Beograd štamparija Drag.gregorića 1931 odlično očuvana potpis prethodnog vlasnika na predlistu

Povez: meki Izdavač: Nolit, Beograd Godina izdanja: 1979 Obim: 374 Stanje: odlično

FRIDA KALO D N E V N I K INTIMNI AUTOPORTRET C L I O 2002 BIBLIOTEKA KLEPSIDRA a) КАЛО, ФРИДА (1907-1954) - ДНЕВНИЦИ ................................................................ Uvodna reč: KARLOS FUENTES Raskrinkavanje mita? (Napomene za čitanje Dnevnika Fride Kalo) KAREN KORDERO RAJHNMEN Sada ili živeti u Kojoakanu OLIVIJE DOBROAZ Frida i Frida : od boje do reči GRASIJELA MARTINEZ-SALSE TRANSKRIPCIJA DNEVNIKA SA KOMENTARIMA HRONOLOGIJA BIBLIOGRAFIJA Frida Kalo - ikona meksičkog slikarstva LEPOSAVA MILOŠEVIĆ-SIBINOVIĆ ................................................................ 8 TABLI U BOJI (KOLORU) + ILUSTRACIJE CRNO-BELE SLIKA AUTORKE TVRDE KORICE LATINICA ŠIVEN POVEZ 20 CM 234 STRANICE NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT KOLEKCIONARSKI, 2002 Ekstra za POKLON *******

ПРАВОСЛАВЉЕ ПРЕГЛЕД УЧЕЊА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ СЕРГИЈ БУЛГАКОВ КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА НОВОГ САДА НОВИ САД 1991 а) Православље .......................................................... Предговор Проф. др НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ Р е ф е р е н ц е Црква Свето писмо Свето предања Црквена хијерархија Јединство цркве Светост цркве Верско учење Свете тајне Освећујућа сила Цркве Поштовање Богородице Поштовање светаца у православљу Богослужење у православљу Икона у православљу Иконопоштовање у православљу Мистика у православљу Етика у православљу Православље и држава Православље и привредни живот Православље и апокалиптика Православна есхатологија Православље и неправославље ........................................................... Поговор о животу и стваралаштву оца Сергија Булгакова (Д.Зандер) Ћирилица Тврде корице Шивен повез Обележивач страница 283 странице ОДЛИЧАН ПРИМЕРАК

DUH I ŽIVOT ISTOČNE CRKVE ERNST BENZ SVJETLOST S a r a j e v o 1 9 9 1 BIBLIOTEKA KRUGOVI R e f e r e n c e I. PRAVOSLAVNA IKONA II. LITURGIJA I SAKRAMENTI III. DOGMA IV. USTAV I PRAVO PRAVOSLAVNE CRKVE V. NACIONALNE CRKVE, ŠIZMATIČKE CRKVE, EMIGRANTSKE CRKVE VI. MONAŠTVO VII. POSLANJE I ŠIRENJE PRAVOSLAVNE CRKVE VIII. PRAVOSLAVNA KULTURA IX. ETIČKE IDEJE PRAVOSLAVLJA X. POLITIČKE IDEJE PRAVOSLAVLJA XI. RIM, BIZANT, MOSKVA XII. RUSIJA I EUROPA XIII. PRAVOSLAVLJE UNUTAR DAANŠNJEG EKUMENIZMA XIV. VELIČINA I SLABOST PRAVOSLAVLJA ...................................................... Bibliografija Crteži, sheme Kazalo imena i pojmova Latinica Tvrde korice Šiven povez 2 4 5 stranica NEKORIŠĆENO

izdanje rajha slike pripadnika naroda koji žive u jugosviji ikone karađorđevići ... stanej kao na slici

RAZGOVORI SA STALJINOM MILOVAN ĐILAS KNJIŽEVNE NOVINE BEOGRAD 199O IZABRANA DELA MILOVANA ĐILASA MILOVAN ĐILAS Treći moćni čovek u hijerarhiji komunističke Jugoslavije. Čovek koji se sastao i razgovarao sa Staljinom. Najveći komunistički disident i kovertit u svetskom komunističkom pokretu posle Drugog svetskog rata, proveo u zatvoru komunističke Jugoslavije preko 8 godina zbog napisanih /t e k s t o v a/ u novinama i knjigama. Knjige su mu prevedene na preko 5O jezika, u bezbroj izdanja. Na Zapadu je bio ikona. Tražen u svetu, proučavan, čitan. Zalagao se za višestranački sistem, slobodne izbore, protiv monopola jedne partije, protiv kulta jednog čoveka, za privatnu svojinu! Njegove ideje bile su jeres u komunističkoj Jugoslaviji! Sledila su tajna suđenja i robija ! Pred Drugi svetski rat, dok je KPJ bila u ilegali, i za vreme rata, bio je beskompromisni zagovornik sprovođenja partijske politike i terete ga za mnoge zločine počinjene u Crnoj Gori nad neistomišljenicima !!! U svakom slučaju kontroverzan čovek, izvanrednog integriteta !!! (Mihajlo Grušić) R e f e r e n c e Zanosi Sumnje Razočaranja Staljinova ličnost O Staljinu, valjda poslednji put ......................................................... Pogovor: ZORAN GLUŠČEVIĆ Registar imena Latinica Tvrde korice Šiven povez 1 6 7 stranica Pažnja !!! Pažnja !!! Pažnja !!! NEKORIŠĆENO NEOTVORENO NEČITANO ODLIČAN PRIMERAK *********

EDIDIT INSTITUTUM SLAVICUM PRAGAE 1 - 4 KOMPLET Spomenici srpske srednjovekovne umetnosti. Četiri mape sa reprodukcijama čuvenih srpskih, vizantijskih i evropskih majstora. Bogato ilustrovano. Tekst na nemačkom, francuskom i češkom jeziku. Mape 2 , 3 i 4 veoma dobro očuvane a mapa 1 slabije Tags: Slikarstvo Ikone Freske Vizantija Srbija 18.06.2021

КНЕЗ ЈЕВГЕНИЈ ТРУБЕЦКОЈ ИСТИНА У БОЈАМА ЛОГОС / ОРТОДОКС БЕОГРАД 1994 РУСКИ БОГОТРАЖИТЕЉИ а) ЦРКВЕНО СЛИКАРСТВО - ФИЛОЗОФСКИ АСПЕКТ ................................................................ Р Е Ф Е Р Е Н Ц Е 1. ДУХОВИЂЕЊЕ У БОЈАМА 2. ДВА СВЕТА У ДРЕВНО-РУСКОМ ИКОНОПИСУ 3. РУСИЈА У ЊЕНОЈ ИКОНИ ................................................................. БРОШ ЋИРИЛИЦА 93 СТРАНИЦЕ НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 1994 Екстра за ПОКЛОН ********** г461

