Katalog u kome se nalaze slike manastira Spaso- Andornikov u Moskvi. Ikone koje se nalaze i još po nešto. -Prodajem knjigu Spaso- Andornikov manastiri na Ruskom jeziku autora G.K. Vagner -Stanje 8/10 u malo je pocepkana na glavnini (vidi se na fotografiji) i malo se voda prosula na poslednjim stranicama, ali je sve vidljivo i čitljivo. -Izdavač Iskustvo, Moskva, 1972, 30 000 primeraka -Uplata na račun, slanje kao preporučena tiskovina. -Lično preuzimanje u centru Petrovca -Za dodatna pitanja pišite mi : )

Autor - osoba Ocokoljić, Jugoslav, 1951- = Ocokoljić, Jugoslav, 1951- Naslov Starozavetni obrazi sa tumačenjima : beleške ikonopisca / Jugoslav Ocokoljić Ostali naslovi Starozavetni obrazi Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2016 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Matrona, 2016 (Beograd : Birograf comp) Fizički opis 159 str. : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Božović, Nenad (broš.) Napomene Tiraž 500 Str. 155-157: Pogovor / Nenad Božović Sadrži i bio-bibliografsku belešku o autoru s njegovom slikom Dopunjena objašnjenja nekih pojmova pomenutih u ovom delu: str. 147-153 Bibliografija: str. 159. Predmetne odrednice Sveto pismo. Stari zavet -- Tumačenja Pravoslavna ikonografija Pravila ikonopisanja su se kristalisala vekovima saradnjom bogoslova i ikonopisaca o čemu nam svedoče Erminije, uputstva za ikonopisanje. O njihovim traganjima za prikazom nevidljivog svedoče i izvesna odstupanja primetna pri poređenju ikona nastalih u različitim periodima istorije ikonopisa. Zato ćete i pri sozercanju naših odabranih ilustracija uočiti izvesna odstupanja poredeći ih sa navodima iz Erminije. Ovde su najzastupljeniji ikonografski prikazi Starog zaveta vizantijskih škola, pored brojnih slika zapadnog slikarstva sa istim sadržajem, jer „Krećući se od stvarnosti u zamišljeno, naturalizam daje prividnu sliku stvarnog, praznu sličnost sa svakodnevicom; obrnuta nishodeća umetnost daje simvolizam, koji ovaploćava u stvarnim slikama iskustvo drugog (sveta) i time se ono što se u njima daje čini najvišom realnošću”, kako kaže P. Florenski u svom delu Ikonostas. Naše delo obuhvata i tumačenja prikaza starozavetnih proroka. Proroci su „prozori koji uvode svetlost”, kaže Grigorije Niski, neophodnu našem ovozemaljskom mraku. Njihova žitija i ponašanje ispunjeni su stradanjem, verom, sumnjom i mudrostima dobrodošlim našim žitijima i najavi dolaska Spasitelja. Oni nas uvode u umetnost vajanja i izobražavanja sopstvenog bića, podvigu Bogotraženja i samoizgrađivanja. U poslednjem delu našeg izlaganja čitalac će pronaći rečnik posebnih pojmova i simvola koji su odabrani po svojoj učestalosti na ikonama ili po dubini poruke koju sobom nose. (Iz predgovora) MG85 (N)

Kapitalni rad V. N. Lazareva. Jedna od najboljih publikacija posvećenih ruskom ikonopisu. U kutiji/kompletu se nalazi: 1) Monografija Ruski ikonopis od nastanka do početka 16. veka (160 str., tekstualno objašnjenje svake reprodukcije), i 5 ​​posebnih albuma/monografija sa reprodukcijama tematski obrađenih i sa detaljnim objašnjenjima: 2) IKONE OD XI-XIII VEKA; 3) NOVGORODSKA ŠKOLA; 4) PSKOVSKA ŠKOLA, 5) MOSKOVSKA ŠKOLA, 6) IKONOPIS KNEŽEVSTAVA SREDNJE RUSIJE. Ukupno 143 reprodukcije u štampi visokog kvaliteta. Osim nekoliko flekica na koricama, zbirka (i monografije i kutija) je potpuno očuvana i bez oštećenja.

Kalenić 2019. Mek povez sa klapnama, ćirilica, ilustrovano, 452 strane. Knjiga je, bukvalno, kao nova. B2 Sadržaj: Jovan, Episkop šumadijski: Put ka istinskoj svetlosti Gosponjoj Marko Jeftić, jerej: Reč priređivača Srećko Zečević, jerej: Sveštenička porodica kao parohija u malom Željko Ivković, jerej: Vaskrsenje i delotvorna ljubav u Crkvi (1. kor 15) Nemanja Mladenović, jerej: Duhovni darovi i jedinstvo Crkve kao Tela Hristovog Aleksandar Novaković, jerej: Mogu li se mladi zainteresovati za Crkvu? Pastirski rad sa mladima Ivan Teodosić, jerej: Dobro zaveštanje sačuvaj Duhom Svetim koji obitava u nama (2. Tim 1, 14) Marko Stevanović, jerej: Svetost — mera ljudskog Dostojanstva Srećko Zečević, jerej: Hrišćansko i ateističko shvatanje sveta i života Aleksandar Senić, đakon: Farisejstvo kao trajno svešteničko iskušenje Zoran Aleksić, jerej: Samožrtveni jevanđeljski etos naspram savremene narcisiodnosti Dragan Popović, jerej: Crkva, ikona, Evharistija Petar Leskovac, đakon: Misionarski rad među mladima Goran Živković, protonamesnik: Crkva i savremeni način komunikacije Darko Pavlović, đakon: Hrišćansko usavršavanje u Božanskoj Evharistiji Milan Đorđević, jerej: Jezik propovedi i misije Uroš Kostić, đakon: Jedinstvo vere u Hrista i dobrih dela Miloš Mijatović, jerej: Himna ljubavi kao suštinski etos Crkve Vladimir Dimić, protonamesnik: Zastupnička (hodatajstvena) molitva Vladan Kostadinović, jerej: Položaj naroda i Crkve u vreme cara Dušana Miloš Marinković, jerej: Sveštenik i samoodricanje Zoran Stanković, đakon: Kakav doprinos životu u Hristu daje Sveto pričešće Dragiša Bogičević, jerej: Značaj molitve za pastira Crkve Milić Marković, protojerej: O ljubavi prema neprijateljima - zbog čega nas Gospod trpi Nikola Ilić, jerej: Evharistija — izvor i uvir svih Svetih Tajni Dragan Popović, protonamesnik: Podvig i pokajanje Dragan Ikić, protonamesnik: Pravoslavna duhovnost i savremeni čovek Miloš Đurić, jerej: Crkva zajednica vernih Nebojša Rakić, protojerej: Vrata pakla neće nadvladati Crkvu Božiju Marko Jeftić, jerej: Ako veruješ, videćeš slavu Božiju

