SONY memory card 4GB za playstation vita Čudnim se putevima kreće igračka industrija. Nakon što je ova vrsta zabave postala apsolutni mejnstrim, a masa ljudi počela opušteno da se zabavlja u kratkim, brzim i jeftinim igrama na mobilnim telefonima i društvenim mrežama, gejmerska populacija, koja je odrasla uz video igre, poželela je da „portabl” igranje postane što sličnije „fiksnom” uživanju na PC-ju, Xboxu 360 ili PlayStationu 3 ili PSVita. Zabavite se još više kupovinom ove memorijske kartice za playstation vita. Memory card Sony PS Vita 4GB Reta.

Pathfinder: Kingmaker je prvi izometrijski RPG sa sedištem u zabavi, postavljen u fantastičnom univerzumu Pathfinder-a. Uživajte u klasičnom RPG doživljaju inspirisan igrama poput Baldur's Gate, Fallout 1 i 2 i Arcanum. Istražite i osvojite Ukradene zemlje i učinite ih svojim kraljevstvom! Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Austrija

PS4 Thief Proizvođač: Square Enix Datum izlaska: 28.02.2014. Vi ste Garet, majstor među lopovima, tiši od šapata. Istražite veliki grad, okušajte se u izazovnim pljačkama, prikupljajte informacije ili se potpuno uživite u maestralno napravljen svet igre. Svakoj misiji se može pristupiti na više načina a samo će najstrpljiviji odneti plen. Pre neku godinu zaposleni u Eidos Montrealu su sa revampom Deus Ex-a uspeli da se provuku kroz kritičarske iglene uši. S novom igrom u serijalu Thief su znali da isto neće tako lako da se ponovi. Kako ispuniti očekivanja legija krvožednih obožavalaca serijala punih 16 godina od premijere igre koja je uspostavila žanr stealth akcionih avantura? Sem toga, kako u isto vreme privući neke nove naraštaje bombardovane intenzivnim šarenišom koje pružaju savremene AAA igre. Thief nisu dočekale ni pompezne fanfare, ali nije ni truba rascvetana dinamitom. Ovaj naslov ipak upadljivo kaska za neuhvatljivom magijom čarobnjaka iz Looking Glassa koji su bili zaduženi za prve dve igre. „Jedni ga hvale, drugi žale...”. Ovako je novi Thief percipiran od strane oštro podeljene kritike i gejmerske javnosti. Želeći da udovolji svima, igra je na kraju ispala čedo (blago iznad) proseka, ostvarenje čiji nepobitni kvaliteti starog kova često izbijaju na površinu, ali koja se konstantno batrga da otrese tegove koji je vuku na dno. Jedan od najupečatljivijih elemenata specifične atmosfere iz originala i nastavaka bile su mračno-uznemirujuće animirane vinjete. Taj element koje su produbljivao i povezivao priču jednostavno je izbačen iz nove jednačine i zamenjen najgeneričnijim mogućim sinematicima. Isto važi i za novu iteraciju viktorijanskog steam punk sveta koja više nema taj volšebno-fantazmagorični šmek od ranije. U skladu sa tim je i generalni zaplet radnje, s obirom na to da je bilo jasno da neki novi klinci neće tek tako da zagrizu u nastavak priče od pre gotovo punu deceniju. Odgovorni iz Eidosa neuspešno koriste elemente originalne priče ili ih intenzivno menjaju da bi stvorili neku vrstu svog, paralelnog Thief univerzuma koji samo podseća na onaj stari. Sada se sve vrti oko mističnog rituala i incidenta iz prologa igre, sa Geretom koji se budi iz jednogodišnje kome, samo da bi se zatekao u socijalno-moralnoj kaljuzi grada kog je poznavao. Misteriozna kuga koja hara gradskim ulicama nekako se zgodno pojavila da ide ruku pod ruku s novouspostavljenom diktaturom stanovitog barona, a na Geretu je da, pajajući stanove imućnijih slojeva stanovništva, finansira svoju odiseju razotkrivanja događaja od pre godinu dana, otkrije sudbinu svoje lopovske prijateljice Erin, kao i agendu mračnih sila koje su gurnule grad preko ivice propasti. AI protivnika i stražara je vrlo dobar, prilično su osetljivi na vaše prisustvo i mogu da vas nanjuše čak i u potpunom mraku ako ste im preblizu. Takođe, preduzimaju neke logične i otežavajuće radnje, ali dolaze i s paketom standardnih stupidarija. Tako reaguju na ugašena svetla, podignute poklopce kovčega, ispituju otvorena vrata, pale baklje i vatru na gorionicima koje ste ugasili vodenim strelama i slično, ali se i zaglavljuju u prolazima, ignorišu vas ili komično ne reaguju na privremeno prekinute lopovske „operacije” (pomerene slike, otvoreni sefovi i tako dalje). S druge strane, teška, hermetična, i teskobna viktorijanska atmosfera odenuta u polutminu je na visokom nivou, a doživljaju dodatno doprinosi i veliki broj operacija i akcija koje su u potpunosti ispraćene kraćim animiranim sekvencama (obijanje brava, ispitivanje mehanizama iza slika ili redova knjiga, isecanje umetničkih dela i drugo). Sam gameplay je izuzetno fluidan, uz kontrole koje retko kada narušavaju visok stepen uživljavanja u kožne čizme naslovnog šunjala, a celoj stvari efektno pomaže i mogućnost brzinskog „svuš!” preleta iz senke u senku tasterom ’SPACE’. Ovacije zaslužuje i opcija podešavanja nivoa težine, uz gomilu otežavajućih faktora koje možete da uključite i koji povećavaju skor po završetku misije (skuplja oprema, isključivanje focusa, zabrana uznemiravanja i napadanja stražara, reset cele igre ako omanete u nečemu).

PS4 Thief Proizvođač: Square Enix Datum izlaska: 28.02.2014. Vi ste Garet, majstor među lopovima, tiši od šapata. Istražite veliki grad, okušajte se u izazovnim pljačkama, prikupljajte informacije ili se potpuno uživite u maestralno napravljen svet igre. Svakoj misiji se može pristupiti na više načina a samo će najstrpljiviji odneti plen. Pre neku godinu zaposleni u Eidos Montrealu su sa revampom Deus Ex-a uspeli da se provuku kroz kritičarske iglene uši. S novom igrom u serijalu Thief su znali da isto neće tako lako da se ponovi. Kako ispuniti očekivanja legija krvožednih obožavalaca serijala punih 16 godina od premijere igre koja je uspostavila žanr stealth akcionih avantura? Sem toga, kako u isto vreme privući neke nove naraštaje bombardovane intenzivnim šarenišom koje pružaju savremene AAA igre. Thief nisu dočekale ni pompezne fanfare, ali nije ni truba rascvetana dinamitom. Ovaj naslov ipak upadljivo kaska za neuhvatljivom magijom čarobnjaka iz Looking Glassa koji su bili zaduženi za prve dve igre. „Jedni ga hvale, drugi žale...”. Ovako je novi Thief percipiran od strane oštro podeljene kritike i gejmerske javnosti. Želeći da udovolji svima, igra je na kraju ispala čedo (blago iznad) proseka, ostvarenje čiji nepobitni kvaliteti starog kova često izbijaju na površinu, ali koja se konstantno batrga da otrese tegove koji je vuku na dno. Jedan od najupečatljivijih elemenata specifične atmosfere iz originala i nastavaka bile su mračno-uznemirujuće animirane vinjete. Taj element koje su produbljivao i povezivao priču jednostavno je izbačen iz nove jednačine i zamenjen najgeneričnijim mogućim sinematicima. Isto važi i za novu iteraciju viktorijanskog steam punk sveta koja više nema taj volšebno-fantazmagorični šmek od ranije. U skladu sa tim je i generalni zaplet radnje, s obirom na to da je bilo jasno da neki novi klinci neće tek tako da zagrizu u nastavak priče od pre gotovo punu deceniju. Odgovorni iz Eidosa neuspešno koriste elemente originalne priče ili ih intenzivno menjaju da bi stvorili neku vrstu svog, paralelnog Thief univerzuma koji samo podseća na onaj stari. Sada se sve vrti oko mističnog rituala i incidenta iz prologa igre, sa Geretom koji se budi iz jednogodišnje kome, samo da bi se zatekao u socijalno-moralnoj kaljuzi grada kog je poznavao. Misteriozna kuga koja hara gradskim ulicama nekako se zgodno pojavila da ide ruku pod ruku s novouspostavljenom diktaturom stanovitog barona, a na Geretu je da, pajajući stanove imućnijih slojeva stanovništva, finansira svoju odiseju razotkrivanja događaja od pre godinu dana, otkrije sudbinu svoje lopovske prijateljice Erin, kao i agendu mračnih sila koje su gurnule grad preko ivice propasti. AI protivnika i stražara je vrlo dobar, prilično su osetljivi na vaše prisustvo i mogu da vas nanjuše čak i u potpunom mraku ako ste im preblizu. Takođe, preduzimaju neke logične i otežavajuće radnje, ali dolaze i s paketom standardnih stupidarija. Tako reaguju na ugašena svetla, podignute poklopce kovčega, ispituju otvorena vrata, pale baklje i vatru na gorionicima koje ste ugasili vodenim strelama i slično, ali se i zaglavljuju u prolazima, ignorišu vas ili komično ne reaguju na privremeno prekinute lopovske „operacije” (pomerene slike, otvoreni sefovi i tako dalje). S druge strane, teška, hermetična, i teskobna viktorijanska atmosfera odenuta u polutminu je na visokom nivou, a doživljaju dodatno doprinosi i veliki broj operacija i akcija koje su u potpunosti ispraćene kraćim animiranim sekvencama (obijanje brava, ispitivanje mehanizama iza slika ili redova knjiga, isecanje umetničkih dela i drugo). Sam gameplay je izuzetno fluidan, uz kontrole koje retko kada narušavaju visok stepen uživljavanja u kožne čizme naslovnog šunjala, a celoj stvari efektno pomaže i mogućnost brzinskog „svuš!” preleta iz senke u senku tasterom ’SPACE’. Ovacije zaslužuje i opcija podešavanja nivoa težine, uz gomilu otežavajućih faktora koje možete da uključite i koji povećavaju skor po završetku misije (skuplja oprema, isključivanje focusa, zabrana uznemiravanja i napadanja stražara, reset cele igre ako omanete u nečemu).

