k8 IKONA U LITURGIJI - Smisao i uloga Ikona u liturgiji, smisao i uloga, Tihon Rakićević Izdanje Manstira Studenica iz 2016. 560 strana. od toga oko 35 ilustracije u boji , format 21x15 tvrdi povez sa ilustracijama i reprodukcijama u koloru, Monografija `Ikona u liturgiji, smisao i uloga`, čiji je autor iguman manastira Studenice arhimandrit Tihon Rakićević, kapitalno je izdanje koje sintetiše dosadašnja teološka, umetnička i istorijska znanja o ikoni. Polazna osnova za ovo kapitalno izdanje bio je magistarski rad arhimandrita Tihona, koji je u knjizi bogato ilustrovan reprodukcijama studeničkih ikona, zidnih slika i reljefa. U knjizi se pominju 62 igumana čija su imena ostala zabeležena i više od 200 monaha.

Lepo očuvana. Sifra adp29.6

lepo očuvana

Beograd 1970, tvrd povez, očuvana, nekoliko zacepljenja ivice omota, 32 cm, težina oko 3,2 kg

Narodna knjiga 1983 415 strana : ilustrovano očuvanost 5

Vesna MARICKI OSTOJIĆ IKONE SREMA Izdavač: ZZSK Sremska Mitrovica, 2007. Tvrdi povez Broj strana: 233 Format: 30 x 21 cm STANJE: Donji spoljni ugao malo oguljen. Nema drugih oštećenja, knjiga nije korišćena.

Tajna živopisanja Beograd: Plato, 1995 Erminija 232 strana ilustrovano ; 20 cm Sa ruskog preveo Nebojša Kovačević Meki povez, ćirilica Priručnik za oslikavanje Ikona i Fresaka sastavio jeromonah i ikonopisac Dionisije Furnoagrafiot 1701-1733 godine. Stanje Veoma dobro.

Vrlo dobro očuvana, zacepljenje omota na vrhu rikne, format 33 cm.

dobro stanje

UMETNIČKO BLAGO RUSIJE , M. V. Alpatov Izdavački zavod Jugoslavija Beograd 1967 ,zvanredna knjiga o umetničkom blagu Rusije između XI i XVIII veka, Sadržaj: O staroj ruskoj umetnosti, Stare ruske ikone, Moć boje, Ikona - carstvo umetnosti, Ikonostas, Andrej Rubljov itd, 104 reprodukcije u boji, Latinica, 175 str, Format 27 x 32 cm, Omot sa slikom: Pobedonosna crkva, prošivene stranice zaštitna kutija