Izdavači: Eparhija istočnoamerička / Eparhija sremska, Sremski Karlovci Autor: protojerej-stavrofor Dimitrije Staniloje Prevod: Episkop istočnoamerički Mitrofan (Kodić) Povez: broširan Broj strana: 488 Sadržaj priložen na slikama. Veoma dobro očuvana. Iz sadržaja: Hram kao slika stvaranja kosmosa i čoveka Crkva-hram u pravom smislu: nebo na zemlji ili liturgijski centar kreacije Svete ikone u pravoslavnom bogosluženju Načini Hristovog prisustva u bogosluženju Crkve Proskomidija ili predprinošenje darova za Svetu Hristovu žrtvu Čin Liturgije: zajednički ulazak u Carstvo Svete Trojice Liturgija Vernih ili Liturgija Žrtve i Svetog Pričešća Ispovedanje pravoslavne vere u sveštenikovim molitvama praćene odgovaranjima vernih Zajedničko liturgijsko pojanje, sredstvo jačanja jedinstva u pravoj veri (K-124)

Umozrenje u bojama i drugi ogledi Jevgenij Trubeckoj Izdavac: Otacnik / Bernar 2017 Sadrzaj: - Tri ogleda o ruskoj ikoni - O ruskom nacionalnom pitanju - Tri religijsko filosofska ogleda `Knez Jevgenije Nikolajevič Trubeckoj (1863–1920), ruski religijski filosof i univerzitetski profesor filosofije prava, nije samo potomak stare plemićke porodice još iz vremena Sv. Sergija Radonješkog (XIV vek), nego je bio deo onog sloja ruskog aristokratskog društva koji je Puškin imenovao „aristokratija duha“. Kao univerzitetski profesor (1886–1911) bavio se filosofskom analizom prava i istorijom pravnih ideja: Predavanja iz istorije filosofije prava, 1–3 (1893–1899), Predavanja iz enciklopedije prava (1899), Platonova socijalna utopija (1908). Sa bratom Sergijem i uz mecensku podršku Margarite Morozove uređivao je Moskovski nedeljnik, gde je objavio desetine članaka iz političke publicistike. Sa Morozovom je rukovodio i čuvenom izdavačkom kućom „Putь“, osnovanom 1910. Početkom 1911. napušta univerzitet i posvećuje se filosofiji. Glavna filosofska dela su mu: Svetonazor Vl. S. Solovjova 1–2 (1913), Metafizičke pretpostavke saznanja (1917), Smisao života (1918), Tri ogleda o ruskoj ikoni (1921). Vodeća tema njegove filosofije jeste smisao života. On je ovo pitanje iščitavao i u starom ruskom ikonopisu, što je sam opisao kao umozrenje (= teorija) u bojama, a što bi se slobodnije moglo opisati i kao filosofiranje u bojama. Tokom Velikog rata uzeo je učešća i u politici, ali je bio i ostao „filosof u politici“. Septembra 1918, kao protivnik boljševika, beži iz Moskve i u Kijevu postaje član Saveta državnog ujedinjenja Rusije. Od tada boravi u više gradova na jugu zemlje, koji je bio pod kontrolom belogardejaca. Početkom 1920. umire od tifusa u Novorosijsku.` Mek povez, strana 236 Vrlo dobro / Odlicno couvano

60730) Buda , Karen Armstrong , Laguna Beograd 2008 , Ovo je biografija koja daje bogat, pravovremen, veoma originalan portret Bude i istražuje kako arhetipsku religijsku ikonu tako i Budu kao čoveka. Kroz razumljivo i privlačno delo osvetljeni su život Sidate Gotame i njegova potraga za duhovnim prosvetljenjem, od odricanja od povlašćenog života do otkrića istine, za koju je verovao da će konačno preobraziti ljudski rod i omogućiti mu miran život usred životne patnje. Buda u žižu interesovanja stavlja kulturu i istoriju onog vremena i, isto tako, razmatra Budino mesto u duhovnoj istoriji čovečanstva, te poseban značaj njegovog učenja za naše društvo, pogotovo sada kada smo se ponovo suočili s krizom vere. mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 192 strane

CRKVA U SOLOTUŠI Stamenko Andrije Stamenić Bajina Bašta,2012.god,ILUSTROVANA Tvrd LUX povez,210.strana,24.cm. Crkva Svetog živonosnog istočnika Presvete Bogorodice se nalazi Solotuši, naseljenom mestu na teritoriji opštine Bajina Bašta, na obroncima planine Tare i u okviru NP Tara. Crkva, pripada Eparhiji žičkoj Srpske pravoslavne crkve. Crkva je podignuta nedaleko od izvora Solotnik, na mestu koje je odredio vladika žički Hrizostom, a na zemlji koju je poklonio meštanin Dragiša Stamenić. Radovi su započeli 2006. godine po projektu arhitekte Damjana Zloporubovića iz Bajine Bašte. Završena je 2011. godine, radove je izvršio kao glavni majstor Radisav Jelisavčić, stolarske je izveo Ratko Stamenić. Projekat ikonostasa delo je Save Stražimešterova, ikone je oslikala Negoslava Pavlović. Knjiga je NOVA ---------------------------- M

