Protojerej Nikolaj Ozoljin

Manastir Čokešina : Čudotvorna ikona : Pokrov Presvete Bogorodice Presveta Bogorodice / spasi nas K SS O 1 2

Ikone - Makedonija - Jugoslavija - 6 slajdova sa motivima pravoslavnih ikona - Turistkomerc Zagreb . Godinu sam stavio otprilike .

Srpske ikone na staklu Dušan Škorić Str 227 povez mek Stanje knjige dobro Sombor 1999 OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Postojanje srpskih ikona na staklu, od početka 18. veka pa do prvih decenija 20, kroz postojanje više radionica i nekoliko desetina poznatih ili nepoznatih majstora jeste iznenađenje. Gledano kroz podelu umetničkih pravaca, ikone na staklu imale su prvi, zografski period, kada su oponašane ikone na drvetu, barokni period koji je trajao do kraja 18. veka i kada su kao predlošci služili srpski i bečki bakrorezi. Početkom 19. veka bio je kratki period klasicizma, a zatim se, polako, srpske ikone na staklu pretvaraju u narodnu umetnost, u etnografski materijal. Najdragocenije su ikone iz perioda baroka i one spadaju u sam vrh evropskih radionica tog doba. Ova knjiga predstavlja otkrivanje i povratak srpskih ikona na staklu u njihovu veliku evropsku porodicu ove tehnike.

ZAGORSK ANCIENT RUSSIAN PAINTING IN THE COLLECTION OF THE ZAGORSK HISTORICAL AND ART MUSEUM KATALOG Ruskih Pravoslavnih Ikona zacepljena prednja korica pri vrhu inače odlično očuvana

odlično očuvana velok2kat

Stare Ruske ikone iz zbirke Tetrjakovske galerije Izdavač: Narodni muzej, Beograd Godina izdanja: 1980. Meke korice Format 23 cm Stanje knjiga dobro Sve što vas zanima pitajte pre kupovine TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA U ORMANU STST I deo

Udzbenički format 26 strana ilustrovana 1986g od 127 do 146 strane plus ilustrovani listovi lepo očuvana, ćoškovi donji blago savijeni

odlično očuvan komplet od 12 reprodukcija

`Најстарији споменици српско-словенске књижевности који се сачуваше до нашега времена налазе се ондје, гдје је била управо колијевка црквеног живота српског народа, у Атонској обители Хиландару. Ту обител основа праотац грађанске и црквене славе српског народа Свети Сава и отац му Немања (Св. Симеун), а основаше је зарад икона својега народа. Смирености ради уступајући сву част овога догађаја, тако родом обиљата у пошљедицама, својему родитељу Немањи...` Овако почиње ова драгоцена књига и као што знамо она се не завршава, она траје и она ће трајати док је света и века, на срећу Србства и човечанства које је на страни Добра! ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ: А5 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ - 66 СТРАНА!

Božidar Jakšić - MILSOVA KRITIKA DRUŠTVA ORGANIZOVANE NEODGOVORNOSTI Službeni glasnik, Beograd, 2007. godina, meki povez, latinica, 236 strana Knjiga je kao nova. Rajt Mils (1916–1962) jedan je od najkontroverznijih američkih sociologa u dvadesetom veku. Bio je duboko skeptičan prema mogućnosti da čovek u ovom otuđenom svetu može bilo šta učiniti za svoju bolju sudbinu, ali je u isti mah verovao da u izgradnji čovekove samosvesti sociologiji pripada ono ključno mesto koje su nekada zauzimale prirodne nauke, a zatim književnost. Za mnoge naučnike Mils je postao pojam kritičkog društvenog istraživača, simbol kritičkog akademskog radikalizma i ideal javnog intelektualca. Za neke je bio „ikona kritičke socijalne teorije” i „savest američke društvene nauke