ZBORNIK RADOVA NARODNOG MUZEJA I (Narodni muzej, Beograd, 1958, broš, 399 str. + karte van teksta, ilustrovano) ČLANCI I STUDIJE - Dr Milutin Garašanin - Dr Draga Garašanin: ISKOPAVANJE TUMULA U BELOTIĆU I BELOJ CRKVI (Zapadna Srbija) - Đorđe Mano-Zisi: RIMSKI SKIPTAR IZ MARGUMA - Đorđe Mano-Zisi: BRONZANA STATUETA HERAKLA IZ TAMNIČA - Ljubiša Popović: RADOLIŠTE (Prilog proučavanju ilirsko-grčke kulture u Makedoniji) - Milivoje Veličković: PRILOG PROUČAVANJU RIMSKOG RUDARSKOG BASENA NA KOSMAJU - Rastislav Marić: IZ NUMIZMATIČKE ZBIRKE NARODNOG MUZEJA - Nada Todorović: IZ ZBIRKE MEDALJA NUMIZMATIČKO-EPIGRAFSKOG ODELJENJA NARODNOG MUZEJA U BEOGRADU - MEDALJE KOJE ILUSTRUJU RATOVE S TURCIMA U XVI, XVII I XVIII VEKU - Mirjana Ćorović-Ljubinković: PROKUPAČKI NALAZ SRPSKOG SREDNJEVEKOVNOG NAKITA - Mirjana Tatić-Đurić: GOTSKI GROB IZ OSTRUŽNICE - Desanka Milošević: JEDNA OHRIDSKA IKONA U NARODNOM MUZEJU - Gordana Trivunac -Tomić: IKONA SV. JOVANA PUSTINJAKA SA ŽITIJEM - Dr Miodrag Kolarić: GEORGIJE BAKALOVIĆ (1786-1843) - Jovan Sekulić: UROŠ KNEŽEVIĆ NA PORTRETIMA IZ ZBIRKE NARODNOG MUZEJA U BEOGRADU - Dr Katarina Ambrozić: PRVA JUGOSLOVENSKA UMETNIČKA KOLONIJA - Momčilo Stevanović: PORTRET RUĐERA BOŠKOVIĆA IZ ZBIRKE MIROSLAVA SPALAJKOVIĆA PRILOZI - Dr Draga Garašanin: KA PROBLEMU POLJA S URNAMA U SRBIJI - Blaženka Stalio: TERIOMORFNI SUD IZ GUČE - Branka Jeličić: DVA MITRINA RELJEFA IZ NARODNOG MUZEJA U BEOGRADU - Nada Todorović: MEDALJA U SLUŽBI MIRA - Mirjana Ćorović-Ljubinković: DOSADAŠNJA ISKOPAVANJA u BRESTOVIKU NA LOKALITETU VISOKA RAVAN DR Miodrag Kolarić: TOPČIDERSKA CRKVA, NJENI GRADITELJI, NJENI SLIKARI - Vera Pavlović: POREKLO ČEŠLJAREVE KOMPOZICIJE `MUČENJE SV. VARVARE`

,,Vizantija – opadanje i propast treći je deo trotomne istorije Vizantije u kojoj čuveni britanski autor pripoveda o ličnostima i događajima od 1081. do 1453. godine, odnosno od uspona Aleksija pa do sudbonosnog poraza u njenoj istoriji – pada Carigrada pod vlast Turaka Seldžuka. Na više od četiristo strana, Norič govori o sve učestalijim napadima, o carstvu u izgnanstvu, anžujskoj pretnji, krstaškim pohodima i svim razlozima koji su doveli do njegove propasti i pada, posebnu pažnju posvećujući detaljima, anegdotama i epizodama. Knjiga je upotpunjena mapama, rodoslovnim tablicama, spiskovima careva, sultana, patrijarha i papa, kao i bogatom i detaljnom bibliografijom, indeksom i slikama spomenika kulture, vladara, manastira, rukopisa i ikona, jednom rečju, pred nama je kapitalno delo čije je objavljivanje pomoglo Ministarstvo kulture Republike Srbije.``

Beograd 1983, tvrd povez, očuvana, mestimično požuteli predlistovi i par prvih listova kao i zadnji beli listovi, 31 cm, 415 strana, težina oko 2,4 kg