PS3 Tomb Raider Proizvođač: Square Enix Datum izlaska: 01.01.2000. Restart serijala i uvodna priča o Lari Croft pre nego što je postala neustrašivi avanturista kakvom je inače znamo. U potrazi za misterioznim ostrvom Yamatai u blizini Japana, brod na kome je Lara zadešava oluja i biva nasukan na kameni greben. Povređena, Lara mora da nađe i spasi prijatelje i posadu broda, usput otkrivajući jezive tajne ostrva Yamatai. Tom Raider je jedan od najimpresivnih naslova iz 2013. godine i avantura koja se ne sme propustiti! Sada i sa online modovima za više igrača. Nakon četiri godine truda i rada, Crystal Dynamics je rebootovao Laru Croft i Tomb Raider. Iako je taj tim odgovoran za poslednje tri vrlo uspešne igre iz serijala, sada možete zaboraviti skoro sve što je činilo prethodne igre. Možda i niste bili ljubitelj ovog avanturističkog serijala ranije, ali kao neko ko je sa uživanjem igrao Tomb Raider igre još od Playstation 1 ere, i meni je dosta nakon devet igara (računajući Anniversary). Kako danas najlakše prodati igru ako ne da se od nje napravi filmski doživljaj koji od igrača ne zahteva trud veći od podizanja gamepada! Retko koji razvojni tim je uspeo spojiti „zahtevan“ gameplay sa beznapornim i sačuvati suštinu igre, a Crystal Dynamics nije pokazao da to ume sa Tomb Raiderom, ali... Tomb Raider (2013) je novi početak i ovaj deo se bavi neiskusnom Larom tj. kako je ona postala preživljavač. S tom idejom mlada Lara Croft i nekoliko sporednih likova doživeli su brodolom i našli se na ostrvu. Na njihovu (ne)sreću to je baš mesto koje su i tražili, ostrvo Yamatai gde je vladala kraljica Himiko i to bi trebalo da ima neku istorijsku vrednost našoj bandi. Dakle Lara je na ostrvu, u dušama njenih saputnika je svaki holivudski stereotip lika i služe isključivo razvoju njenog karaktera, a pošandrcali kultisti, među kojima naravno ima Rusa, su neprijatelji. Postoji i jedan debeli sloj natprirodnih sila što je bar u skladu sa serijalom. Cilj je pobeći sa ostrva, ali nešto sprečava ljude da ga napuste, a bilo koji pokušaj spašavanja završava se bezuspešno i samo ga hrani haosom. Lara međutim nije specijalna niti izuzetak, pa je radio veza sa spoljašnjim svetom neće izvući sa ostrva. To su pre nje znali i kultisti koji takođe samo žele da odu sa prokletog ostrva i očigledno znaju još nešto kad su već počeli da obožavaju davno umrlu kraljicu Himiko, zar ne? Bes njene duše ne pušta nikoga sa ostrva i svi ovi muškarci jedva čekaju da se pojavi neka ženska osoba kako bi je žrtvovali za Himiko, a evo Larina drugarica Samantha je idealna, čak je i Japanka! Ajde onda da uradimo to, nek se Himiko smiri i idemo svi kući. E pa, ovo nije Sve Ofarbaj Krečom: Propoved pa se nećemo baviti njihovim rešenjem i razlozima zašto je krečom obojena svaka interaktivna stvar na ostrvu nego ćemo ih prosto ubijati. Hoće i oni da ubiju Laru, naravno, jer šta se ta neiskusna devojčica koja se trese pored vatre koju je jedva upalila upliće u velike probleme. Pošto je Lara glavni lik, mi ćemo joj pomoći i ispratiti njeno preživljavanje sve dok ne postane Rambo i ode sa ostrva. Pre neki dan je na televiziji bio pušten First Blood (Rambo) gde Stalone na svu sreću ne govori mnogo. Prolazak kroz rudnik pun vode i uskih prolaza sa upaljenom bakljom, nedaćama prirode koje se događaju svakih deset sekundi i voki-toki dijalozi ostavljali su utisak dežavua. Zar to da bude veza sa filmom? Ma ne, Lara vrlo brzo pošizi i počinje da se dere na protivnike kako će sve da ih pobije i neka dolaze samo, nakon čega je vaša dužnost (s obzirom da je cilj da se emotivno vežete i brinete o Lari, kaže Crystal Dynamics) da uzmete kontrolu nad automatskom puškom i slažete protivnike kao snopove. To neće biti teško jer osim što AI vidi kroz zidove, nema problem ni da se organizuje u vozić i samo vam naleće na nišan. Ovo radite jer bez obzira na sve Lara mora da spasi Sam od kultista, pa će tek onda da razmišlja o tome da li će ikada otići sa ostrva i kako. Igra može skoro kompletno da se pređe za 15 sati, a to vreme je svakog minuta ispunjeno nekim cutsceneom, quicktime eventom, interaktivnom scenom ili konkretnim gameplayom koji se sastoji od penjanja i skakanja ili čvorišta gde slobodno možete loviti protivnike pritajeno sa lukom i strelom...ili glasno pišoljem, sačmarom i puškom sa granatama. Može to i stepen brutalnije, ako su nemilosrdne egzekucije tipa cev pod glavu vaša stvar, ili ako preferirate razbijanje glave pijukom. Mislio sam da je ovo igra u kojoj će Lara od bogate gradske devojke postati avanturista koji traži izazove u istraživanju nepoznatog, ali ne kao posledicu traume. Istina da je prikazani nivo brutalnosti verovatno neophodan ako će ikad ubuduće ponovo ubaciti dinosauruse u igru kao neprijatelje, ali je u animacijama preteran prikaz uživanja, daleko više nego što bi ličio potez iz očaja ako je to bila ideja. Na kraju igre rodiće se preživljavač, ali bih precizirao to u rodiće se psihopata koji će zbog nastalog umnog poremećaja celog života tražiti paranormalne avanture u naizgled pustim prostorima kako bi bez posledica mogla da se iživljava i zadovolji svoje uvrnute potrebe ubijanja minimum 300 ljudi kako bi došla u posed nekog beživotnog predmeta. Nema konkretne statistike, ali se dobija achievement / trofej za određeni broj ubistava i taj broj je gotovo jednak hack and slash igrama koje drugi cilj ni nemaju. Crystal Dynamics je ovom igrom hteo da započne novu eru pa je fokus na Larinom karakteru, nakon čega (sasvim očigledno po kraju) mogu praviti nastavke koji bi trebalo da se bave malo više onim što naslov igre govori, a to je i plan. Sada su grobnice samo opciona komponenta što je sramota. Ima ih oko deset, a rešenje koje će vas dovesti do kovčega prepunog ničega i iskustvenih poena obično može da se prokljuvi momentalno ili u najgorem slučaju u roku od dva minuta. Rešenja obično zahtevaju korišćenje vatre, vetra, fizičke snage i tajminga, ali ništa što će vas naterati da od teške muke odete po čašu vode. Ukoliko imate kinetozu onda ipak hoćete jer se kamera nepovoljno treska i vidno polje je malo, pa se udaljite od ekrana, što ionako već znate. Lara postepeno napreduje i stiče nove načine da prevali put kroz ostrvo i u kontekstu priče razumljivo je zašto je platformisanje prosto, da su grobnice trivijalne i da ona jednom čak i kaže kako ih mrzi. Ako ćemo pravo, postepeno se povećava raznovrsnost u načinu dolaženja do ciljne tačke i poslednjih tri do pet sati igre zaista pruža utisak da Crystal Dynamics ima znanje da sastavi dobre prepreke za kompletan Larin aresenal što može da se primeni u sledećoj igri od početka s obzirom da više nema posla sa novajlijom. Jedini problem igre su česte forsirane galerije napucavanja i čudna brutalnost u poređenju ponašanjem i razvojem Lare. S jedne strane je lik koji se izvinjava ubijenom jelenu i što pretražuje džepove mrtve osobe, paniči jer je u bliskom susretu sa smrću upucala čoveka, a sledećeg momenta vrši manijakalne egzekucije, ulazi u borbu vičući i ponaša se kao da ima nano odelo iz Crysisa. Ono što je dobro su tempo i način kojim se igra gura napred jer skoro da nema prilike za razmišljanje već se samo stiskaju dugmići i upija sve što igra baca, a baca mnogo, baca dobro i baca konstantno. Tu i leži razlog zašto je Tomb Raider jedan super doživljaj iako je lagan za igranje. Obično se ne pazi previše kada je reč o prezentaciji likova i zna se do koje mere je dovoljno ići da bi se klasifikovali kao realistični, ali postoji nekoliko sitnih detalja oko Lare koje Tomb Raider guraju u filmskom pravcu sa dozom realističnosti koja nije karakteristična za igre i što bi trebalo da bude primer za budućnost. Šta je Crystal Dynamics napravio od Larinog karaktera kao primarnog razloga postojanja ove igre ipak je diskutabilno.

PS4 Battlefield: Hardline Proizvođač: - Datum izlaska: 20.03.2015. Svaka argumentacija, fanovska ili kritičarska, o padu kvaliteta globalnog brenda kroz njegovo superfrekventno forsiranje i silovanje biva odmah ubijena kontra-pitanjem o novcu. „Koliko novca gubimo zato što nemamo novu Battlefield igru svake, već svake druge godine?”, zapitao se neko bitan u EA kada je video monetarne rekorde koje Activision postiže sa Call of Duty. "Nema više Medal of Honora da popunjava neparne godine, a Titanfall je još nezreo da bi samostalno mogao da iznese šuter-godinu kompletne korporacije", kukalo je odelo na preklop... "Zli Activision, pored CoD-a kojim nas svake godine brojčano šije, priprema i moćni Destiny, konzolni FPS koji će u 2014. redefinisati „nešto” u svetu konzola. Gubimo relevantnost, džentlmeni, uradimo nešto!" Uradili su. Zajahali su Visceral Games, poznat po serijalu Dead Space, regrutovavši ga za isti pozadinski posao za koji Activision angažuje Treyarch u godinama u kojima je Infinity Ward zauzet. Uloga pucačke „druge violine”, rečeno švalersko-dirigentskim rečnikom, nije potpuno strana Visceralnima, jerbo su samostalno kreirali poslednji DLC za Battlefield 3 (End Game), što im daje (nekakav) legitimitet za rad na novom Battlefieldu. Rad koji, naravno, neće biti samostalan, već uz tesnu superviziju od strane studija DICE, koji je u poslednjih pola godine zakrpio BF četvorku i pečevima utegao lep, ali problematičan i mušičav engine Frostbite 3. Battlefield: Hardline je prva Battlefield igra koja napušta vojsku i prelazi u policiju: umesto hipotetičkih ratova između velesila, tema igre biće hibrid krimi-drame i reality TV-a na ulicama Los Anđelesa između policijskih SWAT odreda i dobro naoružanih razbojnika. O single playeru se još ne zna mnogo, osim autorskog obećanja da će u odnosu na ranija poglavlja BF-a biti „redefinisan”, ali multiplayer je već prvog dana E3-a pušten probranoj klijenteli u formi closed bete. Da li je Battlefield: Hardline običan „reskin” Battlefielda 4, ili se radi o originalnom naslovu sa lepim posebnostima? Nakon desetak sati igranja beta verzije skloni smo da kažemo da odgovor leži negde na sredini, pretežući za dlačicu na stranu originalnosti. Novih elemenata ima, ali mehanika i gejmplej nisu jedinistveni kao pahulja snega, već derivirani iz BF 4 i prilagođeni žestokom puškaranju i vožnji u tesnom urbanom okruženju. U igri trenutno postoji samo jedna mapa i dva multiplayer moda, Heist i Blood Money, a oba mogu da se igraju isključivo u verziji za 32 igrača (16 vs 16). Prvi, interesantniji, od lopova zahteva da miniraju vrata blindiranih kombija, pokupe lovu i probiju se do drop-off tačke, dok ih žandari sprečavaju u toj plemenitoj akciji. Drugi mod (Blood Money) je varijacija na temu capture the flag u kojoj imamo dve „baze” i jednu gomilu love na sredini mape, koju svaki tim treba da pohara (malo po malo) i prenese u svoj vault. Pored krađe para sa centralne gomile, funkcioniše i pelješenje protivničkog vaulta, što BM mapama daje dinamiku na više frontova. Što se tiče vozila, u beti su za sada prisutni automobili, motocikli, oklopni kombiji i helikopteri. Tenkovi i lovačko-bombarderska avijacija su, logično, deo nekog drugog filma, mada su svakakva iznenađenja moguća do trenutka izlaska igre. Akcenat na upotrebi vozila drugačiji je u odnosu na vojne Battlefielde, jer ovde prvenstveno služe za bekstvo sa novcem i brzo prebacivanje sa lokacije na lokaciju, a manje za vatrenu podršku (mada ima i toga). Battlefield: Hardline poseduje klasni sistem koji je gotovo identičan onom koji je prisutan u aktuelnom Battlefieldu, uz malčice redizajniran sistem otključavanja dodataka za oružje (nišani, rukohvati i drugi dodaci). Svaka klasa može da nosi jedan gedžet/oružje više nego ranije, tako da Hardlineov ekvivalent inžinjera, recimo, u borbu može da ponese protivoklopni i protivavionski lanser. Novine na polju gedžeta su mnogobrojne. Pre svega, tu su grappling hook i zipline lanseri: prvi služi za postavljanje instant konopca za penjanje na vertikalne površine, dok drugi to radi između zgrada. Oba gedžeta još uvek se nisu optimizovana za geometriju nivoa, tako da je teško intuitivno skontati gde mogu da se upotrebe, a ni ta jedna mapa u beta verziji nije dobra ilustracija za njih. Dalje, pored hladnog oružja za instant ubistvo s leđa, u igri imamo i non-lethal stvarčice za onesposobljavanje protivnika. Omamljivanje oponenta tejzerom ili bejzbol palicom traje duže nego nož u prsa, ali tako zapakovani protivnik će vam privremeno otkriti poziciju svojih drugara na mapi.

