Nov bežični džojstik za Sony PlayStation 4. Uz džojstik ide i kabl za punjenje. Besplatna dostava na teritoriji Novog Sada. Moguće lično preuzimanje ili slanje kurirskim službama. Dodatne informacije na Viber, Whatsapp, Telegram, poruka, poziv

Prodajem igricu Ghost of Tsushima za PlayStation4. Cena nije fiksna (imam u ponudi i druge igrice, pogledajte ostale oglase) Slanje brzom poštom. Moguće lično preuzimanje u Magliću (Bački Petrovac). Moguce kontaktirati i preko vibera - 0612840174

PS3 Rayman Origins Proizvođač: UbiSoft Datum izlaska: 01.01.2000. Četiri meseca nakon što se pojavila na konzolama, došlo je vreme da igrači uživaju u Rayman Originsu i na PC-ju. Kao i prethodni delovi serijala Rayman, i Origins je komedija apsurda sa šašavim audio-vizuelnim potpisom. Početak priče zatiče Raymana, Globoxa i Teensyje kako se odmaraju u Bubble Dreamerovom domu – Drvetu za hrkanje. Njihovo hrkanje je toliko bučno da dižu horde čudovišta iz Zemlje besnih mrtvaca. Na vama je da vodeći Raymana i njegove prijatelje zaustavite ove monstrume i spasete bića koja su već stigli da zarobe – elektunse, lumse i nimfe. Veterani serijala Rayman će tokom igranja uočiti dve stvari. Ovo je prva igra u serijalu u kojoj posećujete zone viđene u ranijim naslovima. Takođe, ovo je jedan od retkih delova u kojem su vaši likovi veoma ranjivi – samo jedan kontakt s nekim od monstruma koji vrebaju na svakom koraku i vraćate se na početak nivoa. Na početku igre prolazite kroz pet šarenih svetova sa simpatičnim nazivima kao što su Brbljajuća džungla, Didžiridu pustinja ili Gurmanska zemlja. Kroz sve zone oslobađate pomenute drugare. Elektunsi su uvek zarobljeni u sakrivenim pećinama, čije prelaženje često predstavlja kako test vaše spretnosti tako i malu logičku zagonetku. Lumse skupljate kao novčiće u raznim drugim platformama, a u skladu s tim koliko ih sakupite postepeno otključavate nove kostime za vaša četiri lika. Na kraju, tu su Betilla i njene sestre nimfe, čije oslobađanje iz čeljusti darktoonsa otključava nove sposobnosti za vaše likove. Kada prođete prvih pet svetova kroz koje vas igra vodi predefinisanim redom, otključava se drugi nivo svakog sveta, kao i mogućnost da ih igrate redosledom kojim želite. Takođe, otključava se šesti svet ćudljivih oblaka. Još jedna stvar koju skupljate je deset izgubljenih zuba krezavog čuvara Zemlje besnih mrtvaca. Kada ih sve skupite, možete da otključate ulaz i u ovu sedmu, bonus zonu. Činjenica da je Rayman Origins 2D side scrolling platforma ponekog može da iznenadi. Kako, zaboga, u 2012. godini da neko ne pravi šljašteću 3D komplikaciju nego ovu šaroliku 2D razbribrigu? Velike pohvale za dizajnere iz Ubijevog studija u Montpeljeu, jer ova igra poput njenih protagonista spretno izbegava silne prepreke u koje je mogla da upadne. Rayman Origins ne samo što zvuči i izgleda predivno, nego je i ekstremno zabavna igra. Pravi naslov za decu svih uzrasta. Čik probajte da je igrate bez razdraganog osmeha na licu... Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Francuska

Za delove.

Ostavi svoj trag u Formulu 1 u zvanično licenciranom F1 Manager 2022. Budi šef izabranog konstruktorskog tima i biraj vozače i bolide iz najnovije sezone F1. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Britanija