GORDANA ŽIVKOVIĆ ČOVEK I CRKVA U VRTLOGU KRIZE ŠTA NAM NUDI PRAVOSLAVLJE DANAS ? GRADINA NIŠ 1 9 9 3. БИБЛИОТЕКА СИНТЕЗЕ a) ПРАВОСЛАВЉЕ - ЗБОРНИЦИ b) ДРУШТВЕНА КРИЗА - РЕЛИГИЈА - ЗБОРНИЦИ c) ЦРКВА - ДРЖАВА - ЗБОРНИЦИ Предговор: ИРИНЕЈ БУЛОВИЋ: ПРАВОСЛАВЉЕ, СВЕТОСАВЉЕ И ДУХОВНОСТ ... ................................................................ Р е ф е р е н ц е ЧОВЕК И ЦРКВА У ВРТЛОГУ КРИЗЕ ИЗАЗОВ ПРАВОСЛАВЉА ПРАВОСЛАВЉЕ И ДРУШТВО ИСТОРИЈА И КУЛТУРА У ТЕИСТИЧКОМ КЉУЧУ ФЕНОМЕНОЛОГИЈА ПРАВОСЛАВЉА ИСКУСТВО СУЧЕЉАВАЊА И ДУХ РАЗИЛАЖЕЊА .................................................................. С а д р ж а ј - Irinej Bulović: PRAVOSLAVLJE, SVETOSAVLJE, DUHOVNOST - Vladeta JerOtić: ŠTA NAM NUDI PRAVOSLAVLJE DANAS - GorDana Živković: KRIZA I RELIGIJA - Milorad Lazić: VERA I KULTURA - Velimir Popović: LIČNOST I IDENTITET U HRISTOCENTRIČNOJ PSIHOLOGIJI - Siniša Jelušić: IKONA I PREOBRAŽAJ - Sreten Petrović: PRAVOSLAVLJE KAO IZAZOV SVETU MODERNE - Zoran Milošević: ZAŠTO U SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI NEMA KLERIKALIZMA - Žarko Vidović: KRIZA I PRAVOSLAVLJE - Dimšo Perić: CRKVA I DRŽAVA - Dragan Subotić: PRAVOSLAVLJE IZNAD ISTOKA I ZAPADA U BOGOSLOVSKOJ MISLI NIKOLAJA VELIMIROVIĆA I JUSTINA POPOVIĆA - Duško Timić: KRIZA SRPSKOG NACIONALNOG IDENTITETA I PRAVOSLAVLJE - Zoran Gluščević: PRAVOSLAVLJE I SRPSKA TRADICIONALNA KULTURA - Veselin Ilić: KULTNA I RELIGIJSKA SVEST U SREDNJEVEKOVNOJ KULTURI SRBA - Enriko Josif: ZAVEŠTANJE PRAVOSLAVLJA U POSLEDNJEM NAŠEM VREMENU - Dragoljub Đorđević: PREMA SOCIOLOGIJI PRAVOSLAVLJA I PRAVOSLAVNE CRKVE - Darko Tanasković: OD DOKTRINARNE BLISKOSTI DO ISTORIJSKE UDALJENOSTI - Dušan Pajin: PRAVOSLALJE DANAS - Predrag Dragić Kijuk: HRIŠĆANSTVO BEZ HRISTA .............................................................. ЋИРИЛИЦА Б Р О Ш 21 ЦМ 224 СТРАНИЦЕ НЕКОРИШЋЕНО КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК, 1993. ОДЛИЧНО OČUVAN PRIMERAK

JEVREJSKI MITOLOŠKI REČNIK Prof. dr RADMILO PETROVIĆ Centar za mitološke studije Srbije - Rača i Filozofski fakukltet u Kosovskoj Mitrovici 2 O O 3 a) Jevreji - Religija b) Ikone - Vinica - 5-6 vek c) Oneka - Motivi - Menora - Čelarevo - Srednji vek d) Iluminacije - Jevrejski rukopisi ........................................................... Pažnja !!! 16 tabli ilustracija u boji !!!!!!!!!!! Ilustracije Latinica Tvrde korice Omot Šiven povez 4OO stranica NEKORIŠĆENO NEOTVORENO Izvrsno za poklon !!!!!!!!!!!!!

LJUBISAV ANDRIĆ RAZGOVOR SA MILANOM KONJOVIĆEM BROJ 008 + GRAFIKA + POSVETA + POTPIS SLIKARA NOVA6 Izdavač: SLOBODAN MAŠIĆ BEOGRAD 1985 Biblioteka NOVA 6 ... RazGovor u Novom Sadu, jula 1982 - avgust 1985. sa znamenitim srpskim slikarem Milanom Konjovićem .... MILAN KONJOVIĆ Rođen: 1898 Umro: 1993 R e f e r e n c e - Milan Konjović: G R A F I K A - Ka razGovoru - Samim sobom - Ikona iz peći - Od SomБora do SomБora - Pre i posle rata - ObRačun s Pikasom - Slikati svoju viziju - Bojom sve reći - Čemu slikarstvo - U umetnosti nema laži - Pred tajnom sveta - Biti slikar - Ko je Milan Konjović - Milan Konjović u razGovoru / uvod u bibliografiju - Bibliografija - Registar - Beleška o piscu ........................................................ Obrati pažnju na sledeće! 1. /P O S V E T A slikara / + .. /P O T P I S / slikara ispod naslova unutar korica knjige 2. /G R A F I K A/ 8/50 koju je slikar potPisao 3. /N U M E R I S A N/ primerak - broj 008 od numerisanih 050 ... Prvih 50 primeraka knjige Razgovor sa Milanom Konjovićem ....numerisano je brojevima od 001 do 050 ... BROJ OVOG PRIMERKA JE 008 ... Milan Konjović - a u t o r potpisane grafike !!! FOTOGRAFIJE: - Robert VALAI - Zoran KRŠLJANIN - Ivo ETEREOVIĆ - Anonim FOTOGRAFIJE su vlasništvo Milana Konjovića... LATINICA TVRDE KORICE ŠIVEN POVEZ 164 STRANICA IZUZETAN i NEPONOVLJIV UMETNIČKI ARTEFAKT! BIBLIOFILSKA VREDNOST ********* KOLEKCIONARSKA VREDNOST ******** UMETNIČKA VREDNOST ********** DIZAJN KNJIGE - VREDNOST PO SEBI FINANSIJSKA VREDNOST KNJIGE KOJA ĆE VREMENOM SAMO RASTI *******

Аутор - особа Radojčić, Svetozar, 1909-1978 = Радојчић, Светозар, 1909-1978 Наслов Ruganje Hristu na fresci u Starom Nagoričinu / Svetozar Radojčić Врста грађе сепарат ; одрасли, озбиљна (није лепа књиж.) Језик српски Година 1939 Издавање и производња Zagreb : [b. i.], 1939 (Zagreb : Tipografija) Физички опис 20 str. : ilustr. ; 25 cm ISBN (Broš.) Напомене Napomene i bibliografske reference uz tekst Zusammenfassung P. o.: `Narodne starine` ; knj. 14. Предметне одреднице Иконе -- Ликови -- Исус Христос

