SA SLIKE

Akatist ikoni presvete bogorodice trojerucice manji format, dobro ocuvana

Ikone srpskih crkava u Madjarskoj dobro ocuvana, na predlistu ima pecat privatne bilbioteke POLICA 28

IKONE SRPSKIH CRKAVA U MAĐARSKOJ Novi Sad,1973.god.,26.str.,23.cm GALERIJA MATICE SRPSKE 1k

Povest o čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice `TROJERUČICE` Knjiga stampana povodom proslave osamstogodisnjice manastira Hilandar Izdavac: Manastir Hilandar Godina: 1996 Opšte informacije: mek povez, 48str., 21cm. Jezik: Srpski, cirilica Stanje kao na slikama, znaci koriscenja vidljivi na koricama...

AKATIST presvetoj bogorodici radi čudotvorne njene ikone nazvane POGLEDAJ NA SMERNE CARICE MOJA PREBLAGA - Ili još jedno kazivanje o velikoj milosti nebeske carice narodu našem O Vaskrsu Čačak Manastir VAVEDENJE K. D. S. POL. 2 . 4

Hilandar POSEDI MANastira HILANDARA NA KOSOVU I METOHIJI XII-XV VEK Odlično očuvana knjiga, tvrde korice, 115 strana, izdavač Zavod za udžbenike i nastavna sredstva 2006., tiraž 600 primeraka, na 6 jezika, pogledajte 2. sken gde je sadražaj, na 3. skenu je dvostrana mapa sa jedne strane na srpskom jeziku sa druge na engleskom, na prvih 8 strana knjige su fotografije ikona i manastira idr.Pitajte... Knjige, stripove i ostalo što trenutno imam u ponudi možete pogledati preko sledećeg linka: http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta

Mek povez. Izdanje Manastir Hilandar, 1999. godine. Veoma dobro očuvana knjiga, rekao bih nečitana, 47. strana. zemun, 2023.

Manastir Hilandar

odlično očuvan komplet od 12 reprodukcija

RLG1 37484) NEISCRPNA ČAŠA , Ivan Sergejevič Šmeljov , Bernar Stari Banovci Dunav Beograd 2009 , ruska književnost , Analizirajući stvaralaštvo Šmeljova, Ivan Iljin ga je stavio u isti red sa stubovima ruske kulture: `Tako o Rusiji još niko nije govorio...Nju su pokazali i opravdali naši sveštenomučenici i ispovednici u još nam neizživljenoj revolucionarnoj eposi. I sad je kao niko pre, propevao Šmeljov`. Ono što je nama nemoguće Bogu je moguće. Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Neiscrpna čaša još uvek je mesto molitve i utehe za mnoge Ruse koji pred njom i od nje traže spas od strasti pijanstva. Ovo je priča o čoveku koji je naslikao baš tu ikonu. Primi manastir Iljinu ikonu Neiscrpna čaša, njegov posmrtni dar. Iščuđavahu se nastojnica i stare monahinje: dobro je Ilja poznavao ikonopisanje, a Prečistu je naslikao kao mučenicu, i bez Deteta. I zbunjenost beše u dušama njihovim. Ali jeromonah Segrej reče: Čaša ova i jeste Dete. I u starini su hrišćani slikali pomoću znakova: slikali su Ribu, i Dveri i Lozu Vinovu – znamenje skriveno od zlih. POTPUNO NOVO , mek povez , format 14,5 x 20,5 cm , ćirilca, 78 strana

Неисцрпна чаша / Шмељов Аутор: Иван Сергејевич Шмељов Издавач: Бернар, Стари Бановци Година издања: 2009 Страна: 78 Повез: меки Писмо: ћирилица Формат: 21 цм Анализирајући стваралаштво Шмељова, Иван Иљин га је ставио у исти ред са стубовима руске културе: “Тако о Русији још нико није говорио… Њу су показали и оправдали наши свештеномученици и исповедници у још нам неизживљеној револуционарној епоси. И сад је као нико пре, пропевао Шмељов“. Оно што је нама немогуће Богу је могуће. Чудотворна икона Пресвете Богородице Неисцрпна чаша још увек је место молитве и утехе за многе Русе који пред њом и од ње траже спас од страсти пијанства. Ово је прича о човеку који је насликао баш ту икону. „Прими манастир Иљину икону Неисцрпна Чаша, његов посмртни дар. Ишчуђаваху се настојница и старе монахиње: добро је Иља познавао иконописање, а Пречисту је насликао као мученицу, и без Детета. И збуњеност беше у душама њиховим. Али јеромонах Сергиј рече: Чаша ова и јесте Дете. И у старини су хришћани сликали помоћу знакова: сликали су и Рибу, и Двери, и Лозу Винову – знамење скривено од злих.“

Na 35 strana prikazane su fotografije Hilandara, okolina manastira, ikone isl., dimenzije 15 cm x 13 cm. iz 2005.