САДРЖАЈ Руски свети војници. Житија Предговор српском издању Из говора светог Филарета Московског Равноапостолни благоверни Велики кнез Владимир Мученици-страстотерпци кнежеви Борис и Гљеб Благоверни Велики кнез Јарослав Мудри Благоверни Велики кнез Владимир Мономах Преподобни Иља Муромец Благоверни Велики кнез Андреј Богољубски Меркурије Смоленски Благоверни Велики кнез Александар Невски Благоверни Велики кнез Данило Московски Благоверни кнез Довмонт Псковски Благоверни Велики кнез Димитрије Донски Свети преподобни Александар Пересвет и Андреј Осљаба Праведни војник Фјодор Ушаков Свети Цар Николај II Опсада Пскова и Псковско-Печерског манастира Одбрана Тројице-Сергијеве Лавре Ослобођење Москве 1612. године Љубав према Отаџбини – стваралачка сила Иконе Божије Мајке на бојним пољима руског војинства Устани за веру земљо руска Литература О аутору-приређивачу

Pravoslavna reč, 2013. A4 format, tvrd povez sa omotom, 460 bogato ilustrovanih strana, na kvalitetnom papiru. Odlično očuvana. “Sveti Srbi“ je sažeti životopis srpskih svetitelja, svetih sveštenomučenika, velikomučenika, mučenika i prepodobnih koje Srpska pravoslavna crkva poštuje i slavi. Opis je sačinjen na osnovu najranijih žitija, službi i pohvala, počev od Žitija svetog Simeona Nemanje (1208.) do najnovijeg vremena. Raspored svetih je sačinjen hronološki, a dani njihovog pravoslavlja označeni su po tzv. novom i starom kalendaru. Cilj ovog Sabornika je da oni koji malo znaju o duhovnoj veličini i istorijskom značaju svetih Srba prošire svoja saznanja, a da oni koji znaju više, svoja znanja obnove. Monografija je obogaćena fotografijama i ikonama svetaca. k

TREBNIK Prevod sa grčkog i crkvenoslovenskog : dr Emilijan Čarnić Kragujevac 1983 godine Broj strana : 506 Format: 13x17 cm Dobro očuvana (u sadržaju zaokruženi brojevi stranica na par mesta) Sadržaj: Молитва породиљи првог дана по рођењу детета, 1 Молитва за знаменовање детета, које добија име осмог дана по свом рођењу, 3 Молитва породиљи после четрдесет дана, 5 Молитва жени кад побаци, 9 Света тајна крштења и миропомазања, 10 Молитва светог крштења укратко, 33 Света тајна покајања, 35 Молитва за онога који се разрешава неке забране, 42 Света тајна брака, 43 Молитва приликом разрешавања венца осмог дана, 61 Обред венчања другобрачних, 62 Обред благосиљања супружника који немају деце, 66 Света тајна јелеосвећења, 71 Молебан за болесника, 113 Врачевске молитве за оне који страдају од нечистих духова, и код сваке немоћи, 125 Молитва светих седам младића за немоћног и онога који нема сна, 139 Молитва заклињања светог Василија Великог за оне који пате од слих духова, 141 Златоустове молитве за онога који пати од слих духова, 142 Молитва код сваке болести, 144 Молитва за болесника, 145 Молебан јектенија за немоћне, 146 Правило за хитно причешће тешког болесника, 147 Обред приликом растављања душе од тела кад се човек бори са смрћу, 151 Дечије опело, 161 Опело одраслих, 175 Опело умрлих на Ускрс или у току светле недеље, 196 Свештеничко опело, 208 Монашко опело, 242 Парастос, 266 Мало освећенје воде, 276 Велико освећенје воде, 289 Обред полаганја темеља цркве, 299 Молитвени обред приликом постављања крста на врх крова или новог звоника, или обнављања цркве, 314 Обред благосиљања и освећења звона, 317 Обред освећења храма које врши архијереј, 323 Обред благосиљања и освећења нове цркве од стране јереја, 351 Обред благосиљања и освећења катапетазме или иконостаса, 358 Обред благосиљања и освећења новог крста, 365 Обред освећења књиге Еванђеља, 372 Обред благосиљања и освећења иконе Пресвете и Живоначалне Тројице, 374 Обред благосиљања и освећења Христове иконе, 377 Обред благосиљања и освећења иконе Пресвете Богородице, 381 Обред благосиљања и освећења иконе једног од светих или многих, 384 Обред благосиљања и освећења илитона, 387 Обред благосиљања и освећења индитија, 389 Обред благосиљања и освећења црквеног барјака, 391 Обред благосиљања и освећења новог кивота, 392 Обред благосиљања и освећења нових црквених сасуда, 394 Обред благосиљања и освећења богослужбених сасуда, 396 Молитва над путиром, 398 Молитва када се посебно благосиља и освећује звездица за дискос, 399 Молитва за благосиљање и освећење кашичице намењене божанственим тајнама, 400 Молитва за благосиљање и освећење нових покривача који служе за покривање светих тајни, 401 Обред благосиљања и освећења нових свештеничких одежда, 402 Обред благосиљања и освећења црквених богослужбених књига, 405 Обред благосиљања кољива, 406 Обред благосиљања и резања колача, 407 Обред благосиљања врбе на Цвети, 410 Обред благосиљања грожђа на дан Преображења Господњег, 411 Обред благосиљања и освећења тамјана, 412 Обред благосиљања и освећења крста који се носи на прсима, 415 Молитва за благосиљање и освећење црквених свећа, 418 Обред освећења сваке ствари, 419 Обред освећења возила, 420 Обред благосиљања темеља куће, 422 Обред благосиљања нове куће-стана, 424 Mолитва за кућу коју узнемиравају зли дуси, 429 Обред благосиљања и освећења надгробног крста, 430 Обред литије, 433 Обред вршења крсног хода званог литија, 438 Обред молебног пјенија које се врши у време суше, 444 Обред молебног пјенија које се врши кад нема ведра времена, 457 Обред молебног пјенија приликом почетка ђачког учења, 464 Обред призивања помоћи, благодати и дара Пресветога Духа на почетку сваког доброг дела, 470 Обред благодарења за испуњење молбе и за свако доброчинство Божије, 476 Обред молебног пјенија на Нову годину, 485 Служба за оне који су у тамници и заточеништву, 492 Молебна јектенија за умноожење љубави, 495 Молебна јектенија за путнике, 497 Молебна јектенија у време помора - за престанак напрасне смрти, 498 Молебна у почетку поста, 500 Обред благосиљања стада овчијих или друге стоке, 504 Обред благосиљања соли, 505

