti ins.a, favorizujući protok glukoze ka mišićnim ćelijama, umanjujući mogućnost njene konverzije i skladištenja kao masnog tkiva. Berberis je prava zvezda GDA – moćni alkaloid koji se prosto hvali svojim mehanizmom koji utiče na aktivaciju AMPK (eng. Adenosine Monophosphate activated Protein Kinase – AMPK), u prevodu protein kinaze aktivirane adenozim monofosfatom, koji je danas prilično dobro objašnjen u literaturi. AMPK je enzim koji igra ključnu ulogu u metabolizmu energije na celularnom nivou. Aktivacija AMPK ima svoje glavne efekte: stimulacija oksidacije hepatičkih masnih kiselina i ketogeneze, inhibicija sinteze holesterola, lipogeneza (formiranje masti u telu), sinteza triglicerida, stimulacija oksidacije masnih kiselina u skeletnim mišićima, apsorpcija glukoze u mišićima i lučenje ins.a preko beta ćelija pankreasa. Prisutan je u mnogim tkivima, uključujući jetru, mozak, skeletne mišiće, gde se ponaša kao generalni metabolički prekidač koji reguliše različite intracelularne sisteme, uključujući apsorpciju glukoze u ćelijama, beta-oksidaciju masnih kiselina i biogenezu glukoznog transportera 4 (eng. GLUT – 4). Rezultat: više hidrata biva iskorišćeno od strane mišićnih ćelija, ili skladišteno kao glikogen u mišićima i jetri zarad pospešivanja oporavka nakon treninga, odnosno umanjene mogućnosti njihove konverzije u masne kiseline. Novi element koji takođe promoviše gore pomenute mehanizme je i gorka melona, koja se koristi u indijskoj i kineskoj tradicionalnoj medicini, a veoma je popularna i u Južnoj Americi i Africi takođe. Do sada je korišćena i u studijama o dijabetesu, a poslednja naučna istraživanja potvrđuju da je jedna od najviše obećavajućih biljaka koje se mogu koristiti u lečenju dijabetesa danas, usmerena na poboljšavanje ins.ske osetljivosti, koja se verovatno remeti prolongiranom hiperglikemijom, ili preteranom konzumacijom šećera tokom dužeg vremena. Stimuliše i učvršćuje lučenje ins.a, zahvaljujući složenim mehanizmima, uključujući i AMP-K aktivaciju, odnosno blokiranje aktivnosti PTP1B, proteinske tirozin fosfataze koja hidrolizira fosfotirozin na ins.skom receptoru, koji dalje indukuje deaktivaciju istog receptra i okida uvećanu rezistenciju na ins., pa čak i dijabetes tipa 2, uvećavajući aktivnosti pomenutih GLUT – 4 transportera. Cimet je veoma poznat, ne samo kao začin, već i po njegovoj sposobnosti da održava nivo glukoze u krvi niskim i nakon obroka, kroz različite mehanizme, kao što je blokiranje pankreasnih enzima koji vare skrob, poput alfa-amulaze, maltaze i sukraze. Digestivni enzimi, blokirani od strane cimeta, ne vare šećere, niti skrob iz obroka, pa kao rezultat, apsorpcija glukoze u krv biva usporena. Ima veoma važnu ulogu u održavanju osetljivosti IRS – 1 receptora prema ins.u, što omogućava da veći broj GLUT – 4 receptora izroni na površinu ćelije. Sve ovo samo dodatno pospešuje osnovne ciljeve Insulomin – R formule: prevoz hidrata koje unosimo na optimalne destinacije i umanjivanje njihove konverzije u adipozna tkiva. Gimnazija potiče iz Indije, a prisutna je i u tropskim predelima Afrike, Azije i Australije. Ipak, na zapadu još uvek izgleda da je potcenjena, malo se zna o njoj, a malo se i upotrebljava, uprkos dokazanim hipoglikemijskim efektima i značajnoj ulozi u kontroli telesne težine. Lišće biljke sadrži aktivne sastojke koji uključuju polifenol i triterpen glikozide (najvažnija je gimnemička A1 kiselina) koji se obrnuto vezuju za receptore