PS4 Alien Isolation Proizvođač: Sega Datum izlaska: 07.10.2014. Stilski i koncepcijski uticaj koji je serijal filmova Alien imao na gotovo sve grane popularne umetnosti nemerljiv je i nastavlja se i danas, 35 godina nakon premijere prvog dela ove naučno-fantastične horor sage, kod nas nezgrapno prevedene kao „Osmi putnik” (što jedino može da bude Taško Načić u „Ko to tamo peva?”). Gigerove falusoidne fiksacije preinačene u jedinstveni biomehanički dizajn vanzemaljskog monstruma kopirane su u nedogled, a posebno je drugi deo serijala, film „Aliens” Džejmsa Kamerona, zbog svoje premise „Ameri u Vijetnamu na svemirski način” bio pogodan za beskrajnu eksploataciju koja je izrodila stotine akciono-pucačkih igara. Sam alien je u pomenutom nastavku devalviran kada je u pitanju količina generisane strave: u prvom filmu alien je samo jedan, posada pokušava da ga eliminiše i diskutabilno je da li na kraju uspeva u toj nameri, dok se protagonisti nastavka suočavaju sa čitavom legijom monstruma svedenih na pokretne mete. Bilo je potrebno nekoliko decenija da se neko doseti i napravi stealth šunjalicu direktno inspirisanu filmom koji je sve počeo, inteligentniju igru koja na pravi način shvata tadašnji reklamni slogan „in space, no one can hear you scream”. Radnja igre se nadovezuje na kraj prvog filma i prati doživljaje Amande Ripli, ćerke svima dobro poznate Elen. Petnaest godina nakon događaja iz originalnog Aliena, Amanda biva premeštena na svemirsku stanicu „Sevastopolj” i daje se u potragu za crnom kutijom sa „Nostroma” u nadi da će podaci koji su u njoj pohranjeni rasvetliti misteriozni nestanak njene majke. Očekivano, ubrzo sve kreće naopako i Amanda ostaje nasukana na „Sevastopolju”, odsečena od svojih saputnika i primorana da se probija kroz mračne hodnike ogromne stanice, izbegavajući na tom putu androide koji su „poludeli” iz (samo naizgled) čista mira, ljudstvo koje joj u nastalom metežu nije prijateljski nastrojeno i bori se za sopstvenu egzistenciju, a tu je i „sitnica” u vidu kreature iz naslova. Ostatak priče serviran je igraču kroz tekstualne i audio logove raštrkane po brojnim kompjuterskim terminalima kao i grafite ispisane po zidovima što podseća kako na System Shock 2, tako i na Dead Space, čime se krug inspiracije efikasno zatvara. Arsenal kojim raspolažete je ograničen i uglavnom se sastoji od gadgeta kao što su baterijska lampa, alat za obijanje i zaštitni znak serijala – motion tracker. „Potrošna roba” u vidu rezervnih baterija, sredstava za regeneraciju energije i slično proizvodi se putem jednostavnog crafting sistema, a komponente potrebne za svaki „recept” su, iako dostupne u dovoljnoj količini, teško uočljive u sveopštem mraku. Uprkos tome što u igri postoji vatreno oružje, čije pronalaženje i posedovanje nikako ne uliva sigurnost jer je uglavnom beskorisno u situaciji u kojoj se Amanda zatekla. Za uspešno preživljavanje kroz taktičko nadmudrivanje sa bićem koje praktično ne možete da ubijete, igra iziskuje do maksimuma izoštrena čula i pametnu upotrebu okruženja. Pošto se svaki direktan kontakt sa alienom završava pogubno po igrača, neophodno ga je izbegavati šunjanjem kroz senke, zavlačenjem u ventilacione otvore, skrivanjem po ormarima, a imperativ je pravovremena aktivacija motion trackera – trik je u tome što igra efikasno simulira periferni vid, pa ne možete istovremeno da se fokusirate na ekran trackera i ono što vam se nalazi tik ispred nosa. U slučajevima kada vrag odnese šalu i alienu padne na pamet da ispita krevet ispod koga ste se sakrili da odrecitujete Očenaš, jednostavno bacite baklju da biste mu odvratili pažnju i on će otrčati u pravcu bačenog predmeta. Ovo je samo jedan primer stvari koje možete (i morate) da uradite tokom neprijatnog boravka na „Sevastopolju”, a genijalnost AI rutine ogleda se u tome što ćete na istu „foru” prevariti aliena jednom, eventualno dvaput, nakon čega se on uveliko adaptirao i ignoriše distrakciju (da su domaći glasači makar malo nalik alienu, gde bi nam bio kraj). Mada se na početku čini da je aliena nemoguće izbeći, upozorenja o njegovom bliskom prisustvu su svuda i samo je potrebno otvoriti četvore oči. Pro tip: zaboravite „trening” iz većine FPS igara izdatih tokom proteklih desetak godina. Onog trenutka kada počnete da razmišljate kao alien, igra postaje donekle lakša, ali će uprkos tome do kraja ostati bezobrazno teška. Ipak, shvatanje kako se protivnik kreće ne znači da treba aktivno da ga vijate, već samo da uvek budete svesni njegove lokacije kako biste ga izbegli. Već nakon nekoliko sati provedenih uz igru Isolation se pretvara u Frustration jer igra ne prašta greške i kažnjava svaki, pa i najmanji trenutak nepažnje. Na najvećem nivou težine koji je ujedno i preporučen od strane autora (easy i normal su i onako pomoćni točkići za slabiće) stiče se utisak da alien vara i ima bezobraznu moć teleportovanja sa jednog kraja mape na drugi i to baš onda kada pomislite da ste mu utekli makar na trenutak. Veći problem predstavlja sistem snimanja statusa „kad vam igra dozvoli” koje se obavlja po međusobno prilično udaljenim checkpointima, pa se često dešava da određene deonice više puta morate da prelazite od početka, što nije nimalo interesantno jer neke od njih traju i po sat vremena. Kada vas alien „nahvata” po prvi put, osećaj je užasan; nakon desete smrti za redom na istom mestu, sve počinje da biva zamorno, a nakon dvadesete, gotovo identične pogibije psovaćete majku SEGI, ksenomorfu i Ridliju Skotu u paketu. Zamislite da gledate film Alien deset puta u jednom danu... Polje na kome Isolation briljira ogleda se u atmosferi i tenziji teškoj hiljadu tona – nigde, ni u jednom trenutku niste na sigurnom. Ako ste kojim slučajem imali tu nesreću da se vozite jednim od liftova u zgradi „Politike”, znate koliko je to traumatično iskustvo, a u Isolationu i samo čekanje lifta propraćeno dramatičnom muzikom kida nerve efikasnije od bilo koje manjinske parade. Višeminutno čučanje u ormaru dok alien šišti i balavi po prostoriji u kojoj ste potražili utočište možda deluje smešno na papiru, ali efikasno izaziva osećaj neprijatnosti i mučnine u stomaku kao retko koja igra i to bez neumerenog krvoprolića ili preteranog nasilja. Uprkos tome što se veći deo radnje odmotava u skučenim prostorijama i hodnicima, jeza koju igra izaziva nije proizvod klaustrofobije, naprotiv – strah postaje srazmerno jači kada shvatite da ste prepušteni samom sebi u ogromnom kompleksu svemirske stanice gde opasnost bukvalno vreba iza svakog ćoška. Pritisak koji na igrača vrši sama činjenica da nije u ulozi lovca nego neiskusne i slabo opremljene devojke ostavlja filmski uzor daleko iza sebe, a sa trona najjezivije kompjuterske igre svih vremena efikasno skida do sada neprikosnoveni System Shock 2. Kao i u slučaju potonjeg, za lavovski deo atmosfere odgovorni su maestralni zvučni efekti čije tekstualno opisivanje ne bi imalo smisla – za igre se obično kaže da ih treba videti, ali Isolation jednostavno treba čuti. Ovo ne znači da je igra podbacila po pitanju grafike, naprotiv. Nekima će smetati što se zahteva grafička karta kompatibilna sa standardom DirectX 11, ali je neosporno da su prelepo realizovane senke i izvori svetlosti koji krase ovaj naslov tehnički neizvodljivi sa deset godina starim DX9 API-jem koji je odavno zreo za penziju. Imajući to u vidu, optimizacija je vrhunska i za pokretanje ove grafičke ekstravagance nije potrebna mašina koja košta nekoliko hiljada evra. Dve DLC misije koje su bile dostupne u trenutku pisanja ovog teksta, Crew Expendable i Last Survivor, ne obaraju dužinske rekorde, ali će bez ikakve sumnje oduševiti sve fanove filmskog Aliena. Obe misije igrača direktno smeštaju u dobro poznate scene na „Nostromu” sa starom ekipom na okupu: neizostavna i svima omiljena „mama” Ripli, „čovek iz naroda” Parker koji bez grama suptilnosti hoće da bude Dalas umesto Dalasa, Lambertova na ivici nervnog sloma i Eš koji se zlokobno šetka po brodu – milina! Neopisiv je doživljaj konačno se naći u centru zbivanja koja smo protekle tri decenije isključivo konzumirali kao pasivni posmatrači.