Miljana Matić RIZNICA MANASTIRA KRKE manastir Krka Muzej Srpske pravoslavne crkve, 2022. 275 strana, tvrd povez, A4 format. Монографија Ризница манастира Крке представља прву књигу у новопокренутој едицији Ризнице манастира Српске Православне Цркве. На самом почетку књиге приказана је историја манастира Крке од времена раног хришћанства све до наших дана, а затим следи део посвећен архитектури манастира. Наредни део монографије посвећен је богатој манастирској ризници из које је издвојено и приказано 77 репрезентативних предмета датираних од 13. до 19. века: рукописне и старе штампане књиге, иконе, црквени метал, црквени текстил и вез, интарзирани предмети, портрети и уметничке слике, као и профани употребни предмети. Уводну студију и каталошке описе прате уметничке фотографије Александра Радосављевића, који је и аутор графичког дизајна и техничког уређења ове публикације.

Штедро илустрована примерима разних поступака иконописања као и изврсно пласираним примерима уметничких остварења из различитих епоха византијског сликарства, приручник за Основе живописања представља огледну књигу у области о којој говори и чијем развоју, бар на нашем језику, даје изузетан допринос. Књига импресионира и прикупљеном литературом која, поред тога што је веома користан извор за проучавање нарочите врсте уметничког и духовног деловања, упечатљиво сведочи о ширини пишчеве замисли, о дубини познавања сложености промишљања материје о којој се пише. Писана јасним и врло прецизним језиком, иако намењена превасходно студентима Високе школе СПЦ за уметност и консервацију, ова књига ће сигурно постати незаобилазна литература за све који желе да се баве, нешто да знају или да схвате место, улогу и значај иконе и живописања у савеменом о свевременом животу. (из рецензије проф. Чедомира Васића)

CRKVA SVETOG JOVANA PRETEČE U SOMBORU Milan Stepanović Srpska pravoslavna crkvena opština Sombor 112 str ilust. 24 cm vrlo dobro ocuvana ,ima samo malo salotejpa na gornjem cosku hrbata ,oko 1 cm Црква Светог Јована у Сомбору припада српској православној цркви, посвећена је Светом Јовану Претечи. Подигнута је 1790. године, због својих вредности има статус споменика културе у категорији непокретних културних добара од изузетног значаја. Садржај 1 Историјат 2 Архитектура 3 Галерија 4 Види још 5 Референце 6 Спољашње везе Историјат Према предању, на месту данашње цркве Светог Јована, раније зване Светопретечина, а данас Мала православна црква, још пре доласка Турака налазила се православна богомоља, подигнута вероватно у кратком раздобљу између одласка мађарског становништва из Сомбора, након Мохачке битке 1526. године, и турског освојења 1541. године. Турци су након доласка у Сомбор ову православну богомољу претворили у џамију, коју је под именом џамија Сулејман-хана описао у свом путопису Евлија Челеби, при пропутовању кроз Сомбор 1665. године. По одласку Турака 1687. године, сомборски православни Срби су преузели џамију и вратили јој првобитну намену. [1] Калуђери фрушкогорског манастира Јазак су 1716. године, склањајући се пред новом претњом од напада Турака, са собом донели мошти цара Уроша V - последњег спрског цара. Две године касније, калуђери се враћају у Јазак и односе мошти цара, а у знак захвалности цркви остављају икону Пресвете Богородице донету са Косова приликом сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем. Икона се овде чува и данас. [2] Стара црква је порушена августа 1786. године, а већ у септембру исте године освећен је темељ нове цркве. Њена изградња је трајала четири године, а у децембру 1790. године нова црква Светог Јована Претече. Архитектура Православни храм је једнобродна грађевина са свим карактеристикама типичног војвођанског барока на прелазу из 18. у 19. век. Западним прочељем доминира двоспратни звоник фланкиран волутним завршецима. Западни портал је најрепрезентативнији, усклађен са мирном фасадном декорацијом, рашчлањеном на хоризонталну и вертикалну поделу. Дуж цркве тече вишеструко профилисан кровни венац, који се понавља и на звонику. Унутрашњи простор је подељен на припрату, наос са правоугаоним испустима за певнице и петострану олтарску апсиду. Сликана декорација иконостаса из 1809. године рад је Павела Ђурковића. Аутор богате резбарије је Алекса Теодоровић. Декоративност унутрашњег простора наглашена је 1883. године осликавањем зидова орнаментима различитих облика и боја. Сачуван је `Летопис цркве Светог Јована Претече` који је 1890. године саставио свештеник Младен Борђошки. Конзерваторски радови изведени су 1987. године. (kutija 3)