PS4 Infamous - Second Son Proizvođač: Sony - SOE Datum izlaska: 21.03.2014. O Infamous : Second Son igri smo već imali priliku da pišemo i jasno vam je da je u pitanju igra u kojoj če same odluke koje donosite i put kojim krenete uticati na mnoge aspekte: na odnose između likova, na moći koje razvijate, pa i na razvoj priče. Igra izlazi 21. marta ekskluzivno za PS4. Dok Department of Unified Protection lovi conduit-e kao bioteroriste a vlada nadzire Sietl kamerama, Delsin Rowe otkriva svoje moći i kreće da traži ostale slične sebi. U potrazi za progonjenim conduit-ima njegove odluke uticaće na ljude i situacije u okolini, ali ovoga puta veliki uticaj imaće i moći koje preuzima od drugih conduit-a. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PS4 Infamous - Second Son Proizvođač: Sony - SOE Datum izlaska: 21.03.2014. O Infamous : Second Son igri smo već imali priliku da pišemo i jasno vam je da je u pitanju igra u kojoj če same odluke koje donosite i put kojim krenete uticati na mnoge aspekte: na odnose između likova, na moći koje razvijate, pa i na razvoj priče. Igra izlazi 21. marta ekskluzivno za PS4. Dok Department of Unified Protection lovi conduit-e kao bioteroriste a vlada nadzire Sietl kamerama, Delsin Rowe otkriva svoje moći i kreće da traži ostale slične sebi. U potrazi za progonjenim conduit-ima njegove odluke uticaće na ljude i situacije u okolini, ali ovoga puta veliki uticaj imaće i moći koje preuzima od drugih conduit-a. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PS4 Killzone - Shadow Fall Proizvođač: Sony - SOE Datum izlaska: 15.01.2014. Ako pogledamo spisak launch naslova za PlayStation 3 moramo da priznamo da se Sony baš i nije pokazao pre sedam godina (da, toliko je prošlo). Resistance se kasnije proslavio (baš kao i MotorStorm po prezentaciji PAL konzole), to stoji, ali je za većinu igrača inicijalno bio velika nepoznanica. Iz tog razloga, lansiranje „četvorke” ništa slično nije smelo da ugrozi pa je odlučeno da udarni naslov bude jedan od flagshipova PlayStation franšize – Killzone. S ovim serijalom družimo se još od 2004. godine, a u ovakvom ili onakvom obliku postoji na PlayStationu 2, PlayStationu 3, PSP-u i Viti – praktično kompletnoj gami Sony igračkih konzola. S druge strane, Guerrilla Games poznat je po svojoj bliskoj saradnji sa japanskom kompanijom, što je idealna kombinacija za testiranje novih mogućnosti konzole, ali i njenog kontrolera (pre svih im je omogućen pristup hardveru). Očekivano, s tehničkog aspekta igra je gotovo pa savršena. Veličanstvena grafika i specijalni efekti oduzimaju moć govora, a detaljnost prelazi granicu perverznog već na samom startu igre. Umbra3 engine naprosto briljira i u pojedinim situacijama toliko muči „četvorkin” hardver da framerate pada debelo ispod deklarisanih 60 sličica u sekundi. Čak i tada dešavanja na ekranu ne trpe, a u full HD prikazu uživa se često na uštrb same akcije. Jednostavno, pogled često odluta na neverovatno modelovan landscape, što je dovoljno da vas protivnik nafiluje olovom. Druga velika stvar je što Shadow Fall u potpunosti koristi prednosti DualShock 4 kontrolera. U funkciji je njegov zvučnik preko kojeg preslušavate audio-logove prikupljene na bojnom polju, svetlosni bar pulsira svaki put kada ostanete sa crticom healtha i menja boje prilikom njegovog vraćanja, a u funkciji je i touch pad. Naime, glavni junak, Lucas Kellan, je pripadnik odreda Shadow Marshalla, a osim različitog naoružanja i bombica sa sobom nosi i OWL-a. U pitanju je nekakav mehanički gedžet – dron, koji može da otvori vatru na neprijatelje, zaštiti vas energetskim štitom, posluži kao držač za uže kojim se spuštate na niže delove terena, te na komandu „ispali” EMP talas. Akcije se pozivaju swipeom prsta ka nekoj od ivica touch pada i potom se potvrđuju pritiskom na taster ’L1’. Lepa novina. Iako se nazirala trivijalna priča, zaplet je daleko od nezanimljivog. Helgani su pobeđeni, a kao što znamo Vektani su na kraju trećeg dela igre detonirali Petrusit i praktično im rasturili homeworld u paramparčad. Umesto da ih ostave na planeti da gutaju prašinu i potamane se međusobno, Vektani preživele transportuju na svoju planetu i daju im mesto za život. Vekta je tako bukvalno podeljena na dva dela koje razdvaja ogromni zid (asocijacija na džinovski berlinski zid je namerna), a nakon dvadesetak godina prividnog mira stvari počinju da se komplikuju... Najveća mana Shadow Falla su novo okruženje i nove zakonitosti koje vladaju tokom igranja. Killzone je do sada bio čistokrvna first person pucačka igra u kojoj ste vodeći foot soldiera tamanili neprijatelje pri tom izvršavajući prividno važne zadatke. Naravno, na raspolaganju je bilo dosta razornog oružja, ali i malo odstupanja od unapred zacrtanog gameplaya. Shadow Fall je koncepcijski potpuno drugačiji i svoj život u ovakvom obliku duguje nekolicini dobro poznatih ostvarenja drugih igračkih studija. Pre svega okruženje je naglašeno futurisitčko, da ne kažemo tehnološko, kao da je preslikano iz Deus Exa. Puškaranje sa neprijateljima neodoljivo podseća na Halo – počevši od spawnovanja, preko korišćenja energetskih štitova, pa sve do formacijskog kretanja AI jedinica. Dalje, u 90 odsto slučajeva na bojnom polju ste sami, a čak i kad imate pomoć saboraca ona je samo prividna (ovde isključujemo designated misije – videćete i sami o čemu je reč). Glavni lik ne može da se okarakteriše kao prašinar, već operativac koji je sposoban za obavljanje svih tipova akcija. Nije mu strana bliska borba, korišćenje snajpera, napucavanje u uskim hodnicima, šunjanje, pa čak ni lebdenje u bestežinskom prostoru ili obaveštajni rad. Kad smo već kod bestežinskog stanja, valja napomenuti da se jedan od nivoa dešava u orbiti, ne svemirskom brodu gde su autori čak pokušali da malo kopiraju Dead Space. Jeste da nedostaju one strahote od protivnika, ali što da se malo ne „povuče paralela”? Autori su ovakvom postavkom stvari napustili sigurno bunjište i svaštarenjem pokušali da serijalu udahnu svežu krv. Većim delom kampanje to im i uspeva. Za početak nije loše! Grafičke sposobnosti nove konzole dobro su reprezentovane, igrači će biti zadovoljni nastavkom sage o sukobu Helgana i Vektana, a igra je dobro poslužila i kao poligon za testiranje novog upravljača. U Guerrilla Gamesu nisu štedeli novac, pa su angažovali i dobru „glumačku” ekipu koju predvodi David Harewood. Između ostalog, pamtimo ga po roli u Battlefieldu 3, ali i popularnoj seriji „Homeland” gde je glumio direktora CIA-e. Kada se sve navedeno zbroji i oduzme dolazimo do zaključka do Shadow Fall nije ni CoD ni Battlefield, a bogami ni Deus Ex, ali da vredi utrošiti 10 igračkih sati kako bi ste kompletirali singleplayer kampanju. Usled tehničkih problema nismo imali prilike da isprobamo multiplayer (podržava maksimalno 24 igrača) koji je u prethodna dva poglavlja serijala predstavljao jedan od jačih elemenata. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Japan