PS4 Alien Isolation Proizvođač: Sega Datum izlaska: 07.10.2014. Stilski i koncepcijski uticaj koji je serijal filmova Alien imao na gotovo sve grane popularne umetnosti nemerljiv je i nastavlja se i danas, 35 godina nakon premijere prvog dela ove naučno-fantastične horor sage, kod nas nezgrapno prevedene kao „Osmi putnik” (što jedino može da bude Taško Načić u „Ko to tamo peva?”). Gigerove falusoidne fiksacije preinačene u jedinstveni biomehanički dizajn vanzemaljskog monstruma kopirane su u nedogled, a posebno je drugi deo serijala, film „Aliens” Džejmsa Kamerona, zbog svoje premise „Ameri u Vijetnamu na svemirski način” bio pogodan za beskrajnu eksploataciju koja je izrodila stotine akciono-pucačkih igara. Sam alien je u pomenutom nastavku devalviran kada je u pitanju količina generisane strave: u prvom filmu alien je samo jedan, posada pokušava da ga eliminiše i diskutabilno je da li na kraju uspeva u toj nameri, dok se protagonisti nastavka suočavaju sa čitavom legijom monstruma svedenih na pokretne mete. Bilo je potrebno nekoliko decenija da se neko doseti i napravi stealth šunjalicu direktno inspirisanu filmom koji je sve počeo, inteligentniju igru koja na pravi način shvata tadašnji reklamni slogan „in space, no one can hear you scream”. Radnja igre se nadovezuje na kraj prvog filma i prati doživljaje Amande Ripli, ćerke svima dobro poznate Elen. Petnaest godina nakon događaja iz originalnog Aliena, Amanda biva premeštena na svemirsku stanicu „Sevastopolj” i daje se u potragu za crnom kutijom sa „Nostroma” u nadi da će podaci koji su u njoj pohranjeni rasvetliti misteriozni nestanak njene majke. Očekivano, ubrzo sve kreće naopako i Amanda ostaje nasukana na „Sevastopolju”, odsečena od svojih saputnika i primorana da se probija kroz mračne hodnike ogromne stanice, izbegavajući na tom putu androide koji su „poludeli” iz (samo naizgled) čista mira, ljudstvo koje joj u nastalom metežu nije prijateljski nastrojeno i bori se za sopstvenu egzistenciju, a tu je i „sitnica” u vidu kreature iz naslova. Ostatak priče serviran je igraču kroz tekstualne i audio logove raštrkane po brojnim kompjuterskim terminalima kao i grafite ispisane po zidovima što podseća kako na System Shock 2, tako i na Dead Space, čime se krug inspiracije efikasno zatvara. Arsenal kojim raspolažete je ograničen i uglavnom se sastoji od gadgeta kao što su baterijska lampa, alat za obijanje i zaštitni znak serijala – motion tracker. „Potrošna roba” u vidu rezervnih baterija, sredstava za regeneraciju energije i slično proizvodi se putem jednostavnog crafting sistema, a komponente potrebne za svaki „recept” su, iako dostupne u dovoljnoj količini, teško uočljive u sveopštem mraku. Uprkos tome što u igri postoji vatreno oružje, čije pronalaženje i posedovanje nikako ne uliva sigurnost jer je uglavnom beskorisno u situaciji u kojoj se Amanda zatekla. Za uspešno preživljavanje kroz taktičko nadmudrivanje sa bićem koje praktično ne možete da ubijete, igra iziskuje do maksimuma izoštrena čula i pametnu upotrebu okruženja. Pošto se svaki direktan kontakt sa alienom završava pogubno po igrača, neophodno ga je izbegavati šunjanjem kroz senke, zavlačenjem u ventilacione otvore, skrivanjem po ormarima, a imperativ je pravovremena aktivacija motion trackera – trik je u tome što igra efikasno simulira periferni vid, pa ne možete istovremeno da se fokusirate na ekran trackera i ono što vam se nalazi tik ispred nosa. U slučajevima kada vrag odnese šalu i alienu padne na pamet da ispita krevet ispod koga ste se sakrili da odrecitujete Očenaš, jednostavno bacite baklju da biste mu odvratili pažnju i on će otrčati u pravcu bačenog predmeta. Ovo je samo jedan primer stvari koje možete (i morate) da uradite tokom neprijatnog boravka na „Sevastopolju”, a genijalnost AI rutine ogleda se u tome što ćete na istu „foru” prevariti aliena jednom, eventualno dvaput, nakon čega se on uveliko adaptirao i ignoriše distrakciju (da su domaći glasači makar malo nalik alienu, gde bi nam bio kraj). Mada se na početku čini da je aliena nemoguće izbeći, upozorenja o njegovom bliskom prisustvu su svuda i samo je potrebno otvoriti četvore oči. Pro tip: zaboravite „trening” iz većine FPS igara izdatih tokom proteklih desetak godina. Onog trenutka kada počnete da razmišljate kao alien, igra postaje donekle lakša, ali će uprkos tome do kraja ostati bezobrazno teška. Ipak, shvatanje kako se protivnik kreće ne znači da treba aktivno da ga vijate, već samo da uvek budete svesni njegove lokacije kako biste ga izbegli. Već nakon nekoliko sati provedenih uz igru Isolation se pretvara u Frustration jer igra ne prašta greške i kažnjava svaki, pa i najmanji trenutak nepažnje. Na najvećem nivou težine koji je ujedno i preporučen od strane autora (easy i normal su i onako pomoćni točkići za slabiće) stiče se utisak da alien vara i ima bezobraznu moć teleportovanja sa jednog kraja mape na drugi i to baš onda kada pomislite da ste mu utekli makar na trenutak. Veći problem predstavlja sistem snimanja statusa „kad vam igra dozvoli” koje se obavlja po međusobno prilično udaljenim checkpointima, pa se često dešava da određene deonice više puta morate da prelazite od početka, što nije nimalo interesantno jer neke od njih traju i po sat vremena. Kada vas alien „nahvata” po prvi put, osećaj je užasan; nakon desete smrti za redom na istom mestu, sve počinje da biva zamorno, a nakon dvadesete, gotovo identične pogibije psovaćete majku SEGI, ksenomorfu i Ridliju Skotu u paketu. Zamislite da gledate film Alien deset puta u jednom danu... Polje na kome Isolation briljira ogleda se u atmosferi i tenziji teškoj hiljadu tona – nigde, ni u jednom trenutku niste na sigurnom. Ako ste kojim slučajem imali tu nesreću da se vozite jednim od liftova u zgradi „Politike”, znate koliko je to traumatično iskustvo, a u Isolationu i samo čekanje lifta propraćeno dramatičnom muzikom kida nerve efikasnije od bilo koje manjinske parade. Višeminutno čučanje u ormaru dok alien šišti i balavi po prostoriji u kojoj ste potražili utočište možda deluje smešno na papiru, ali efikasno izaziva osećaj neprijatnosti i mučnine u stomaku kao retko koja igra i to bez neumerenog krvoprolića ili preteranog nasilja. Uprkos tome što se veći deo radnje odmotava u skučenim prostorijama i hodnicima, jeza koju igra izaziva nije proizvod klaustrofobije, naprotiv – strah postaje srazmerno jači kada shvatite da ste prepušteni samom sebi u ogromnom kompleksu svemirske stanice gde opasnost bukvalno vreba iza svakog ćoška. Pritisak koji na igrača vrši sama činjenica da nije u ulozi lovca nego neiskusne i slabo opremljene devojke ostavlja filmski uzor daleko iza sebe, a sa trona najjezivije kompjuterske igre svih vremena efikasno skida do sada neprikosnoveni System Shock 2. Kao i u slučaju potonjeg, za lavovski deo atmosfere odgovorni su maestralni zvučni efekti čije tekstualno opisivanje ne bi imalo smisla – za igre se obično kaže da ih treba videti, ali Isolation jednostavno treba čuti. Ovo ne znači da je igra podbacila po pitanju grafike, naprotiv. Nekima će smetati što se zahteva grafička karta kompatibilna sa standardom DirectX 11, ali je neosporno da su prelepo realizovane senke i izvori svetlosti koji krase ovaj naslov tehnički neizvodljivi sa deset godina starim DX9 API-jem koji je odavno zreo za penziju. Imajući to u vidu, optimizacija je vrhunska i za pokretanje ove grafičke ekstravagance nije potrebna mašina koja košta nekoliko hiljada evra. Dve DLC misije koje su bile dostupne u trenutku pisanja ovog teksta, Crew Expendable i Last Survivor, ne obaraju dužinske rekorde, ali će bez ikakve sumnje oduševiti sve fanove filmskog Aliena. Obe misije igrača direktno smeštaju u dobro poznate scene na „Nostromu” sa starom ekipom na okupu: neizostavna i svima omiljena „mama” Ripli, „čovek iz naroda” Parker koji bez grama suptilnosti hoće da bude Dalas umesto Dalasa, Lambertova na ivici nervnog sloma i Eš koji se zlokobno šetka po brodu – milina! Neopisiv je doživljaj konačno se naći u centru zbivanja koja smo protekle tri decenije isključivo konzumirali kao pasivni posmatrači.