CRKVA Svetog Jovana Preteče u Somboru CRKVA SVETOG JOVANA PRETEČE U SOMBORU Milan Stepanpvić Sombor 2022 Srpska pravoslavna crkvena opština Sombor 112 str ilust. 24 cm Црква Светог Јована у Сомбору припада српској православној цркви, посвећена је Светом Јовану Претечи. Подигнута је 1790. године, због својих вредности има статус споменика културе у категорији непокретних културних добара од изузетног значаја. Садржај 1 Историјат 2 Архитектура 3 Галерија 4 Види још 5 Референце 6 Спољашње везе Историјат Према предању, на месту данашње цркве Светог Јована, раније зване Светопретечина, а данас Мала православна црква, још пре доласка Турака налазила се православна богомоља, подигнута вероватно у кратком раздобљу између одласка мађарског становништва из Сомбора, након Мохачке битке 1526. године, и турског освојења 1541. године. Турци су након доласка у Сомбор ову православну богомољу претворили у џамију, коју је под именом џамија Сулејман-хана описао у свом путопису Евлија Челеби, при пропутовању кроз Сомбор 1665. године. По одласку Турака 1687. године, сомборски православни Срби су преузели џамију и вратили јој првобитну намену. [1] Калуђери фрушкогорског манастира Јазак су 1716. године, склањајући се пред новом претњом од напада Турака, са собом донели мошти цара Уроша V - последњег спрског цара. Две године касније, калуђери се враћају у Јазак и односе мошти цара, а у знак захвалности цркви остављају икону Пресвете Богородице донету са Косова приликом сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем. Икона се овде чува и данас. [2] Стара црква је порушена августа 1786. године, а већ у септембру исте године освећен је темељ нове цркве. Њена изградња је трајала четири године, а у децембру 1790. године нова црква Светог Јована Претече. Архитектура Православни храм је једнобродна грађевина са свим карактеристикама типичног војвођанског барока на прелазу из 18. у 19. век. Западним прочељем доминира двоспратни звоник фланкиран волутним завршецима. Западни портал је најрепрезентативнији, усклађен са мирном фасадном декорацијом, рашчлањеном на хоризонталну и вертикалну поделу. Дуж цркве тече вишеструко профилисан кровни венац, који се понавља и на звонику. Унутрашњи простор је подељен на припрату, наос са правоугаоним испустима за певнице и петострану олтарску апсиду. Сликана декорација иконостаса из 1809. године рад је Павела Ђурковића. Аутор богате резбарије је Алекса Теодоровић. Декоративност унутрашњег простора наглашена је 1883. године осликавањем зидова орнаментима различитих облика и боја. Сачуван је `Летопис цркве Светог Јована Претече` који је 1890. године саставио свештеник Младен Борђошки. Конзерваторски радови изведени су 1987. године. Knjiga je NOVA..... ------------------------------ M

Deo iz knjige: ŠTA JE TO VERA? Koren ovog pitanja se krije u hrišćanskoj antropologiji. Šta je to čovek? Po čemu se on razlikuje od drugih bića? Ovde, na zemlji, srećemo raznovrsne oblike i ispoljavanja života, ali između čoveka i bilo kog drugog bića postoji neizmerna provalija. Čovek – kakva je to tajna? Vidimo da je čovek po svom telesnom sastavu sličan drugim bićima, i da je on istovremeno velika tajna. Čovek ne pripada samo zemlji, on pirpada i večnosti. I on sam je svestan te tajne. S jedne strane, čovek je predmet ovog sveta, uslovljen je njegovim zakonima. S druge strane, čovek oseća da je slobodno biće, ličnost koja ima mogućnost samoopredeljenja. Sveto Pismo nam otkriva ovu tajnu. Gospod stvara čoveka od zemlje i istovremeno udahnjuje u njega nešto drugo, Božansko, nezemaljsko, što se u Bibliji naziva „dahom života“. To je čovekova duša. U duši se otiskuje obraz Božiji. On je kao senka Boga na zemlji. U samom stvaranju čoveka, koji se nalazi na granici dva sveta – materijalnog i duhovnog, u samoj duši čoveka, koji je odraz i obraz Boga, krije se tajna njegove unutrašnje slobode… SADRŽAJ Šta je to vera, 5 Poverenje u Boga, 11 Krštenje, 23 Pokajanje, 36 Duhovni otac – duhovnik, 40 Molitva, 44 Post, 70 Sveštenstvo, 86 Monaštvo, 92 Ikona, 110 Poštovanje Svetih, 123 Poklonjenje Krstu Hristovom, 136 Nedelja – dan Vaskrsenja Gospodnjeg, 140 Demoni – nepriajtelji čovekovog spasenja, 143 Prvorodni greh i izgnanje Adama iz Raja, 158 Sveti Praoci – starozavetni pravednici, 166 Strašni sud Božiji, 172 Nebesa – jedini istinski zavičaj čovekov, 178 SPSENjA NEMA VAN ŽIVOTA U CRKVI Jedna, Sveta, Apostolska Crkva, 187 Crkveni obredi, 199 Crkveni jezik, 209 Crkveno pojanje, 212 Crkveni kalendar, 218 HRIŠĆANSKA BORBA ZA ŽIVOT VEČNI Oosam osnovnih strasti protiv kojih Hrišćanin mora da se bori, 229 O prelesti, 242 O grehu bluda, 246 O grehu laži i licemerja, 254 O grehu praznoslovlja i brbljivosti, 258 O fanatizmu, 266 O tome da ne treba verovati snovima, 272 O neosuđivanju, 274 O ljubavi prema Boguu i prema ljudima, 280 O ljubavi prema neprijateljima, 287 Zbog čega nas Gospod trpi, 294 HRIŠĆANSKI PUT – PUT BOGOČOVEKA Hristov lik – spasenje sveta, 317 Krsna Stradanja Isusa Hrista, 323 Pokajanje – Put Hrišćaninov ka spasenju, 332