PS4 Watch Dogs Proizvođač: Ubi Soft Datum izlaska: 27.05.2014. Dokle god iza ambalaže i marketinga nekog proizvoda stoji multimilionska količina dolara, auditorijum će da ga proždire sa entuzijazmom, folira uživanje i ignoriše činjenicu da je „sveži” obrok već jeo juče, prekjuče i dan pre toga. Za takvo ponašanje zaslužan je i sindrom „mali Mujo” – pojedinac hvali nešto na sva zvona samo zato što su potkupljeni mediji predstavili neku igru kao otkrovenje galaktičkih proporcija, a i njegovi prijatelji i rodbina (bilo usled neznanja ili toga što i sami pate od istog sindroma) zapevaše sličnu pesmu, pa se i on uhvatio u kolo da ne bi ispao glup. Serijal GTA se savršeno uklapa u ovu sliku, jer duže vreme uspeva da igračima podvali jedno te isto, samo malo šarenije. Ubisoft, samostalna trgovinska radnja za proizvodnju i promet prežvakanih tema u minimalno drugačijem pakovanju, uzela je pelcer od Rockstara i napravila hibrid pomenutog GTA i sopstvene franšize Assassin’s Creed. S obzirom da se ni scenaristi nisu preterano trudili oko pozadinske priče, ni mi na nju nećemo trošiti previše reči. Ejden Pirs je „haker” čija nećaka gine, te on kreće u filmski melodramatičnu poteru po ulicama Čikaga. Njegovu delatnost namerno stavljamo pod navodnike, jer Ejden ama baš ništa u igri ne hakuje i ne postoji sila koja može da nas ubedi kako je jedan jedini pritisak na ekran mobilnog telefona dovoljan da prekine dotok struje polovini grada. Igra je prepuna takvih i sličnih klišea koji nemaju veze sa mozgom, od klasičnog holivudskog „we’re in” do Badboya, Ejdenovog kompanjona iz senke za koga se ubrzo ispostavlja da je zapravo mlađahna, istetovirana i pirsovana pankerka nalik na Lizbet Salander (da je realnost takva, potpisnik ovih redova bi se odavno oženio). Upadanje u elektronske sisteme je svedeno na „press X to hack” i rudimetarne logičke zavrzlame u vidu spajanja nodova, nalik staroj Pipe Maniji. Siroti Ejden je u stvari samo sporedna ličnost, a pravi protagonista igre leži u njegovom dlanu. Većina aktivnosti se obavlja telefonom, uključujući izbor vozila, unapređenje skillova i pristup mini-igrama. Moguće je „hakovati” gotovo sve – semafore, tuđe telefone, čak i vozove. Međutim, nakon svake aktivacije telefona igrač sa svih strana biva bombardovan mnoštvom nebitnih informacija, u tolikoj količini da posle kraćeg vremena jednostavno prestaje da obraća pažnju na njih i samo projuri kroz igru... pod uslovom da ne pati od opsesivno-kompulsivnog poremećaja ličnosti. U tom slučaju iskreno saosećamo.

PS4 Watch Dogs Proizvođač: Ubi Soft Datum izlaska: 27.05.2014. Dokle god iza ambalaže i marketinga nekog proizvoda stoji multimilionska količina dolara, auditorijum će da ga proždire sa entuzijazmom, folira uživanje i ignoriše činjenicu da je „sveži” obrok već jeo juče, prekjuče i dan pre toga. Za takvo ponašanje zaslužan je i sindrom „mali Mujo” – pojedinac hvali nešto na sva zvona samo zato što su potkupljeni mediji predstavili neku igru kao otkrovenje galaktičkih proporcija, a i njegovi prijatelji i rodbina (bilo usled neznanja ili toga što i sami pate od istog sindroma) zapevaše sličnu pesmu, pa se i on uhvatio u kolo da ne bi ispao glup. Serijal GTA se savršeno uklapa u ovu sliku, jer duže vreme uspeva da igračima podvali jedno te isto, samo malo šarenije. Ubisoft, samostalna trgovinska radnja za proizvodnju i promet prežvakanih tema u minimalno drugačijem pakovanju, uzela je pelcer od Rockstara i napravila hibrid pomenutog GTA i sopstvene franšize Assassin’s Creed. S obzirom da se ni scenaristi nisu preterano trudili oko pozadinske priče, ni mi na nju nećemo trošiti previše reči. Ejden Pirs je „haker” čija nećaka gine, te on kreće u filmski melodramatičnu poteru po ulicama Čikaga. Njegovu delatnost namerno stavljamo pod navodnike, jer Ejden ama baš ništa u igri ne hakuje i ne postoji sila koja može da nas ubedi kako je jedan jedini pritisak na ekran mobilnog telefona dovoljan da prekine dotok struje polovini grada. Igra je prepuna takvih i sličnih klišea koji nemaju veze sa mozgom, od klasičnog holivudskog „we’re in” do Badboya, Ejdenovog kompanjona iz senke za koga se ubrzo ispostavlja da je zapravo mlađahna, istetovirana i pirsovana pankerka nalik na Lizbet Salander (da je realnost takva, potpisnik ovih redova bi se odavno oženio). Upadanje u elektronske sisteme je svedeno na „press X to hack” i rudimetarne logičke zavrzlame u vidu spajanja nodova, nalik staroj Pipe Maniji. Siroti Ejden je u stvari samo sporedna ličnost, a pravi protagonista igre leži u njegovom dlanu. Većina aktivnosti se obavlja telefonom, uključujući izbor vozila, unapređenje skillova i pristup mini-igrama. Moguće je „hakovati” gotovo sve – semafore, tuđe telefone, čak i vozove. Međutim, nakon svake aktivacije telefona igrač sa svih strana biva bombardovan mnoštvom nebitnih informacija, u tolikoj količini da posle kraćeg vremena jednostavno prestaje da obraća pažnju na njih i samo projuri kroz igru... pod uslovom da ne pati od opsesivno-kompulsivnog poremećaja ličnosti. U tom slučaju iskreno saosećamo.

PS3 Rayman Legends Proizvođač: UbiSoft Datum izlaska: 01.01.2000. Tokom stogodišnjeg sna, noćne more su se umnožile i raširile, stvorila su se nova čudovišta strašnija nego bila šta pre. To su stvorenja legendi... Zmajevi, džinovske žabe, morska čudovišta i drugi. Uz pomoć Murfy-ja, Rayman i Globox se bude i sad moraju pomoći u borbi protiv ovih zlih stvorenja i spasiti Teensies! Co-op u četiri igrača. Ponovi Vi i tri prijatelja i možete da uživate u avanturi u online i offline co-op. Uskočite u avanturu bilo kad sa preko 80 nivoa za prelaženje. 3D borbe sa bosovima. Čuvajte se, kao i uvek bosovi imaju nešto što vi nemate, a to je dodatna dimenzija. Zmajevi i ostala stvorenja Vas mogu napasti iz svakog ugla, budite uvek spremni. Izazovite Vaše prijatelje online u nizu izazova koji će testirati Vašu brzinu i spretnost. Takmičite se i sa igračima širom sveta. Proverite zašto je Rayman platforma godine! Na opšte oduševljenje, nedavno je u našu redakciju stigao Xbox One sa nekoliko next-gen naslova. Svaki slobdan trenutak smo koristili da isprobavamo nove naslove i da vidimo šta nam donosi ova „kutija“.Ipak, najigranija igra na ovoj zverci je ipak dobri, stari Rayman Legends, a evo i zašto… Priča je prilično oskudna, naime Ray i ekipa su utonuli u duboki san, tokom koga su se u njihovom svetu nakotile razne beštije. I to je to. Sve je to lepo propraćeno kroz jedan kraći sinematik i akcija može da počne. Ovaj pristup vrlo kratkog intro-a smo videli i u relativno novijim Nintendovima 2D platformerima : New Super Mario Bros. i Donkey Kong Country Returns, i ispostavio se kao prava mera. I tu već dolazimo do prve izmene u odnosu na Origins; biranje nivoa nije više pomeranje od tačke do tačke na nekakvoj žućkastoj mapi, već je pretstavljeno kao nivo za sebe. Naime, ekran za biranje nivoa izgleda kao galerija gde slobodno kontolišete Rayman-a, kao i u bilo kom drugom delu igre, i uskačete u izložene slike kako biste ušli u odgovarajući nivo. Čim budete započeli prvi nivo uvidećete koliko zaista fenomenalno ova igra izgleda. Naime, svaki nivo je pun detalja, kako same platforme i junaci, tako i pozadina. Ali, ova igra nije samo lepa na oko. Moraće da prodje dosta vremena pre nego što Vam Legends dosadi, zato što je puno pažnje posvećeno dizajnu samih nivoa, tako da ne liče jedni na druge i da svaki prati neka sopstvena mehanika. U odnosu na Origins, level-design u Rayman: Legendsu je na daleko višem stepenu. Svaki nivo prati i parodičan naziv, što će znati da nasmeje i starije igrače. Na kraju svakog poglavlja biće Vam dostupan i jedan muzički nivo, koji će Vam dati jednu iskrivljenu verziju neke mega-popularne rok-himne, a svaki vaš udarac i skok će pratiti melodiju. Sam Rayman je odlično animiran i odlično se ponaša u odnosu na okolni svet. Nema seckanja, nevidljivih doskoka i sličnih gluposti koje znaju da prate i nove, visokobudžetne platformere . Na raspolaganju su Vam četiri junaka: Rayman, Globox, Teensie i Barbara, ali tokom igranja ćete „otključati“ preko trideset skin-ova za ove likove. Poptuno novu dinamiku unosi i Marfi, leteća žaba koja seče konopce, povlači ručke i golica neprijatelje kako bi pomogla Rejmenu. Nažalost, kako je igra razvijana za touchscreen Wii U-a, Murphy ne funkcioniše isto i na Xbox-u, već se aktivira samo pritiskom na dugme. Posebno bismo izdvojili i Kung-Fu fudbal koji možete da opičite sa drugarima; probali smo ga, izgleda i funcioniše fenomenalno. Naime, golovi su izdignuti na platforma tako da ćete morati prvo malo da pimpujete loptu pre nego što šutnete na go. Na naše veliko iznenadjenje, Legends sadrži u sebi u celokupnu Origins igru, a nivoe otključavate postepeno prelaženjem i skupljanjem greb-greb kartica. Iako next-gen verzija ne donosi skoro ništa novo, osim možda malo kraćih učitavanja, ovo je i dalje jedna od najzabavnijih igara na svim uredjajima. Zanimljiva će biti i mladjim i starijim, a čak će se i iskusni hardcore gamer-i namučiti da završe teške i genijalno dizajnirane time trial nivoe, kao i da skupe sve teensies-e. Oduševljeni smo celokupnim dizajnom i fluidnošću same igre, koji je na nivou Nintendovih ekskluzivnih naslova. Topla preporuka, nikako nemojte propustiti, dužni ste to detetu u Vama. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Francuska

PS3 Assassin's Creed ProizvoÄ‘ač: Ubisoft Datum izlaska: 01.01.2000. Assassin's Creed je akciona igra koja stavlja snažan naglasak na elemente koji se povezuju s prikrivanjem. Kreatori naslova su ljudi koji su odgovorni za stvaranje Princ Persije: Pesak vremena - nije iznenaÄ‘ujuće što ima mnogo sličnosti sa ovim hitom. Priča nas vraća u treću Crkadu, koju je komandovao engleski kralj Richard Lionheart. DogaÄ‘aji se dešavaju na Svetoj zemlji, uključujući i Jerusalim. Vi igrate ulogu Altair-a - pripadnika misterioznog klana ubica, potpuno nesmotreno sa problemima političke i teološke prirode i ne postaju nikakve strane sukoba. Stoga, tokom igre, prihvatamo naredbe i hrišÄ‡ana i muhamedana koji pokušavaju da usmere svoje interese pomoću atentata. Sama igra liči na seriju Hitmana u srednjovekovnoj verziji. Sledeće misije imaju istu šemu: prihvatamo red, ne obraćamo pažnju jedni na druge, približavamo cilju, obavljamo zadatak i napustimo mesto zločina (naravno, što pre to bolje). Zvuči malo komplikovano, ali u praksi izgleda odlično. Naš junak provodi mnogo vremena kako se skrivaju od jedne skrivanja do drugog, penjanja, izvoÄ‘enja lukavih akrobacija i borbi. Problem Altair kontrole rešen je na zanimljiv način: neke aktivnosti (npr. penjanje, skakanje, mešanje u gomilu i skrivanje u senci) rade samo jednim dugmetom. Samo aktivirajte i naš junak se brine o sebi (npr. On se popne na krov zgrade, pobeÄ‘uje nekoliko prepreka na putu, ili se neprimetno pridruži grupi proslava monaha). Zauzvrat, borba zahteva više veštine na prstima: dueli su dinamični, imamo dosta udaraca. Posebno vredni preporuke su izvrsne dodge, koje koristimo dok čekaju pogodan trenutak za napad. Vrlo često imamo priliku da izaberemo: tiho prosledimo odreÄ‘enu lokaciju ili isečemo vaš put mačem. Druga metoda je spektakularnija, ali i dugotrajna i opasna. Veoma važan element igre je spretno rukovanje likovima od nezavisnih likova. Mi ispunjavamo zadatak u gradovima punim ljudi, i kako mi postupamo prema njima, ima značajan uticaj na uspeh misije. Na primer, skakanje s krova u sred mnoštva ljudi, možemo računati na sumnjivu reakciju prolaznika. Neki od njih beže, drugi nam pokazuju prstima, koji pre ili kasnije izazivaju pažnju stražara. Prolazeći kroz prepuštene ulice, možemo polako da se krećemo, boreći se, gurajući nas i kucajući nas stojeći na putu. Ponekad se probudimo poštovanje i ljudi napuštaju put sami, ali se takoÄ‘e možemo izložiti neprijateljskoj reakciji i izazvati napad. Ipak, mi smo ubica i obraćanje pažnje na sebe ne bi trebalo da bude u našoj prirodi.