ИЗОХИМЕНЕ СРПСКЕ КУЛТУРЕ ЖЕЉКО СИМИЋ АРТ ПРИНТ Бања Лука 2 0 1 5 КРАЈИНА ПЛУС Р е ф е р е н ц е Хајдегер Дерида Дух Духовност Техника Духовни идентитет Српске изохимене Исидора Секулић Милан Кашанин Момчило Настасијевић Идеал усредсређивања Српски национални карактер Ствараоци као иконе националног идентитета Слободан Јовановић Културни образац Полуинтелектуалац Стање духовности у постмодерној епоси западних друштава Техницизам Дириговано распадање субјективитета Криза европског идентитета Демистификација либерално-демократског идентитета Будућност Србије .......................................................... Брош Ћирилица 144 странице некоришћенО

PLATON I INTERNET KIERON O`HARA ESOTHERIA B e o g r a d 2 O O 3 IKONE SAVREMENE KULTURE a) Platon (427pne-347pne) - Teorija saznanja b) Internet c) Saznanje ....................................................... R e f e r e n c e Platon Naučna ekonomija Saznajna ekonomija Znanje Epistemologija Skepticizam KNOW-HOW Opravdano verovanje Istinito verovanje Informacije Internet World Wide Web Značenje Web-a Semantički Web Podatak Znanje Tehnologija Organizacije Upravljanje znanjem Alhemija XXI veka ......................................................... Prvo izdanje !!! Broš Latinica 7 O stranica KondicijA: 1O

UMETNOST I UMETNICI , Milan Kašanin , Jugoistok Beograd, 1943. godine tvrd povez, format 24,5 x 33 cm , 234 str. ćiriilica Bogato ilustracijama crno-belim i u boji sadržaj : Umetnost i umetnici ; Srpski srednjovekovni portret ; Freske u Dečanima ; Ohridske ikone ; Srpska srednjovekovna skulptura ; Civilna i vojna arhitektura u srednjovekovnoj Srbiji ; Grad Maglič : Oltarske slike u crkvi na Dančama ; Nikola Božidarević; Mihailo Hamzić ; Rembrantov Kvint Fabije Maksim ; Prado u Ženevi ; Memlingova izložba u Brižu; Odlično očuvana, bez natpisa i podvlačenja. Stranice su požutele od prašine, za tu godinu izdanja nema nikakvih oštećenja

MK3 60465) Priča o Mariji Džones , Britansko i inostrano biblijsko društvo Beograd, bez godine izdanja ( kraj XIX i početak XX veka, Originalni naslov : The story of Mary Jones and her Bible Priča o Meri Džons i njenoj Bibliji inspirisala je osnivanje Britanskog i stranog biblijskog društva. Meri Džons (16. decembar 1784 – 28. decembar 1864) bila je devojčica iz Velsa koja je sa petnaest godina prepešačila dvadeset i šest milja bosa da bi kupila primerak velške Biblije od Tomasa Čarlsa .On je zatim iskoristio njenu priču da predloži Religioznom traktatskom društvu da osnuje novu organizaciju koja će snabdevati Vels Biblijama. Meri Džons je postala nacionalna ikona do kraja devetnaestog veka i bila je značajna figura u velškom nekonformizmu. Njeni roditelji su bili pobožni kalvinistički metodisti, a i sama je ispovedala hrišćansku veru sa osam godina. Pošto je naučila da čita u školama koje je organizovao Tomas Čarls, njena goruća želja bila je da poseduje sopstvenu Bibliju. Najbliži primerak nalazio se na farmi dve milje udaljenoj od njene male kolibe, i nije bilo primerka u prodaji u njenoj okolini. Najbliže mesto gde je mogla pronaći Bibliju nalazilo se od 26 milja (42 km) od nje. U to vreme velške Biblije su bile retke. Pošto je štedela šest godina dok nije sakupila novaca da plati svoj primerak, krenula je jednog jutra u proleće 1800. za Balu i prepešačila 26 milja preko planinskog terena, bosa kao i obično, da bi dobila primerak od Tomasa Čarlsa, jedinog prodavca Biblija u ovoj oblasti. Prema tradiciji, utisak koji je na njega ostavila ova poseta Meri Džons naterao je Čarlsa da predloži Savetu Religioznog Traktatskog društva formiranje Društva za snabdevanje Velsa Biblijama. Priča o Meri Džons prvi put je objavljena 1. decemba 1878 godine. brošura, mek povez, ilustrovana naslovna korica u boji, crno bele ilusteacije u tekstu , ćirilica, 31 strana RETKOST !

O zapadnim veroispovedanjima i protestantskim sektama 1861 godina autor : Beneskriptov Evgraf Afanasievič Beneskriptov, Evgraf Afanasevich (1810 - 1863), pisac, protojerej, magistar Petersburške teološke akademije u kojoj je bio prvofesor nemačkog jezika, a zatimuporednog bogoslovlja . Njegova glavna dela su: `O izvorima hrišćanskog veropoznanja po učenju Pravoslavne-katoličke crkve, u poređenju sa učenjima luterana o ovoj temi` (Sankt Peterburg, 2. izd., 1861.); `O zapadnim religijama i protestantskim sektama. Istorijski obris` ( Sankt Peterburg, 1861); `Gramatički kurs nemačkog jezika. Izdanje I. Etimologija` (Sankt Peterburg, 1847), br. II: `Sintaksa` (Sankt Peterburg, 1850); „Na molitvu Gospodnju“ (Sankt Peterburg, 1847); `Legenda o svetoj čudotvornoj ikoni Blažene Djevice Marije svih koji tuguju na radost` (Sankt Peterburg, 1859). `Biografski rečnik studenata Sankt Peterburške teološke akademije, 1814 - 1869`. (Sankt Peterburg, 1907). tvrd povez , format 16 x 23,5 cm , 122 strane, ruski jezik , stari pravopis ,

STUDIJE O SRPSKOJ UMETNOSTI XVIII VEKA DINKO DAVIDOV SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA B e o g r a d 2 О О 4 КОЛО XCVI КЊИГА 635 а) Ликовна уметност - Барок - Србија 18в б) Графика, српска - 18в ц) Црквено сликарство - Војводина - 18в ...................................................... I Грб Србије Манастир Хиландар на бакрорезима Светогорска графика - позновизантијски и барокни израз Култ светог кнеза Лазара и његов лик у српској графици Бакрорезни прилози Захарије Орфелина у `Историји Петра Великог` Kтитори и приложници српске графике XVIII века II О руско-украјинским и српским уметничким везама Кијевски утицаји на српску уметност Иконе Николајевске цркве у Старом Сланкамену Барокни иконостас Јована Поповића у Александрову Ведуте и планови Темишвара Р е г и с т а р .................................................... Књига из легендарног плавог Кола СКЗ Белешка о писцу Резимеа на немачком или француском језику Слике у /б о ј и/ и црно-беле Ћирилица Тврде корице Шивен повез 334 странице НЕКОРИШЋЕНО ПерфекТТТТТ Кондиција: 1О +++++