glukoze u digestivnom traktu, redukujući apsorpciju šećera iz hrane. Blokada receptora javlja se sat vremena nakon što je gimnazija uneta i traje nekoliko sati. Zanimljivo je i to što studije ukazuju da lišće biljke pospešuje regeneraciju pankreasnih endokrinih ćelija i sintezu ins.a. Dakle, sa jedne strane telo apsorbuje manje glukoze, a sa druge strane, apsorbovani šećeri se bolje koriste kao gorivo za telo. Drugim rečima, biljka je odličan saveznik onih koji imaju povišen šećer u krvi, kao i sportista kojima je potrebna pomoć u mršavljenju. Dodatno, biljka može pomoći i onima koji se bore sa jakim osećajima gladi, posebno u fazi takmičarskih priprema. Naša Insulomin – R formula sadrži i hron u polinikotinat formulaciji koja se bolje apsorbuje. Oni koji odaberu Yamamoto proizvode tragaju za najboljim što nauka može da ponudi, radi maksimalne podrške u postizanju rezultata, a upravo inovativna Insulomin – R formula je još jedan od primera, određena da postane moćan saveznik u nutriocinizmu, mišićnom oporavku i regeneraciji, dobijena kombinacijom nauke i sportskih iskustava, primenjena da bude na usluzi sportistima i u fazama izgradnje mišićne mase sa visokim unosom kalorija (posebno hidrata), kao i u fazi mršavljenja. Pakovanje: 60 tableta Preporučena upotreba: 1 tableta dnevno, sa vodom, najbolje posle nekog od glavnih obroka. Napomena: Dodaci ishrani se ne mogu koristiti kao zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu i zdrav način života. Čuvati Van domašaja dece. Upozorenje: Ne preporučuje se deci, trudnicama, dojiljama, kao ni osoba preosetljivim na neki od sastojaka preparata. Osobe koje imaju neko dijagnostikovano oboljenje, koriste lekove ili druge suplemente, pre upotrebe treba da se posavetuju sa lekarom ili farmaceutom. Osobe koje koriste hipoglikemijske lekove, preparat treba da koriste sa oprezom, uz dogovor sa lekarom, a tokom primene treba redovno da kontrolišu nivo glukoze u krvi. Preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti. Način čuvanja: Čuvati na hladnom i suvom mestu na sobnoj tempareturi. Izbegavati izlaganje proizvoda toploti ili delovanju sunca. Uvoznik: Ogistra TR Zemlja porekla: Italija

Tvrd povez, ima potpis, odlicna 5 Hudozestvennaja literatura Moskva - Izbrannie v treh tomah 1976 Anton Pavlovič Čehov (rus. Антóн Пáвлович Чéхов, Taganrog, 29. januara 1860—Badenvajler, Nemačka, 15. jula 1904) bio je pripovedač i najznačajniji ruski dramski pisac.[1][2] Prve priče je objavio da bi mogao da se izdržava u toku studija medicine.[3] U književnosti se pojavio kratkim humoreskama, sažetog izraza i karakterizacije, zatim je prešao na novele i pripovetke, gde se njegov tužni humor postepeno pretvorio u rezignaciju i očaj. Istu tematiku obrađivao je i u dramama, u kojima nema ni tradicionalnog zapleta ni raspleta, kao ni pravih junaka ili jakih strasti, nego je u njima naglašena lirskim elementima sugestija atmosfere u kojoj se odvija život njegovih junaka.[4][5] Smatra se, uz Mopasana, najvećim novelistom evropskog realizma, dok je svojim dramama izvršio, a i danas vrši, jak uticaj na evropsko pozorište. Čehov je u početku pisao priče samo radi finansijske dobiti, ali kako su njegove umetničke ambicije rasle, on je uveo formalne inovacije koje su uticale na evoluciju moderne kratke priče.[6][7] Njegova shvatanja umetnosti, naročito dramske i scenske, vrlo su razložno saopštena u njegovoj prepisci.