Prodajem Sony PlayStation 1 u dobrom stanju malo korisnjen uz njega idu dva dzojstika i par igrica

PS3 Watch Dogs Proizvođač: Ubisoft Datum izlaska: 27.05.2014. Dugo očekivana avantura iz Ubisofta je konačno u prodaji! Igrajući kao vrhunski haker Aiden Pearce, zaustavite veliku zaveru koja se dešava u Čikagu. Smeštena u izuzetno vernu digitalnu verziju Čikaga, Watch Dogs igračima daje slobodu istraživanja i rešavanja misija na više načina od kojih neki uključuju hakovanje Aidenovim već legendarnim telefonom. U svetu u kome je sve povezano, kome ćete verovati? Moramo da odamo priznanje ljudima iz Ubisofta! Iako uzimajući u obzir kvalitet njihovih naslova, ne možemo da ih svrstamo bilo gde drugde osim u rang EA-ova i Activision-a gaming industrije, makar možemo da kažemo da su uspeli da dođu do tog kvantiteta. Pogledajte liste najprodavanijih igara poslednjih godina. Nekako tiho ali sa velikim samopouzdanjem, Ubisoftovci su uvek tu, bilo sa svojim franšizama koje su „uzdigli“ na godišnji nivo teških udarača pred-božićne sezone (AC), bilo sa nekim novim naslovima za koje Ubisoft nema problem da izdvoji milionske sume uložene u marketing. Upravo najbolji primer za ovo drugo je pred nama. Watch Dogs je igra koja je od kada je najavljena na E3-u pre dve godine, uspela da održi vrlo zavidan nivo hajpa među publikom, u jednom tako dugačkom vremenskom periodu. Od igre se najpre očekivalo da bude glavna perjanica next-gen konzola. Trebalo je da se pojavi kada i same konzole, a prvobitno prikazani snimci iz igre su zaista obećavali nešto što PS3 i X360 nisu mogli da nam pruže. Da li smo dobili pravu next-gen open world igru kako je to bilo i najavljeno? Već sad da vam spojlujemo ostatak teksta i kažemo da definitivno nismo. Jedna od stvari koja je interesantna je da je Watch Dogs igra koja je od trenutka kada je prvobitno prikazana, pa do njenog izlaska na tržište, kroz svaki naredni trejler izgledala sve gore i gore. Iako ovo nije prvi ovakav slučaj za igre koje budu najavljene u toku jedne, a izađu na početku sledeće konzolne generacije (setite se samo legendarnog prvog, ispostaviće se pre renderovanog, trejlera za Killzone 2) i dalje svakako ne možemo da kažemo bilo šta pozitivno u vezi ove prakse. Sa druge strane, ne treba ni preterivati, i ljudima iz Ubisoft Montreala (potpomognutim sa još čak tri velika Ubijeva tima, nešto što je za ovog izdavača postala praksa) dati oduška, imajući u vidu da im je zadatak bio da igra bude dovoljno scalable da može da izađe za sve aktuelne konzole i PC. Ono gde nisu imali razloga „da se štede“ su nove gameplay ideje i realizacija open world koncepta na način koji do sad nismo videli. To što u ovome nisu uspeli je možda i naša najveća zamerka na Watch Dogs. Igra vas stavlja u ulogu Aiden Pearce-a, briljantnog hakera (imajte u vidu da ćemo do kraja ovog teksta reč haker i hakovanje koristiti u ovom, jeftinom kontekstu), koga je turbulentna prošlost navela na to da traži odmazdu za smrt svoje rođake. Aiden veruje da je osoba odgovorna za njenu smrt povezana sa kompanijom CtOS čije mreže dosežu do informacija iz svih sfera života stanovnika Čikaga (koji je u velikoj meri verno predstavljen u igri). Aiden uspešno provaljuje u sve njihove sisteme, dobija informacije u vezi stanovnika grada, kontrolu nad sveprisutnim security kamerama, kontrolu nad javnim prevozom i mnogim drugim stvarima. A da, on sve to inače radi uz pomoć pametnog telefona. Prepametnog telefona. Ne bi smo se previše zadržavali na priči, pošto po našem skromnom mišljenju, ona i ne zaslužuje previše pažnje. Znate onaj osećaj kad gledate u telefon i proveravate šta se dešava u raznim sferama vašeg realnog virtuelnog života (pun intended), dok u igri ide cutscene? E pa to je ono što vas lako može zadesiti dok se odvija priča u Watch Dogs-u. Potpuno je jasno da je Ubisoft išao na to da privuče pažnju tematikom gubitka privatnosti koja je i inače u poslednje vreme „vruća tema“. Međutim sama realizacija je prilično mlaka. Aiden nam do kraja igre nije postao zanimljiv lik. Neki od dijaloga i nisu toliko loši, međutim priča na toliko mesta deluje „provaljeno“ da jednostavno nismo mogli sebe da nateramo da se u nju uživimo. Centralni element igre je samo okruženje u kome se ona odvija (kao što je to obično slučaj kod open world igara) kao i par novih gameplay mehanika koje su vezane sa Aidenovu mogućnost hakovanja svega što ga okružuje. I odmah da napravimo neizbežno poređenje. Ne, grad iz Watch Dogs-a, iako prilično dobro odrađen, ipak nije ni blizu onog iz GTA5. Standard koji je Rockstar postavio je jednostavno toliko visok, da ćemo izgleda morati njih da čekamo da bi se te granice pomerile. Da li to znači da je Čikago iz Watch Dogs-a dosadno mesto? Daleko od toga… Ono u čemu igra najviše toga pruža u poređenju sa ostalim open world naslovima, je kao što smo napomenuli, ono što vam donosi vaš prepametni telefon. Misije su uglavnom koncipirane tako da se od vas očekuje da koristeći šunjanje ili pucanje, infiltrirate zatvore, delove grada gde su stacionirani razne bande ili druge teritorije sa na neki način zabranjenim pristupom. Nakon obavljenog poslića koji vas je tamo i naveo, čeka vas povratak koji takođe obično od vas zahteva ili efektno šunjanje ili efektno povlačenje obarača. Ubacite tu i po neku jurnjavu kolima, odbranu baze i slično, i eto vama prilično klasičnog open world mission based odvijanja single player kampanje. Ono što je novo je mogućnost kontrolisanja svih električnih naprava u okruženju. Aiden će imati pristup security kamerama i na osnovu njih planirate svoj sledeći potez ako ste se odlučili za šunjanje. Tu je i tagging sistem, a neprijatelje je moguće čak i ometi u patroliranju slanjem tekstualnih poruka koje će se odnositi na neku od stvari koja će njih zanimati, pošto kao što ste već verovatno ukapirali, lični podaci o stanovnicima grada su vam u svakom trenutku „na izvolte“. Gameplay se sastoji i od sada već prilično standardne i razrađene TPS mehanike sa cover sistemom napucavanja. A ako ste se odlučili za ovu „bučniju“ infiltraciju, tu su i određeni objekti koji nakon hakovanja mogu da eksplodiraju, pa je na vama samo da spojite lepo i korisno, navodeći čuvara baš na to mesto u pravom trenutku. Uz sve ovo, ne zaboravite i na mogućnost hakovanja bukvalno svega, od semafora, vozova i mostova, do specifičnih mogućnosti poput toga da noću ostavite grad u potpunom mraku. Osim ovih glavnih misija vezanih za priču, igra poseduje zaista velik broj stvari koje vam stoje na raspolaganju u vidu sporednih misija i raznih manje ili više interesantnih mini igara. Neke su iz realnog života, kao što su drinking games, poker, šah i slično. Možda još interesantnije su igre koje su bazirane na virtuelnoj stvarnosti i one variraju od napucavanja do trkanja ili prikupljanja žetona. Moramo da priznamo da su nam neke od ovih mini igara osvežile igru na dobar način, dok su druge jednostavno dosadne. Inače u Watch Dogs je preko ovih mini igara implementiran i multiplayer mod. Naime Ubisoft se nije odlučio za potpuno odvojenu sekciju posvećenu multiplayeru, kao što to mnogi rade, već će drugi igrači preko ovih mini igara pokušati da vam pokvare dan. Ovo ponekad može i da bude frustrirajuće ako vam takozvani „fixer“ upadne u igru dok ste na putu ka važnoj story misiji, ali sam koncept „neplaniranog“ multiplayera ima potencijal i kada proradi, to ume da bude zabavno. Naravno ne treba zaboraviti i jednu od najinteresantnijih stvari generalno u igri, a to je jednostavno šetanje gradom i gledanje informacija o svakom prolazniku. Dobićete informacije o njihovom imenu, plati kao i jednu od rečenica koja na interesantan način sumira njihov privatni život. Takođe, čini nam se da su se najbolji i najzabavniji trenuci koje smo doživeli u igri, dogodili sasvim slučajno i ne planirano. A to je veliki kompliment za open world igru! Kada vam samo okruženje pruži neki od ovih trenutaka, a ne skriptovana sekvenca, onda znate de je open world koncept pogodio tačno u centar mete. Na kraju treba istaći da je Watch Dogs kad se sve sabere i oduzme, igra koja jeste vredna vaše pažnje. Možda ne donosi toliko koliko je obećavala, ali tu je dobro odrađeni open world settting sa glavnim i velikim brojem side misija, vožnja, pucanje sa cover mehanikom, hakovanje svega i svačega. Sigurni smo da će makar nešto od ovoga uspeti da vas zabavi.