PITER BRUK OTVORENA VRATA C L I O BEOGRAD 2006 ARS scena a) BRUK, PITER (1925-1922) - BIBLIOGRAFIJE b) POZORIŠTE c) GLUMA ............................................................... PITER BRUK, jedan od najuticajnijih pozorišnih reditelja 20. veka umro je u 98. godini života. Rođen u Velikoj Britaniji, veliki deo svoje karijere proveo je u Francuskoj, gde je na čelu svog pariskog teatra `Buf di nor` preispitivao teatarsku formu! Krajem 60.- tih godina 20. veka, posle desetine uspeha, među kojima i postavki brojnih komada Šekspira i rada sa velikanima od Lorensa Olivijea do Orsona Velsa, odlučio je da dođe u Francusku, gde je počeo svoj eksperimentalni period obeležen teorijom `PRAZNOG PROSTORA`! Kultni umetnik REŽIRAO je više od 100 komada i razvio teoriju o PRAZNOM PROSTORU kako bi publici ostavio mašti na volju ******* Smatra se ikonom AVANGARDNOG POZORIŠTA ********* (Mihajlo Grušić) ................................................................ Pogovor OGNJENKA MILIĆEVIĆ 12 FOTOGRAFIJA U BOJI 3 FOTOGRAFIJE CRNO-BELE TVRDE KORICE OMOT LATINICA ŠIVEN POVEZ 89 STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT KOLEKCIONARSKI PRIMERAK *********** R e t k o ********* Ekstra ********

GAVRIL STEFANOVIĆ VENCLOVIĆ MILORAD PAVIĆ SKZ BEOGRAD 1 9 7 2 KOLO LXV KNJIGA 437 GAVRIL STEVANOVIĆ VENCLOVIĆ (1680-1749?) ... Ta tajanstvena barokna ličnost, besednik, erudita, anto/Logičar, esejist, ikono/Pisac i tvorac drame na srpskom jeziku, baRokni enciklopedist i racionalist koji je u svojim rukopisima s/Proveo 100 godina /p r e/ Vuka jednu jezičku i jednu pravoPisnu re/Formu, sveštenik, iluminator, preVodilac i pesnik, oStao je do danas /n e p o z n a T/ srpskoj čitalačkoj publici! Živeo u XVIII veku (1680-1749)... Te prve godine, 1711. iz/Roni iz mraka ranog XVIII veka. Blizu /20.000/ strana Venclovićevih spisa o/Stalo je do danas u rukopisu. Njegov život proTekao je oMeđen /s e o b a m a/ Srba... Dragocena knjiga o jednom od /n a j u m n i j i h/ Srba u vaskolikoj srpskoj istoriji! (Михајло Грушић) ........................................................... Књига из легендарног плавог Кола СКЗ!!! Ćirilica, Tvrde korice, Šiven povez, 326 strana НЕКОРИШЋЕНО ПерфекТТТТТ Kondicija: 10

zajedničke molitve anglikanstvo Teologija Služba i bogosluženje hrišćanstvo Pozadina i istorija Anglikanska zajednica Nastavlja se anglikanstvo ikona Hrišćanski portal molitvenik koji se koristi u anglikanskoj zajednici i drugim hrišćanskim crkvama koje su istorijski povezane sa anglikanstvom. Prvi molitvenik, objavljen 1549. u vreme vladavine engleskog kralja Edvarda VI, bio je proizvod engleske reformacije nakon raskida sa Rimom. Delo iz 1549. bio je prvi molitvenik koji je obuhvatao kompletne oblike službe za svakodnevnu i nedeljnu bogosluženje na engleskom. Sadržao je jutarnju molitvu, večernju molitvu, Litiju i Sveto pričešće, a takođe i povremene službe u celini: naredbe za krštenje, krizmu, venčanje, „molitve sa bolesnicima“, i opelo. Takođe je u celosti izneo „pravila“ (to su delovi službe koji su se menjali iz nedelje u nedelju ili, ponekad, svakodnevno tokom cele Crkvene godine): uvode, zbornike i čitanja poslanica i jevanđelja za nedeljnu službu Pričešće. Starozavetna i novozavetna čitanja za svakodnevnu molitvu navedena su u tabelarnom formatu, kao i psalmi i pesme, uglavnom biblijske, koje je bilo predviđeno da se izgovaraju ili pevaju između čitanja.[1] Knjigu iz 1549. ubrzo je nasledila revizija iz 1552. koja je bila više reformisana, ali iz iste uređivačke ruke, one Tomasa Krenmera, nadbiskupa od Kenterberija. Korišćen je samo nekoliko meseci, pošto je posle smrti Edvarda VI 1553. njegova polusestra Marija I obnovila rimokatoličko bogosluženje. Marija je umrla 1558. godine, a 1559. godine Elizabeta I je ponovo predstavila knjigu iz 1552. sa modifikacijama kako bi je učinila prihvatljivom za vernike i sveštenstvo koji su više tradicionalno nastrojeni. Jakov I je 1604. naredio neke dalje izmene, od kojih je najznačajnija dopuna katihizisa jednog odeljka o Tajnama; ovo je rezultiralo Knjigom zajedničkih molitava iz 1604. godine. Nakon burnih događaja oko Engleskog građanskog rata, kada je Molitvenik ponovo ukinut, objavljena je još jedna revizija kao molitvenik iz 1662. godine.[2] To izdanje ostaje zvanični molitvenik Engleske crkve, iako su tokom kasnijeg dvadesetog veka alternativni oblici koji su bili tehnički dopuni u velikoj meri istisnuli Knjigu zajedničkih molitvi za glavno nedeljno bogosluženje većine engleskih parohijskih crkava. Različite permutacije Knjige zajedničkih molitvi sa lokalnim varijacijama se koriste u crkvama unutar i izvan anglikanske zajednice u preko 50 zemalja i preko 150 različitih jezika.[3] U mnogim od ovih crkava, molitvenik iz 1662. ostaje merodavan čak i ako su ga druge knjige ili obrasci zamenili u redovnom bogosluženju. Tradicionalni luteranski, metodistički i prezbiterijanski molitvenici na engleskom jeziku pozajmljeni su iz Knjige zajedničkih molitvi, a obredi venčanja i sahrane našli su svoj put u onima drugih denominacija i na engleskom jeziku. Poput verzije Biblije kralja Džejmsa i Šekspirovih dela, mnoge reči i fraze iz Knjige zajedničkih molitvi ušle su u uobičajeni govor. kozni povez 1912 469 + 207 strana prvih par listova ima fleku kao sto se vidi na jednoj od slika unutra dobro ocuvana