Неисцрпна чаша / Шмељов Аутор: Иван Сергејевич Шмељов Издавач: Бернар, Стари Бановци Година издања: 2009 Страна: 78 Повез: меки Писмо: ћирилица Формат: 21 цм Анализирајући стваралаштво Шмељова, Иван Иљин га је ставио у исти ред са стубовима руске културе: “Тако о Русији још нико није говорио… Њу су показали и оправдали наши свештеномученици и исповедници у још нам неизживљеној револуционарној епоси. И сад је као нико пре, пропевао Шмељов“. Оно што је нама немогуће Богу је могуће. Чудотворна икона Пресвете Богородице Неисцрпна чаша још увек је место молитве и утехе за многе Русе који пред њом и од ње траже спас од страсти пијанства. Ово је прича о човеку који је насликао баш ту икону. „Прими манастир Иљину икону Неисцрпна Чаша, његов посмртни дар. Ишчуђаваху се настојница и старе монахиње: добро је Иља познавао иконописање, а Пречисту је насликао као мученицу, и без Детета. И збуњеност беше у душама њиховим. Али јеромонах Сергиј рече: Чаша ова и јесте Дете. И у старини су хришћани сликали помоћу знакова: сликали су и Рибу, и Двери, и Лозу Винову – знамење скривено од злих.“

Sadržaj: Duhoviđenje u bojama Dva sveta u drevnoruskom ikonopisu Rusija u njenoj ikoni Napomene www.logos.in.rs

GAVRIL STEFANOVIĆ VENCLOVIĆ - Milorad Pavić SKZ 1972. kolo LXV br. 437 tvrd povez, 324 strane 1. У превратна времена непревраћен 2. Путујући читалац 3. Двоструке иконе или пострижник храма Светога Луке 4. Шајкаши Трговац Проповедник 5. Барокни енциклопедизам и рационализам Гаврила Венцловића 6. Славни беседник из Сент-Андреје 7. Венцловићев поглед на свет 8. Повести Гаврила Венцловића 9. Језик и стил 10. Рустично позориште као реакција на `улични театар` 11. Беседничко песништво Гаврила Венцловића 12. Закључак Прилози [Двоструки портрети беседника за помоћ онима који образе молују] Василије Велики Григорије Богослов Јоан Златослов [Иконоборачка јерес] [Из Гросерове књиге о планетама] Икона Богородице Одигитрије Неимар и три ђака Икона на стаклу [Књижевни спор у Цариграду] Прилог V [Повест о трговцу] ПРИЛОГ VI [Како је испеван Триод] ПРИЛОГ VII [Блудница и велики доктор] II Белешка о овој књизи Фусноте Београд 1972 Писац ових редова је у необичном и незахвалном положају да држи oratio funebris некоме ко би то, без сумње, неупоредиво боље учинио за њега. Замислите Анријету Ану од Енглеске, орлеанску војвоткињу, у прилици ла држи надгробну беседу Босјеу! Уз то је беседник XVIII века, на чије постојање хоћемо овде да скренемо пажњу, захваљујући једној изузетној проницавости и способности уживљавања, дакле једном нарочитом дару далековидости маште, очигледно знао о нама који ћемо доћи више но ми о њему. Уосталом, тај свестрани чудак, говорник, антологичар, преводилац, песник, преписивач, научник -енциклопедист и естетичар, који је у својим сентандрејским, острогонским, коморанским и ђурским звоницима исписао готово двадесет хиљада страница на српскословенском и чистом српском језику, и све то илуминисао, нашавши времена да се бави сликањем икона на дрвету, музиком и ко зна чим још, тај монах који је заиста на своју предикаоницу пред шајкаше на горњем Дунаву излазио носећи `сабљу у језику` - интересовао се за нас више но ми за њега. Имао је, осим тога, дар да из времена исцеди и извуче више но што је оно било кадро да му накнади. Тај дар био је утолико необичнији што се јављао у једној средини која из објективних и субјективних разлога није давала обимне животне опусе. Тако је у време уложио више но што смо ми до данас били у могућности да исцрпемо. 1. У превратна времена непревраћен Частна смерт, бедни живот Непознати калуђер Све што о Гаврилу Стефановићу Венцловићу данас умемо да кажемо, одиграло се између 1711. и 1747. године. Те прве године изронио је из мрака раног XVIII века; оне друге године, на исти начин нестао је у тами времена. Тачније, његов живот протекао је омеђен сеобама Срба. Започео је у атмосфери велике сеобе под Арсенијем Чарнојевићем 1690, достигао зрелост у тренутку кад је дошло до сеобе Срба с турске на аустријску територију под Арсенијем Јовановићем Шакабентом 1737. године, а угасио се негде у немирима м великим променама на аустријској граници, које су довеле до исељавања Срба у Русију средином XVIII века. Према једној претпоставци рођен је око 1680. године;[1] како сам бележи, отад му се звао Стефан; отуда презиме Стефановић, које је Гаврил превео - на грчком στέφαυος; значи венац - и називао се, а тако су га и други називали, Венцловић.[2] Према једном свом запису, родом је био од `сирмијских страна`, то јест из Срема.[3] O томе као да говори и језик његов, пун турцизама, али источни, с незнатним примесама јужног наречја.[4] У сваком случају, осећао се једно са својом паством добеглом приликом прве сеобе с Дрине и с калуђерима који су тада из манастира Раче на Дрини пребегли у Аустрију. Тридесетих година потписивао се Рачанин,[5] а четрдесетих година још увек се обраћао својој шајкашкој пастви на горњем Дунаву, у Коморану, Ђуру и Сент-Андреји с `браћо Дрињани`. У једном од тих рукописа, он поетски везује своју судбину с њиховом: Писмо на леду позадуже траје, неголи наши срећни и добри данци у миру бораве… K.S.N. O. 4. POL.2