ЧУДО У СЛОВЕНСКИМ КУЛТУРАМА Зборник радова Издавач: Научно друштво за словенске уметности и културе, Београд, 2000.год. Меки повез,364 стране, 24цм. Врло пристојно очувано. Једини примерак на тржишту Садржај: Aлександар Лома:Порекло и изворно значење словенске речи чудо Татјана А. Агапкина: Шта се догађа чудесне ноћи? Виталиј и Татјана Зајковски: Чудо хијерофаније Рачко Попов :Природна чуда у народним веровањима Бугара Ленка Татаровска: Чудо и сан о бесмртности у македонском усменом стваралаштву Вихра Баева :Чудо као лични мит Албена Георгијева :Чудесно као обележје жанра у прози Јанко Магловски :Чудо девичанског порода Ана Стојкова:Чудо Светог Георгија и змаја у туманском апокрифном зборнику Корнелија Золдат:Одсуство чуда. Проблеми канонизације Св. Владимира Даница Поповић:Чудотворења светог Саве Српског Мирјана Глигоријевић-Максимовић:Чуда светитеља у српском сликарству 13. века Лилија Скоморохова Вентурини:Чудо у композицији руских житија (11-17. века) Татјана Суботин-Голубовић:Свети апостол Лука - последњи заштитник српске Деспотовине Изолд Тире:Чудо наде Дмитро Степовик:Украјинске чудотворне иконе Мирослав Тимотијевић:Сузе и звезде: О плачу Богородичиних чудотворних икона у бароку Мирослава Костић:Поштовање култа светитеља, њихових моштију и чуда на подручју карловачке митрополије у периоду барока Мирјана Ђекић:О чудотворним водицама на подручју Војводине Вацлав Валецки:Хетманка барских песника - Марија Томислав Јовановић:Чуда пресвете Богородице Агапија Ландоса Крићанина у српској рукописној традицији Тања Поповић:Поимање `чуда` у представама оностраног света у српској поезији 19. века Људмила Стојанова:Фолклорни фантазми у бугарској књижевности Олга Тарасенко:Магични театар Павла Филонова Драгана Бесара:Највећи Творчев дар: Чудо у Шаргану Љубомира Симовића Лидија Радуловић:Чудна нам чуда: Савремени фолклор паранормалног Дејан Ајдачић :Чудесно исцељење опседнутих

Branislav Todić Gračanica slikarstvo Autor: Branislav Todić Izdavač: Prosveta Beograd Biblioteka Umetnički spomenici Godina izdanja: 1988 Broj strana: 421 Format: 31 x 23,5cm Povez: Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Opis i stanje: Sadržaj na slici, štampano na kvalitetnom papiru, bogato ilustrovano, veoma dobro očuvano Tags: Arhitektura Freske Ikone Srpsko crkveno slikarstvo Srpski manastiri 06.07.2023.

Knjiga je dobro očuvana.Spoljni omot malo zaceplen sa strane(ne mnogo,kao na slici)Ima tačka sa strane. Godina izdanja: 2003 Jezik: Srpski Centar za mitološke studije Srbije – Rača i Filozofski fakukltet u Kosovskoj Mitrovici 442 strane,na kraju ilusracije na masokm papiru. a) Jevreji – Religija b) Ikone – Vinica – 5-6 vek c) Oneka – Motivi – Menora – Čelarevo – Srednji vek d) Iluminacije – Jevrejski rukopisi

Spomenici budimske eparhije, Dinko Davidov, Prosveta / Matica Srpska 1990, tvrd povez, zaštitni omot, format 23 x 30.5cm, bogato ilustrovano, ćirilica, 437 strana, saržaj : I deo : Spomenici Budimske eparhije, Srpska varoš Taban na gravirama Budima, Srbi u Komoranu XVI i XVII vek, Vedute Ostrogona i Srpska varoš, Pravoslavni u Vašarhelju i njihova crkva, Preobraženska među 7 Sentandrejskih crkava, Srpska crkva u Borjadu, Kult Sv. Nauma u Budimskoj eparhiji, Ikone moshopoljskih zografa u srps.

Autor: Tomašević, Nebojša (urednik) Naslov: Jugoslovenski mozaik Izdavač: Revija, Beograd Tvrdi uvez. Opseg: 244 stranice Dimenzije: 21,50 x 28,00 cm Tisak na žućkastom papiru visoke gramature. Odlične reprodukcije u boji na sjajnom, kvalitetnom papiru, većinom aplicirane na podlogu. SADRŽAJ: stare civilizacije minijature stećci freske arhitektura na primorju ikone islamska arhitektura tapiserija keramika košnice krajputaši savremeno slikarstvo moderna skulptura savremena grafika slikarstvo naivnih umetnika Knjiga je apsolutno zasticena sa najlonskim omotom tako je i dobijate prilikom kupovine.