23832) HILANDAR , Sreten Petković , Beograd 2008 , treće prošireno izdanje, monografska studija o arhitekturi i istroji crkva manastira Hilandara sadržaj : HILANDAR Sveta Gora, Istorija,Utvrđenja oko Hilandara, Ulazna kapija, Katolikon - glavna crkva, Trpezarija, Riznica i biblioteka, CRKVE U HILANDARSKIM ZIDINAMA Crkve: Svetog Nikole,Crkva Četrdeset sevastijskih mučenika, Crkva Sabora Svetih Arhanđela, Svetog Jovana Preteče na pirgu, Crkva Svetog Jovana Rilskog ,Pokrova Bogorodice, Svetih Apostola, Rođenja Bogorodice,Crkva Svetog Georgija na pirgu, Svetog Save Srpskog, Crkva Svetog Dimitrija, Napuštene i iščezle crkvE, Konaci, Zvonara , fijala , loza Sv. Simeona Srpskog i cisterna CRKVE VAN ZIDINA HILANDARA : Cekva Svetog Trifuna , Crkva Blagoveštenja grobljanska crkva , Proskinitar posvećen ikoni presvete Bogorodice Trojeručice , Sveta Trojica , skit na Spsovoj void , Isposnica Svetog Save Osvećenog u Kareji , Molivoklisja kod Kareje , Maruda kelija Mardaratska kod Kareje…Karta Svete Gore, Plan manastira Hilandara , mek povez, format 15,5 x 22,5 cm , ćirilica, ilustrovano, 126 strana + 70 strana tabli sa ilustracijama ,

Манастири, значајнији храмови и капеле, мошти светитеља, чудотворне иконе, духовне школе и важнији музеји на подручју града Москве Антоније Пантелић 22,5 х 23,5 цм, 500 стр. – Водич кроз православне светиње руске престонице Москва се одувек препознавала по златним куполама многобројних храмова и манастира, задужбина великих московских кнезова и руских царева. Отуда је добила епитет „златокуполна“. Све до изградње „модерне“ Москве, почевши од тридесетих година прошлог века, када су подигнута многа висока здања и разне пословне зграде, панорамом града су доминирали крстови на куполама и звоницима парохијских храмова и градских манастира. О томе нам сведочи древна пракса, својеврсно молитвено правило, да се сваки путник добронамерник, пре него што уђе у град Москву, најпре заустави на Гори поклоњења (Поклонная гора), и да се на том видиковцу, гледајући на куполе и крстове храмова, поклони свим светињама руске престонице. Тај обичај је настао из разлога што је Москва, осим што је била центар државне власти, важила и за град са највећим бројем најпоштованијих православних светиња.

PROSVETA Beograd Republički zavod za zaštitu spomenika kulture - Beograd Jedinstvo - Priština 480 strana Beograd 1984. Sadržaj: ISTORIJAT RIZNICE O Dečanima i dečanskim starinama Sto trideset godina proučavanja i opisivanja dečanskih starina Nastanak i razvoj dečanske riznice U prvom veku postojanja Od Lazarevića do pada despotovine Od pada Srbije do kraja XVI stoleća XVII i XVIII vek Od 1800. do 1918. godine 64 IKONE Opšta razmatranja Katalog PREDMETI OD METALA Opšta razmatranja Katalog TKANINE I VEZOVI Opšta razmatranja Katalog PREDMETI OD DRVETA Opšta razmatranja Katalog BAKROREZNE PLOČE Opšta razmatranja Katalog PEČATI Opšta razmatranja Katalog PANAGIJE I PANAGIJARI Opšta razmatranja Katalog PAFTE I POJASEVI Opšta razmatranja Katalog DOKUMENTA Dokumenta na turskom jeziku Katalog Dokumenta na srpskom i grčkom jeziku Katalog Prilozi Inventar pokretnosti manastira Dečana Dopis Zemaljskoj komisiji za utvrđivanje štete kulturno-prosvetnim predmetima iz 1945. god. Resime Illustrations Registar Imena koja se pojavljuju ispisana na predmetima Imenski registar (opšti) Topografski registar Predmetni registar d2

Θησαυροί του Αγίου Όρους - BLAGA SVETE GORE, jezik: GRČKI Tvrd povez sa omotom, 30cm, 695strana, ilustrovano, Solun 1997. knjiga ima eks libris bivšeg vlasnika - na omotu manje oštećenje - blaga memla?? Τα κείμενα που περιλαμβάνονται στον τόμο αυτό, γραμμένα από διακεκριμένους επιστήμονες, βοηθούν τον αναγνώστη να κατανοήσει την καθαγιασμένη καλλιτεχνική παραγωγή των μοναχών του Άθωνα στο πέρασμα των αιώνων. Μνημεία βυζαντινής και μεταβυζαντινής ζωγραφικής, βυζαντινές και μεταβυζαντινές εικόνες, χειρόγραφα εικονογραφημένα, μουσικά χειρόγραφα, βυζαντινά γλυπτά, βυζαντινή και μεταβυζαντινή μικροτεχνία, παλαίτυπα, βυζαντινά, μεταβυζαντινά, οθωμανικά, σλαβικά και ρουμάνικα έγγραφα, βούλες, νομίσματα, σφραγίδες μονών, κεραμικά, αριστουργήματα τέχνης μιας χιλιετίας, απαρτίζουν τα περιεχόμενα του καταλόγου. Текстови укључени у ову књигу, које су написали истакнути научници, помажу читаоцу да разуме освешћену уметничку продукцију светогорских монаха током векова. Споменици византијског и поствизантијског сликарства, византијске и поствизантијске иконе, илустровани рукописи, музички рукописи, византијске скулптуре, византијске и поствизантијске мале уметности, Антички, византијски, поствизантијски, османски, словенски и румунски документи, печати, новчићи, манастирски печати, керамика, ремек-дела уметности једног миленијума, чине садржај каталога.