[2] Biografija Rođen je kao treće od šestoro dece trgovca Pavela Jegoroviča i Jevgenije Jakovljevne Morozove. Od 1876. do 1879. Čehov pohađa osnovnu i srednju školu u Taganrogu, često posećuje pozorište, objavljuje tekstove i uređuje školske novine. Čehovljev otac 1876. godine bankrotira i seli sa porodicom u Moskvu, dok Anton ostaje u Taganrogu. U to vreme Čehov piše svoju prvu dramu `Bez oca`, koja nije pronađena do danas. Anton P. Čehov 1879. godine završava srednju školu i odlazi u Moskvu, gde upisuje medicinu na Moskovskom univerzitetu. Tokom studija objavljuje anonimne članke u studentskim časopisima, ubrzo uzima i pseudonim Antoša Čehonte pod kojim piše u časopisima Peterburška gazeta, Novo vreme, Oskolki i Ruska misao. Između 1880. i 1887. Piše još pod pseudonimima: Doktor koji je izgubio svoje pacijente, Brat moga brata, Čovek bez... i t.d. Godine 1881. godine Čehov piše dramu koja će kasnije postati poznata pod imenom Platonov, a zanimljivo je da je ta drama izdata tek 1923, skoro 20 godina nakon autorove smrti. Studirao je medicinu i bio kotarski lekar, ali zbog nedovršenog diplomskog rada nije stekao lekarsku titulu. Započinje praksu u Čikinu, a iste godine objavljuje zbirku priča Melpomenine priče, dok u decembru prvi put pati od simptoma tuberkuloze. 1884. piše i jednočinku Na glavnom putu. Radnja jednočinke događa se u krčmi na glavnom putu, tekst nije prošao cenzuru i ocenjen je nepodobnim za izvođenje, te je prvi put objavljen 1914. povodom desetogodišnjice Čehovljeve smrti. Godinu dana kasnije Čehov putuje u St. Peterburg, gde upoznaje izdavača Alekseja Suvorina i slikara Isaka Levitana s kojima postaje blizak prijatelj, te ubrzo počinje pisati i objavljivati tekstove u Suvorinovim novinama Novo vreme. U aprilu 1890. Čehov odlazi na putovanje kroz Sibir do ostrva Sahalin, gde kao lekar istražuje život u zatvoreničkim logorima, nakon toga plovi još Tihim i Indijskim okeanom, a na putovanju se zadržao do oktobra iste godine. Putovanja su u Čehovljevom životu bila konstanta, pa tako već 1891. ide u obilazak zapadne Evrope, a iste godine izdaje novele Dvoboj i Žena sa sela. Kupuje malo imanje u Melihovu, gde seli sa porodicom. Epidemija kolere nastupa u razdoblju 1892—1893, A Čehov kao jedan od vodećih ljudi u pokrajinskoj sanitarnoj komisiji, besplatno leči najsiromašnije seljake i bori se protiv gladi. Objavljuje 11 priča među kojima je i Moja žena, Skakavac i jednočinku Jubilej. Godine 1893. upušta se u ljubavnu avanturu s Likom Mizinovom, s kojom se neće venčati ali će mu ona poslužiti kao inspiracija za lik Nine u drami Galeb. Piše Ostrvo Sahalin, izlaze mu tekstovi Anonimna priča i Veliki Volodja i mali Volodja. Zdravlje mu se pogoršava 1894. te putuje u Italiju i Pariz. Objavljuje dela Student, Učitelj književnosti, Crni monah. Konstantin Sergejevič Stanislavski i Vladimir Nemirovič Dančenko otvaraju 1897. Moskovski hudožestveni teatar, što će ubrzo imati veliki uticaj na Čehovljev dalji rad. Čehovu umire otac, a on sam boravi u bolnici zbog prvog akutnog napada plućne tuberkuloze. U septembru putuje u Francusku na lečenje, te su mu objavljene drame Ujka Vanja, Ivanov, Galeb i jednočinke kao i priče Seljaci, Kod kuće i Divljak. U maju 1898. Anton Pavlovič Čehov vraća se iz inostranstva i živi neko vreme na Jalti, gde preživljava drugi napad tuberkuloze. Čehov prodaje sva autorska prava na svoj rad izdavaču A. F. Marksu za 75.000 rubalja, što bi u današnjoj vrednosti bilo oko 80.000 dolara, i počinje da uređuje svoja