Sergej Bulgakov IKONA i ikonopoštovanje Otačnik, 2017. 134 strane. Lepo očuvana.

Ikona kao san uz Boziji dar - Vitomir Nikolic - Opstinska biblioteka Gadzin Han - 2003 godina . U knjizi postoji posveta autora sa unutrasnje strane prednje korice .

Nova knjiga No limits book, Beograd u saradnji sa SPC 2001. 238 strana. Najveće evolucionističke prevare.

Autor: Milovan Erac Izdavač: Manastir Hilandar Broj strana: 182 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Hilandar (gr. Χιλανδαρίου) je srpski manastir koji se nalazi u severnom delu Svete gore Atonske (gr. Άγιoν Όρoς), države pravoslavnih monaha koja postoji više od hiljadu godina. Sveta gora je smeštena na Atosu (gr. Άθoς), trećem kraku poluostrva Halkidiki u severnoj Grčkoj, a manastir se nalazi na 2,5 kilometara od mora. Hilandar predstavlja jedno od nazjnačajnijih središta srpske kulture i duhovnosti. Kroz vekove, relativno zaštićen od napada i pljačkanja, u sigurnosti Svete gore Atonske i njene autonomije, bio je pošteđen sudbine koja je zadesila skoro sve druge srpske manastire. U Hilandaru je očuvana najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona, fresaka, tako da on u današnje vreme predstavlja najznačajniju riznicu srpske srednjovekovne kulture uopšte. Utiske o svom duhovnom susretu sa istorijom i tradicijom u sadašnjem vremenu podelio je sa nama Milovan Erac, u centralnoj od pet kniga iz jedinstvenog duhovnog opusa, među kojima su: Tragovi predaka, koautorstvo u književnom delu o Arhimandritu Ilarionu Vesiću, Malodrenovska crkva i Hilandarska Čudotvorna Ikona Bogorodica Trojeručica. Knjiga je dobro očuvana, izuzev što na predlistu postoji potpis bivšeg vlasnika knjige. RETKO!!!

Svetlana Slapšak - Muške ikone antičkog sveta manji format nova knjiga Muške ikone antičkog sveta / Svetlana Slapšak Jezik srpski Godina 2018 Biblioteka XX vek, 2018 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 383 str. ; 17 cm Zbirka Biblioteka XX vek ; 236 Tiraž 750 Beleška o autorki: str. 4 Bibliografija: str. 377-379. Predmetne odrednice Muškarci -- Mitologija Antička mitologija Svetlana Slapšak je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, antropologiju roda i balkanologiji u penziji. Bila je dekanka na postdiplomskom fakultetu Institut studiorum huma-nitatis (ISH) u Ljubljani. Predavala je na univerzitetima u Evropi i Americi. Objavila je veliki broj studija, eseja i proznih dela. U Biblioteci XX vek, pre ove, objavljene su njene knjige Ženske ikone XX veka (2001), Ženske ikone antičkog sveta (2006), Antička miturgija – žene (2013), Leteći pilav (2014) i Kupusara (2016). Dobila je nagradu “Miloš Crnjanski” (1990), nagradu američkog PEN-a (1993), nagradu međunarodnog Helsinškog komiteta (2000), nagradu “Helen” (2001), nagradu “Mirko Kovač” (2016), nagradu Zlatni suncokret (2017), nagradu MIRA ženske sekcije PEN-a Slovenije (2017). “Došlo je vreme da svoju miturgiju (za sada) zaokružim: posle dve knjige posvećene ženama, ovo je knjiga posvećena muškarcima – bogovima, smrtnicima, polusmrtnicima, junacima, zločincima, zverima, čudovištima i nekim mestima događanja u kojima su učestvovali važni muški likovi. I ova knjiga, kao prethodne dve, nije sistematična, akademski zasnovana i školski objašnjena, već predstavlja još jedan pokušaj da se haotična građa antičkih mitova, stavljana u razne ideološke kalupe, cenzurisana, vrati u osnovno stanje mita kao prakse pričanja, odnosno komuniciranja i neopterećene, slobodne misli i uživanja u ljudskim glasovima.(…) U moje prve dve knjige o antičkim mitovima – Ženske ikone antičkog sveta i Antička miturgija – žene – inače zapostavljeni ženski kontingent antičkih mitova istaknut je kao najplodnije područje miturgije, a u ovoj, trećoj antička muškost u mitovima doživljava upečatljive varijacije i dekonstrukcije.“ (Iz Uvoda)