Srpski slikari Lazar Nikolić,dr.Vladimir Nikolić Zemun 1895.g *01*2020 Srpski slikari Prilog kulturnoj povestnici srpskog naroda Lazar Nikolić, Vladimir Nikolić: `Srpski slikari`, Zemun 1895. godine Srpski slikari : prilog kulturnoj povestnicu srpskog naroda, napisali Lazar Nikolić ,dr.Vladimir Nikolić , Zemun 1895.g Srpski slikari - Prilog kulturnoj povestnici srpskog naroda (1895) Lazara Nikolića i dr Vladimira Nikolića Zemun : Štamparija Jove Karamat, 1895.g lazar Nikolić `Golubov` (Jarkovac, 29.03.1824 — Dobrica, 24.03.1889) je bio učitelj, istoriograf i slikar. Predgovor / Vladimir Nikolić: str. I-IV. Fotografija izdavača,V, 192 str. : slika L. Nikolića ; format: 18 cm. Tvrd povez ,IV.str.-predgovor, 192.strana +, 2.sadržaj,ćirilica,format: 19,5 x 12,5 cm stanje: vrlo očuvana-uredna-nema ispisivanja, ima potpis bivšeg vlasnika iz sadržaja: -1* predgovor, -2* Nekoliko srpskih slikara, -3* Spomenici starog srpskog slikarstva, -4* Predstavnici Novijeg našeg slikarstva, -5* Teodor Ilić Češljar, -6* Konstantin Grigorijević Danil, -7* Jošt nekoliko srpskih veštaka, -8* Fr.Kanic o srpskom slikarstvu, -9* K.G.Danil (Danilo Petrović) i njegova slikarska škola, -10* uspomene na srpskog slikara K.G.Danila,- 11* Marko Zavišić mlađi, -12* Konstantin Arsenović.prota pančevački, -13* Konstantin Grigorijević Danil, -14* Lazar Nikolić, 15* -Nikola Mišić, -16* Zaharija Orfelin * * * Lazar Nikolić Datum rođenja:29. mart 1824.,Mesto rođenja Jarkovac Datum smrti,24. mart 1889. (64 god.),Mesto smrti Dobrica Bio je učenik - pomoćnik i biograf slavnog slikara Konstantina Gligorijevića Danila. Pripravnički učiteljski tečaj završio je kod direktora banatskih graničarskih škola Jovana Pantelića. Radni vek (43 godine) je proveo kao srpski narodni učitelj u banatskom selu Dobrici. Bavio se tokom života pod uticajem Danilovim -kojem je bio pomoćnik `mešaja`, amaterski slikanjem (od 1852) i publicistikom. Po završetku radova u crkvi u Dobrici 1855. godine, dobio je ponudu od komande Belocrkvanske regimente, od pukovnika Himelića da uzme stipendiju i nastavi usavršavanje na Bečkoj akademiji. Ponudu nije prihvatio jer je već bio zasnovao porodicu, koju nije mogao ostaviti. Uradio je za života ukupno 235 različitih slika - najviše portreta i ikona. Ikone je slikao za Crepaju, Orlovat, Deliblato, Margitu, Pančevo i Dobricu. Naslikao je svoj autoportret uz pomoć ogledala, i portret majke Teodore. Pisao je za srpske listove feljtone o Konstantinu Danijelu i Teodoru Iliću Češljaru, te drugim srpskim umetnicima, savremenicima. Sa svojim sinom Vladimirom zemunskim advokatom, uradio je puno na glorifikaciji srpskog slikara iz Bečkereka, Danila. Portretisao ga je po fotografiji 1895. godine, narudžbinom sina Vladimira, slikar Uroš Predić. Umro je u 65-oj godini života u Dobrici. Posthumno mu je objavljeno istoriografsko delo, pisano po želje Natoševićevoj 1876—1877. godine: `Hronika mesta Dobrice u Banatu` (2002) Vladimir Nikolić (1857-1922) Velelepni Patrijaršijski dvor i Bogoslovija u Sremskim Karlovcima, Vladičanski dvor i zgrada današnje gimnazije `Jovan Jovanović Zmaj` u Novom Sadu, Preparandija i Kronić palata u Somboru samo su neka od dela arhitekte Vladimira Nikolića. Reč je o čoveku koji spada u red najznačajnijih srpskih arhitekata s kraja 19. i početka 20. veka na prostoru današnje Vojvodine. Projektovao je niz značajnih objekata u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu, Somboru i drugim vojvođanskim gradovima, koji i danas predstavljaju prvoklasne primere arhitektonskog nasleđa srpskog naroda u nekadašnjoj Austrougarskoj. Vladimir Nikolić je rođen u Senti 1857. godine, a krstio ga je kao kapelan u crkvi Georgije Branković, koji će kasnije postati patrijarh. Nikolić je studirao prvo u Minhenu pa u Beču gde je apsolvirao arhitekturu na Politehnikumu, ali diplomski rad nikada nije odbranio. Tako je kao apsolvent došao u Beograd i dobio mesto u Ministarstvu građevina Kraljevine Srbije, gde je radio devet godina. - O ovom periodu njegovog života nema puno podataka i pouzdano se zna samo za jedan njegov projekat, zgradu leskovačke Gimnazije, koja je stradala u savezničkom bombardovanju 1944. godine . -Godina 1892. predstavlja prekretnicu u njegovom radu. Tada je na poziv patrijarha srpskog Georgija Brankovića prešao u Sremske Karlovce i uradio projekat Patrijaršijskog dvora. Vladimir Nikolić je najveći deo svog života proveo u Sremskim Karlovcima, gde je i sahranjen