sabrana dela. Iste je godine nagrađen Ordenom sv. Stanislava za rad u obrazovanju. Piše i objavljuje tekstove Na službenom poslu, Draga, Dama sa psetancetom. Tog leta prodaje imanje u Melihovu i gradi kuću na Jalti. Umetnik 1903. objavljuje svoju poslednju priču Zaručena, te mu izlazi drugo izdanje sabranih dela u 16 tomova. U junu cenzori zabranjuju izvođenje Čehovljevih drama u niskobudžetnim pozorištima za radničku klasu, a u septembru završava dramu Višnjik. Nakon toga, zdravlje Antona Pavloviča Čehova se pogoršava. Početkom juna Čehov putuje sa suprugom Olgom Kniper na lečenje u Nemačku gde 15. jula umire u Badenvajleru. Sahranjen je 22. jula na groblju Novo-devičje u Moskvi. Antona P. Čehova nazivaju začetnikom psihološkog realizma. U njegovim dramama ne postoji tipičan dramski sukob već sve što se događa u drami proizilazi iz psiholoških stanja, osećaja i unutrašnjih sukoba likova.[8][9] Čehov u svojim dramama takođe insistira na protoku vremena koji je jedan od mehanizama zbivanja u kojem se događaju promene. U Čehovljevim dramama su vrlo detaljno ispisane didaskalije i opisana mesta radnje što doprinosi opštem razumevanju likova i njihovih psiholoških stanja. Stvaralaštvo Iako je tvrdio da mu je medicina žena, a književnost ljubavnica, i uprkos tome što je svoj profesionalni život češće posvećivao upravo lečenju, u medicini je ostao poznat više kao – bolesnik, a svetsku slavu donelo mu je pozorište.[10] Ivanova U septembru 1887. pozorišni preduzetnik F.A. Korš naručuje od Čehova pozorišni komad za upravo započetu pozorišnu sezonu u svom pozorištu. Čehov se na deset dana povlači u izolaciju i u stvaralačkoj groznici piše dramu u četiri čina – Ivanova. Glavni lik je 35-godišnji Nikolaj Ivanov, vlasnik poseda, koji je u depresiji zbog raznih životnih problema. Njegova žena, Ana Petrovna, rođena kao Sara Abramson je Židovka koja se zbog udaje preobratila na pravoslavnu vjeru i izgubila miraz. Ana Petrovna umire od tuberkuloze. Jedino što joj može pomoći je odmor na Krimskome poluostrvu, ali Ivanov joj to ne može omogućiti jer duguje novac Zinaidi Savišnoj. Ivanov zapravo ne voli svoju umiruću ženu i jedini motiv za udaju bio mu je Anin veliki miraz koji je izgubila preobrativši se, a sad kad mu je supruga na samrti zaljubio se u kći Lebdjeva i Zinaide – Sašu. U prvoj verziji teksta Ivanov umire prirodnom smrću, tiho i neprimetno, što je kasnije Čehov promenio te se na kraju četvrtoga čina Ivanov ubija revolverom. Predstava je praizvedena 19. novembra 1887. godine u Ruskom dramskom pozorištu F.A. Korša u Moskvi. Probe za predstavu su trajale desetak dana, Čehov je gledao svaku probu te je bio vrlo nezadovoljan glumačkim izvođenjem. Deo publike primio je predstavu s oduševljenjem i velikim pljeskom dok je drugi deo publike glasno zviždao, a nakon premijere odigrane su još samo dve reprize. Čehov je na Ivanovu još radio, promenio je kraj i dve godine kasnije, 1889, predstava je 31. januara odigrana u Aleksandrinskom pozorištu u Sankt-Peterburgu, u režiji Fjodorova Jurkovskog. Ova predstava bila je vrlo uspešna, čak je i sam Čehov izašao na poklon s glumcima, a nakon ostalih izvođenja dobivao je još mnoge čestitke. Sljedeće godine Čehovu izlazi prva ozbiljna duža priča Stepa, a jednočinke Medved i Prosidba izvode se s uspehom, dok kratka priča U suton dobija Puškinovu nagradu Akademije nauka. Program večeri posvećene Čehovu, koje se održalo u Zadužbini Ilije M. Kolarca, 1949. godine. Ujka