dobro stanje

Izdavač: Službeni glasnik, Beograd Edicija: Načela politike, knjiga 11 Autor: Božidar Jakšić Povez: broširan Broj strana: 239 Odlično očuvana. S A D R Ž A J: - Milsov intelektualni put - Osnovno teorijsko stanovište - Kritika sociološkog metoda - Levičarske kritike američkog kapitalizma - Sjedinjene Države kao „masovno društvo“ - Analiza elite moći - Kritički osvrt na Milsovo delo Rajt Mils (1916–1962) jedan je od najkontroverznijih američkih sociologa u dvadesetom veku. Bio je duboko skeptičan prema mogućnosti da čovek u ovom otuđenom svetu može bilo šta učiniti za svoju bolju sudbinu, ali je u isti mah verovao da u izgradnji čovekove samosvesti sociologiji pripada ono ključno mesto koje su nekada zauzimale prirodne nauke, a zatim književnost. Za mnoge naučnike Mils je postao pojam kritičkog društvenog istraživača, simbol kritičkog akademskog radikalizma i ideal javnog intelektualca. Za neke je bio „ikona kritičke socijalne teorije” i „savest američke društvene nauke” (K-135)

2013. -obrađene teme: -Brak i porodica Nacionalna duhovna istorija Duhovne misli i pouk Pojave u crkvi i društvu Odnosi sa bližnjima Duhovni život Poreklo i značenje imena Srpska istorija Molitve, ikone, Svetitelji, Bogosluženja... nečitana

Књига је добро очувана. ,,Свет, човек, заједница: По светоме Максиму Исповеднику Аутор: Никос А. Мацукас Страна: 342 ► Остали детаљи Veličina slova: A A САДРЖАЈ УВОД , 5 Прва глава ЈЕДИНСТВО ВАСЕЉЕНЕ И ЖИВОТА, 45 Бог и свет, 45 Чувствени и уметвени свет, 62 Логоси бића, 75 Заједничарење у бићу и добро биће, 83 Друга глава КРЕТАЊЕ И ОТУЋЕЊЕ, 110 Божанско и човечанско битије, 110 Биће и небиће, 115 Поправљање природе и исцељење воље, 126 Ерос и непрекидно кретање, 134 Трећа глава ТРАЈНОСТ И НЕСТАЛНОСТ, 161 Бесконачно и енергија одржања у постојању, 161 Прелазак из небића у биће, 168 Хијерархијско устројство бића, 173 Четврта глава ПОЗНАЊЕ ИСТИНЕ И ЧОВЕКОВО СТИЦАЊЕ САВРШЕНСТВА, 186 Алегорија, 186 Катафатички и апофатички пут, 206 Теорија и пракса, 214 Обожење, 222 Пета глава СТВОРЕНИ СВЕТ И ЦРКВА, 250 Црква као вишезначна икона, 250 Литургијско устројство тела цркве, 259 Есхатолошки карактер Цркве, 270 Шеста глава БЛАГОДАТНА ЗАЈЕДНИЦА, 285 Трајност љубави, 285 Начини остваривања љубави, 295 Живот личности и живот заједнице, 305 Седма глава ПРЕТПОСТАВКЕ И ПРОЈЕКЦИЈЕ БОГОСЛОВЉА СВЕТОГА МАКСИМА (уместо закључка), 320 Детаљни подаци о књизи Наслов: Свет, човек, заједница: По светоме Максиму Исповеднику Издавач: Беседа Страна: 342 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 13,5 x 20,5 cm Година издања: 2007 ИСБН: 978-86-86117-12-0

Izdavač: Psihopolis Broj strana: 217 Godina izdanja: 2008 ODLIČNO OČUVANO (malo podvlačeno i pisano običnom olovkom na prvoj praznoj strani) Autori tvrde da je zabrinutost izlečiva. U ovoj knjizi ćete otkriti kako možete iskoristiti svoju zabrinutost da bolje razumete sebe i rešite lične probleme. Možete naučiti kako da upravljate svojom maštom i da je upotrebljavate za svoju korist, a ne za samomučenje. Pri tome se takođe možete i dobro zabaviti, jer učenje i rad, promena i zabava idu zajedno. Možete da prestanete da brinete danas, sutra ili za nedelju dana. Nakon knjige Promeniti život - Terapija novom odlukom ovo je druga knjiga bračnog para Gulding u izdanju Psihopolisa. Knjiga sadrži neke od najznačajnijih terapeutskih ideja za lečenje anksioznosti i zabrinutosti, pretočene u kvalitetan, razumljiv i uspešan program. Bračni par Gulding su izuzetni predavači, veliki kliničari i odlični pisci, a sada je pred vama zabavna i praktična knjiga koja će sasvim osvojiti vašu pažnju. UPRAVLJAJTE SVOJIM BRIGAMA I PONOVO OSETITE VEDRINU ŽIVOTA `Ovo je moćan tekst. Veliki majstori humanističke psihoterapije, Guldinzi, pomažu nam da probudimo dete u sebi, da razvijemo sasvim drukčije životno raspoloženje.“ Dr Zoran Milivojević, psihoterapeut „Konačno! Mir u glavi dostupan je svima koji žele da slede jasna uputstva Meri Gulding kako da od onih koji brinu postanu oni koji delaju. Džo Aleksander,autor knjige Kako da programirate sebe na uspeh Kako smo od vedrog deteta postali zabrinuti odrasli? Zašto se plašimo sreće i kako je kvarimo stalnim brigama? Koje brige su Izvan moje moći, a koje su Kreativne fikcije. Kako s brigama koje su Beskorisna čuda, a kako s brigama Odmah sada. Kako da svoju zabrinutost ne prenesemo na svoju decu? Prođite šestodnevni program upravljanja brigama i razvojem vedrine. U ŠKOLI EMOCIONALNE PISMENOSTI VAS IKONE PSIHOTERAPIJE XX VEKA PODUČAVAJU O ZABRINUTOSTI I BRIGAMA, O SREĆI, VEDRINI I SPOKOJU.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nebeska zastupnica Petrovog grada, priče o životu, akatist, molitva,.. Sveta Ksenija (Ksenija Grigorjevna Petrova, rus. Kseniя Grigorьevna Petrova) je novokanonizovana ruska svetiteljka, jurodiva. Rodila se između 1719. i 1730. godine. Umrla je u Sankt Peterburgu. Datum smrti ostao je nepoznat. Smatra se da nije bila živa nakon 1806. godine. Žitije Dokumenata o njenom životu nema. Prve publikacije narodnih predanja o blaženoj Kseniji pojavljuju se 1840-ih godina. U njima se kaže da je rođena u prvoj polovini 18. vijeka (između 1719. i 1730. godine). Ime ocu je bilo Grigorije, a majčino je ostalo nepoznato. Nakon punoljetstva Ksenija Grigorjevna je stupila u brak sa pukovnikom Andrejom Fjodorovičem Petrovim, pojcem u crkvi Svetog Andreja u Sankt Peterburgu. Posle muževljeve iznenadne smrti, Ksenija je izabrala najteži hrišćanski put - jurodivost - kako bi okajala neokajane grijehe svoga supruga. Svoje imanje je zavještala Pokrovskoj crkvi i siromašnima. Lutala je ulicama Sankt Peterburga, odjevena u suknju i vojnu uniformu pokojnog muža. Odazivala se samo na ime Andrej i govorila da je on živ, a Ksenija mrtva. Kanonizacija Ruska Zagranična crkva kanonizovala ju je 1978. godine. Posle dugogodišnjeg poštovanja koje je uživala u narodu blažena Ksenija Petrogradska bila je pribrojana liku svetih na Pomjesnom saboru Ruske pravoslavne crkve 6. februara 1988. godine. Pravoslavna crkva proslavlja je 24. januara po julijanskom, odnosno 6. februara po Gregorijanskom kalendaru. Ikonografija Sveta Ksenija se na ikonama izobražava odjevena u crvenu suknju, zelenu reklu i sa rupcem na glavi, oslonjena na štap u lijevoj ruci. U zadnjem planu izobražava se Smolenski hram i kapela blažene Ksenije na Smolenskom groblju. Na njenom grobu na Smolenskom groblju, 1902. godine je podignuta prostrana kamena kapela, po projektu arhitekte A. A. Vseslavina. Ona je zamijenila malu kapelu iz treće četvrtine XIX vijeka. U vrijeme sovjetske vlasti dva puta je zatvarana (1940. i i 1961. godine). Kapela blažene Ksenije je danas jedna od najvećih svetinja Petrograda koju pohodi veoma veliki broj hodočasnika. Na