PS3 Assassin's Creed ProizvoÄ‘ač: Ubisoft Datum izlaska: 01.01.2000. Assassin's Creed je akciona igra koja stavlja snažan naglasak na elemente koji se povezuju s prikrivanjem. Kreatori naslova su ljudi koji su odgovorni za stvaranje Princ Persije: Pesak vremena - nije iznenaÄ‘ujuće što ima mnogo sličnosti sa ovim hitom. Priča nas vraća u treću Crkadu, koju je komandovao engleski kralj Richard Lionheart. DogaÄ‘aji se dešavaju na Svetoj zemlji, uključujući i Jerusalim. Vi igrate ulogu Altair-a - pripadnika misterioznog klana ubica, potpuno nesmotreno sa problemima političke i teološke prirode i ne postaju nikakve strane sukoba. Stoga, tokom igre, prihvatamo naredbe i hrišÄ‡ana i muhamedana koji pokušavaju da usmere svoje interese pomoću atentata. Sama igra liči na seriju Hitmana u srednjovekovnoj verziji. Sledeće misije imaju istu šemu: prihvatamo red, ne obraćamo pažnju jedni na druge, približavamo cilju, obavljamo zadatak i napustimo mesto zločina (naravno, što pre to bolje). Zvuči malo komplikovano, ali u praksi izgleda odlično. Naš junak provodi mnogo vremena kako se skrivaju od jedne skrivanja do drugog, penjanja, izvoÄ‘enja lukavih akrobacija i borbi. Problem Altair kontrole rešen je na zanimljiv način: neke aktivnosti (npr. penjanje, skakanje, mešanje u gomilu i skrivanje u senci) rade samo jednim dugmetom. Samo aktivirajte i naš junak se brine o sebi (npr. On se popne na krov zgrade, pobeÄ‘uje nekoliko prepreka na putu, ili se neprimetno pridruži grupi proslava monaha). Zauzvrat, borba zahteva više veštine na prstima: dueli su dinamični, imamo dosta udaraca. Posebno vredni preporuke su izvrsne dodge, koje koristimo dok čekaju pogodan trenutak za napad. Vrlo često imamo priliku da izaberemo: tiho prosledimo odreÄ‘enu lokaciju ili isečemo vaš put mačem. Druga metoda je spektakularnija, ali i dugotrajna i opasna. Veoma važan element igre je spretno rukovanje likovima od nezavisnih likova. Mi ispunjavamo zadatak u gradovima punim ljudi, i kako mi postupamo prema njima, ima značajan uticaj na uspeh misije. Na primer, skakanje s krova u sred mnoštva ljudi, možemo računati na sumnjivu reakciju prolaznika. Neki od njih beže, drugi nam pokazuju prstima, koji pre ili kasnije izazivaju pažnju stražara. Prolazeći kroz prepuštene ulice, možemo polako da se krećemo, boreći se, gurajući nas i kucajući nas stojeći na putu. Ponekad se probudimo poštovanje i ljudi napuštaju put sami, ali se takoÄ‘e možemo izložiti neprijateljskoj reakciji i izazvati napad. Ipak, mi smo ubica i obraćanje pažnje na sebe ne bi trebalo da bude u našoj prirodi.

Brutalna Crvena Legija, koju predvodi impozantni Ghaul je pokorila i poslednji slobodan grad, poslednje uporište čovečanstva. Da biste se suprotstavili Ghaulu i porazili Crvenu Legiju, morate da ujedinite heroje koji su raštrkani po svemiru, i da zajedno krenete u rat oslobođenja. Ova akciona pucačina pored epske kampanje koja vas vodi na put kroz solarni system donosi i kooperativne misije za tri ili šest igrača, kao mnoge druge modove za više igrača.

PS3 All Star Battle Royale Proizvođač: Sony - SOE Datum izlaska: 21.11.2012. All-Stars Battle Roiale je borbena igra, slična stilu Nintendo Super Smash Bros serije. Do četiri igrača mogu se boriti jedni sa drugima koristeći likove iz raznih Sony franšiza kao što su God of War, PaRappa Reper, Infamous, i Sly Cooper, kao i treća strana franšiza kao što je Bioshock. Postoje, međutim, razlike u tome kako su poraženi protivnici. Tokom igre, igrači mogu oštetiti druge igrače da primaju "AP" kugle koji stvaraju strujomer na dnu ekrana. Zarada dovoljne snage omogućava igračima da koriste jedan od tri nivoa posebnih napada pod nazivom "Super Potez" koji se mogu koristiti da se pobedi protivnik i osvoje poeni. Igra ima tradicionalni single-player mod arkada, u kojem igrači moraju pobediti nekoliko slučajno odabranih protivnika, a potom Rival Battle karakterom specifičan i na kraju, bitku protiv glavnog antagonista igre i konačnog šefa, Poligon Man-a. Uz igru dolazi kupon za besplatni download Playstation Vita verzije

PS3 Skate 3 Proizvođač: EA Datum izlaska: 01.01.2000. EA-ov skejterski hit je stigao i do trećeg nastavka, koji nas vodi u Port Carverton. Ovaj grad je prava meka za skejtere, u čijim će prelepim lokacijama uživati svi koji vole ovaj ekstremni sport, ili bar njegovu virtuelnu verziju. Igra, naravno, nije samo ulepšana, već je sada moguće praviti skejt parkove i takmičiti se u još više disciplina nego pre. Igrali li sami ili s prijateljima, pred vama su satizabave i vratolomija. Ne trebamo puno objašnjavati što vas očekuje u igri Skate 3, dokažite koliko ste spretni na skateboard dasci. Vreme je za prave ekstremne sportove! Više je načina igranja, od nadmetanja s prijateljima do razvoja svoje vlastite karijere. Kreirajte svoj lik, opremite ga posebnom opremom za skejtere, trenirajte malo i onda pokažite što znate. Grafika je odlična, poteza ima puno, a i muzika odlično prati adrenalinsku radnju.

WWE 2k17 dolazi kao branilac titule za najbolju rvačku igru sa fantastičnom grafikom, autentičnim gameplayom i masivnim izborom rvača iz WWE i NXT.