Vanja U oktobru 1889. Čehov završava dramu Šumski goblin, predstava igra u decembru, ali dobija jako loše kritike, te je početkom nove godine Čehov pretvara u dramu Ujak Vanja, koja će biti objavljena tek 1897. Ujak Vanja događa se na ruskom selu, gde se na posedu nalaze četiri lika bez ikakvog smisla u životu, i bez nade u promenu. Osnovni odnos je ljubavni četvorougao. Jelena Andrejevna, mlada je i zgodna žena starog profesora Serebrjakova, koji je pre bio oženjen Vanjinom sestrom, iz toga prošlog braka Serebrjakov ima kćerku Sonju. Sonjin ujak Vanja, kao i seoski lekar i osobenjak Astrov zaljubljeni su u Jelenu Andrejevnu, dok se Sonji sviđa Astrov. Na kraju niti jedna veza ne biva ostvarena, a Serebrjakovi odlaze. Sve ostaje kako je i bilo bez ikakve nade da će biti bolje. Različita pozorišta u Kijevu, Krakovu i Nižem Novgorodu izvode Ujaka Vanju 1899, a Čehov razmišlja da dramu pretvori u kratki roman, ali ipak to ne čini. Iste godine, s obzirom da Čehov zbog bolesti nije mogao da dođe u Moskvu na predstave Moskovskog hudožestvenog pozorišta, pozorište je s celom trupom, kostimima, scenografijom i rekvizitom krenulo na dugi put prema Krimskom poluostrvu i Jalti. Tamo su hudožestvenici za A. P. Čehova i Maksima Gorkog izveli Galeba, Ujaka Vanju, Usamljene od Hauptmanna i Heddu Gabler Ibsena. Galeb Dramu Galeb Čehov piše 1895. godine, a ta drama govori o pozorištu, nepremostivim razlikama između stare i mlade generacije, ljubavi prema umetnosti. Glavni lik Galeba je poznata glumica Irina Nikolajevna Arkadina koja s ljubavnikom književnikom Borisom Aleksejevičem Trigorinom dolazi na imanje svoga bolesnog brata Sorina. Na imanju sin Irine Nikolajevne, Konstantin Gavrilovič Trepljov želi da postavi predstavu, pokušavajući da pronađe novi pozorišni oblik, ali majka nema sluha niti razumevanja za sinovljeve pokušaje. Glavna glumica te predstave je Nina Mihajlovna Zarečna, mlada devojka kojoj se Trepljov želi svideti pa joj daruje mrtvog galeba kojega je sam ubio. Nina je zgrožena tim postupkom, a istovremeno je opčinjena Trigorinom koji je zavodi povlačeći paralele između njenoga života i mrtvoga galeba kojega je dobila na poklon. Depresivni Trepljov, kojeg je Nina odbila, pokušava samoubistvo, ali metak mu je samo okrznuo glavu. Irina Nikolajevna Arkadina želi da ide nazad u Moskvu, dok Trigorin želi ostati na imanju. On ipak popušta željama ljubavnice. Nina i Trigorin se poslednji put vide pre njegovog odlaska, ona mu obećava da će postati glumica i da će se videti u Moskvi. Poslednji čin se događa dve godine kasnije, saznaje se da su Nina i Trigorin imali dete koje je umrlo i da se Trigorin vratio Irini Nikolajevnoj Arkadini. Nina je te dve godine provela putujući uokolo s drugorazrednom glumačkom družinom i sada sve to priča Trepljovu, koji se na kraju drame ustreli. Galeba je obeležio neuspeh na premijeri u Aleksandrovom pozorištu u Sankt-Peterburgu, ali već drugo izvođenje je pokazalo da mu je publika ipak sklona. Dana 17. decembra u Moskovskom hudožestvenom pozorištu premijerno je i s vrlo velikim uspjehom izvedena drama Galeb u režiji K.S. Stanislavskog, ali sam Čehov nije prisustvovao premijeri. U telegramu koji mu je nakon predstave poslao na u Jaltu V. Nemirovič-Dančenko napisao je: Tek što smo odigrali Galeba. Uspeh kolosalan. Publika je molila da ti u njeno ime pošaljemo telegram. Mi smo poludeli od sreće. Svi te ljubimo. Galeb je posle tog uspjeha postao simbolom MHAT-a. Tri