zidu kapele je mramorna ploča sa natpisom koji glasi: U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. U ovoj kapeli pogrebena je raba Božija Blažena Ksenija Grigorjevna, žena pojca Andreja Fjodoroviča. Obudovala u 26. godini, stranstvovala je 45 leta. U udovstvu se nazvala muževim imenom: Andrej Fjodorovič. Poživela je 71 godinu. Od 1794. do 1796. godine uzela je učešća u podizanju Smolenske crkve, tajno po noći dovlačeći opeku za izgradnju hrama. „Ko me je poznavao, neka pomene moju dušu radi spasenja svoje duše“. Amin. — Riječi blažene Ksenije s nadgrobne ploče Zanimljivo Pacifička ostrvska državica Nijue pustila je u opticaj 2012. godine novčanicu vrijednosti 1 novozelandski dolar na čijoj zadnjoj strani je oslikan lik blažene Ksenije i njena kapela na Smolenskom groblju. Moneta je izrađena u srebru finoće 925, mase 28,87 grama..

U dobrom stanju! Autor Donat, Branimir Naslov Fantastične figure / Donat Vrsta/sadržaj type of material esej Jezik hrvatski Godina 1984 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Književne novine, 1984 (Pančevo : `6. oktobar`) Fizički opis 176 str. ; 21 cm Zbirka Biblioteka Kristali Napomene Tiraž 2.000 Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN (Broš.) Predmetne odrednice Kafka, Franc, 1883-1924 Man, Tomas, 1875-1955 - `Mario i čarobnjak` Branimir Donat (Zagreb, 5. rujna 1934. - Zagreb, 15. travnja 2010.) rođen kao Tvrtko Zane, hrvatski književni kritičar, esejist, publicist, prevoditelj i nakladnik.[1] Objavio je više od 40 knjiga te brojne stručne i novinske tekstove. Rodio se kao Tvrtko Zane 5. rujna 1934. godine u Zagrebu gdje je završio osnovnu školu i gimnaziju. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu studirao je jugoslavistiku i komparativnu književnost, a defektologiju na Visokoj defektološkoj školi.[3] Bio je urednik mnogih listova i časopisa: - srednjoškolski časopis Polet, Naš glas (glasilo pitomaca đačkih domova), Studentski list, u kome je uređivao kulturnu rubriku od jeseni 1955. do jeseni 1956. Stara Gradiška U jesen 1956. Tvrtko Zane je od UDBe uhićen te je 1957. godine osuđen na godinu i pol zatvora zbog navodne povezanosti s hrvatskim intelektualcima emigrantima.[4] Kaznu provodi u Staroj Gradiški do kraja 1958. `Kako vas je formiralo vrijeme u zatvoru u Staroj Gradišci? – To su bile moje najvažnije formativne godine. Ondje sam shvatio da postoje hrabri i pošteni ljudi, zatim veliki i inteligentni, no i mali i glupi lopovi; uvidio sam da su ubojice uglavnom psihopati, da među privrednim kriminalcima ima puno nedužnih žrtava, ali i ljudi koji bi zahvaljujući svojim dobrim idejama danas mogli raditi velike stvari; upoznao sam ljude koji su preživjeli Bleiburg i bili suđeni tri puta na smrt, ljude koji su pred strijeljanje vezanih ruku skočili s automobila na cestu i spasili se. Znači, vidio sam svijet za koji većina ljudi misli da ne postoji. No on oduvijek postoji. Istodobno, u zatvoru sam upoznao i vrlo kulturnih ljudi, primjerice, Crnogorca Savića Markovića Štedimliju, koji je kao ljevičar u ratu inzistirao na crnogorskoj naciji.`[2] Poslije nekoliko godina prisilne šutnje 1960. pod pseudonimom Branimir Donat započinje vrlo živu djelatnost u brojnim književnim časopisima, potom i u Društvu hrvatskih književnika, PEN-u, Pagvašu, Hrvatskom društvu kazališnih kritičara.[3] Bio je jedan od osnivača, urednika i stalnih suradnika časopisa Kritika. Do umirovljenja radio je kao urednik u Nakladnom zavodu Matice hrvatske.