Čudotvorna mesta i sveti predmeti u verovanju Srba. MANASTIRI ■ VODICE ■ CRKVE ■ MOŠTI ■ ČUDOTVORNE IKONE I STATUE Ovo je prva knjiga u kojoj su detaljno prikazana najznačajnija mesta na koja je srpski narod vekovima dolazio i na koja i danas dolazi kako bi potražio pomoć, verujući u čudotvornu moć materijalnih stvari koje su bile u dodiru sa višim silama. Uz obilje podataka, dokumenata, svedočenja i priča, knjiga Svetilišta i nadališta je najtemeljniji vodič za upoznavanje sa jednim važnim poljem nacionalne kulture, koje postoji vekovima i koje je, na različite načine, neizbežan deo svačijeg života. Svetilišta i nadališta namenjena su svima koji veruju, koji žele da bolje razumeju srpski narod i njegovu kulturu, kao i svima koji žele da prošire granice svog znanja. Nenametljiva, prijemčiva i edukativna, ova mala enciklopedija podeljena je na teritorije i regione u Srbiji i van nje i detaljno opisuje mesta na kojima ljudi traže kako telesno izlečenje tako i najvažnije utočište – utehu i nadu. Bogorodica Beogradska ● Čestica moštiju Sv. Petke u Bogorodičinoj Crkvi Ružici ● Deo moštiju Sv. kneza Lazara u Sabornoj crkvi u Beogradu ● Izvor Vilina vodica kod Sremskih Karlovaca ● Čudotvorni izvor u Manastiru Đunisu ● Mošti kneza Lazara u Ravanici ● Deo moštiju (leva ruka) Sv. Save i pastirski štap Sv. Save u Manastiru Mileševi ● Ćivot prepodobnog Martirija Sinaita u Rukumiji kod Kostolca ● Bogorodica u kamenu u Sokobanji ● Deo moštiju prepodobnog mučenika Stefana Novog u Gračanici kod Prištine ● Čudotvorna mermerna statua Presvete Bogorodice u Manastiru Sokolica kod Zvečana ● Loza Sv. Simeona Mirotočivog, bunar Sv. Save Srpskog, čudotvorne ikone u Manastiru Hilandaru na Svetoj Gori ● Mošti Sv. Vasilija Ostroškog Čudotvorca u Manastiru Ostrogu ● Mošti Sv. Petra Cetinjskog Čudotvorca i desna ruka Sv. Jovana Krstitelja u Cetinjskom manastiru ● Čudotvorna ikona Sv. Jovana Krstitelja u Bigorskom manastiru u Makedoniji ● Nekadašnji grob Sv. Save u Velikom Trnovu u Bugarskoj

Broj strana: 211 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2011. Izdavač: Zadužbina Vladete Jerotića Psihološka tumačenja Vukovih i ruskih poslovica Vukove narodne poslovice: Ako ti je crkva daleko, nije molitva; Badava je dobro seme, kada je rđavo oranje; Bolje je s mirom, nego sa čirom; Već ako se prevari, pa rekne istinu; Visoko polijeće, al` nisko pada; Đe su kola mudrosti, tu su dvoja ludosti; Đe je sreća, tu je i nesreća; Iz jednog drveta ikona i lopata biva; Ženiti se mlad rano je, a star dockan je; Za moje dobro slomiše mi rebro; Zdravi ljudi se ne pitaju; Ko što traži, naći će; Krsti vuka, vuk u goru; Kukolj valja iz korjena iščupati; Lasno je govoriti, al` je teško tvoriti; Ne pružaj se dalje od gubera; S vragom je došlo, s vragom otišlo; Čovek se uči dok je živ, pa opet lud umre; Što mu je na srcu, to i na jeziku (Što na um, to na drum). Ruske poslovice: Ako već ne umeš da šiješ, bar nemoj da paraš; Dobro pamti, a zlo zaboravljaj; Istina je teža od zlata, ali ispliva na površinu; Jedan baci- ne dobaci, drugi baci -prebaci, treći baci, pa promaši; Jesi li natakao am? Onda vuci!; Kad se voljeni prepiru, samo se šale; Ko ne ume da se povinuje, ne ume ni da vlada; Od svoje senke pobeći se ne može; Po izgledu skladan, po naravi gadan; Prva žena - kao zora jutarnja, druga žena - kao jasno sunce; San je strašan, al` je Bog milostiv; Svakom dobar - sebi loš; Čim se oženiš, odmah se promeniš; Što stariji, to praviji.

Pisac ove sjajne knjige, koji za sebe kaže da je „jadni profesor istorije crkve”, a u stvari je jedan od najvećih teologa prošlog veka, znalački pokazuje i dokazuje kako se pravoslavna duhovnost izražava kroz ikonu, hram, pojanje, moralne vrednosti i norme, dogmu, ustav i crkveno pravo, političke ideje i monaštvo, ukratko, kroz pravoslavnu kulturu. Premda je ova knjiga stara (objavljena pre skoro 50 godina), ona nije zastarela. Vredna teološka, filozofska, naučna i umetnička dela večno su mlada, trajno zeleno drveće spoznaje, cvetovi duha koji ne venu, i koji deluju onoga trena kada im se približi radoznali duh.

Delo velikog bogoslova iz VIII veka u kojem se iznose znanja o temeljnim pitanjima hrišćanstva. U ”Filosofskim poglavljima” daje se filosofski uvod u hrišćansko bogoslovlje, koji se uglavnom oslanja na Aristotela i delom na neoplatoničara Porfirija. Pisac deli filosofiju na teorijsku (bogoslovlje i prirodoslovlje) i praktičnu (etiku, ikonomiju i politiku), a zatim ispituje osnovne filosofske pojmove (biće, suština, priroda, ipostas, slučaj, rod, vrsta...). Poglavlje ”Tačno izloženje pravoslavne vere” predstavlja sistem dogmatskog učenja Pravoslavne Crkve u kojima se iznose učenja o Bogu, anđelima, demonima, dobru i zlu, prirodnom svetu, čoveku, Bogorodici, ikonama, slobodi, veri, svetim tajnama ... Knjiga sadrži i prikaze o životu i delu Sv. Jovana Damaskina Panojotisa K. Hristua i Tedora N. Zisisa, kao i indekse mesta iz Svetog pisma i važnijih imena.