58563) INFLUENSER , Britani Henesi , Vulkan Beograd 2020 , Izgradite lični brend u eri društvenih mrežaŽelite li da nadmašite sopstvene uzore i postanete influenser broj 1? Bez obzira na to da li ste početnik ili ste spremni za velike kampanje, Britani Henesi vas vodi kroz najvažnije influenserske principe: od pronalaženja ličnog izraza i kreiranja autentičnog sadržaja, korišćenja haštagova kako biste ih otkrili, pa sve do angažovanja agenata i monetizovanja ličnog uticaja. Influenserska strategija se širi u nešto što malo ko može da zamisli, zato je važno da vaše ideje na vreme plasirate i ustoličite prisustvo u onlajn-svetu. Kada se jednom izdvojite iz gomile, izgradite lični profil i steknete verne pratioce, otvaraju se mogućnosti da nađete posao iz snova sa platom o kojoj ste oduvek maštali! (A gde je takva plata, tu je i bazen!) Zakoračite sigurno u svet influenserskog marketinga, izbegnite prepreke, osvajajte i kreirajte. Neko mora biti deo sledećeg talasa uticajnih ikona… Zašto da to ne budete vi? mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , latinica, 238 strana

Autor: Momir Nikić Format: 14,5x23 Povez: broširan Br. strana: 166 Sadržaj: - Krealizam - Ikon i Simbol - Tekst i hipertekst - Umetnost i tehnologija - Fatio i fictio - Kultura i civilizcija