PS3 NBA 2K17 Proizvođač: 2K Datum izlaska: 16.09.2016. Nakon NBA 2K16 koji je obrio sve rekorde, NBA 2k17 planira da ostane najautentičnija simulacija košarke. NBA 2K17 će ponovo podići standarde i nastaviti da tanji liniju između igre i realnosti. Poboljšana mehanika pasa, driblinga, veća kontrola van terena će učiniti da NBA 2k17 ostane igra uz koju ćete provesti stotine sati. Kada se igra izdaje u nekom šablonizovanom vremenskom periodu koji (uglavnom) iznosi godinu dana – uvek se nameće pitanje, koliko može da se odlepi i razlikuje od prethodnika – bilo po pitanju kvaliteta grafike, samog izvođenja ili nekih novih mogućnosti i opcija koje može da donese. Neki serijali su postali poznati po tome što su sebi nametnuli etiketu krave muzare, ali u te naslove uglavnom spadaju igre koje NE moraju da izlaze na godišnjem nivou. OK, ništa nije pod moranje, ali opet, novom Call of Duty-u ili novoj Assassin’s Creed igri ne bi škodilo da napravi malu stanku u svom kvestu spamovanja igrača novim naslovima. E sad, koliko se tako nešto može primeniti na sportske simulacije? Mišljenja smo svakako da bi nastao opšti haos među sportski orijentisanom gejmerskom populacijom kada bi FIFA, PES ili NBA2K odlučili da naprave pauzu od godinu dana. Njima se ipak daje kredit za štancovanje, ne zato što svake godine donose nešto novo, već zato što je uvek „kul“ igrati svoju omiljenu sportsku igru sa svežim transferima i updatovanim ocenama. Mislim, ko još danas igra FIFU 14, zar ne – iako je npr u pitanju odlilčan fudbal. Dakle, šta to novo donosi NBA2k17, najnovija perjanica kompanije 2K? Pa prakitčno ništa specijalno. Ali opet, veoma je teško napraviti nešto sveže, kada ste prethodne igre doveli skoro pa do samog savršenstva koja današnja tehnologija podržava. Naravno, uvek ima mesta za poboljšanja, ali ona na prvi pogled nisu toliko istaknuta i neko sa strane sigurno neće primetiti i pogoditi (osim pukom srećom) da li igrate 2k16 ili 17 izdanje ove igre. Iz toga proizilazi da se grafički ovogodišnja i prošlogodišnja igra veoma malo razlikuju. Naravno, postoje neke nove animacije, malo tečniji driblinzi, promenjene teksture kada je u pitanju sam izgled igrača, ali ništa što je posebno primetno. Isto se odnosi i na audio podlogu, koja nema puno prostora za neko veće poboljšanje, osim dovođenja novih ličnosti da komentarišu utakmicu (konačno nam se pridružio i Chris Webber). Po tom pitanju se stvarno mora odati priznanje ekipi koja radi prenos, jer sve deluje veoma tečno i veoma realno, i možda se može reći da je NBA 2k17 igra koja ima najbolji komentatorski segment do sada. Soundtrack sa druge strane zvuči možda i najlošije u posledjnih par godina, ali opet – tako nešto je krajnje subjektivan segment za pravo ocenjivanje. Što se modova igre tiče, budite sigurni da ako ste fan NBA lige, nećete biti uskraćeni za bilo kakvu vrstu izazova. Kao i do sada, možete se otisnuti u svoju karijeru, možete se igrati menadžera nekog tima, možete sakupljati kartice i praviti svoj virtuelni dream team i krčiti put ka trofejima i prstenovima. Naravno, blacktop mod je tu za one koje vole da igraju igru na betonskom terenu umesto u hali, a možete se upustiti i u online vode i boriti se za promocije u nove lige, gde će vas čekati još bolji igrači i još veći izazovi. Budite aposlutno sigurni da NBA 2k17 za vas ima spakovane bukvalno stotine i stotine sati zabave i da ako se odlučite za kupovinu igre, sigurno se nećete moći požaliti na nedostatak kvalitetnog sadržaja. Kada smo se već malko dotakli online moda, deluje da je konačno došlo do vidnog napretka kada je u pitanju matchmaking sistem. Lag pri samom igranju je skoro pa nepostojeći, i gameplay izgleda tečno kao i kada igrate protiv AI protivnika ili nekoga u hot seat modu. To je možda i najlepše poboljšanje koje donosi ovo izdanje igre i svakako nešto čemu će se ljubitelji online okršaja veoma obradovati. Osećaj kada izađete u MyPark i budete otpočeli utakmicu 3 na 3 sa ostalim igračima na betonskom terenu je definitivno najbolji do sada, upravo zbog toga što je network kod sada najbolje optimizovan. Naravno, sa vašim igračem ćete ići i kroz single player karijeru (koju je prošče godine režirao Spike Lee) koja nije toliko pretenciozna kao 2k16. Dakle, i dalje ćete pratiti unapred definisan storyline jednog igrača, ali bez one silne melodramatike kao prošle godine, koja se ruku na srce može okarakteristati kao jedno od najgorih dela gorespomenutog režisera. Svakako pohvalno, mada opet, gore od onoga verovatno i nije moglo. I dalje su igraču vezane ruke po pitanju nekog većeg izbora, tako da nećete moći da birate nacionalnost, već ćete morati kao svaki pravi građanin SAD-a, prvo na koledž pa potom u NBA (čak ćete igrati i u nacionalnoj selekciji pre nego što se otisnete u NBA vode). Igru i dalje karakteriše ogromna sveprisutnost mikrotransakcija, koja se do sada prihvaćene kao „dobar dan“ u poslednjim izdanjima, zato se nemojte čuditi kada već sada vidite igrače u MyPlayer ili MyTeam modu koji imaju ozbiljno visoke rejtinge za kojima će običnom smrtniku (koji je „SAMO“ kupio igru) trebati desetine tj. stotine sati igranja. Opet, ako uživate u igri košarke, takve stvari vam neće mnogo smetati, jer iako igra ponekad vuče na grind, svako ko je pravi ljubitelj neće imati problema da igra mečeve i upgraduje svoj tim ili svog igrača, a „gold“ će doći sam po sebi. Neke stvari su i dalje ostale prilično traljavo odrađene, ali one ipak nisu usko vezane za NBA ligu. To se naravno odnosi na prisutne evropske klubove, kojima opet nije posvećeno dovoljno pažnje, te su njihovi igrači i rejtinzi i trasnferi timova takvi da deluju kao poslednja rupa na svirali ovog prilično uglancanog pakovanja. Primera radi, vladajući šampion Evrope CSKA ima rejting ispod 60 (za jedan više od Crvene Zvezde), dok neki random tim kao što je Armani ima bolje ocenenje igrače i rejting bolji od trenutnih šampiona. Sva sreća, pa su modovi koji ispravljaju te stvari uveliko prisutni i spremni za download. Kada se podvuče crta, NBA 2k17 ima svoju publiku i svako ko voli ovaj tip igara će sigurno uživati i u ovogodišnjem izdanju. Igra kao igra nema prevelikih mana, i neko ko se naprimer susreće prvi put sa NBA igrom, biće oduvan količinom kvalietnog sadržaja koja ona nudi. Sa druge strane, ljudi koji su uz ovu franšizu već dugi niz godina, neku veliku razliku neće primetiti (osim na prvu loptu malko promenjenog šut metra). Ako volite da ste u toku sa trenutnim dešavanjima u najboljog ligi sveta, ovaj naslov će u svakom pogledu ispuniti vaše prohteve. Opet, sa druge strane, ako očekujete nešto neviđeno do sada, nemojte mnogo da se nadate jer prošlogodišnja verzija igre nikako nije inferiorna u odnosu na ovu. Mada, svi vole da budu u trendu, a NBA2k17 je od ovog septembra vladajuća igra na virtuelnim košarkaškim terenima. I tako će biti svakako do jeseni 2018. godine.

PS3 Lego Marvel's Avengers ProizvoÄ‘ač: WB Games Datum izlaska: 29.01.2016. Lego Marvel's Avengers je akciona-avantura razvijena od strane TT Games-a. Komična i zarazna kao i sve Lego igre. Prati radnju The Avengers, Avengers: Age of Ultron kao i Captain America: The First Avenger, Iron Man 3, Thor: The Dark World i Captain America: The Winter Soldier. Uključuje likove kao što su Captain America, Iron Man, Hulk, Black Widow, Hawkeye, Scarlet Witch, Quicksilver, Thor, Ultron, Loki, Winter Soldier, Falcon, Vision and War Machine. Sve ukupno uključuje preko 200 igrivih likova i 800 različitih poteza. Najveća prednost LEGO serijala video igara povezanih sa filmovima je u tome što se izuzetno lako započinju, igraju i završavaju. ÄŒak i da niste isprobali niti jednu do sada, već posle 5 minuta u igri znaćete šta je potrebno da radite. Ukoliko ste pak odigrali makar jednu, lako ćete odigrati sve. Ovo je izuzetno važno za ovaj tip naslova koji ne pretenduje na “hardcore” gaming publiku već na nešto mlaÄ‘e naraštaje ili pak roditelje koji žele da se opuste i dodatno zabave uz omiljenu filmsku franšizu. Ovoga puta je to Marvel Avengers. Nakon lude akcione sekvence na početku u kojoj Osvetnici prikazuju svu svoju snagu i moć, vraćamo se nešto mirnijem tonu prikazivanja likova i njihovih mogućnosti. Traveller’s Tales Games koji radi sve LEGO video igre dugi niz godina unazad iznova je uspeo da donese naslov koji nije repetitivan i koji nije baš kao i svi drugi. Razlozi su mnogobrojni ali jedan od glavnih je svakako nepresušni humor koji se pojavljuje u skoro svakoj sceni. Ne samo da će oni koji traže “jeftine” fore uživati u svakoj misiji, već će i ljubitelji franšize ali i oni koji vole nešto napredniji humor pronaći ponešto za sebe. Upravo ovaj segment drži vas prikovanim za ekrane sve do samog kraja. Iako je u pitanju igra sa tematikom LEGO figurica, pa je očekivano da sve bude pomalo kockasto, iznenadiće vas koliko Avengersi dobro izgledaju. Realistične lokacije i pozadine, dobro modelirane figurice … sve je tu. Štaviše, realizam će nekome i možda zasmetati, posebno ukoliko očekuje vernije prikazano LEGO okruženje. Preko 100 likova dostupno je za igranje pa će i najupornijima trebati dosta vremena da završe sve misije, otključaju sve likove i ispitaju svaki deo ovog sveta. MeÄ‘utim, već posle prvih nekoliko desetina karaktera shvatićete da se velika većina ne razlikuje jedna od druge. Da su u pitanju samo novi skinovi na već postojećim karakterima sa prilično sličnim mogućnostima. Sistem borbe takoÄ‘e zaslužuje pohvale, ali i pokude. Premijerno imamo prilike da isprobamo “buddy” sistem borbe u kojoj dva lika kombinuju svoje super moći kako bi izveli posebno snažan udarac. Loša strana borbe uopšte je što se odvija isuviše sporo i sa solidnim zaostatkom, toliko da možemo pomisliti da je u pitanju greška koju će dizajneri igre ispraviti u nekoj od narednih zakrpa. Naravno, iako je igra za jednog igrača sjajna, zabavna i uzima najbolje elemente iz filmskog serijala, tek pokretanjem kooperativnog moda možete istinski da uživate i sjajno se zabavite sa prijateljima. Iako igra nosi naziv Marvel’s Avengers, teme koje obraÄ‘uje i segmenti su izmešani iz Captain America The First Avenger, oba Avengers filma kao i Marvel filmskog univerzuma generalno govoreći. Kada se umorite od borbi, na red će doći i logičke zagonetke koje će aktivirati vaš mozak (ne previše), a pored svega toga možete istraživati i otvoreni svet igre koji je verovatno najveći od svih koje smo imali prilike da vidimo u jednoj LEGO igri. Posebno je zanimljivo šetati gradom i nailaziti na veliki broj poznatih Marvel superheroja koji rade ono za šta su i “napravljeni”, nehajući za vas. Na kraju, sve zavisi od toga kako se postavite prema ovoj franšizi. Ako ste za humor i nešto akcije sami, sa svojim prijateljem ili decom, dopašÄ‡e vam se. Ako ste pak željni nečega novog, to ovde nećete pronaći, a tu je i nešto bagova koji upravo utiču na samo izvoÄ‘enje. Imajući sve to u vidu, preporučićemo Lego Marvel Avengers samo onima koji ne haju za to što će igrati praktično istu igru kao Lego Marvel Super Heroes i žele još iz Marvel univerzuma.