sestre U januaru 1900. Čehov je izabran je za počasnog člana Književnog odela Akademije nauka. Objavljuje dela U Raveni i Na Božić. Od avgusta do decembra piše svoju najpoznatiju dramu Tri sestre koju završava u Nici. Glavni likovi drame su Olga, Maša i Irina, sestre Prozorov i njihov brat Andrej. Radnja drame zbiva se u ruskom provincijskome gradu gde su se preselile pre jedanaest godina zbog prekomande njihovog oca. Kroz dramu se provlači želja i čežnja za povratkom u Moskvu. Prvi čin započinje slavljem Irininog imendana, no to je ujedno i godišnjica smrti njihovoga oca. U goste im dolaze oficiri Tusenbah, Soljoni i Čebutkin koji su na službi u gradu te u društvo uvode novog zapovednika Veršinjina. Olga predaje u gimnaziji, a Maša, jedina od sestara koja je u braku, udana je za profesora Kuligina. Andrej prosi Nataliju Ivanovnu. Između prvog i drugog čina protiče godinu dana. U drugome Andrej i Natalija Ivanovna dobili su sina, no Andrej je nezadovoljan brakom i kocka. Maša je takođe nezadovoljna svojim brakom i prihvaća udvaranje Veršinjina. U Irinu su zaljubljeni Tusenbach i Soljoni, kojeg ona odbija. Soljoni potom preti da će ubiti svakog suparnika. U trećem činu celi grad je zahvaćen velikim požarom. Olga odlazi da pomogne nastradalima, Kuligin traži Mašu, a Irina nije sigurna želi li pristati na brak s Tusenbahom. Andrej saopštava da je prokockao kuću, te na njegove reči Olga sa sluškinjom odlazi da žiti u školskom stanu. U poslednjem činu vojska napušta grad, Veršinjin se oprašta s Mašom, dok su Soljoni i Tusenbach ugovorili dvoboj, u kojem Tusenbah smrtno strada. Drama završava monolozima sestara u kojima kao i kod ostalih Čehovljevih junaka dolaze do spoznaje da se njihovi životi ne mogu promeniti. To se vidi u rečima Olge: Proći će vreme i mi ćemo otići zauvek, zaboraviće nas, zaboraviće nam lica, glasove i koliko nas je bilo, ali patnje naše pretvoriće se u radost za one koji će živeti posle nas, i nastupiće na zemlji sreća i mir, pa će ljudi spomenuti dobrom reči i blagosloviti one koji žive sada. O, mile sestre, život naš još nije dovršen. Živećemo! 1902. godine dobiva Gribojedovu nagradu Društva dramskih pisaca i operskih kompozitora za Tri sestre. Višnjik Godine 1902. počinje da piše svoju poslednju dramu, u kojoj se bavi propadanjem ruske aristokratije – Višnjik. Drama počinje povratkom Ljubove Andrejevne Ranjevske i njene kćeri Anje iz Pariza na staro imanje koje je pod hipotekom. Višnjik i kuća za nekoliko meseci će biti prodati na aukciji. Ranjevska želi da spasi imanje udajom svoje kćeri Varje za Lopahina, bogatog i uspešnog trgovca, koji želi da poseči višnjik i izgraditi odmaralište. Lopahin kupuje imanje na aukciji, odlučuje da poseče višnjik i ne oženi Varju. Drama završava odlaskom Ranjevske i njezinog brata Gajeva te sečom višnjika. Višnjik je simbol jedne porodice i klase koja polako propada. Dana 17. januara 1904. premijerno je izveden Višnjik, a glavnu žensku ulogu Ranjevske igrala je Čehovljeva supruga Olga Kniper. Međutim Čehov je bio nezadovoljan predstavom, jer je Višnjik nazvan komedijom, a K.S. Stanislavski i V. Nemirovič Dančenko su ga postavili kao tragediju. Predstava doživljava veliki uspeh u Moskvi i Sankt-Peterburgu. Značajnija dela: Drame: Galeb (rus. Чайка) (1896) Ujka Vanja (rus. Дядя Ваня) (1897) Tri sestre (rus. Три сёстры) (1900) Višnjik (rus. Вишнёвый сад) (1903) Zbirke priča: Melpomenine bajke (1884) Šarene priče (1886) U pomračini (1887) itd.