Autor Tomas Veber, mek povez, 276 strana, format 18cm, izdanje Prometej Novi sad 2006. Solidno očuvana, par neznatnih mana spolja Kako nastaju konflikti, i kako se postupa sa njima, u kakvoj su vezi destruktivni i produktivni konflikt, šta je to Gandijevski pristup rešavanju konflikata (SATYAGRAHA, nenasilna akcija), koje su njegove vrste, dijalektika i principi, kako se on odvija, kako se, prema Gandijevom učenju, prevazilazi interpersonalni konflikt, kako građanska neposlušnost i socijalni konflikti, a kako internacionalni konflikti, šta je agresija, a šta problem volje, saznaćete ako pročitate ovu jedinstvenu i izuzetnu knjigu koja na pravi način, jednostavno, ali temeljno, upoznaje sa učenjem Mahatme Gandija, jedne od ikona XX veka. Prema tumačenju samog Gandija, satjagraha znači otkriće istine i postojano delovanje prema njoj, preobraćujući protivnika u prijatelja. Drugim rečima, satjagraha se ne koristi protiv nekoga, već se radi sa nekim. Primećujući da su proučavaoci Gandija ignorisali manje i daleko uobičajenije konflikte na relaciji pojedinac-grupa, Veber nastoji da satjagrahu vrati na mikronivo, tj, nazad do pojedinca, da iz gandijevske perspektive prouči interpersonalni konflikt i položaj pojedinca unutar širih konflikata. Zato je ova knjiga pre svega posvećena običnim ljudima, koji žive “normalne” živote. Nudeći im uvide u načine rešavanja konflikata koji se redovno javljaju, nastoji da poboljša kvalitet života na individualnom nivou.

NOVO РАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС, 11 Љубав, 11 Црква је тело Христово, 12 Адам, 13 Крштење, 15 Заједница, 15 Причешће, 16 Литургија, 17 Стварање света, 18 Природа света је другачија у односу на Божанску природу, 21 Бог је створио природу ни из чега, 22 Човек је створен по икони Божијој, 24 Несливена и нераздељива заједница божанске и створене природе, 26 Бог је изабрао човека да преко њега оствари заједницу са створеном природом, 27 Бог Отац је желео да творевина кроз човека има заједницу са Сином, посредством Светог Духа, 29 Бог је створио свет са циљем да свет постане Црква, 30 Први човек и његов грех, 31 Последице Адамовог греха, 32 Бог није одустао од своје намере да свет постане бесмртан, 33 Литургијска заједница је конкретно постојање Цркве, 35 Чланови Цркве, односно литургијске заједнице, 36 Литургија је заједница свештеника, ђакона и народа Божијег око епископа, 37 Литургија је нови начин постојања света и икона будућег цартсва Божијег, 39 Православни храм и будуће Царство Божије, 40 ОСНОВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ КРОЗ ПИТАЊА И ОДГОВОРЕ, 43 БИБЛИЈСКА СВЕДОЧАНСТВА, 65 Старозаветни опис стварања света историја првог човека, 65 Рођење Христово, 61 Црква је тело Христово, 69 ИСТОРИЈА ЦРКВЕ 1. Рођење Господа Исуса Христа, 73 2. Рим и Јудеја у време оваплоћења Бога Логоса, 74 3. Апостоли , 75 4. Рађање Цркве, 76 5. Свети апостол Павле, 77 6. Прогон Цркве, 79 7. Јереси, 80 8. Расколи, 81 9. Милански едикт, 82 10. Васељенски сабори, 82 11. Монаштво, 84 12. Велики раскол, 85 13. Крсташки походи, 85 14. Пад Византије, 86 15. Протестанти, 86 ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ИСТОРИЈА СПЦ, 89

Knjiga je dobro očuvana. ,,Манастир Високи Дечани, историја, ризница, монаштво, архитектура, живопис, 120 страница. Издаје: Манастир Високи Дечани 2018. година Димензије: 11.5х1х22 центиметара САДРЖАЈ Историја манаситра Оснивање манастира Српско царство и деспотовина У турској царевини Балкански ратови Светски ратови, Југославија Манастирска здања Манастирска порта Трпезарија Архимандритија и Милошев конак Кула и Леонтијев конак Испоснице Црква Вазнесења Христовог Припрата Наос Олтар Дечанска ризница Иконе Књиге и документа Предмети од метала Предмети од дрвета Живот манастира Општежиће Под војном заштитом Богослужење Послушања``