K4 DEČANSKA RIZNICA , Mirjana Šakota, Prosveta Beograd 1984 , istorija umetnosti, katalog i opis umetničkih predmeta sačuvanih u riznici srpskog pravoslavnog manastira Dečani ( ikone , predmeti od metala , tkanine i vezovi , predmeti od drveta , bakrorezne ploče , pečati , panagije i panagijari , pafte i pojasevi , dokumenta ) , Prilozi inventar pokretnosti manastira Dečana - Dopis Zemaljskoj komisiji za utvrđivanje štete kolturno-prosvetnim predmetima iz 1945. godine - Registar imena koja se pojavljuju ispisana na predmetima imenski registar (opšti) topografski registar predmetni registar , tvrd povez,zaštitni omot, očuvano , ilustrovano u boji, ćirilica , 482 strane, veliki format 31cm x 23cm

TREBNIK Prevod sa grčkog i crkvenoslovenskog : dr Emilijan Čarnić Kragujevac 1983 godine Broj strana : 506 Format: 13x17 cm Dobro očuvana (u sadržaju zaokruženi brojevi stranica na par mesta) Sadržaj: Молитва породиљи првог дана по рођењу детета, 1 Молитва за знаменовање детета, које добија име осмог дана по свом рођењу, 3 Молитва породиљи после четрдесет дана, 5 Молитва жени кад побаци, 9 Света тајна крштења и миропомазања, 10 Молитва светог крштења укратко, 33 Света тајна покајања, 35 Молитва за онога који се разрешава неке забране, 42 Света тајна брака, 43 Молитва приликом разрешавања венца осмог дана, 61 Обред венчања другобрачних, 62 Обред благосиљања супружника који немају деце, 66 Света тајна јелеосвећења, 71 Молебан за болесника, 113 Врачевске молитве за оне који страдају од нечистих духова, и код сваке немоћи, 125 Молитва светих седам младића за немоћног и онога који нема сна, 139 Молитва заклињања светог Василија Великог за оне који пате од слих духова, 141 Златоустове молитве за онога који пати од слих духова, 142 Молитва код сваке болести, 144 Молитва за болесника, 145 Молебан јектенија за немоћне, 146 Правило за хитно причешће тешког болесника, 147 Обред приликом растављања душе од тела кад се човек бори са смрћу, 151 Дечије опело, 161 Опело одраслих, 175 Опело умрлих на Ускрс или у току светле недеље, 196 Свештеничко опело, 208 Монашко опело, 242 Парастос, 266 Мало освећенје воде, 276 Велико освећенје воде, 289 Обред полаганја темеља цркве, 299 Молитвени обред приликом постављања крста на врх крова или новог звоника, или обнављања цркве, 314 Обред благосиљања и освећења звона, 317 Обред освећења храма које врши архијереј, 323 Обред благосиљања и освећења нове цркве од стране јереја, 351 Обред благосиљања и освећења катапетазме или иконостаса, 358 Обред благосиљања и освећења новог крста, 365 Обред освећења књиге Еванђеља, 372 Обред благосиљања и освећења иконе Пресвете и Живоначалне Тројице, 374 Обред благосиљања и освећења Христове иконе, 377 Обред благосиљања и освећења иконе Пресвете Богородице, 381 Обред благосиљања и освећења иконе једног од светих или многих, 384 Обред благосиљања и освећења илитона, 387 Обред благосиљања и освећења индитија, 389 Обред благосиљања и освећења црквеног барјака, 391 Обред благосиљања и освећења новог кивота, 392 Обред благосиљања и освећења нових црквених сасуда, 394 Обред благосиљања и освећења богослужбених сасуда, 396 Молитва над путиром, 398 Молитва када се посебно благосиља и освећује звездица за дискос, 399 Молитва за благосиљање и освећење кашичице намењене божанственим тајнама, 400 Молитва за благосиљање и освећење нових покривача који служе за покривање светих тајни, 401 Обред благосиљања и освећења нових свештеничких одежда, 402 Обред благосиљања и освећења црквених богослужбених књига, 405 Обред благосиљања кољива, 406 Обред благосиљања и резања колача, 407 Обред благосиљања врбе на Цвети, 410 Обред благосиљања грожђа на дан Преображења Господњег, 411 Обред благосиљања и освећења тамјана, 412 Обред благосиљања и освећења крста који се носи на прсима, 415 Молитва за благосиљање и освећење црквених свећа, 418 Обред освећења сваке ствари, 419 Обред освећења возила, 420 Обред благосиљања темеља куће, 422 Обред благосиљања нове куће-стана, 424 Mолитва за кућу коју узнемиравају зли дуси, 429 Обред благосиљања и освећења надгробног крста, 430 Обред литије, 433 Обред вршења крсног хода званог литија, 438 Обред молебног пјенија које се врши у време суше, 444 Обред молебног пјенија које се врши кад нема ведра времена, 457 Обред молебног пјенија приликом почетка ђачког учења, 464 Обред призивања помоћи, благодати и дара Пресветога Духа на почетку сваког доброг дела, 470 Обред благодарења за испуњење молбе и за свако доброчинство Божије, 476 Обред молебног пјенија на Нову годину, 485 Служба за оне који су у тамници и заточеништву, 492 Молебна јектенија за умноожење љубави, 495 Молебна јектенија за путнике, 497 Молебна јектенија у време помора - за престанак напрасне смрти, 498 Молебна у почетку поста, 500 Обред благосиљања стада овчијих или друге стоке, 504 Обред благосиљања соли, 505