PS3 Watch Dogs Proizvođač: Ubisoft Datum izlaska: 27.05.2014. Dugo očekivana avantura iz Ubisofta je konačno u prodaji! Igrajući kao vrhunski haker Aiden Pearce, zaustavite veliku zaveru koja se dešava u Čikagu. Smeštena u izuzetno vernu digitalnu verziju Čikaga, Watch Dogs igračima daje slobodu istraživanja i rešavanja misija na više načina od kojih neki uključuju hakovanje Aidenovim već legendarnim telefonom. U svetu u kome je sve povezano, kome ćete verovati? Moramo da odamo priznanje ljudima iz Ubisofta! Iako uzimajući u obzir kvalitet njihovih naslova, ne možemo da ih svrstamo bilo gde drugde osim u rang EA-ova i Activision-a gaming industrije, makar možemo da kažemo da su uspeli da dođu do tog kvantiteta. Pogledajte liste najprodavanijih igara poslednjih godina. Nekako tiho ali sa velikim samopouzdanjem, Ubisoftovci su uvek tu, bilo sa svojim franšizama koje su „uzdigli“ na godišnji nivo teških udarača pred-božićne sezone (AC), bilo sa nekim novim naslovima za koje Ubisoft nema problem da izdvoji milionske sume uložene u marketing. Upravo najbolji primer za ovo drugo je pred nama. Watch Dogs je igra koja je od kada je najavljena na E3-u pre dve godine, uspela da održi vrlo zavidan nivo hajpa među publikom, u jednom tako dugačkom vremenskom periodu. Od igre se najpre očekivalo da bude glavna perjanica next-gen konzola. Trebalo je da se pojavi kada i same konzole, a prvobitno prikazani snimci iz igre su zaista obećavali nešto što PS3 i X360 nisu mogli da nam pruže. Da li smo dobili pravu next-gen open world igru kako je to bilo i najavljeno? Već sad da vam spojlujemo ostatak teksta i kažemo da definitivno nismo. Jedna od stvari koja je interesantna je da je Watch Dogs igra koja je od trenutka kada je prvobitno prikazana, pa do njenog izlaska na tržište, kroz svaki naredni trejler izgledala sve gore i gore. Iako ovo nije prvi ovakav slučaj za igre koje budu najavljene u toku jedne, a izađu na početku sledeće konzolne generacije (setite se samo legendarnog prvog, ispostaviće se pre renderovanog, trejlera za Killzone 2) i dalje svakako ne možemo da kažemo bilo šta pozitivno u vezi ove prakse. Sa druge strane, ne treba ni preterivati, i ljudima iz Ubisoft Montreala (potpomognutim sa još čak tri velika Ubijeva tima, nešto što je za ovog izdavača postala praksa) dati oduška, imajući u vidu da im je zadatak bio da igra bude dovoljno scalable da može da izađe za sve aktuelne konzole i PC. Ono gde nisu imali razloga „da se štede“ su nove gameplay ideje i realizacija open world koncepta na način koji do sad nismo videli. To što u ovome nisu uspeli je možda i naša najveća zamerka na Watch Dogs. Igra vas stavlja u ulogu Aiden Pearce-a, briljantnog hakera (imajte u vidu da ćemo do kraja ovog teksta reč haker i hakovanje koristiti u ovom, jeftinom kontekstu), koga je turbulentna prošlost navela na to da traži odmazdu za smrt svoje rođake. Aiden veruje da je osoba odgovorna za njenu smrt povezana sa kompanijom CtOS čije mreže dosežu do informacija iz svih sfera života stanovnika Čikaga (koji je u velikoj meri verno predstavljen u igri). Aiden uspešno provaljuje u sve njihove sisteme, dobija informacije u vezi stanovnika grada, kontrolu nad sveprisutnim security kamerama, kontrolu nad javnim prevozom i mnogim drugim stvarima. A da, on sve to inače radi uz pomoć pametnog telefona. Prepametnog telefona. Ne bi smo se previše zadržavali na priči, pošto po našem skromnom mišljenju, ona i ne zaslužuje previše pažnje. Znate onaj osećaj kad gledate u telefon i proveravate šta se dešava u raznim sferama vašeg realnog virtuelnog života (pun intended), dok u igri ide cutscene? E pa to je ono što vas lako može zadesiti dok se odvija priča u Watch Dogs-u. Potpuno je jasno da je Ubisoft išao na to da privuče pažnju tematikom gubitka privatnosti koja je i inače u poslednje vreme „vruća tema“. Međutim sama realizacija je prilično mlaka. Aiden nam do kraja igre nije postao zanimljiv lik. Neki od dijaloga i nisu toliko loši, međutim priča na toliko mesta deluje „provaljeno“ da jednostavno nismo mogli sebe da nateramo da se u nju uživimo. Centralni element igre je samo okruženje u kome se ona odvija (kao što je to obično slučaj kod open world igara) kao i par novih gameplay mehanika koje su vezane sa Aidenovu mogućnost hakovanja svega što ga okružuje. I odmah da napravimo neizbežno poređenje. Ne, grad iz Watch Dogs-a, iako prilično dobro odrađen, ipak nije ni blizu onog iz GTA5. Standard koji je Rockstar postavio je jednostavno toliko visok, da ćemo izgleda morati njih da čekamo da bi se te granice pomerile. Da li to znači da je Čikago iz Watch Dogs-a dosadno mesto? Daleko od toga… Ono u čemu igra najviše toga pruža u poređenju sa ostalim open world naslovima, je kao što smo napomenuli, ono što vam donosi vaš prepametni telefon. Misije su uglavnom koncipirane tako da se od vas očekuje da koristeći šunjanje ili pucanje, infiltrirate zatvore, delove grada gde su stacionirani razne bande ili druge teritorije sa na neki način zabranjenim pristupom. Nakon obavljenog poslića koji vas je tamo i naveo, čeka vas povratak koji takođe obično od vas zahteva ili efektno šunjanje ili efektno povlačenje obarača. Ubacite tu i po neku jurnjavu kolima, odbranu baze i slično, i eto vama prilično klasičnog open world mission based odvijanja single player kampanje. Ono što je novo je mogućnost kontrolisanja svih električnih naprava u okruženju. Aiden će imati pristup security kamerama i na osnovu njih planirate svoj sledeći potez ako ste se odlučili za šunjanje. Tu je i tagging sistem, a neprijatelje je moguće čak i ometi u patroliranju slanjem tekstualnih poruka koje će se odnositi na neku od stvari koja će njih zanimati, pošto kao što ste već verovatno ukapirali, lični podaci o stanovnicima grada su vam u svakom trenutku „na izvolte“. Gameplay se sastoji i od sada već prilično standardne i razrađene TPS mehanike sa cover sistemom napucavanja. A ako ste se odlučili za ovu „bučniju“ infiltraciju, tu su i određeni objekti koji nakon hakovanja mogu da eksplodiraju, pa je na vama samo da spojite lepo i korisno, navodeći čuvara baš na to mesto u pravom trenutku. Uz sve ovo, ne zaboravite i na mogućnost hakovanja bukvalno svega, od semafora, vozova i mostova, do specifičnih mogućnosti poput toga da noću ostavite grad u potpunom mraku. Osim ovih glavnih misija vezanih za priču, igra poseduje zaista velik broj stvari koje vam stoje na raspolaganju u vidu sporednih misija i raznih manje ili više interesantnih mini igara. Neke su iz realnog života, kao što su drinking games, poker, šah i slično. Možda još interesantnije su igre koje su bazirane na virtuelnoj stvarnosti i one variraju od napucavanja do trkanja ili prikupljanja žetona. Moramo da priznamo da su nam neke od ovih mini igara osvežile igru na dobar način, dok su druge jednostavno dosadne. Inače u Watch Dogs je preko ovih mini igara implementiran i multiplayer mod. Naime Ubisoft se nije odlučio za potpuno odvojenu sekciju posvećenu multiplayeru, kao što to mnogi rade, već će drugi igrači preko ovih mini igara pokušati da vam pokvare dan. Ovo ponekad može i da bude frustrirajuće ako vam takozvani „fixer“ upadne u igru dok ste na putu ka važnoj story misiji, ali sam koncept „neplaniranog“ multiplayera ima potencijal i kada proradi, to ume da bude zabavno. Naravno ne treba zaboraviti i jednu od najinteresantnijih stvari generalno u igri, a to je jednostavno šetanje gradom i gledanje informacija o svakom prolazniku. Dobićete informacije o njihovom imenu, plati kao i jednu od rečenica koja na interesantan način sumira njihov privatni život. Takođe, čini nam se da su se najbolji i najzabavniji trenuci koje smo doživeli u igri, dogodili sasvim slučajno i ne planirano. A to je veliki kompliment za open world igru! Kada vam samo okruženje pruži neki od ovih trenutaka, a ne skriptovana sekvenca, onda znate de je open world koncept pogodio tačno u centar mete. Na kraju treba istaći da je Watch Dogs kad se sve sabere i oduzme, igra koja jeste vredna vaše pažnje. Možda ne donosi toliko koliko je obećavala, ali tu je dobro odrađeni open world settting sa glavnim i velikim brojem side misija, vožnja, pucanje sa cover mehanikom, hakovanje svega i svačega. Sigurni smo da će makar nešto od ovoga uspeti da vas zabavi.