`По стазама духовног живота не може човек сам да корача. Потребан му је вођа, учитељ, отац духовни. У супротном, излаже се великој опасности да упадне у дубоку јаму, из које ће се тешко избавити без помоћи оних којима је познат пут избављења. Бог је предобри Отац. Бог води рачуна о сваком Свом створењу. Помаже и враћању човека у првобитну рајску заједницу са Богом, управо тамо где му је место. Бог не делује Сам. За спасење само једног човека укључује читав небески свет, као и Божје сараднике на земљи у лику духовника и монаха и монахиња. За мене је Бог одабрао и припремио владику Данила, а мене је упутио на Владику. Тако је владика Данило постао највећи Божји дар који сам у животу примила. Једна стара пословица нас учи: Празан клас се увис диже, а пун земљи повија. Мој духовни Отац је био клас пун једрих зрна. Он тога није био свестан. Великим и значајним људима није познато да су они велики и значајни. Владикине најдубље вредности су биле тихе и ненаметљиве. Као да је намерно живео живот обичног човека који не придаје значај малим стварима. Али Он је био Архијереј Православне Цркве у Србији и знао је да, када у току богослужења носи митру на глави својој, онда је Он икона самога Христа. Духовно очинство или материнство није ни једноставно, ни лако. Повезано је са великим напорима и одговорностима и са једне и са друге стране. Ради се о две комплетне личност где свака има свој начин живота, своје особине, навике и своје мишљење. Зато се бира особа која ће моћи да нам одговара, да нас разуме и да нас води путем спасења. Особа са којом ћемо моћи. Духовни родитељ се једном бира. На страницама које следе осветљена су моја субјективна сећања на владику Данила и на догађаје који су пратили наше заједничко путовање кроз духовни живот. У том казивању је било неопходно да представим Милицу Обрадовић пре владике Данила, у Његово време тј. у време наше сарадње, као и прве године живота монахиње Макарије. Читалац ће сам закључити коју улогу је имао владика Данило у преображају једне мирске личности у другу духовну личност и нека ми опрости што је, само из тих разлога, било неопходно да напишем коју и о својој маленкости. Но, кренимо редом…` У манастиру Соколица, на Преображење 2016. године тврд повез, 600 стр.

Centralna knjiga enciklopedijske biblioteke SLAVA upoznaje nas sa životom Gospoda Isusa Hrista. Upoznaje nas sa njegovim rođenjem i događajima koji su mu prethodili, sa detinjstvom i početkom Njegove misije, sa Njegovim čudesnim rečima, ali i isceljenjima, čudima koja su zauzdavala i nadilazila prirodu - sve do vaskrsavanja umrlih. Da bi savremeni čitaoci razumeli zašto se On, Sin Božiji, predao u ruke svojim mučiteljima i dželatima, zbog čega je isam umro i vaskrsao, u čemu je večni značaj tih događaja, i kako je i posle vaznesenja Hrisos ostao sa onima koji su mu verni, u ovoj temeljnoj knjizi koristili smo i delove jevanđelja, tumačenja svetih Hristovih sledbenika, veliki broj ilustracija. Zastupnici ljudskog roda, prečistoj i krotkoj devojci koja se udostojila da bude majka Sina Božijeg, u ovih dve hiljade godina, koje nas dele od najznačajnijih događaja u istoriji, upućivane su najtoplije i najiskrenije molitve sa svih meridijana. I mnoge od njih su uslišene. Mnoge ikone Presvete Device Marije čudotvorne su i pomažu onima koji se Bogorodici obraćaju za pomoć. Iako je u jevanđeljima o Presvetoj malo rečeno, sačuvani su mnogi spisi koji do potankosti opisuju njen život. FORMAT: A4 POVEZ: TVRD POVEZ BROJ STRANA: 611 P4

Византија је гледала да по сваку цену заштити своје стратешке интересе и у Европи и на просторима Истока; као утемељитељ хришћанства и носилац његове идеје, Источна империја је, преко хеленске традиције и учених теолога, најчешће гностика, ширила, заједно са моделом промишљања хришћанства, и све поделе које су је потресале. Тежећи да задржи југ и исток империје под контролом, ако не војно а оно идеолошко-политички, Источно царство је током осмог столећа одлучило да успостави заједницу, неку врсту федерације, са већ осиљеним калифатима – створена је унија. Иконоклазам је, условно речено, био политички изнуђен: он је, у часу прокламовања, постајући званична државна политика, империји обезбеђивао апсолутни верски мир – заједно су се, сједињени у једногласју противљења иконама, нашли наследници аријанаца, несторијанци, монофизити, наследници јудеохришћанских заједница, бројни мањи гностички покрети и други. Равнотежа „вере и њеног поимања“ није дуго опстала; када су несторијанци, „духовни очеви ислама“, успоставили договор са калифатима о верској аутономији и слободи, за њима убрзо и монофизити који су чак имали „право мача“, тј. право на независност и служење војске искључиво на позив и за потребе Константинопоља, унија коју су замислили стратези Истока, почела је да се распада... (тврд повез, 24.5 цм, 310 стр)