59455) Lekcije iz pravoslavnog hrišćanskog poučavanja 1912 godina tvrd povez, format 16 x 21,5 cm , ruski jezik, 332 + 16 strana , ponegde obeležavano grafitnom olovkom po marginama , Sadržaj 1. Koncept morala. Moralna potreba u čoveku. moralni smisao 2. Prirodni i moralni zakon. Savest, njene manifestacije 3. Slobodna volja. Njen dokaz. Neuspeh determinizma. Razna stanja moralne slobode 4. Načela morala u skladu sa stavovima o smislu i svrsi života, njihova procena. Zajedništvo sa Bogom kao istinsko najviše dobro čoveka 5. Suštinska veza morala sa religijom. Nemoć i neuspeh nereligioznog morala 6. Otkriveni moralni zakon A) starozavetni zakon B) Novozavetni jevanđelski zakon kao zakon duha i slobode 7. Grešnost. njegovi glavni razlozi. Sebičnost i čulnost i posebne vrste greha koji iz njih proističu pod iskušenjima od đavola, tela i sveta 8. Trenuci ili stepeni razvoja greha. Razna grešna stanja. Navike. Strast. Porok. Smrtni greh 9. O moralnoj imputaciji 10. Hrišćanska vrlina. Njena suština i svojstvo. Jedinstvo hrišćanske vrline u njenoj različitosti 11. Moralno savršenstvo u licu Isusa Hrista Sledeći Hrista i podražavajući ga 12. Milost Božija prema pokajanom grešniku i blagodatna pomoć njemu (parabola o bludnom sinu). Put moralnog rasta grešnika koji se obratio Bogu, naznačen u blaženstvima 13. Borba hrišćanina sa neprijateljima spasenja. 14. Glavno načelo hrišćanskog morala Svojstva hrišćanske ljubavi prema učenju apostola Pavla (Kor. 13) 15. Dužnosti hrišćanina 16. Zajedništvo sa Bogom u molitvi. Molitva je privatna. Potreba za učešćem u javnoj molitvi 17. Odavanje počasti hramu i njegovim svetinjama. Suprotnost obožavanju ikona je idolopoklonstvo. Poštovanje praznika. Praznični mir i nerad. Značenje postova koje je utvrdila crkva. Njihovo poštovanje 18. Dužnosti hrišćanina 19. Iskrenost, poštenje, istinitost, poverenje i pravda u odnosu prema bližnjem 20. Dobročinstvo: briga o zaštiti bližnjeg od svakog moralnog i fizičkog zla 21. Saosećanje, radovanje, dugotrpljenje, praštanje uvreda. Zločin osvete i dvoboja 22. Milost, dobročinstvo, samoodricanje u korist bližnjeg 23. Dobar poučan primer lično u sebi. Zajedništvo u Hristu sa svim ljudima 24. Odnos prema sebi 25. Briga za razvoj i usavršavanje uma, srca i volje za potpunije obnavljanje i otkrivanje lika Božijeg u sebi i potrebu za neprestanim bdenjem. 26. Samokontrola, čednost, marljivost, hrišćanska hrabrost, trpeljivost uvreda i tuga 27. Zdravstvena zaštita. ponašanje tokom bolesti. Hrišćanski pogled na smrt i odnos prema njoj. Strašni greh samoubistva 28. Pogled pravoslavnih na spoljašnje blagostanje i zadovoljstvo. Dobro ime. Predostrožnost protiv ambicije i pohlepe 29. Hrišćanski pogled na sreću kao rezultat moralno dobrog raspoloženja, a ne kao skup egoistično čulnih zadovoljstava 30. Odnos prema svoj vidljivoj prirodi a posebno prema nerazumnim stvorenjima 31. Istinsko hrišćansko raspoloženje naznačeno u molitvi Gospodnjoj 32. Privatne dužnosti prema susedima i dužnosti u porodičnom životu 33. Brak, njegovo hrišćansko značenje. Moralni uslovi braka. Dužnosti supružnika. Moralni značaj porodice 34. Hrišćanski pogled na emancipaciju žene. Hrišćansko roditeljstvo 35. Monaštvo kao posebna vrsta hrišćanske težnje ka moralnom usavršavanju 36. Moral u javnom životu. Značaj verskih i moralnih osnova za državu 37. Ljubav hrišćanina prema otadžbini, koja zahteva žrtvu i samopožrtvovanje. Istinski patriotizam. Neuspeh kosmopolitizma 38. Božansko poreklo moći. Vrhovna vlast. Njegov značaj i prava. Odnos vlasti i subjekata 39. Polaganje hrišćanske javne službe 40. Hrišćanski pogled na rad i imovinu 41. Demokratski socijalizam i njegov ateistički karakter. Sredstva za mirno rešenje socijalnog pitanja 42. O ratovima sa hrišćanske tačke gledišta. Dužnosti hrišćanskog ratnika 43. Dužnost hrišćanina u svim okolnostima života i u teškoćama da se rukovodi učenjem Svetog Pisma i Svete Crkve. 44. Zaključak Уроки по христианскому православному нравоучению , священик. М. Менстров , Издание И. Л. Тузова Санкт Петерсбург 1912 ;