Likovni prostor u vizantijskoj ikonografiji - S.Skliris Autor: Stamatis Skliris Izdavač: Hrišćanska misao Povez: mek Broj strana:97 Stanje: dobro, pisano po prvoj strani K7 Кад чујемо да се посебно наглашава значај светлости на византијско икони, оправдано нам се намеће питање зашто толико истицати светлост у овом сликарству. Обично су на византијској икони светлосни тонови ниски, не постоје илуминације, а површина коју светлост заузима, у поређењу са другим врстама сликарства, ограничена је. И уопште, зашто би се наручито обраћала пажња на улогу светлости, у византијском сликарству, кад целокупно ликовно стваралаштво и његове вредности произилазе из светлости, сенке и оптичких феномена

IZ PROŠLOSTI MANASTIRA HILANDARA Izdavač: SANU, Beograd Godina izdanja: 1998. Broj stana: 48 Povez: mek Format: 24x21 Stanje kao na slici. Odlično očuvana. Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti Autor izložbe: Gojko Subotić Izložba povodom obeležavanja 800 godina manastira Hilandara. Manastir Hilandar - ikone, rukopisi, primenjena umetnost, grafike, dokumenti i fotografije.

str 40 tezina oko 40g dim 10,5x15cm povez mek izdavac Vidik sadrzaj Bogorodican na Sestom casu Nedelja Svete Pedesetice Majcina molitva Cast srpskim materama Sveti Nikolaj Zicki i Ohridski Bozicni obicaji Materice Majka Pesme Srpske majke Pod ikonom Svetog Save Majka i cerka Srpska majko uzdamo se u te! Majci

Sabornik eparhije, Zahumsko - hercegovačka i primorska, 2006. Vaskršnji broj, 2006. 238 strana, skoro udžbenički format. Veoma lepo očuvan. Sveti Maksim Ispovednik, Sveti Jovan Zlatousti, prevazilaženje smrti u monaškom životu, ekumenski ciljevi i sumnje, Georgije Florovski, Jovan Majendorf, Vesna Egerić, jezik ikone, Ksenija Končarević, lingvokulturologija, A.Lj. Giljferding, Momčilo Golijanin... pogledajte sadržaj. s

CRKVA SVETOG JOVANA PRETEČE U SOMBORU Milan Stepanović Srpska pravoslavna crkvena opština Sombor 112 str ilust. 24 cm vrlo dobro ocuvana ,ima samo malo salotejpa na gornjem cosku hrbata ,oko 1 cm Црква Светог Јована у Сомбору припада српској православној цркви, посвећена је Светом Јовану Претечи. Подигнута је 1790. године, због својих вредности има статус споменика културе у категорији непокретних културних добара од изузетног значаја. Садржај 1 Историјат 2 Архитектура 3 Галерија 4 Види још 5 Референце 6 Спољашње везе Историјат Према предању, на месту данашње цркве Светог Јована, раније зване Светопретечина, а данас Мала православна црква, још пре доласка Турака налазила се православна богомоља, подигнута вероватно у кратком раздобљу између одласка мађарског становништва из Сомбора, након Мохачке битке 1526. године, и турског освојења 1541. године. Турци су након доласка у Сомбор ову православну богомољу претворили у џамију, коју је под именом џамија Сулејман-хана описао у свом путопису Евлија Челеби, при пропутовању кроз Сомбор 1665. године. По одласку Турака 1687. године, сомборски православни Срби су преузели џамију и вратили јој првобитну намену. [1] Калуђери фрушкогорског манастира Јазак су 1716. године, склањајући се пред новом претњом од напада Турака, са собом донели мошти цара Уроша V - последњег спрског цара. Две године касније, калуђери се враћају у Јазак и односе мошти цара, а у знак захвалности цркви остављају икону Пресвете Богородице донету са Косова приликом сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем. Икона се овде чува и данас. [2] Стара црква је порушена августа 1786. године, а већ у септембру исте године освећен је темељ нове цркве. Њена изградња је трајала четири године, а у децембру 1790. године нова црква Светог Јована Претече. Архитектура Православни храм је једнобродна грађевина са свим карактеристикама типичног војвођанског барока на прелазу из 18. у 19. век. Западним прочељем доминира двоспратни звоник фланкиран волутним завршецима. Западни портал је најрепрезентативнији, усклађен са мирном фасадном декорацијом, рашчлањеном на хоризонталну и вертикалну поделу. Дуж цркве тече вишеструко профилисан кровни венац, који се понавља и на звонику. Унутрашњи простор је подељен на припрату, наос са правоугаоним испустима за певнице и петострану олтарску апсиду. Сликана декорација иконостаса из 1809. године рад је Павела Ђурковића. Аутор богате резбарије је Алекса Теодоровић. Декоративност унутрашњег простора наглашена је 1883. године осликавањем зидова орнаментима различитих облика и боја. Сачуван је `Летопис цркве Светог Јована Претече` који је 1890. године саставио свештеник Младен Борђошки. Конзерваторски радови изведени су 1987. године. (kutija 3)