Призрен, један од најстаријих градова у нашој земљи, град је у којем су се смењивале епохе и власти. У време владавине Римљана постојао је као град под именом Теранда, предање каже, великих размера. У време власти Источног римског царства, тј. Византије по први пут срећемо његов данашњи назив, али у нешто другачијем облику: Призренум, Пресарин, Презрен, Приздрен, а најчешће Приздријана. Коначно, за време владе краља Милутина, подигнут је на ранг престонице, као и доцније од стране Стефана Дечанског, цара Душана и цара Уроша. У то време су зидане на монументални начин и украшене живописом, обогаћене иконама, предметима уметничког заната и дариване рукописним књигама Богородица Љевишка, Свети Арханђели, Свети Спас, Свети Никола. Из времена владавине Турака остају мост преко Бистрице, Мехмед-пашин хамам, Бајракли џамија, Синан-пашина џамија. 161 стр. квалитетан мастан папир илустровано у боји двојезично српско-енглеско издање

Mik Burni život i ludi genij Mika Džegera Kristofer Andersen Nova knjiga Format: 13x20 cm Broj strana: 387 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 18. oktobar 2013. ISBN: 978-86-521-1391-0 Prevodilac: Dejan Cukić Publicistika / Biografija / Muzika  Skandali, novac, neizvesnost, muzika, slava, droge, genijalni potezi i seks. „Očigledno, ja nisam primer vrline.“ – Mik Džeger Ulični borac? Ponoćna lutalica? Čovek od bogatstva i ukusa? Sve navedeno, a ispostavilo se, i još mnogo, mnogo toga. Po svemu, Mik Džeger je posebna pojava, jedna od najvažnijih figura savremene kulture. Šepureći se i trseći se, ponekad zlokobno, ali uvek opčinjujuće, on nas je kolektivno ščepao za vrat pre pola veka i, za razliku od mnogih talentovanih savremenika, nikada nas nije pustio. Decenijama, Mik je vešto skrivao mnoge zapanjujuće tajne – do sada. Nijedna rok grupa nije oličavala suštinu „seksa, droge i rokenrola“ psihodelične ere više od Stounsa. Kada su ovoj smeši dodata i okultna verovanja, Mik se nije ogrnuo odorom nekakvog mistika već Luciferovim grimiznim plaštom. Kristofer Andersen demistifikuje najsloženiju i najzagonetniju ikonu rokenrola u ovoj detaljnoj i fascinantnoj biografiji koja će vam prikovati pažnju jednako koliko i sam Džeger. „Nakrcano sočnim pričama.“ – Entertainment Weekly „Eksplozivno!“ – The Telegraph „Oduzima dah!“ – Bloomberg News