Spolljasnjost kao na fotografijama, unutrasnjost u dobrom i urednom stnju! Drugo izdanje! Sadrzaj: - Prvi put sa ocem na jutrenje - Skolska ikona - U dobri cas hajduci - Na bunaru - Verter - Sve ce to narod pozlatiti - Vetar - On zna za sve! Lazar - Laza K. Lazarević (Šabac, 13. maj 1851 — Beograd, 10. januar 1891) je bio srpski književnik i lekar. Po njemu je dobila ime Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević u Beogradu i u Padinskoj Skeli. Lazar Laza Lazarević je rođen u Šapcu 13. maj (1. maja po julijanskom kalendaru) 1851. godine. Otac Kuzman, poreklom iz Hercegovine, držao je sa bratom Mihailom trgovačku radnju. Majka Jelka, kći šabačkog kujundžije, ostavši siroče udaje se za petnaest godina starijeg Kuzmana u svojoj petnaestoj godini. U porodici Lazarević vladao je primeran patrijarhalan red. Kada je Laza imao devet godina iznenada mu umre otac a godinu dana kasnije i stric Mihailo. Teške prilike u koje je zapala porodica nametale su Lazarevićevoj majci veliku odgovornost. Ona je trebalo da vodi računa i izvede na pravi put četvoro dece, Lazu i njegove tri sestre: Evica (1842), Milka (1844) i Katica (1857). Njegova sestra Milka bila je udata za Milorada Popovića Šapčanina.[1] Lazina privrženost porodici odrazila se na njegov književni rad. Kult porodice i žrtvovanje njenim interesima je stalno bio prisutan kako u životu tako i u delima ovog pisca. Osnovnu školu i četiri razreda gimnazije Lazarević je završio u Šapcu. Njegov otac je bio prenumerant na mnoge knjige koje su tada izlazile pa je Lazarević već u ranom detinjstvu imao priliku da se upozna i zavoli književnost. U jesen 1867. kada mu je bilo šesnaest godina, Lazarević upisuje Pravni fakultet Velike škole.[2] Postao je sekretar velikoškolskog udruženja „Pobratimstvo“. Tokom studija prava u Beogradu Lazarević je bio pod uticajem Svetozara Markovića i oduševljenje za ruski jezik i književnost zahvata i Lazarevića, koji je učio ruski jezik i čitao dela ruskih revolucionarnih demokrata Černiševskog, Pisareva i Dobroljubova. Pre nego što je završio prava 15. januara 1871. godine izabran je za državnog pitomca da studira medicinu u Berlinu ali mu je stipendija oduzeta zbog prilika koje su nastale usled Pariske komune. Nakon toga, Lazarević završava prava i postaje praktikant Ministarstva prosvete. Početkom naredne godine ponovo mu je potvrđena stipendija i on odlazi u Berlin. Za vreme Srpsko-turskog rata 1876 — 1877. Lazarević prekida studije pošto je pozvan na vojnu dužnost. Služio je kao lekarski pomoćnik i bio odlikovan srebrnom medaljom za revnosnu službu. Vrativši se u Berlin završava studije medicine 8. marta 1879. Po povratku u Beograd postavljen je za lekara beogradskog okruga a 1881. godine postao je prvi lekar Opšte državne bolnice u Beogradu. Iste godine Lazarević se oženio Poleksijom, sestrom svog druga Koste Hristića,[3] sa kojom je imao tri sina: Milorada, Kuzmana i Vladana i ćerku Anđeliju (videti Vučić-Perišići). Kuzman je preminuo nakon godinu dana a Vladan dve godine po rođenju. Uporedo sa napornom praksom radio je i na književnosti. Za deset godina napisao je svega devet pripovedaka dok je osam ostalo nedovršeno. Početkom 1888. izabran je za člana Srpske akademije nauka za zasluge na književnom polju. Februara 1889. postaje lični lekar kralja Milana i biva unapređen u čin sanitetskog potpukovnika. Srpska akademija nauka je 8. jula 1890. nagradila Lazarevićevu poslednju pripovetku „On zna sve“, a 10. januara 1891. (29. decembra 1890. po julijanskom kalendaru) Laza Lazarević je preminuo. Prevodilački rad U junu 1868. Lazarević objavljuje u časopisu „Vila“ prevod „Kako je postalo i napredovalo pozorište u starih Grka“. Decembra iste godine, takođe u časopisu „Vila“ objavljuje prevod „Pripitomljavanje naše domaće životinje“. U novembru i decembru 1869. godine, u časopisu „Matica“ štampa prevod odlomka „Osobenjak“ iz romana Černiševskog „Šta da se radi“ a naredne godine, takođe u „Matici“ objavljuje prevod Gogoljeve pripovetke „Đavolja posla“ i zajedno sa jednim drugom prevodi pozorišni komad „Carica“ od E. Skriba i delo „Pukovnik i vojnik“. Književni rad Laza Lazarević pripada piscima realizma. Smatra se tvorcem srpske psihološke pripovetke. Svoje pripovetke Lazarević je objavljivao u časopisima a objavio je samo jednu knjigu pod nazivom „Šest pripovedaka“ jula 1886. godine. Napisao je devet pripovedaka dok je osam ostalo nedovršeno. Za života je objavio osam pripovedaka: „Prvi put s ocem na jutrenje“, „Školska ikona“, „U dobri čas hajduci!“, „Na bunaru“, „Verter“, „Sve će to narod pozlatiti“, „Vetar“ i „On zna sve“. Pripovetku „Švabica“ tada nije objavio jer je, kako mnogi veruju, bila suviše autobiografska. Objavljena je tek sedam godina nakon piščeve smrti 1898. godine u knjizi „Pripovetke Laze K. Lazarevića“ koju je priredio Ljubomir Jovanović. Sve njegove pripovetke mogu se podeliti na pripovetke iz gradskog i na pripovetke iz seoskog života. Karakteristika Lazarevićevih pripovedaka je idealizacija i veličanje patrijarhalnog sveta i porodične zadruge kojoj se sve žrtvuje pa čak i sopstvena sreća. Lazine nedovršene pripovetke „Na selo“, „Tešan“ i „Sekcija“, čiji su fragmenti objavljeni nakon piščeve smrti, prikazuju istinitiju sliku seljaka nego druge Lazarevićeve pripovetke. U njima je više zrelosti koje pisac duguje iskustvu. Pripovetke Prvi put s ocem na jutrenje Pripovetka Prvi put s ocem na jutrenje prvobitno je imala naslov „Zvona sa crkve u N.“ i objavljena je u časopisu „Srpska zora“ 1879. godine. U ovoj pripoveci je istaknut lik patrijarhalne žene, domaćice, majke i supruge koja ume da trpi i ćuti ali koja progovara i uzima stvar u svoje ruke u najmanje očekivanom trenutku. Besprekoran domaćin Mitar naučio je da se karta u društvu ljudi bez patrijarhalne kulture. Kada je na kartama izgubio svoje imanje pokušava sebi da oduzme život ali ga u tome sprečava žena koja ga vraća radnom i pređašnjem životu. Glavni junak pripovetke Mitar, naslikan je sa svim protivrečnostima svoje prirode. Najpre je uredan i strog zatim izgubljen u velikoj strasti da bi na kraju bio skrhan i raznežen. Događaji su dati kroz posmatranje devetogodišnjeg dečaka. U ovoj pripoveci kažnjeni su oni koji narušavaju patrijarhalni moral. Peru Zelembaća, koji je Mitra doveo do ruba propasti, bez ikakvog objašnjenja pisac je oterao na robiju i na kraju pripovetke on tuca kamen u robijaškoj haljini dok se Mitar vratio na pravi put. Školska ikona U martu 1880. godine Lazarević objavljuje pripovetku Školska ikona u dubrovačkom časopisu „Slovinac“. Urednik je istočno narečje zamenio južnim, a pisac ga u kasnijim preštampavanjima nije menjao pa je ovo jedina njegova pripovetka u južnom narečju. Motiv pripovetke je sukob idiličnog patrijarhalnog sveta, čiji su predstavnici uzoran sveštenik i pošteni seljaci, sa nosiocem revolucionarnih ideja koje su oličene u liku novog učitelja. On je predstavljen kao samoljubivi negator postojeće tradicije i kao rušilac patrijarhalnog društva. Popa koji je patrijarhalni starešina sela i vrlo pravičan čovek, pisac je prikazao sa nesumnjivim simpatijama. U seoski idilični svet dolazi učitelj koji unosi nemir i u njega se zaljubljuje popova kći Marija (Mara), koja time upropaštava ne samo sebe već i oca. Pop spasavajući školsku ikonu iz zapaljene škole zadobija rane od kojih ubrzo i umire. Na samrti on ipak oprašta ćerki koja se pokajala i koja se vraća patrijarhalnom svetu koji je htela da napusti. Prva polovina pripovetke je daleko prirodnija i uspelija od druge polovine u kojoj pisac ne daje objašnjenja ni motivaciju za događaje koji su presudni za junake. U dobri čas hajduci Krajem juna 1880. godine u časopisu „Otadžbina“ objavljena je Lazarevićeva pripovetka „U dobri čas hajduci!