60730) Buda , Karen Armstrong , Laguna Beograd 2008 , Ovo je biografija koja daje bogat, pravovremen, veoma originalan portret Bude i istražuje kako arhetipsku religijsku ikonu tako i Budu kao čoveka. Kroz razumljivo i privlačno delo osvetljeni su život Sidate Gotame i njegova potraga za duhovnim prosvetljenjem, od odricanja od povlašćenog života do otkrića istine, za koju je verovao da će konačno preobraziti ljudski rod i omogućiti mu miran život usred životne patnje. Buda u žižu interesovanja stavlja kulturu i istoriju onog vremena i, isto tako, razmatra Budino mesto u duhovnoj istoriji čovečanstva, te poseban značaj njegovog učenja za naše društvo, pogotovo sada kada smo se ponovo suočili s krizom vere. mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 192 strane

Važno: Ovu knjigu možete lično preuzeti samo uz još jednu kupljenu knjigu. Nova, nekorišćena Godina izdanja: 2021. Broj strana: 134 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 18 cm Uvod Kolaže sam radila u periodu 1992-2003, u raznim prilikama. Započela sam sa čitanjem poezije Andrea Kalvosa, kome je grčki bio drugi jezik. Na greškama je gradio novi, izuzetni jezik, koji su docnije visoko cenili grčki nadrealisti. Sabirala sam greške u razumevanju sveta koji mi je bio blizak, grčkog, balkanskog, ženskog, životinjskog. Imala sam fazu zapletenih asocijacija, pa vrlo jednostavnih, pa crno-belih. Nisam uradila nijedan već nekih deset godina. Zato sam se odlučila da ih povežem sa tekstovima koji nisu pisani ni hronološki, ni smisleno, ni vizualno u povezanosti sa njima; da napravim još jedan sloj grešaka koje će me naterati da i dalje lepim i pišem. Taj spoj slojeva grešaka pokazao se u jednom značenjskom okviru, i nije se mogao nazvati drugačije nego Feminističke inscenacije. Sadržaj Uvod . 3 Misirče . 5 Srbenka, film po pozorištu . 11 Oprosti mi, Borka! . 17 Zadušnica .23 Pohvala Makavejevu: „Imaću te, mačkice!” . 25 Nisam tvoja svojina . 33 Femimen . 39 Ljubija . 45 Okupacija ponosa. 53 Žozefa. 59 Čavela Vargas . 67 O hijenama i ženama . 75 Doris Lesing . 81 Poziv na pobunu je otvoren . 87 Tha Trocks . 95 Albanska Lisistrata . 101 Režin Deforž . 109 Niki de Sen Fal . 117 Svetlana Bojm . 125 Žene u Akademiji . 133 Svetlana Slapšak je profesorka antropologije antičkih svetova, studija roda i balkanologije, rođena je u Beogradu, gde je na Filozofskom fakultetu doktorirala antičke studije, lingvistički smer. Preselila se u Ljubljanu 1991. Sastavila je knjigu o dečijim pravima, predložena je, u grupi 1000 žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir. Predavala je na jugoslovenskim, evropskim i američkim univerzitetima. Bila je glavna urednica časopisa ProFemina. Direktorka je Srpskog kulturnoga centra i Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Napisala je preko 40 knjiga i zbornika, 300 studija, 700 eseja, roman, prevode s grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od njenih novijih knjiga: Ženske ikone XX veka, Mala crna haljina: eseji o antropologiji i feminizmu i Antička miturgija: žene.