Žanrovi: Umetnost Izdavač: Prometej Broj strana: 260 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 23x29 cm Godina izdanja: 2014. Opis …Neki do sada slabo poznati majstori i još manje poznata njihova dela svakako će, preko ove izložbe, ući u antologiju srpskog slikarstva HVIII veka… Zahvaljujući Matičinoj Galeriji i njenim ljudima, dobili smo ovaj neočekivani poklon, tek otkrivene i očišćene slike iz crkava i kuća naših predaka iz dalekih kolonija Hungarije HVIII veka. Sada još bolje vidimo koju su svoju posebnu umetnost imali naši paori, sveštenici, vojnici, majstori i purgeri i kako su oni uživali u njenoj lepoti. Zastajući pred njom, čini nam se da se još bolje otvorio pogled u onaj drugi, skriveniji svet unutrašnjeg života junaka i junakinja iz „Seoba“ Miloša Crnjanskog, svet koji izmiče reči i jedino pokazuje u slici. Ove misli o srpskom zografskom slikarstvu HVIII stoleća, baš onom nastalom vremenu nespokoja i seoba, napisao je istoričar umetnosti, profesor Svetozar Radojčić povodom izložbe Ikone srpskih crkava u Mađarskoj priređene u Galeriji Matice srpske ipotom u Narodnom muzeju u Beogradu, a objavio u „Politici“ 26. januara sada već davne 1974. godine. Na ovu izložbu Profesor je došao iz svog srednjeg veka kojemje,svojim naučnim poniranjem ali i plemenitom dušom,sav pripadao. Živeo je, dakle, okružen srednjovekovnim monumentalnim slikarstvom, ikonopisom, minijaturama ali i književnošću o čemu je razmišljao, predavao, pisao. A o svomprofesoru njegovi su neposrednisledbenici na katedri za istoriju umetnosti napisali i ovu rečenicu: „Svetozar Radojčić je… umeo da sagleda glavne tokove srednjovekovne srpske umetnosti i da o tome piše zanimljivo, upečatljivo“. Takav „sav srednjovekovac“ stajao je tada pred slikama njemu stranim, prvi put viđenim, pa je i o njimapisao poneseno, toplo i uzbudljivo, prelepim stilom. Istorijsku potkuje dobro poznavao, mislim tu našupost-seobnu epohu,o njoj supisali njegovinešto stariji savremenici Jovan Radonić, DušanJ. Popović, Vasa Stajić, Radoslav Grujić i drugi. Ipak, Profesor se nije oslonio samo na znanje već na isvojaviđenja prošlosti, na pretke u Hungariji i njihovu posebnu umetnost ali pri tome je u tim zografskim slikama tražio i onaj drugi, kako je rekao, skriveniji svet unutrašnjeg života, junaka i junakinja iz „Seoba“ Miloša Crnjanskog, koji su bili savremenici ikonopisaca srpskih seoba. Sada,posle toliko decenija proteklihod one izložbe i Profesorovog članka, koji sam sačuvao jer je tako uverljivo ali i čudesno njegovo povezivanje ikonopisnih likova zografskih ispisateljskihlikova Crnjanskovih.-On je ta dva sveta na svoj način sagledao i približio. Moju pažnju u Profesorovom članku privlači i ona misao da će neka, tada odista nedovoljno poznata slikarska dela, ući u antologiju srpskog slikarstva HVIII stoleća. - Posle višegodišnjeg bavljenja slikarstvom ove uzbudljive epohe reših da ostvarim amanet - da od nekoliko stotina ikona, koje se sada nalazeu Galeriji Matice srpske, u Muzeju Eparhije budimskeu Sentandreji, u Vladičanskom dvoru u Temišvaru, Mitropolijskom dvoru u Zagrebu sastavim narečenu antologiju. Naslov knjige Ikonopisci srpskih seoba podseća na tu epohu odista omeđenu seobama: prvom Velikom seobom Srba (1690), drugom seobom patrijarha Arsenija IV (1739) i trećom seobomu Malu Rusiju-Ukrajinu (1751-1760). To nestalno doba (od 1690.do 1760), odista označava zlatni period slikara-ikonopisaca, pa time i period koji je omeđen ovom knjigom. POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 ŠO