[4] Književni rad Djelujući izvan institucija Donat nije robovao jedinstvenom i strogom interpretatorskom ključu odčitavanja književnoga teksta, dapače, svoju je slobodu koristio u pluralitetu tematskih preokupacija kao i metodičkih postupaka. Donatov esej `Tragičnom kermesu` o Krležinu Kraljevu smatra se jednim od najuspješnijih Donatovih eseja uopće, to je jedan od temeljaca u proučavanju Krležinih dramskih legendi.[4] Branimir Donat dao je i novo tumačenje romana `Planine` Petra Zoranića, te je prvi u hrvatskoj književnoj kritici upozorio na fenomen hrvatskih suvremenih fantastičara nazivljući ih borgesovcima.[5] Tijekom prve godine rata piše i potom tiska knjigu Zbiljski jadi, angažirane feljtone o teškoćama mlade hrvatske države. Kao djelo koje je revidiralo mnoga neprovjerena mišljenja krajem stoljeća objavljuje knjigu Politika hrvatske književnosti i književnost hrvatske politike (1995.). Iste godine izlazi mu značajna knjiga Društvo žrtvovanih hrvatskih pjesnika, knjiga književno-povijesnih istraživanja u kojoj obrađuje smrtopise mnogih nestalih i ubijenih hrvatskih pisaca.[3] Nakon što je kao urednik u Matici godinama uređivao `Pet stoljeća hrvatske književnosti`, po umirovljenju Branimir Donat 1994. godine u Zagrebu osniva privatnu izdavačku kuću Dora Krupićeva. S obzirom da nije bio zaštićen obručem fakultetske katedre, on nije živio paralelan svijet uz književnu produkciju, on je naprosto živio u njoj i od nje. Stoga se nerijetko libio ostaviti po strani svoju građansku erudiciju i naoštriti kritičarsko pero prema postojećem društvenom stanju. Branimir se Donat tako u godinama formiranja novoga hrvatskog identiteta s početka 90-ih postavio ne samo kao arbitar de gustibus, već i kao sveznajući moralni arbitar.[6] Što gornje rečenice zaista znače može se vidjeti npr. među koricama knjige `Usavršavanje pogrešaka` koja sadrži Donatove recentnije osvrte, Meni je bila potpuno neshvatljiva Araličina spremnost da u komunizmu bude zastupnikom u hrvatskom Saboru i tako dijeli mjesto s Milošem Žankom i drugim hrvatomrscima.[7] Promjenama političke klime neki su pomislili da su dobili potpunu aboliciju za svinjarije učinjene u doba komunizma. Premijer Račan je u oproštajnoj riječi Vladi Gotovcu u Saboru rekao kako je Gotovac u jednom trenutku vidio bolje od mnogih. Očito izgovorivši to priznanje nije tražio aboliciju za zbivanja prilikom gušenja maspoka, ali je priznao političko sljepilo... Ono što je priznao Račan, ne može priznati patentirani lovac na pogreške u `koracima` Puhovski i to me zabrinjava.[8] Nije šutio o prešućenima i progonjenima, nije pričao o spornima, jer, kako ističe predsjednica hrvatskoga PEN-a Nadežda Čačinovič nije bio zlopamtilo...Njegove knjige “Crni dossier” i “Društvo žrtvovanih hrvatskih pjesnika” ponovno ga potvrđuju kao književnog kroničara i istraživača koji je imao slonovsku memoriju i strastveno se bavio hrvatskim literarnim gubitnicima koji su baš u Donatu imali najvjernijeg saveznika.[1] Drugim riječima, u gore navedene dvije knjige analizirao je književni izričaj žrtava komunističkog režima i pisaca iz NDH.