MONAH KALIST- Milivoje M. Jovanović Povez: mek Format: 12x20 cm Banja Luka 1998 Br.strana: 157 Monah Kalist je biografska priča srpskog monaha, duhovnog čeda Vladike Nikolaja Velimirovića. Bio je veliki obnovitelj crkava i manastira, proveo decenije živeći u divljini, gde ga čak ni zmije otrovnice nisu ujedale. Hranio je medvede i isceljivao ljude, a upokojio se 1991.g. u 95. godini života, u manastiru Žiča. Mnoštvu čitalaca, ova kniga je dala odgovore na mnoga pitanja i učvrstila ih u pravoslavnoj veri. Sadržaj Dio I Mladost, 5 Dio II Monaštvo, 72 Dio III Dobar rat ratovah, trku svrših, veru održah, 185 DIO I MLADOST Kao dete želeo sam da imam konja vranca, čistokrvnog arabera, duge grive, sa belom zvezdom na čelu. Maštao sam kako ga lepog i razigranog jašem selom i džambasim, ili ga upregnutog u čeze teram po vašarima, sve pred očima ljudi koji mi zavide. U snovima sam viđao njegove kratke živahne uši, snažan vrat, bujnu grivu, milovao njegovo toplo telo prekriveno crnom dlakom koja se presijavala, čuo rzanje i vrisak, i video sebe ponosnog na njemu, u sedlu okovanom sjajnim ukrasima. Molio sam Boga da mojim roditeljima, braći i sestrama da zdravlje, a meni dobrog konja. Moji roditelji su bili na velikim mukama, jer sam tukao seosku decu i svađao se sa braćom i sestrama. Jednom sam, u ljutini i besu, udario neku devojčicu koja od toga umalo nije umrla. Neoprezno sam se zavlačio među konje i bikove i činio mnoge opasne nestašluke. U tom vremenu postili smo sve postove. Roditelji su bili pobožni, osobito majka. Svake nedelje smo išli u crkvu. Noseći najmlađe dete u naručju, majka je tada ljubila vrata crkve, zatim ikone. Mi, starija deca, činili smo isto što i ona. Sveštenika sam poštovao i plašio sam ga se kao Boga. Jednom sam smogao snage i drhteći upitao ga: `Oče, je l` da nećeš ti da usmrtiš moju majku? Je l` da ona neće da umre?`. Po završetku osnovne škole, u našem selu Kaoniku, roditelji su odlučili da nastavim učenje u gimnaziji. Nadali su se da ću tako postati obrazovaniji i svesniji i da ću se urazumiti i smiriti među meni nepoznatim i tuđim ljudima. Pristao sam jer ionako mi je bila potajna želja da se školovanjem uzdignem iznad drugih i da budem bolji od mojih seljana. Kad sam došao u Kruševac u gimnaziju, želeo sam da postanem viđen i uvažen čovek, kao što je sveštenik, ili učitelj, ili viši državni činovnik. Sveštenik mi se najviše dopadao zato što u crkvi, pred narodom, peva i drži propovedi, i što ga ljudi pozdravljaju, klanjaju mu se i ljube u ruku. Stanovao sam kod nekog kafedžije u maloj sobi uz štalu. Tu su ljudi svraćali na sat-dva, da se odmore, isprezali su konje, a amove ostavljali u moju sobu. Dok su se kiridžije, gospoda i bogati seljaci gostili pečenjem i rakijom u kafani, u mojoj sobi je mirisalo na mokru kožu, konjski znoj, prašinu; uvek je neko galamio, ili pevao, lupao, ulazio, izlazio. Tvrdo sam bio odlučio i zarekao se da završim školu. Ali mi nije bilo lako, jer sam pored učenja morao još da vučem vodu kafedžiji, da hranim njegove svinje i živinu, da cepam drva kuvarici. Sve je to bilo predviđeno dogovorom između oca i kafedžije i uračunato kao nadoknada za moj boravak u toj sobi. Slobodno vreme tako reći nisam ni imao. Sumnjao sam, opravdano, u svoga oca, da se namerno tako sporazumeo sa kafedžijom, nadajući se i verujući da će učenje i težak rad da me urazume, poprave i smire. Otac mi je davao nešto para, za džeparac, a jednom u petnaest dana donosio je piliće, jaja, sir, pekmez, sarme. Govorio mi je: `Uči, ako želiš da živiš dobro. Ako nećeš, kod mene te čeka posao: kopaćeš ili ćeš raditi kao vodeničar, i bićeš beo, prašnjav i umoran. Biraj!