ILJA RIEPIN - Wielcy Malarze Swiata jezik: POLJSKI Mek povez, 32,5cm, 14strana + 14strana s tablama, reprodukcije u boji! Ilja Jefimovič Rjepin (rus. Илья́ Ефи́мович Ре́пин; Čugujiv, 5. avgust 1844 - Kukala, 29. septembar 1930) je bio ruski slikar i vajar. Njegovi realistički radovi pokazivali su veliku psihološku dubinu i pokazivali su napetosti unutar postojećeg poretka. U Sovjetskom Savezu dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka njegovi radovi su predstavljeni kao progresivni model kako treba da slikaju ostali slikari u Sovjetskom Savezu. Rođen je blizu Harkova. Njegovi roditelji su bili ruski vojni doseljenici. Najpre je izučio zanat kod lokalnog slikara ikona i započeo je sa izučavanjima slikanja portreta. Otišao je 1866. u Sankt Peterburg, gde su ga primili na Carsku akademiju umetnosti. Od 1873. do 1876. boravio je u Italiji i Parizu pomoću stipendije, koju je dobio od akademije. U Parizu se upoznao sa delima impresionista, što je značajno uticalo na njegov kolorit i osenčavanje. Ipak njegov stil je ostao bliži starim evropskim majstorima, poput Rembranta. Obično bi slikao narod, a u kasnijim fazama slikao je i carsku elitu i inteligenciju. Za vreme Carske Rusije bio je jedan od prvih portretista koji je putovao po Rusiji i crtao običan narod. Ka crtanju običnog naroda usmerio ga je Vladimir Stasov, tada glavni kritičar i poznavalac ruske umetnosti. Razlog je bio i u tome što su takvi radovi bili dobro prihvaćeni kod glavnih kupaca umetničkih dela, kneza Tretjakova pa i velikog kneza i carevog sina Vladimira Aleksandroviča. Kada se vratio u Rusiju pripadao je od 1878. pokretu peredvižnika, umetnika koji su se pobunili protiv akademskog formalizma službene akademije. Tada je naslikao čuvenu sliku ljudi, koji vuku barže na Volgi, Burlaci na Volgi (rus. Бурлаки на Волге). Slika je fokusirana samo na osobe time da je ostatak slike (pozadina) ostala nenacrtana. Ta psihološka koncentracija lica na slikama je ujednom bila i revolucionarni početak crteža, ne samo u Rusiji već i u Evropi. Nakon ubistva cara Aleksandra II 1881. naslikao je niz slika sa temom ruskog revolucionarnog pokreta. U to doba naslikao je i sliku „Uskršnja procesija u Kurskoj guberniji“. Ta slika pokazuje različite klase i napetosti među njima postavljene u kontekst tradicionalnog verskog obreda. Svi na slici su ujedinjeni u polaganom, ali neprekidnom kretanju napred. Sliku „Ivan Grozni i njegov sin“ završio je 1885. Slika pokazuje užasnutog Ivana Groznog, koji grli svoga sina, koji umire, a koga je on pre toga smrtno ranio u nekontrolisanom besu. Jedna od Rjepinovih najkomplesnijih slika je „Odgovor Zaporoških kozaka turskom sultanu“. Tu je sliku slikao nekoliko godina. Sliku je zamislio kao proučavanje smeha, ali ubacio je u nju ideje slobode, jednakosti i bratstva ukrajinskih kozaka. Započeo je sliku kasnih 1870-ih, a završio ju je 1891. i odmah je prodao caru. Car je tada sliku platio 35.000 rublji, što je bio ogroman iznos u to doba. Rjepin je naslikao i brojne čuvene ličnosti kao Lava Tolstoja, Dmitrija Mendeljeva, Musorgskog, Pavla Tretjakova i Tarasa Ševčenka.