tvrd povez 318 str Izdavač: Podvorje, Moskva Priredio: protojerej Milan Pantelić Akatist je himna blagodarnosti. Pravoslavna himnografija poznaje akatiste posvećene Svetoj Trojici, Presvetoj Bogorodici, Časnome Krstu i nekim svetiteljima. Grčka reč „akatistos“ znači „nesedalna pesma“, što pretpostavlja obavezno stajanje za vreme čitanja ovih pesama. Sastoji se od 12 „ikosa“ – dužih pohvala, koje se završavaju, na primer u Akatistu Presvetoj Bogorodici, refrenom: Raduj se nevesto nenevesna, nevesto koja se nisi udavala, i 12 kondaka – kraćih pesama, koje se završavaju rečju Aliluja, slavite Gospoda! Po predanju, prvu ovakvu pohvalu Presvetoj Bogorodici – Akatist, napisao je patrijarh carigradski Sergije u VII veku, kao pesmu blagodarnosti Presvetoj Bogorodici, koja je, kao zaštitnica Carigrada, spasla ovaj grad od silne neprijateljske navale. Grad su napali Avari i Sloveni, a car je sa vojskom otišao u rat protiv Persijanaca. Videći da je neprijatelj nadmoćniji, patrijarh Sergije je uzeo ikonu Presvete Bogorodice, njenu rizu (haljinu) i deo Časnog krsta, učino sa narodom ophod po gradskim bedemima i kad je rizom dotakao more, ono se uzburkalo i potopilo sve neprijateljske lađe. Braniocima Carigrada tada nije bilo teško da preplašenu neprijateljsku vojsku na kopnu savladaju. Narod je zatim sa sveštenstvom probdeo celu noć u Vlaheranskom hramu pevajući pesme blagodarnosti, a patrijarh Sergije je – kaže se – ispevao ovu pesmu – Akatist Presvetoj Bogorodici. c5

Autor: Svetlana Pejić Povez: broširan Br. strana: 215 Format: 21x26 Kolor i crno-bele fotografije i ilustarcije, štampano na kunstdruku! U krugovima istoričara umetnosti ime Svetlane Pejić visoko se kotira, uz ocenu da se radi o osobi koja poseduje pouzdana znanja koja počivaju na velikom terenskom, praktičnom iskustvu i veoma dobrom poznavanju komparativne literature arhitekture, literature i zidnog crkvenog slikarstva srpskih zemalja 16. i 17. veka i obnovljene Pećke patrijaršije. Okolnost da su grčki slikari živopisali 1622. crkvu manastira Pustinje (dvadesetak godina iza gradnje) dala je priliku da Svetlana Pejić pokaže kako poznaje i balkansku umetnost, posebno zidno slikarstvo toga vremena. Autorka svoje izučavanje zasniva na zahtevnom metodološkom postupku koji ima za cilj da se katolikon manastira Pustinje predstavlja kao duhovni organizam u kojem se arhitektura, zidno slikarstvo i ikonopis sažimaju u otelotvorenu idejnu celinu - dom Božiji. Recenzenti, prof. dr Sreten Petković i prof. dr Miroslav Timotijević, ocenjuju da Svetlana Pejić dosledno teži osvetljavanju duhovne pozadine čina izgradnje i ukrašavanja hrama, tako da čitalac uvek posle odgovora na pitanja ko i kako, dobija i odgovor na pitanje zašto je hram uobličen baš na takav način ili zašto je baš tako ukrašen. Dobro je poznato da do odgovora na ovo poslednje pitanje nije lako dopreti, jer iz vremena podizanja manastira Pustinje, nema sačuvanih arhivskih izvora, a neophodna komparativna istraživanja u drugim oblastima srpske kulture toga vremena još su uvek u začetku. Zbog toga su rezultati istraživanja za potrebe pisanja magistarskog rada Svetlane Pejić pažljivo i kritički preispitivana. Dva veka posle izgradnje manastir Pustinju prvi pominje Joakim Vujić 1826. godine. Od tada do danas više autora je sporadično istraživalo istorijat, arhitekturu, zidno slikarstvo ili ikonostas, doprinoseći rasvetljavanju pojedinih pitanja. Tek pojavom izvanredne monografije Svetlane Pejić može se govoriti da je ovaj duhovni hram srpskog naroda u blizini Valjeva sa crkvom posvećenom Vavedenju Bogorodice na platou iznad klisure Jablanice sveobuhvatno obrađen. Koristeći obimnu literaturu (68 autorskih dela), uz 108 kolor i crno-belih fotografija, velikog broja skica i crteža koji dopunjuju ukupan vizuelni utisak, Svetlana Pejić detaljno i pedantno istražuje istoriju, arhitekturu, zidno slikarstvo i ikone, istovremeno praveći paralele s hramovima nastalim u isto vreme na širem srpskom prostoru. Više od 370 metara kvadratnih i danas dobro sačuvanih slika, uradili su grčki živopisci Nikola i Jovan, ktitorstvom igumana Janićija Bitojevića. Jovan i Nikola su uradili i ikone, čime je stvoreno jedinstvo dekoracije crkve. Njihov živopis ima svoj karakterističan vizulni jezik i osobenu likovnu poetiku prve polovine 17. veka: krutost i šematizam obogaćeni dekorativnošću, sveden izbor kompozicija s opširnom naracijom unutar scene i, pre svega, raspored kompozicija, koji, odstupajući od nasleđenog, vizantijskog, nudi neku drugačiju formulu. Autorka ovo slikarstvo posmatra kao proizvod prelazne epohe u kojoj se već usahli tradicionalni ikonografski predlošci koriste u drugačijem rasporedu da bi se izradila drugačija ideja, primerena tom vremenu. U periodu nevelike istorijsko-umetničke dinamike ovaj proces modifikacija se svojim pojedinostima ispoljava kao spona nasleđa sa novinama koje će se kasnije i s drugim uticajima iskristalizovati u novu umetničku epohu. NAPOMENA: Knjiga nije korišćena, smao je duže stajala u magacinu!