` Učio sam uglavnom uveče, pri slabom svetlu žiže; preko dana nisam mogao da stignem od škole i posla. Uz to, ometali su me nepoznati ljudi, meni tuđi. Zazirao sam od njihovih sumnjičavih pogleda bez ljubavi. Osećao sam radost samo kada bih, za vreme raspusta, odlazio kući u selo. Tamo mi je sve bilo poznato i drago, pa sam postajao slobodan i srećan. Hranu mi je spremala kafanska kuvarica; bila je jedra, mlada i veoma lepa žena; jedino sam nju u Kruševcu voleo. Posebno su mi ostale u sećanju njene bele i bujne grudi i oči crne i krupne. Obilazio sam oko nje, samo da joj budem u blizini, i gledao je izdaleka dok je radila. Noću sam je sanjao. Želeo sam do joj se što više približim i da se sprijateljimo. Rado sam je slušao kad je govorila i sa oduševljenjem sam radio sve što mi je naređivala. Ali sam doživeo nešto, veoma ružno, što dugo nisam mogao da zaboravim. Jednom sam je, neočekivano, zatekao na skrovitom mestu sa gazdinim sinom, koji je bio stariji od mene. LJubili su se. Videla me je i odmah krenula ka meni. Oči su joj sevnule od besa i ljutine. Uplašio sam se i potrčao brzo u svoju sobu, moleći Boga da me izbavi iz nevolje. Ali pomoći nije bilo. Utrčala je za mnom i za sobom zatvorila vrata. Obrazi su joj bili zajapureni, usne još crvene od poljubaca, kosa razbarušena, a dojke se njihale ispod tanke bluze, na brzinu zakopčane. Mirisala je na ljubav, bila je još opijena milovanjem. Prekinuta u zanosu ljubavi, i u strahu da ću drugima ispričati o njenom grehu devojačkom, približavala mi se sikćući kao zmija. Stajao sam preplašen u ćošku sobe. i gledao je, takvu, strepeći šta će se dogoditi. Zgrabila me za kosu i oborila na zemlju. Bila je jača od mene dečačića. Tukla me dugo, vrišteći: `Iskopaću ti te modre i drske oči! Nećeš ti više gledati ono što nije za gledanje! Otrovaću te. đubre malo! Crkavaćeš lagano, a od tvog smrada zgroziće se grad Kruševac!` Pritiskala mi je kolenima grudi i trbuh i šamarala me besomučno. Zapamtio sam njen bes i mržnju, i oči kojima me je probadala kao noževima. Ostao sam na podu dugo, izmrcvaren i skoro u nesvesti. To mi se desilo na samom kraju drugog razreda gimnazije. Preplašila me strašno. Bio sam siguran da će me otrovati hranom ili na neki drugi način ubiti kad joj se ukaže prilika. Sa tim uverenjem ostao sam u gradu samo još nekoliko dana, do svršetka školske godine, zatim sam pokupio svoje stvari i knjige i pobegao u selo. Ocu i majci sam rekao da sam uvideo da nisam sposoban za školovanje, da ne volim grad i da više neću, ni jedan dan, da živim u Kruševcu. Seljaci su mi se podsmevali i prepričavali kako nisam sposoban za učenje iz knjiga, nego da sam rođenjem predodređen da budem vodeničar, svinjar ili konjušar. Podsmehe sam dugo trpeo ćuteći, i razmišljao šta dalje da radim. Na kraju sam doneo odluku: u selu nipošto neću zauvek da ostanem! .... DIO II MONAŠTVO Obavljali smo u manastiru mnoge poslove. Bila mi je potrebna fizička snaga, pa sam jeo jaku hranu; telo mi je bilo snažno, skoro je nadvladavalo