Polovna knjiga, u donjem delu bila u dodiru s vlagom, pa su listovi u donjem delu (u visini donje margine) talasasti, ispečatirana od strane prethodnog vlasnika (lična biblioteka). Izdavač: Arkady - Warszawa, Aurora - Leningrad, 1987. god. Broširan povez, 32 cm. 44 str. Kunstdruk, ilustracije pun kolor Izdanje je na poljskom jeziku. Ilja Jefimovič Rjepin (rus. Илья́ Ефи́мович Ре́пин; Čugujiv, 5. avgust 1844 - Kukala, 29. septembar 1930) je bio ruski slikar i vajar. Njegovi realistički radovi pokazivali su veliku psihološku dubinu i pokazivali su napetosti unutar postojećeg poretka. U Sovjetskom Savezu dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka njegovi radovi su predstavljeni kao progresivni model kako treba da slikaju ostali slikari u Sovjetskom Savezu. Rođen je blizu Harkova. Njegovi roditelji su bili ruski vojni doseljenici. Najpre je izučio zanat kod lokalnog slikara ikona i započeo je sa izučavanjima slikanja portreta. Otišao je 1866. u Sankt Peterburg, gde su ga primili na Carsku akademiju umetnosti. Od 1873. do 1876. boravio je u Italiji i Parizu pomoću stipendije, koju je dobio od akademije. U Parizu se upoznao sa delima impresionista, što je značajno uticalo na njegov kolorit i osenčavanje. Ipak njegov stil je ostao bliži starim evropskim majstorima, poput Rembranta. Obično bi slikao narod, a u kasnijim fazama slikao je i carsku elitu i inteligenciju. Za vreme Carske Rusije bio je jedan od prvih portretista koji je putovao po Rusiji i crtao običan narod. Ka crtanju običnog naroda usmerio ga je Vladimir Stasov, tada glavni kritičar i poznavalac ruske umetnosti. Razlog je bio i u tome što su takvi radovi bili dobro prihvaćeni kod glavnih kupaca umetničkih dela, kneza Tretjakova pa i velikog kneza i carevog sina Vladimira Aleksandroviča. Kada se vratio u Rusiju pripadao je od 1878. pokretu peredvižnika, umetnika koji su se pobunili protiv akademskog formalizma službene akademije. Tada je naslikao čuvenu sliku ljudi, koji vuku barže na Volgi, Burlaci na Volgi (rus. Бурлаки на Волге). Slika je fokusirana samo na osobe time da je ostatak slike (pozadina) ostala nenacrtana. Ta psihološka koncentracija lica na slikama je ujednom bila i revolucionarni početak crteža, ne samo u Rusiji već i u Evropi. Nakon ubistva cara Aleksandra II 1881. naslikao je niz slika sa temom ruskog revolucionarnog pokreta. U to doba naslikao je i sliku „Uskršnja procesija u Kurskoj guberniji“. Ta slika pokazuje različite klase i napetosti među njima postavljene u kontekst tradicionalnog verskog obreda. Svi na slici su ujedinjeni u polaganom, ali neprekidnom kretanju napred. Sliku „Ivan Grozni i njegov sin“ završio je 1885. Slika pokazuje užasnutog Ivana Groznog, koji grli svoga sina, koji umire, a koga je on pre toga smrtno ranio u nekontrolisanom besu. Jedna od Rjepinovih najkomplesnijih slika je „Odgovor Zaporoških kozaka turskom sultanu“. Tu je sliku slikao nekoliko godina. Sliku je zamislio kao proučavanje smeha, ali ubacio je u nju ideje slobode, jednakosti i bratstva ukrajinskih kozaka. Započeo je sliku kasnih 1870-ih, a završio ju je 1891. i odmah je prodao caru. Car je tada sliku platio 35.000 rublji, što je bio ogroman iznos u to doba. Rjepin je naslikao i brojne čuvene ličnosti kao Lava Tolstoja, Dmitrija Mendeljeva, Musorgskog, Pavla Tretjakova i Tarasa Ševčenka.