[2] Miroslav Krleža Miroslava Krležu upoznali ste pri potpisivanju Deklaracije o jeziku u Društvu hrvatskih književnika, a napisali ste i knjigu “O Miroslavu Krleži još i opet”. Kako ga pamtite? – Odmjerio me od glave do pete i zaokružio rukama dočaravajući moju krupnu figuru: “I vi ste okrugli kao ja!” Poslije sam ga sreo ispred Matice hrvatske kad je na čelu imao komad flastera i gaze. Kad sam ga upitao što mu se dogodilo, odgovorio mi je da ima rupu u glavi i otišao dalje. Ja sam krležijanac iz onog razdoblja kad Krleža nije bio ničija ikona osim ljubitelja književnosti. Krležu su poslije zloupotrijebili, a njemu je nedostajalo građanske hrabrosti da javno kaže: “Možda trebate majmuna, ali ja to neću biti!” No pokrenuvši 1950. Leksikografski zavod učinio je veliku stvar: udomio je desetke hrvatskih intelektualaca, koji su robijali po zatvorima, imali uništene egzistencije i bili proglašeni klerofašistima, ali koji su bili vrsni znalci. Krleža im je rekao: “Pišite i radite!” I oni su tamo pisali o žiru i o kukcima, a ako je neki tekst trebao biti pomalo lukačevski intoniran, onda je to netko iz redakcije nadopunio. Krleža nije dopustio da ti ljudi propadnu. Da nije bilo Krleže, naša akulturalizacija bi počela 30 godina prije i mi bismo svi bili sretni što je naš direktni predak krapinski pračovjek.[2] Nagrade Nagrada grada Zagreba, 1970. Nagrada Matice hrvatske, 1970. Nagrada Miroslav Krleža – za kritiku Nagrada Julije Benešić – za kritiku

Autor - osoba Jovanov, Svetislav, 1953- = Jovanov, Svetislav, 1953- Naslov Mitovi XX veka / Svetislav Jovanov Vrsta građe esej URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2002 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Dnevnik, 2002 (Novi Sad : Ideal) Fizički opis 138 str. : ilustr. ; 21 cm Sadržaj Uvod (5). - Prolog (7-12): Tri sestre: otkriće privatnog života (9-12). - Heroji (13-48): Tarzan: smrtonosna čistota avanture (15-18); Flaš Gordon: prostor koji je pojeo vreme (19-21); Skarlet O` Hara: svetski ljubavni rat (22-25); Vajat Erp: daleko od zvezde zakona (26-29); Popaj: bajka klade valja (30-32); Džems Bond: pištolji i mačkice (33-36); Ivan Denisovič: dnevni raspored utopije (37-40); Konan Varvarin: čelik i meso (41-44); Indijana Džons: luda arheologija (45-48). - Čudovišta (49-73): Drakula: iskušenja večnosti (51-54); Kralj Ibi: komedija finansijske palice (55-58); Građanin Kejn: iluzija kristalne kugle (59-62); Doktor Faustus: suvišna pogodba (63-66); Betmen: moć i nemoć maske (67-70); Mapeti: vreme za igru (71-73). - Antiheroji (75-113): Šarlo Skitnica: američki san i buđenje (77-80); Jozef K: paradoks nevinosti (81-84); Dobri vojnik Švejk: pohvala ludosti (85-88); Paja Patak: vitez svađalica (89-92); Ostap Bender: topljenje leda (93-97); Filip Marlou: pobednik u snu (98-100); Lolita: izmučeni demon (101-104); Boni i Klajd: ljubav kao rana (105-108); Džordž Smajli: izdaja iluzije (109-113). - Tragaoci (115-131): Mali princ: letač svih čežnji (117-119); Hobit: avantura povratka (120-123); Majka Hrabrost: beskonačni račun (124-127); Korto Malteze: tajno jedro, tajni vrt (128-131). - Epilog (133-138): Terminator: odlaganje budućnosti (135-138). (Broš.) Napomene Tiraž 600 Na koricama beleška o delu. Predmetne odrednice Književni likovi -- 20. v. Filmski likovi -- 20. v. MIT O DISTOPIJI ILI DUGO UMIRANJE U JEDNOM VEKU Na početku knjige „Mitovi XX veka“ Svetislava Jovanova nalazi se priča о realističkoj drami kojom dominira očajnički uzvik: „U Moskvu!“, a s njim i nada u mogućnost promene koja se, međutim, neće dogoditi. Poslednju repliku u ovom Čehovljevom komadu izgovara jedna od tri sestre, Olga, koja veli: „Da nam je znati, da nam je znati!