“. Događaji ispričani u njoj mnogo više liče na bajku nego na realnu priču. Junak Time vrlo lako izlazi na kraj sa tri naoružana hajduka koja upadaju u kuću Ugričića. Priča je spretno napisana ali u njoj nema sladunjavosti karakteristične za druge Lazarevićeve pripovetke. Priča je neposredni učesnik događaja koji se sticajem okolnosti našao u kući Ugričića u datom trenutku. Razgovor brata i sestre (Živka i Stanije), kojoj se dopada Time a koji se ne dopada njenom bratu jer mu manjka hrabrosti i jer je Švaba, prekida dolazak hajduka. Time dolazi i uspeva da savlada svu trojicu a Živko mu odaje priznanje zbog hrabrosti. Na kraju pripovetke Stanija i Time su venčani a Živko hvali svoga zeta i govori kako je „pravi Srbenda“. Na bunaru Pripovetka „Na bunaru“ objavljena je sredinom februara 1881. godine u časopisu „Otadžbina“ i predstavlja umetnički najskladniju Lazarevićevu pripovetku. Radi ubedljivosti Lazarević u njoj podražava seljački način govora. Pripovetka veliča zadrugu i prikazuje s jedne strane one koje teže njenom uništenju, a s druge one koji je održavaju. U bogatu i staru zadrugu Đenadića dolazi razmažena i arogantna snaha Anoka koja svojim ponašanjem i egoizmom preti da razori zadrugu. Gospodar zadruge stari đedo Matija to vidi te smišlja kako da snahu nagna na promenu i pokajanje. On naredi svima da samo nju služe i u početku je Anoka besnela još više, da bi se jedne noći njen prkos slomio i ona postaje najpokorniji član zadruge. Na kraju je ipak pobedila zadruga, odnosno njen kolektivni princip nad individualnim. Verter Prvi deo „Vertera“ Lazarević je objavio sredinom juna 1881. godine u „Otadžbini“, a ostala tri dela su objavljena do septembra. Ova pripovetka donekle predstavlja parodiju Geteovog „Vertera“. Glavni junak Janko, nesrećno zaljubljen u udatu ženu na kraju pripovetke se ne ubija kao što je slučaj sa Geteovim junakom već biva ismejan i vraćen na pravi put. Janko je zapravo žrtva evropskog romantizma i pravca koji je nazvan verterizam a koji je ušao u modu zahvaljujući romanu „Jadi mladog Vertera“. On je bio zanesen ovim delom pa se, u jednoj banji u Srbiji i sam zaljubljuje u udatu ženu i čak pomišlja na samoubistvo ali ga od te ideje odvraćaju apotekar Katanić i muž žene u koju je Janko zaljubljen. Pripovetka započinje kao drama da bi se završila kao komedija u kojoj na kraju pobeđuje bračni moral. Nagli preokret junaka nije dovoljno motivisan pa sama pripovetka gubi na umetničkoj vrednosti. Sve će to narod pozlatiti U jesen 1881. godine Lazarević piše pripovetku „Sve će to narod pozlatiti“ a objavljuje je sredinom januara 1882. godine u „Otadžbini“. Po mišljenju Milana Kašanina ona predstavlja jednu od najistinitijih i najsavršenijih priča i izvan okvira srpske književnosti. To je jedina Lazina pripovetka koja nema optimistički preokret. Postoje dva jasno odvojena dela. U prvom se daje slika ljudi koji na pristaništu iščekuju dolazak broda a u drugom dolazak broda i rasplet. Na početku pripovetke postoji kontrast između uzdržanog majora Jelačića i njegove sreće što dočekuje ženu sa detetom i uznemirenog Blagoja kazandžije i njegove nesreće što dočekuje ranjenog sina iz rata. Kontrast je i u samom Blagoju, između njegove unutrašnje tragedije i spoljašnje ravnodušnosti kao i kontrast između mladog invalida koji je žrtva i društva koje je ravnodušno. Lazarević je ovde izneo sliku društva koje ne brine o onima koji su se žrtvovali za otadžbinu i staje na njihovu stranu. Vetar Početkom aprila 1889. godine u „Otadžbini“ objavljena je Lazina pripovetka „Vetar“. Glavni junak pripovetke Janko, odriče se ljubavi zarad majke. Ovde je kult majke uzdignut do vrhunca. Janko se zaljubljuje u ćerku slepog Đorđa koja je lepa i plemenita ali pošto se majci ne dopada njegov izbor i protivi se braku jer ne želi da joj se sin oženi devojkom koju vidi prvi put u životu, teška srca odustaje od svoje sreće kako njegova majka ne bi bila povređena. Sukob želje i moći, razuma i osećanja je u središtu pripovetke a drama se odvija na unutrašnjem planu glavnog junaka. On zna sve „On zna sve“ je poslednja napisana pripovetka Laze Lazarevića koja je štampana u avgustu 1890. godine zajedno sa pripovetkom Sime Matavulja „Novo oružje“. Pripada krugu gradskih pripovedaka. Glavni lik Vučko Teofilovič je predstavljen kao energičan, smeo i čak pomalo divalj mladić. Za razliku od tipa Lazarevićevog intelektualca, on je življi i markantniji. Već na početku pisac predstavlja svog junaka govoreći o njegovim doživljajima i kako su svi strepeli od njega, a on samo od brata Vidaka. Lazarević prikazuje psihološki odnos između braće Vučka i Vidaka ali daje i opise njihovog jahanja konja sa prijateljima i Vidakovu povredu. Na kraju pripovetke braća su ravnopravna u svemu-poslu, kući i imanju. Švabica „Švabica“ je najverovatnije napisana za vreme Lazarevićevih studija u Berlinu i nastala je na osnovu piščevog neposrednog doživljaja.[4][5] Ova pripovetka, neobjavljena za piščeva života, napisana je u formi pisma koje Miša šalje drugu. Miša Maričić je mlad student medicine u Nemačkoj koji se zaljubljuje u gazdaričinu ćerku „Švabicu“, odnosno Anu. U pismima se Miša ispoveda svom drugu o svemu što se dešava između njega i Ane. U Maričiću se odvija unutrašnja drama i borba između lične sreće i dužnosti prema porodici, između svog zadovoljstva i porodičnog bola. Maričić ne gleda na svoj problem samo sa socijalnog stanovišta već i sa moralnog. On ne želi da njegova sreća nanese bol i unesreći njegovu porodicu i prijatelje, a takođe je i svestan da pod tim uslovima ni on ni Ana ne mogu biti srećni. Miša se odriče velike ljubavi zarad dobrobiti porodice i njenog mira. Svojim postupkom je slomio i Anino i svoje srce ali je bio slobodan da se vrati porodici koju je trebalo da izdržava. Kritički osvrt Lazarević je u mladosti bio i sam pristalica novih ideja, protivnik starog morala i starog poretka, ali je u osnovi bio plemenit i sentimentalan, nimalo rušilac i inovator. Počeo je da piše kao zreo čovek. Kada je zadruga počela da se ruši, a porodični moral da opada, kod njega se javila romantičarska težnja za prošlošću. U borbi između tradicionalne misli i nove, kosmopolitske i rušilačke, on se opredelio za tradiciju, za sve ono što je naše, za samonikle tvorevine srpskog i balkanskog duha. U sukobu između porodice i ličnih prohteva pojedinaca, Lazarević se stavio na stranu porodice. Nežne i osećajne prirode, on je stvarao lirsku pripovetku sa etičkim smerom. Ranija kritika, koja je uvek priznavala visoke umetničke vrednosti njegovih pripovedaka, kritikovala je njegove tendencije i nazivala ga konzervativnim piscem koji je za ljubav pouke često melodramatično završavao svoje priče. Međutim, ako se Lazarević katkad i udaljavao od stvarnosti, on je to ipak činio iz umetničkih razloga: da u svoje realističko slikanje života prožme diskretnim lirizmom, plemenitim i uzvišenim idejama i osećanjima. I u izražaju on se uglavnom vodi umetničkim razlozima. Posmatrajući život, on je zapažao karakteristike tipova, prizora, razgovora, beležio uzgred, a docnije naporno i savesno tražio mogućnosti kako da tu građu pretoči u jeziku prikladno, neusiljeno i koncizno delo. On je jedan od retkih srpskih pisaca koji su po cenu velikih napora tražili najbolji izraz i najskladniji oblik, koji je umeo da izabere fabulu, da je razvije dramatično, da kroz nju opiše zanimljive epizode, žive dijaloge, da da plastične opise i uzbudljiva i nežna osećanja. Čitajući velike evropske pisce, naročito Turgenjeva i Gogolja, on je na njihovim delima razvio ukus i učio veštinu izraza i komponovanja. Lazarević je književni posao shvatio ozbiljno i savesno; bio je svestan da srpskoj pripoveci nedostaje umetnička forma, a ne nadahnuće, i odista je uspeo da je reformira i da srpsku pripovetku uzdigne na nivo evropske umetničke pripovetke. Postoji i Nagrada Laza K. Lazarević koja se dodeljuje u Šapcu svake godine.