PS3 Lego Marvel's Avengers ProizvoÄ‘ač: WB Games Datum izlaska: 29.01.2016. Lego Marvel's Avengers je akciona-avantura razvijena od strane TT Games-a. Komična i zarazna kao i sve Lego igre. Prati radnju The Avengers, Avengers: Age of Ultron kao i Captain America: The First Avenger, Iron Man 3, Thor: The Dark World i Captain America: The Winter Soldier. Uključuje likove kao što su Captain America, Iron Man, Hulk, Black Widow, Hawkeye, Scarlet Witch, Quicksilver, Thor, Ultron, Loki, Winter Soldier, Falcon, Vision and War Machine. Sve ukupno uključuje preko 200 igrivih likova i 800 različitih poteza. Najveća prednost LEGO serijala video igara povezanih sa filmovima je u tome što se izuzetno lako započinju, igraju i završavaju. ÄŒak i da niste isprobali niti jednu do sada, već posle 5 minuta u igri znaćete šta je potrebno da radite. Ukoliko ste pak odigrali makar jednu, lako ćete odigrati sve. Ovo je izuzetno važno za ovaj tip naslova koji ne pretenduje na “hardcore” gaming publiku već na nešto mlaÄ‘e naraštaje ili pak roditelje koji žele da se opuste i dodatno zabave uz omiljenu filmsku franšizu. Ovoga puta je to Marvel Avengers. Nakon lude akcione sekvence na početku u kojoj Osvetnici prikazuju svu svoju snagu i moć, vraćamo se nešto mirnijem tonu prikazivanja likova i njihovih mogućnosti. Traveller’s Tales Games koji radi sve LEGO video igre dugi niz godina unazad iznova je uspeo da donese naslov koji nije repetitivan i koji nije baš kao i svi drugi. Razlozi su mnogobrojni ali jedan od glavnih je svakako nepresušni humor koji se pojavljuje u skoro svakoj sceni. Ne samo da će oni koji traže “jeftine” fore uživati u svakoj misiji, već će i ljubitelji franšize ali i oni koji vole nešto napredniji humor pronaći ponešto za sebe. Upravo ovaj segment drži vas prikovanim za ekrane sve do samog kraja. Iako je u pitanju igra sa tematikom LEGO figurica, pa je očekivano da sve bude pomalo kockasto, iznenadiće vas koliko Avengersi dobro izgledaju. Realistične lokacije i pozadine, dobro modelirane figurice … sve je tu. Štaviše, realizam će nekome i možda zasmetati, posebno ukoliko očekuje vernije prikazano LEGO okruženje. Preko 100 likova dostupno je za igranje pa će i najupornijima trebati dosta vremena da završe sve misije, otključaju sve likove i ispitaju svaki deo ovog sveta. MeÄ‘utim, već posle prvih nekoliko desetina karaktera shvatićete da se velika većina ne razlikuje jedna od druge. Da su u pitanju samo novi skinovi na već postojećim karakterima sa prilično sličnim mogućnostima. Sistem borbe takoÄ‘e zaslužuje pohvale, ali i pokude. Premijerno imamo prilike da isprobamo “buddy” sistem borbe u kojoj dva lika kombinuju svoje super moći kako bi izveli posebno snažan udarac. Loša strana borbe uopšte je što se odvija isuviše sporo i sa solidnim zaostatkom, toliko da možemo pomisliti da je u pitanju greška koju će dizajneri igre ispraviti u nekoj od narednih zakrpa. Naravno, iako je igra za jednog igrača sjajna, zabavna i uzima najbolje elemente iz filmskog serijala, tek pokretanjem kooperativnog moda možete istinski da uživate i sjajno se zabavite sa prijateljima. Iako igra nosi naziv Marvel’s Avengers, teme koje obraÄ‘uje i segmenti su izmešani iz Captain America The First Avenger, oba Avengers filma kao i Marvel filmskog univerzuma generalno govoreći. Kada se umorite od borbi, na red će doći i logičke zagonetke koje će aktivirati vaš mozak (ne previše), a pored svega toga možete istraživati i otvoreni svet igre koji je verovatno najveći od svih koje smo imali prilike da vidimo u jednoj LEGO igri. Posebno je zanimljivo šetati gradom i nailaziti na veliki broj poznatih Marvel superheroja koji rade ono za šta su i “napravljeni”, nehajući za vas. Na kraju, sve zavisi od toga kako se postavite prema ovoj franšizi. Ako ste za humor i nešto akcije sami, sa svojim prijateljem ili decom, dopašÄ‡e vam se. Ako ste pak željni nečega novog, to ovde nećete pronaći, a tu je i nešto bagova koji upravo utiču na samo izvoÄ‘enje. Imajući sve to u vidu, preporučićemo Lego Marvel Avengers samo onima koji ne haju za to što će igrati praktično istu igru kao Lego Marvel Super Heroes i žele još iz Marvel univerzuma.

PS3 Fifa 16 Proizvođač: EA Datum izlaska: 24.09.2015. FIFA serijal je poslednjih nekoliko godina na samom vrhu sportskih simulacija, a tu planira da bude i ove godine. Autentično fudbalsko iskustvo dodatno je unapređeno sa preko 300 novih fudbalskih zvezda i 900 navijačkih pesama snimljenih na stadionima širom sveta. Veliki povratnik je Ultimate Team koji se nalazi u svakom izdanju igre i omogućava da sastavite tim iz snova. Verovatno najveća novina su ženski timovi sa 12 nacionalnih reprezentacija a, ko zna, možda sa vama Fifu zaigra i vaša lepša polovina :) I tako godina za godinom prolaze, a ljubitelji fudbalskih simulacija željno iščekuju da vide šta su nam ljudi iz EA-a i Konamija skuvali u svojoj kuhinji za novu godinu kada su fudbalske simulacije u pitanju. Kada je FIFA 16 u pitanju, na prvi pogled pred nama stoji dobro našminkani mlađi brat FIFA 15. Mada se ni njegova starija braća ne bi postidela svojom skupocenom šminkom i širokim osmehom. Ipak, deluje nam kao da je FIFA 16 pobednik salona lepote EA-ovih fudbalskih igara. Svi meniji su lepo ukomponovani i upotpunjeni sa pametno odabranim grafičkim detaljima. Muzika je, reklo bi se vrlo slična kao i prethodnih godina, tako da za ljubitelje Cece i Šabana ni ove godine nema lepih vesti. Ali pošto gotovo sigurno niko neće novu Fifu kupiti zbog muzike i menija, hajde da odmah pređemo na ono glavno, a to je sam gameplay, kao i neki od onih sitnih detalja koji doprinose sveopštem utisku koji odaje igra kojoj je ljubav prema fudbalskoj igri centralni motiv. Što se tiče atmosfere, kao što se i očekivalo, Fifa je još jednom opravdala očekivanja. Ubačene su nove navijačke pesme, novi stadioni, novi grafički detalji, novi vremenski uslovi. Pored potpune grafike za mečeve Premijer lige, ove godine imamo i potpunu grafičku obradu Bundeslige, što će svakako obradovati fanove u Nemačkoj, a sigurno i šire. Dresovi klubova su verno urađeni, i nije mali broj klubova koji poseduju i opciju izbora treće garniture dresova, što je svakako plus. A tu su i retro dresovi za poveći broj timova. Font imena na dresu više nije kao da su ga krave žvakale, razvučen od ramena do ramena bez obzira na broj slova od kog se prezime igrača sastoji. Ove godine su slova ujednačenih dimenzija, što je jedna mala, ali svakako pozitivnna promena. Kada je u pitanju gameply, porađeno je i na novim komandama, kao što su npr. direktan pas u noge, ili trčanje u trenucima kada ste okrenuti prema protivničkom igraču koji vodi loptu u napad. Dakle, vas igrač se više neće vući kao prebijena mlada, ukoliko želite da zadržite poziciju licem okrenuti prema igraču, što će vam malo olakšati održavanje pritiska na napadača. Ali ne očekujte čuda… Sve te male promene suštinski ne unapređuju igru. Čak je neke redefinisane komande, reklo bi se i unazađuju, kao na primer centaršut u prazan prostor. Držite L1 (ako igrate na Soniju) kada centrirate, i gle čuda – u većini slučajeva, uz dobar tajming, napadač će biti u velikoj prednosti. I skoro uvek će uspeti da bar udari loptu glavom i uputi je ka golu, a neretko će i postići gol. Ostaje da se vidi da li će ljudi iz EA-a ispraviti ovu nepravdu prema odbrambenim igračima koji će se tresti kao lišće na vetru kad budu osetili da vaš prstić poseže za čudesnom L1+centaršut komandom. Pogotovo ako se odlučite da igrate protiv kompjutera na nekoj od viših nivoa težine, budite spremni na teror koji će sprovoditi nad vama upotrebljavajući upravo taj metod centriranja. Jedna od novih opcija je i finta telom. Ukoliko je lopta u vašem posedu, a vi držite L1 i pomerate levu palicu, igrač će se ponašati kao da je dobio napad panike, ali nekada će ova finta biti i korisna, pogotovo ako ne igrate protiv kompjutera. Sve u svemu, što se tiče generalnog odziva komandi, reklo bi se da je i to malo popravljeno, ali ništa previše značajno. Ultimate team ove godine ima i novu opciju – draft mode, koja će vam omogućiti da uz uloženih 15.000 fut coinsa kreirate ekipu od 5 random ponuđenih igrača po poziciji. Prvo birate formaciju, naravno, a zatim kapitena koji može biti sa bilo koje pozicije, a uglavnom bude jedan od jačih igrača. Onda idete redom po pozicijama i izmenama. Možete igrati online i offline. Što više pobeda – veća nagrada. Pet vezanih pobeda je najviše i doneće vam najvrednije nagrade. Nagrade su isto vrednije i u zavisnosti od težine koju izaberete. Prvi put imate pravo da odigrate fut draft bez ulaganja novčića, pa vam savetujemo da ga pametno iskoristite. Svakako najveća izmena ove godine je mogućnost igranja sa ženskim nacionalnim ekipama. Ima ih ukupno 12 i moramo priznati da su sve face i frizure zaista verno urađene. Nakon poslednjeg svetskog prvenstva za žene, gledanost ženskog fudbala je drastično porasla, pa su ljudi iz EA-a naravno videli šansu da poguraju celu priču, a pritom i naravno zarade koji novčić ali svakako ne Fifa novčić. Od 12 odabranih ekipa, imaćete i mogućnost da izaberete aktuelne šampionke, selekciju SAD. Vredi napomenuti i da što se tiče “skill games”, dodati su novi izazovi koji će vam poslužiti kao dobar trening ili ubijanje vremena dok čekate da se učita vaš željeni meč. Na kraju kao zaključak, moglo bi se reći da FIFA ove godine nije pomerila granice ali je napravila jedan mali korak napred. A da li je dovoljan da bi se znatno udaljila konkurenciji… U to baš i nismo sigurni. Ali za sve one Fifine fanove, ovogodišnje izdanje će biti i više nego dovoljno da utoli njihove apetite. Popravljeno je par stvari koje su škripale a igra je i dodatno našminkana. Ništa spektakularno, ali poslužiće za ovu godinu.

PS4 The Pinball Arcade ProizvoÄ‘ač: Ostali Datum izlaska: 09.02.2014. Kolekcija od čak 22 legendarna flipera: - Tales of the Arabian Nights - Black Hole - Ripley's Believe It or Not! - Theatre of Magic - The Machine: Bride of Pin-Bot - Medieval Madness - Cirqus Voltaire - FunHouse - Gorgar - Monster Bash - Black Knight - Creature from the Black Lagoon - Harley-Davidson, 3rd Edition - Taxi - Elvira and the Party Monsters - No Good Gofers - Scared Stiff - Big Shot - Twilight Zone - Star Trek: The Next Generation - Attack from Mars - Genie Od stvaralaca Pinball Hall of Fame-a stigla je nova kolekcija flipera Pinball Arcade koja omogućuje ljubiteljima flipera da uživaju u najboljim fliperima svih vremena, kao što su Williams, Bally, Stern Pinball i Gotlieb. Igrači stvaraju svoju kolekciju kupovinom ili skidanjem sa interneta flipera koje žele da igraju, a svaki od njih je realistična simulacija flipera koja preciznost i autentičnost pravih flipera prenosi u igru. Autentičnost Pinball Arcade flipera ne možete da cenite jedino ako ste totalno neupućeni i nezainteresovani za ovaj vid zabave. Karakteristični zvučni efekti, udaranje loptice u bumpere i osvajanje poena, uz do detalja usavršenu grafiku i preciznost kontrola, čine ovu simulaciju najboljom do sada. Popularni fliperi Ripley's Believe It or Not, Black Hole, Theatre of Magic i Tales of the Arabian Nights su dostupni za igranje, a Circus Voltaire, Medieval Madness, Monster Bash, Creature from the Black Lagoon, Funhouse, Attack from Mars, Black Knight, Space Shuttle, Pin Bot, Big Shot i još mnogi drugi biće dostupni vremenom kao DLC sadržaji. Igra omogućuje i online turnire kao i dodatne modove kako bi izazov za igrače bio još veći, naročito kada se takmiče protiv prijatelja i drugih igrača. Verno tradiciji simulacija flipera, i sada su tu meniji i originalni oglasi i informacije o svakom fliperu ponaosob. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Velika Britanija