Opis Retro konzola za igrice – konzola sa900 igara-Retro konzola za igrice – konzola sa900 igara Retro konzola za igrice – konzola sa900 igara-Retro konzola za igrice – konzola sa900 igara SUP GAME POWER BOX/M3 1. Sa klasičnim igrama: Retro ručna igraća konzola sa ugrađenih 900 klasičnih nostalgičnih igara omogućava vam povratak u detinjstvo i uživanje u porodičnoj zabavi. 2. Jednostavno povezivanje: Kontroler igre podržava reprodukciju na TV-u, jednostavan za povezivanje sa igraćom konzolom (uključujući AV kabl) i možete uživati u igranju omiljenih retro igara na TV-u. 3. Dugo vreme reprodukcije: Sa punjivom baterijom velikog kapaciteta 1020 mAh, vreme igranja konzole za igre može dostići oko 10 sati kada je potpuno napunjena. 4. Jednostavno nošenje: Izuzetno tanka ručna konzola za igru pogodna je za upotrebu tokom putovanja. 5. Najbolji poklon: SUP konzola M3 je najbolji poklon za decu! Nemojte deci objašnjavati, jednostavno im pokažite igre iz Vašeg detinjstva! Retro konzola za igrice – konzola sa900 igara-Retro konzola za igrice – konzola sa900 igara Retro konzola za igrice – konzola sa900 igara-Retro konzola za igrice – konzola sa900 igara