“ Knjigu zaključuje futuristički mit о kiborgu, zastrašujuća vizija dehumanizovane budućnosti, priča koja se završava nadom da je još jednom odložen dolazak konačnog, najsavršenijeg Terminatora, onog koji će definitivno ukinuti čoveka, a s njim i svaku nadu. No, kao što je pisac drame Tri sestre znao da se njegove junakinje nemaju čemu nadati, tako je i gledalac Kameronovog filma svestan daje pomenuto odlaganje tek pri-vremena pobeda Dobra, a da je neminovni kraj samo odložen. Između te dve priče Svetislav Jovanov smešta ključne mitove veka u kojem je izvesnost smrti nade bila evidentna i Čehovu i Kameronu. Otuda serija priča kroz koje je ovde sagledano poslednje stoleće drugog milenijuma nije ništa drugo do dugo umiranje u jednom veku, ili afirmacija distopije kao dominantnog pogleda na svet. Naime, sve te priče о herojima, antiherojima, čudovištima i tragaocima, Jovanov sagledava kao puteve i stramputice svesti koja se (bezmalo po hegelijanskom modelu) uspinje do (samo) svesti о vlastitoj nemoći, nesposobnosti da se odupre zlu u sopstvenom biću. Taj put Jovanov analizira iz perspektive veli-ke erudicije i sposobnosti povezivanja najraznovrsnijih podataka iz sfere kulture (i podkulture), ne držeći se striktno jednog stanovišta ili nepromenjene vizure. On, naime, zna da svaka „priča“ ima svoj kontekst, pripada određenom žanru, da je određena specifičnostima vlastitog medija. Baš zato ove priče funkcionišu kao provokativno štivo, nastalo na granici beletristike i esejistike, u njima su sadržane i kritičarske opservacije i teorijski diskurs, sumorni pogled na svet s kraja veka i gotovo detinje nežna osećajnost svojstvena onima koji bi da se još igraju. Ispisujući ove stranice, analizirajući mitove XX veka, Jovanov, međutim, inicira proces de-mistifikacije mitotvoračke svesti čoveka Zapada, ali i afirmiše još jedan mit – koji nije vezan samo za ovo stoleće, već je ugrađen u temelje zapadne civilizacije. Reč je о gnostičarskom mitu koji uzdiže znanje kao mogući put ka spasenju. Pa ipak, pisac ove knjige je do kraja svestan svoje pozicije. Otuda i njegova konstatacija da su mitovi možda pre pomagali čoveku XX stoleća da spokojno umre, no što su mu olakšavali život, nije tek izraz pomodnog pesimizma svedoka odrastanja x-generacije, već svojevrsna sublimacija gorkog iskustva oko kojeg se, uostalom, i vrti kompletna prošlovekovna mitologija. Aleksandar MILOSAVLJEVIĆ „Jovanov otvara zbirku pričom o Čehovljevoj drami Tri sestre kao o otkriću privatnog života – gde je, dakako, ovaj komad samo sinteza celokupne Čehovljeve poetike – dakle, o onoj neutaživoj potrebi istorijski sazrelog građanstva za učešćem u svetu, ali na novim osnovama, kroz potragu za privatnim, individualnim ostvarenjem, za Znanjem koje građansko životarenje ispunjava smislom, za izmičućim mamcem Sreće. Ostale je `mitove` Jovanov podelio na Heroje, Čudovišta, Antiheroje i Tragaoce, i njihov se dijapazon kreće od stripovskih superheroja – i njihovih trapavih antipoda – iz herojskog (koliko i čednog) doba `devete umetnosti` (Flaš Gordon, Popaj, Betmen, Paja Patak, Korto Malteze...), preko paradigmatskih likova nastalih u `visokoj` ili roto-literaturi a većinom proslavljenih ekranizacijom (Filip Marlou, Lolita, Skarlet O` Hara, Džems Bond, Ivan Denisovič, Džordž Smajli...) pa do svih onih likova koji su otelotvoravali `svetle` ili `tamne` kulturne ikone kakve su sublimisale ili, pak, oslobađale nade i strahove savremenog čoveka (Drakula, Kralj Ibi, Doktor Faustus, Švejk, Šarlo Skitnica, Jozef K. etc.); knjiga se završava Epilogom posvećenim Terminatoru, kao nekakvim simboličkim oproštajem od jedne ekskluzivno ljudske istorije, kakva je valjda postojala još samo u dvadesetom veku, i više je, takve, neće biti... Hasta la vista, baby!“ – Teofil Pančić MG96