Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-25 od 77 rezultata
Prati pretragu "ikona"
Vi se opustite, Gogi će Vas obavestiti kad pronađe nove oglase za tražene ključne reči.
Gogi će vas obavestiti kada pronađe nove oglase.
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Ikona Svetog Save Na ivericu je zalepljena metalna ploca odstampana ne znam kojom tehniom, brise se vlaznom krpom i nista se ne skida ... 20 x 28 cm je iverica sama ikona na metalnoj ploci 22.5 x 15 cm Inace ikona je uradjena po freski iz manastira Milesevo iz 1225 godine ...
Свети Николај Чудотворац, архиепископ мирликијски Dimenzije ikone su 30,1cm sa 23,8cm,pozadi ima metalni trougao da se može zakači na ekser na zidu-svaka ikona koju prodajem ima staklo-tj.uramljena je sa staklom. Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се свети Николај код свог стрица Николаја, епископа патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: `Да не зна левица твоја што чини десница твоја` (Мт 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: `Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан`. Одмах потом чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, свети Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божјем. Присуствовао Првом васељенском сабору у Никеји, и, из велике ревности према истини, ударио руком јеретика Арија. Због тога дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише Своје благоволење према Николају. Заштитник истине Божје овај дивни светитељ био је вазда и одважан заштитник правде међу људима. У два маха спасао је по три човека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божји. Још за живота његова људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама; и он се јављао, у сну и на јави, онима који су га призивали, подједнако лако и брзо наблизу и надалеко, и помагао. Од његовог лица сијала је светлост као од лица Мојсијева, и он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости поболе мало и упокоји се у Господу, многотрудан и многоплодан, да се вечно весели у Царству небеском продужујући да чудесима на земљи помаже вернима и прославља Бога свога. Упокојио се 6. децембра 343. године (в. 9. мај). На иконама св. Николаја обично се сликају c једне стране Господ Спаситељ c Јеванђељем у рукама a c друге Пресвета Дева Богородица c архијерејским омофором на рукама. Ово има свој двострук историјски значај, и тo y првом случају означава призивање Николаја к архијерејској служби, a y другом оправдање њега од казне због сукоба c Аријем. Св. Методије, патријарх цариградски, пише: „Једне ноћи виде свети Николај Спаситеља нашега у слави где стоји близу њега и пружа му Јеванђеље, украшено златом и бисером, a од друге стране виде Богородицу, која му стављаше на рамена архијерејски омофор. Мало после овога виђења представи се Јован, архиепископ мирски, и Николај би постављен за архиепископа тога града.` To je први случај. Други случај десио се у време Првог сабора у Никеји. Нe могући разлозима зауставити безумност Арија у хуљењу Сина Божјег и Његове Пречисте Матере, св. Николај удари га руком по лицу. Свети Оци на Сабору негодујући због оваквог поступка одлучише Николаја од Сабора и одузеше му све знаке архијерејске. Те исте ноћи видеше неколицина Светих Отаца истоветну визију, наиме: како око св. Николаја стоје од једне стране Господ Спаситељ са Јеванђељем a од друге Пресвета Богородица c омофором пружајући светитељу одузете му знаке архијерејства. Видећи ово, Оци се ужаснуше, и повратише брзо Николају оно што му беху одузели, и почеше га поштовати као великог угодника Божјег и његов поступак према Арију тумачити не као дело безразложног гнева, нeгo као израз велике ревности за истину Божју. Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta
NOVA URAMLJENA IKONA SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG Dimenzije ikone su 28,6cm sa 23cm,pozadi ima metalni trougao da se može zakači na ekser na zidu. Sveti Vasilije Ostroški je veliki čudotvorac čija su čudotvorna djela poznata i izvan granica Srpske Pravoslavne Crkve. Njegovo sveto tijelo u cjelosti počiva u ostroškoj isposnici, nepodložno zakonu truljenja, evo već više od trista godina. Crkvica u kojoj leže mošti Ostroškog Sveca ispunjena je prijatnim mirisom, koji zadivljuje svakog poklonika. Činjenica netljenosti tijela ovog velikog svetitelja, predstavlja fenomen za sebe, koji mi hrišćani nazivamo – čudom. Ovaj se fenomen jedino može shvatiti i objasniti svetim životom Ostroškog Sveca. A život Svetog Vasilija bio je zaista život u Bogu, život sazidan po Hristu, u kome sve i sva bješe Hristos. Još veće čudo i dokaz svetiteljstva Svetog Vasilija jeste čudotvorna moć njegovog netljenog tijela. On, koji je u svom zemaljskom životu više ličio na anđela nego na čovjeka, uzdigao je svoj duh do prestola Božijeg, a svoje tijelo obesmrtio. To sveto tijelo bilo je za vrijeme zemaljskog življenja hram Duha Svetoga, a poslije rastanka sa svojom bogočežnjivom dušom postalo je riznica blagodati Božije. Svetog Vasilija je u našoj Srpskoj Crkvi Gospod odredio za posebnu misiju, za pomoćnika i iscjelitelja svih nevoljnih i bolnih, koji sa čvrstom vjerom i ljubavlju dolaze i pristupaju mu kao velikom čudotvorcu i Božijem ugodniku. I danas je ostroška isposnica, u kojoj se podvizavao Sveti Vasilije i u kojoj počivaju njegove svete mošti, svojevrsna Vitezda, banja iscjeljenja, u kojoj mnogi: bolesni, hromi, suhi, zgrčeni i umobolni nalaze milost Božiju i odakle svojim domovima odlaze zdravi i dušom i tijelom. Ne mogu se izbrojati razna čudesa, koja je Gospod preko njega učinio i koje svakim danom čini i pokazuje nad svakim onim koji dolazi i traži pomoć od Gospoda posredstvom ovog velikog svetitelja, velikog Božijeg ugodnika, velikog jerarha i učitelja, molitvenika, podvižnika, revnitelja svete pravoslavne vjere, Vasilija Ostroškog, po čudima poznatog širom vaseljene.