duh. Terani raznim potrebama, ljudi su stalno dolazili k nama, ili smo mi k njima odlazili. Odgovarao sam na mnoga pitanja; izgovarao sam podosta nepotrebnih, suvišnih reči. Jedino sam noću ostajao sam; ali tada zbog umora nisam bio sposoban za veći duhovni napor. Rasejan sam bio i uznemiren, probudile su se raznovrsne želje u meni; tako nisam mogao da se predano i s pažnjom molim, onako kako sam želeo. Mnogi monasi došli su u manastir, da bi se načinom života i stalnom molitvom približili Bogu. To su želeli, ali su bili opušteni, nedisciplinovani; zato se njihove duše nisu bogatile, i to mi je smetalo. Voleo sam uporne, vredne, razumne ljude, koji mogu u svakoj prilici da se bogate duhovno. U ratu sam navikao na borbu, red i tačnost: hteo sam da tako bude i u manastiru. Zato je ponekad dolazilo do neslaganja između braće i mene, a to nisam voleo jer nisam želeo da se ističem, da se razlikujem od drugih. Nisam hteo da živim polovično, od danas do sutra, da se ponašam kao svetski čovek, i da se od drugih kao monah razlikujem samo po odeći. U srcu sam, kao iskušenik, osetio toplinu i ljubav prema Bogu i ljudima. Taj osećaj probudio je u meni težnju, želju, da u bespoštednoj borbi prodrem u dubinu svoga bića i saznam istinu o životu, i put i svrhu svoga življenja na zemlji. Znao sam da su neki naši preci videli Gospoda i njegove svetitelje, i druge bestelesne sile. Nisam hteo, nisam mogao, da budem jedan od onih koji samo prepričavaju tuđu slavu i doživljaje; hteo sam u te priče lično da se uverim. Posle dugog učenja i razmišnjanja, uvideo sam da ću jedino u samoći, u pustinji, moći potpuno da izvršim sve ono što se od mene kao monaha tražilo. Nadao sam se, i verovao sam u to, da ću, u beskrajnom iskustvu i u čestim dodirima sa duhovnim vanvremenim čistim silama i najdubljim tajnama, steći sigurnost i tako, ispunjen nezemaljskom ljubavlju, živeti životom dostojnim čoveka. Odmah nakon monašenja, otišao sam do vladike Nikolaja i rekao mu: `Preosvećeni, odobri mi, i daj mi blagosvlov, da odem u planinu. Hoću da se usamljen, u tišini, pohrvem sa svojim telom, da saberem misli i da pokušam da se očistim i smirim. Ti znaš da sam gladovao, zebao, spavao pod vedrim nebom, i da sam preživeo mnoge nevolje i u ratu i ovde u manastiru. Verujem da ću izdržati životu samoći.` `Znam za tvoju želju, Kaliste. Verujem da će ti koristiti samoća; imaš moj blagoslov. Idi... Ali, znaj da te puštam samo na godinu dana.` Pre polaska, u Ohridu, kupio sam mengele teške dva kila, rende za glačanje drveta, sekiru, testeru, burgiju, lak za drvo, čelična slova, špic za kamen, čekić. Alat mi je bio potreban da uredim pećinu i za pravljenje krstića od drveta. Poneo sam i dva ćebeta, tri para veša, četiri kila projinog brašna, jedan lonac i dosta sapuna. U jesen 1922. godine krenuo sam u Petriljsku planinu, koja se nalazi između dve reke, Koseljske i Goleme, da u njoj molitveno tihujem. Išao sam ozaren nadom da ulazim u život pun nepredviđenih tajni. Slutio sam da me očekuje nepoznata i velika borba, i sa samim sobom i sa prirodom, sa tajanstvenim u meni i oko mene. Nisam se plašio. Bilo je to kao da sam išao prema novom rođenju u nekom drugom, boljem svetu. ... DIO III DOBAR RAT RATOVAH, TRKU SVRŠIH, VERU ODRŽAH Imao sam veliku ljubav prema Bogu i prema ljudima, i odatle sam crpeo snagu da se bori