Nov Sony PlayStation džojstik korišćen 5 puta.

Potpuno napravljen iz početka Shadow of Colossus za Sony 4 upoznaje nove igrače gejmera sa njegovim nezaboravnim svetom, gigantskim bićima. A za stari fanovi će uživati u ovom remek delu, vizuelno veran originalu, samo sa grafikom konzola nove generacije. Priča o drevnom kraljevstvu, gde Colossi lutaju veličanstvenom pejzažima. Povezani sa zemljom, ova bića su ključ mistične moći oživljavanja, moći koju ti moraš dobiti da bi spasio voljenu osobu. Shadow of Colossus je prekrasno putovanje kroz drevnu zemlju u potrazi za gigantnim zverima. Naoružan samo sa mačem i lukom, istraži prostranu zemlju, pronađi svakog kolosa. Svaki je jedinstveni izazov za tvoj um, odlučnost i veštine. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Japan

Louis de Richet je glavni lik, sin Sarah Faustine de Richet i član Zlatnog reda, izmišljenog tajnog društva koje traži okultne artefakte. Tokom prologa, oboje su zarobljeni, jer su uhvaćeni u krađi knjige. Otmičar spominje knjigu po imenu: Al-Azif. Nakon pozivanja Luisa u vlastelinstvo lorda Mortimera, pod krinkom pomaganja u pronalaženju njegove nestale majke Sarah de Richet, tajne vezane za uticaj lorda Mortimera na svetske lidere počinju da se otkrivaju. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Francuska

Televizor je ispravan, ima svoj daljinski, ima opciju teleteksta, ima i priključke za povezivanje video/dvd plejera.

Zombieland se vratio! Deceniju nakon velikog uspeha 2009-e godine sa istoimenim filmom, ista ekipa glumaca i producenata opet će se ujediniti u novoj nezaboravnoj avanturi. Novo poglavlje pokriva nove krajeve, zombije i nove preživele. Igra ima posebnu priču baziranu na događajima iz zombieland-a 1 i 2 fokusirana na likove iz filma. Kreni u pohod na zombije. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

OpisDeklaracijaRecenzije (0) Kategorija PS4 igre Izdavač Ubisoft Pegi Rating 18 Platforma Playstation 4 Žanr Akcija Datum izlaska 27.03.2018

G.I. JOE VS COBRA - Igrajte sa 12 svojih omiljenih likova sa obe strane, uključujući Snake Eyes, Duke, Roadblock, Storm Shadow, Cobra Commander, Destro i još mnogo drugih u PvP-u za 4 igrača u 17 epskih misija. Uključuje glasovnu glumu za preko 20 ikoničkih likova iz G.I. Joe univerzum. BORBENI ALATI - Borite se za svoju stranu sa 18 sjajnih oružja, 36 skinova oružja, 12 alternativnih skinova likova i nizom jedinstvenih razarajućih sposobnosti. CO-OP & PVP MULTIPLAIER - Odigrajte kampanju sa prijateljem na podeljenom ekranu ili se takmičite u lokalnim mečevima za 4 igrača u PvP-u u 4 načina za više igrača: Ukradi zastavu, napad, King of The Hill i Deathmatch Arena. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

Odlican telefon, u odlicnom stanju, licno ga koristim dosta dugo, izuzetan je, legendarni telefon, ali zbog kupovine novog ovaj mi vise nije potreban, pa ide na oglas... Baterija drzi oko 2 dana umerenog koriscenja, ima memorijsku karticu M2 od 512MB, ide i USB kabl za njega i original punjac.. Sve je potpuno ispravno, djostik radi odlicno jer nikad nisam igrao igrice niti isao na internet, pa je ostao u fabrickom stanju.. Ogrebotina gotovo i da nema,vrlo mali tragovi koriscenja,jedva i da se vide. Kamera je neverovatno dobra, 3,2 megapiksela, ali ima autofokus, slike su jasnije nego kod mnogih aparata... Sve sto vas zanima pitajte SMS-om ili pozivom, najvise mi odgovara da bude licno preuzimanje u Nisu, da se uverite u ispravnost, ali ako treba saljem sluzbama.

OpisDeklaracijaRecenzije (0) Kategorija Igrice Izdavač THQ Pegi Rating 16 Platforma Playstation 4 Žanr Akcija – Avantura Datum izlaska 26.10.2021 Deklaracija Tip i model Star Wars Jedi Knight Collection Naziv i vrsta robe Igrice Uvoznik IRIS MEGA Zemlja porekla Nema podataka Trenutno radimo na ažuriranju svih deklaracija na sajtu. Ukoliko vas interesuju podaci za ovaj proizvod, molimo ostavite Vašu e-mail adresu i model proizvoda ili SKU a mi ćemo Vam dostaviti tačne podatke u roku od 24h. Pošalji upit Samo ulogovani kupci mogu da ostavljaju recenzije Recenzije Još uvek nema recenzija za ovaj proizvod.