PS3 Crysis 3 Proizvođač: EA Datum izlaska: 01.01.2000. Limited edition verzija igre dolazi sa tri dodatna "dog tag-a", Hunter modulom za multiplayer (od starta su otključani luk i strele i dodaci) kao i XP bonusom. Ne postoji način da trećem licu, ženi, non-gaming prijatelju ili inteligentnoj hobotnici ispričate radnju Crysisa 3, a da toj osobi i vama makar na trenutak ne bude neprijatno. To je otprilike kao kada motate kanale i „ubodete” neki od nastavaka „Američkog nindže” sa Majklom Dudikofom, pa svi u sobi obore glavu. Crytekove igre oduvek su briljirale na tehničkom i posrtale na planu scenarija i režije, ali ovog puta disproporcija ima snagu vogonske poezije. Ova prelepa igra sa sumanutom pričom i karakterima koji su glumu učili u klasi profesora Rokoa Sifredija i Džindžer Lin počinje odmrzavanjem Propheta iz krio-kabine na brodu u njujorškoj luci, a ulogu Leje igra niko drugi nego Psiho, stari kolega iz Crysisa i Crysis Warheada. Prošlo je 20 godina od invazije Cepha na Njujork. Cell organizacija je ostatke grada stavila pod biokupolu da bi nesmetano krala tehnologiju i čovečanstvo držala u šahu. Na planeti više niko nije slobodan jer su svi u službi Cella, koji ugovorno obavezuje potrošače na dužničko ropstvo. Psiho i ekipa predstavljaju pokret otpora, kojem treba eksterni adut u borbi protiv beskrup... Urgh. Sve što zaista treba da znate jeste da vas čeka fajt pod kupolom u urbanoj džungli Menhetna. Imate nanoodelo koje vas prema potrebi čini nevidljivim ili neranjivim, imate arsenal vatrenog oružja koje se može on the fly podešavati po želji. A imate i luk i strelu... Kompozitni borbeni luk, koji vam dozvoljava da kokate bez razbijanja stealth moda, pored mini-igre hakovanja tureta i zaključanih vrata, najkrupniji je gameplay dodatak Crysisa 3. Borba lukom i strelom omogućava vam pravi stealth pristup, mada realne potrebe za tim nema, jer je gruba sila tradicionalno najbrža i najefikasnija alternativa. Crysis 3 je vrlo kratka igra, otprilike duplo kraća od prethodne, i barem tri puta manjeg obima od prvog Crysisa, što će izazvati pravo oduševljenje kod ljudi koji su pljunuli pedesetak evra za original. Sednete naoštreni pred računalo, naoružani kafom i nabrijani na celovikendnu megaavanturu, ali sve bude gotovo za pet sati, posle čega možete da igrate multiplayer ili nađete nešto smislenije da radite. U kampanju igre uloženo je vidno manje truda nego u onu iz prethodnog nastavka. Crytekovci već duže vreme tvrde da im je ovo poslednja „normalna” igra i da će se u narednom periodu u potpunosti posvetiti free2play pucačinama, koje se finansiraju mikrotransakcijama. Zbrzanošću i kompresijom trećeg Crysisa kao da su želeli da kažu: „Eto vam trojka da vas skinemo s dnevnog reda, a kada se sledeći put budemo videli, spremite kreditnu karticu, he-he-he!” Ako ni na čemu drugom, hvala im na tome što kraj nisu upropastili cliffhangerom – priča o Prophetu, Cellu i Cephu zaokružena je na relativno razuman način. Crysis 3 multiplayer imao je mesec dana otvorene bete, tokom kojih je svako mogao da ga proba i da zaključi da to što igra nudi na multiigračkom polju nije loše, ali da nije ni nešto što raspamećuje um i raščivijava čakšire. Progresija po nivoima, uobičajeni set modova uz jedan izuzetak, otključavanje gedžeta i opreme... Sve smo to, sem Hunters moda, već negde videli. Hunters je unikatni multiplayer mod Crysisa 3, u kojem vas igra deli u dva tima. Pripadnici prvog (lovci) naoružani su lukovima i permanentnim stealthom, dok su puleni drugog (Cell operativci) opremljeni automatskim oružjem i gedžetima, bolje su naoružani od prvih, ali su vidljivi i „na izvolte” lovcima. Cilj prvih je da pokokaju druge do isteka tajmera svake runde, cilj drugih je da prežive dok debela ledi ne zapeva... Svaki likvidirani Cell operativac respawnuje se kao Hunter, što opstanak preživelih čini progresivno težim. Zanimljivo u izvesnoj meri, nedovoljno samo po sebi.

PS3 Batman - Arkham Origins Proizvođač: WB Games Datum izlaska: 01.01.2000. Batman: Arkham Origins prikazuje nove neprijatelje, negativce koji su krenuli na Arkham City, a među njima prepoznajete sigurno Joker-a, Black Mask-a, Copperhead, Firefly-a, Deadshot-a, a u igri se pojavljuje još njih (Penguin, Mr. Freeze). Ovo je priča koja je prethodila Arkham Asylumu, kada je kriminal počeo da cveta u Gotham City-ju a Batman je tek krenuo svojim putem superheroja u borbi za pravdu. Crime Scene sistem je novina u Detective modu, u njemu ćete moći da pronađete i izanalizirate tragove i dokaze i rekonstruišete događaje na mestima gde su kriminalci izveli svoje akcije. Dinamična, bogata okolina dozvoliće vam pristup delovima grada gde prethodna igra nije, istraživaćete i nalaziti nova mesta gde se odvijaju kriminalne aktivnosti i sprečavati negativce da ih izvedu. Most Wanted su sporedne misije koje vas šalju u poteru za ucenjenim glavama, ukoliko vam dosadi da pratite glavnu priču. Novi neprijatelji, kao što je Armored Enforcer ili Martial Artist nateraće vas da drugačije pristupite borbi, ovde FreeFlow borba dobija svoj pravi značaj, a tu je naravno i pravo bogatstvo gedžeta koje Batman koristi u borbi i navigaciji kroz okolinu. U želji da bolje objasnimo motive autorskog tima, voljno smo vas izložili malom spoileru. You see, glavni negativac Arkham Originsa je naoko Black Mask, kriminalni kingpin kome je maska puna Betmenovog mešanja u njegove operacije, te momak odlučuje da mu uceni glavu na 50 miliona američkih dolara. Bogata ponuda privlači grupu legendarnih asasina, kojima će ovo biti prvi, sudbonosni susret sa Betmenom. Killer Croc, Copperhead, Bane, Deathstroke, Electrocutioner i nekolicina drugih dobija jednu noć da smakne Betmena i kešira premiju. A gde je klovnovski princ kriminala himself? Bliže nego što mislite :). Glavni „catch” Arkham Originsa, dakle, jeste prolog-priča o mladom Betmenu na početku karijere, koga u korumpiranoj gotamskoj policiji smatraju krimi viđilanteom i koji još nije upoznao svog najvećeg rivala. Pored zameranja plejadi super i manje super zločinaca, do kraja igre steći ćete poverenje inspektora Gordona i udariti temelje alijanse koja tolike decenije savršeno funkcioniše u stripovima i na filmu. Batman: Arkham Origins tehnički operiše na način koji je gotovo identičan sa Arkham City, osim gradske celine koja je prostranija i bogatija opcionim zanimacijama koje donose extra XP, upotrebljiv za podizanje borbenih karakteristika u skladu sa individualnim stilom igranja. Podela igre na open-world i skriptovane enterijere koji su deo glavne priče funkcioniše na način kome se nema šta zameriti. Svi „signature” momenti franšize su i dalje prisutni, što se ponajviše ogleda u fenomenalnom „freeflow” borbenom sistemu koji je gotovo neizmenjen u odnosu na Arkham City. Nekoliko novih protivnika i nekoliko svežih gedžeta donekle stoje u senci unapređene forenzike, koja vam se servira kao povremeni, krucijalni elemenat priče. Rekonstrukcija ubistva/eksplozije/paljevine/whatever kroz analizu mesta zločina je detaljna, ali pojednostavljena u smislu da se ne možete zaglaviti niti fejlovati. Na prezentaciju detektivskog aspekta Betmenove ličnosti treba baciti veći akcenat, ali ovo je svakako dobar početak. Što se tiče opcionih zanimacija koje možete rešavati u otvorenom segmentu igre, ponovo imamo solidnu dozu Riddlerovih zagonetki (u igri se mladac još zove Enigma), dopunjenu sporednim questovima nalik na razminiranje Anarkyevih bombi, rešavanje „crime in progress” situacija i drugih zadataka, koje će vam vreme potrebno za stoprocentno kompletiranje igre i te kako produžiti. Velika novost u odnosu na prethodne igre je multiplayer. Njegova osnova je borba tri tima jednih protiv drugih: Bejnovi henčmeni protiv Džokerovih gunova protiv Betmena i Robina. Sistem je solidno zamišljen, ali je mehanički problematičan, jer su heroji, zbog stealtha, previše srozani i oslabljeni. Krupan problem je i odsustvo online igrača, koji možda nisu ni svesni činjenice da igra ima multiplayer... Da li je Batman: Arkham Origins dobra igra? U stranim igračkim glasilima, kritika funkcioniše kao javno glasanje na plenumu saveza komunista: kada prvi „veliki” sajt/magazin osudi i osmudi neku igru, većina drugih „autleta” papagajski prepričava stav prvog, razvlačeći tuđe kritike kao testo puno glutena. Novom Betmenu zameraju da „nije originalan i da funkcioniše na način koji je isti kao prethodna igra”, što je zamerka koja je izvađena iz mraka nečije zadnjice. „Svet kompjutera” odbacuje takve jadne principe pseudožurnalistike i javno tvrdi da je Batman: Arkham Origins odlična stvar, ne genijalna kao prethodne dve igre, ali savršeno kompetentna i veoma zabavna igra koja će vam obezbediti tonu zabave, odnosno pet tona ako ste zagriženi Betmenov fan. Nešto niža ocena u odnosu na dve prethodne Arkham igre posledica je bagova tehničke prirode, koji ni nakon mesec dana nisu do kraja pečovani. Povremeno beskonačno propadanje pri doskoku i uranjanje u teren, nestajanje bosa usred fajta, nestajanje zvuka i pozadinske muzike, resetovanje progresa u multiplayeru i druge tehničke bubice znaju da budu prilično iritantne, mada vas neće sprečiti da igru kompletirate. Koren ovih problema možda leži u činjenici da igru nije radio britanski Rocksteady, već da je iskovana od strane Warner Bros. studija u Montrealu. Glumačka ekipa je takođe nova: umesto Marka Hamila, Džokeru glas sada daje Troj Bejker (ko god da je Troj Bejker...), a ni Betmenove redove više ne izgovara isti čovek. Srećom, novaci su posao odradili na iznenađujuće dobar način, tako da zamerki na glumačku ekipu nemamo.