PS4 LittleBig Planet 3 Proizvođač: Sony - SOE Datum izlaska: 26.11.2014. LittleBig Planet 3 je nastavak izuzetno popularnog i dobro prihvaćenih platformi seija koju je razvio Media Molecule studijo, omogućavajući igračima da kreiraju sopstvene nivoe i mini igre. Od svog nastanka 2008. godine, serija LittleBigPlanet dočekala nekoliko velikih hitova i Fringe naslova koji su se pojavili na konzolama PlaiStation 3, 4, PSP i PS Vita. Za kreiranje LittleBigPlanet 3 odgovara Britanski tim programera Sumo Digital, koji je nastao 2003. godine. Kreatori su napravili mnoge konzole igre, uključujući nekoliko poznatih portova, proizvodnju visoko-budžeta. Povezivanje na Internet možete preuzeti hiljade ratova pripremljenih od fanova širom sveta. Mnogi od njih su igre u igrama, sa svojim principima i modelima igre. Oni mogu biti ili jednostavno ili avantura Platforme i varijacija na trkačke igre, ili RPG. LittleBig Planet 3 je kompatibilan sa svim nivoima kreiranim za seriju, kako u verziji za PlaiStation 3 i portabl konzolama. Najveća novost u naslovu je uvođenje tri nova igračkih karaktera, Sackboi prijateljima koji obogaćuju igranje. Svaki ima jedinstvene veštine i sposobnosti. Nalik na malu pticu Svoop koja ima veliku mesto da leti.

PS3 Super Street Fighter 4 - Arcade Edition Proizvođač: Capcom Datum izlaska: 01.01.2000. Super Street Fighter IV: Arcade Edition je produženo izdanje Super Street Fighter IV. Kao što predlaže podnaslov, igra je konverzija iz automata koji sadrže nekoliko inovacija koje nisu uključene u originalu. Ne pišete previše o igri koja je savršeno poznata svim igračima (a takođe nije prošla nikakve promene). Igra je borba protiv 1 na 1, a cilj igrača je da izbaci protivnika. Za ovu svrhu, karakteri osim osnovnih tehnika borbe, koriste razne super udarce. Većina igrača poznaju karaktere poput Riu, Ken, Blanca ili Chun-Li, gde se pojavljuje prva novina. Puni redosled koji se pojavio u originalu pridružili su se i četiri nova karaktera. Prvi (istovremeno promovisanje Street Fighter k Tekken) - Evil Riu, još uvek poznat od Street Fighter III, braća - Iun i Iang, i snažan demon - Oni. U mrežnoj igri su napravljene velike promene, među ostalim, sistem rangiranja je poboljšan. Nastavljajući dalje po ovom, autori (ne samo za potrebe mreže) izravnavaju statistiku svih likova, tako da se nijedan od njih nije razlikovao po kvalitetu igre. Poslednja od novih funkcija je da poboljša snimanje i da se javlja javnost. Grafički dizajn, baš kao i igranje, nema nikakve revolucionarne promene, ali kreatori su se uverili da se kadri u sekundi stabilizuju tako da sve ide što je moguće glatko.

KAO NOV, KRATKO KORIŠĆEN. DIMENZIJE (ŠXVXD) 270 x 38,5 x 209 mm TEŽINA 0,95 kg REPRODUKCIJA AAC, Audio CD, CD tekst, DVD+R, DVD+RW, DVD-R, DVD-RW, DVD od 8 cm za DVD kamkorder, DVD tekst, DVD Video, Dvoslojni DVD+R, Dvoslojni DVD-R, HD JPEG, JPEG, KODAK Picture CD, LPCM, mp3, MPEG1, MPEG4, Super VCD, VCD, WMA, Xvid, Xvid spoljni titl PRILAGOĐENI REŽIM SLIKE DA IZOŠTRENOST SLIKE DA PODEŠAVANJE PARAMETARA SLIKE Oštrina / slika / svetlina / boja / nijansa SISTEM BOJA PAL / NTSC ZAHTEVI ZA NAPAJANJE 220-240 V, 50 / 60 Hz POTROŠNJA ENERGIJE (PRIPRAVNOST) Manje od 0,5 W BRZO POSTAVLJANJE DA PONOVNO PRIKAZIVANJE DA VEOMA BRZO PRETRAŽIVANJE DA (FF/FR) PRIKAZIVAČ NASLOVA/POGLAVLJA DA NASTAVAK REPRODUK. ZA VIŠE DISKOVA DA (6 diskova) ZAŠTITA EKRANA DA • AA baterija

Izvanredna REPLIKA PS4 dzojstika / dual shock bezicni kontroler UGrađenim zvučnikom i priključkom za slušalice samo je deo inovacija. Dualshock 4 kontroler, primetićete, ima svetleći deo koji omogućava playstation kameri da prati položaj upravljača. Tip: Playstation 4 DoubleShock kontroler Povezivanje: Bluetooth 2.1 + EDR, USB (Micro B), Extension Port, priključak za slušalice Ostalo: LED osvetljenje, vibracija, ugrađen zvučnik, Li-Ion baterija 3.7V / 1000mAh Detaljnije o gamepadu: DoubleShock4 kontroler donosi nove inovacije kako bi pružio potpunija iskustva, uključujući visoko osetljivi 6-dimenzionalni senzor kao, koji pruža potpuno nove načine za igranje i interakciju sa igrama. Novo Share dugme omogućava strimovanje videa i deljenje sadržaja jednim klikom. Napomena! Ovo nije original sony dzojstik vec vrhunska njegova kopija, odlicnog kvaliteta! Joypad Doubleshock IV bezicni. Originalno fabricko pakovanje. Odlican kvalitet. Dzojstik Dual Shock Sony PS4 Bezicni. Dzojstik za PS4 Joypad bežični džojstik joystick za ps4 Licno preuzimanje u Beogradu, po dogovoru, na lokacijama : Zemun (Karadjorev Trg) Novi Beograd - Blok 70 ili piramida Žarkovo (centar) ili slanje kurirskom službom. Za narudzbinu - poslati: - ime i prezime - adresu za slanje, postanski broj i grad - kontakt telefon Poziv, sms, Viber

Opis Joypad DOUBLESHOCK IV bezicni crni NEKORIŠĆENO Orginalno fabricko pakovanje. Dzojstik Dual Shock Sony PS4 Bezicni imamo i druge boje Odličan kvalitet. Dzojstik za PS4 bezicni crni – PS4 dzojstik – DOUBLESHOCK 4 dzojstik Joypad DOUBLESHOCK IV bezicni crni Dzojstik za PS4 bezicni crni-PS4 Dzojstik-Dzojstik za PS4 Dzojstik za PS4 bezicni crni-PS4 Dzojstik-Dzojstik za PS4 Dzojstik za PS4 bezicni crni-PS4 Dzojstik-Dzojstik za PS4