NOVA URAMLJENA IKONA-SVETI APOSTOL LUKA Dimenzije ikone su 30,7cm SA 24,4cm,pozadi ima metalni trougao da se može zakači na ekser na zidu-svaka ikona koju prodajem ima staklo-tj.uramljena je sa staklom. Свети апостол и јеванђелист Лука Свети Еванђелист Лука беше родом из Антиохије Сиријске. У младости он добро изучи грчку философију, медицину и живопис. Он одлично знађаше египатски и грчки језик. У време делатности Господа Исуса на земљи Лука дође из Антиохије у Јерусалим. Живећи као човек међу људима, Господ Исус сејаше божанско семе спаооносног учења свог, а Лукино срце би добра земља за то небеско семе. И оно проклија у њему, ниче и донесе стоструки плод. Јер Лука, гледајући Спаситеља лицем у лице и слушајући Његову божанску науку, испуни се божанске мудрости и божанског знања, које му не дадоше ни јелинске ни египатске школе: он познаде истинитог Бога, верова у Њега, и би увршћен у Седамдесет апостола, и послат на проповед. О томе он сам говори у Еванђељу свом: Изабра Господ и других Седамдесеторицу, и поana их по два и два пред лицем својим у сваки град и место куда шћаше сам доћи (Лк. 10, 1). И свети Лука, наоружан од Господа силом и влашћу да проповеда Еванђеље и чини чудеса, хођаше `пред лицем` Господа Исуса Христа, светом проповеђу припремајући пут Господу и убеђујући људе да је на свет дошао очекивани Месија. У последње дане земаљског живота Спаситељевог, када Божански Пастир би ударен и овце се Његове од страха разбегоше, свети Лука се налажаше у Јерусалиму, тугујући и плачући за Господом својим, који благоволи добровољно пострадати за спасење наше. Али се његова жалост убрзо окрену на радост: јер васкрсли Господ, у сами дан Васкрсења Свог јави се њему када је с Клеопом ишао у Емаус, и вечном радошћу испуни срце његово, о чему он сам подробно говори у Еванђељу свом (Лк. 24, 13-35). По силаску Светога Духа на апостоле, свети Лука остаде неко време са осталим апостолима у Јерусалиму, па крену у Антиохију, где је већ било доста хришћана. На том путу он се задржа у Севастији,[1] проповедајући Еванђеље спасења. У Севастији су почивале нетљене мошти светога Јована Претече. Полазећи из Севастије, свети Лука је хтео да те свете мошти узме и пренесе у Антиохију, али тамошњи хришћани не дозволише да остану без тако драгоцене светиње. Они допустише, те свети Лука узе десну руку светога Крститеља, под коју је Господ при крштењу Свом од Јована преклонио Своју Божанску Главу. Са тако скупоценим благом свети Лука сгимсе у свој завичај, на велику радост антиохијских хришћана. Из Антиохије свети Лука отпутова тек када постаде сарадник и сапутник светог апостола Павла. To се догодило у време Другог путовања светога Павла.[2] Тада свети Лука отпутова са апостолом Павлом у Грчку на проповед Еванђеља. Свети Павле остави светога Луку у Македонском граду Филиби, да ту утврди и уреди Цркву. Од тога времена свети Лука остаде неколико година у Македонији,[3] проповедајући и ширећи хришћанство. Када свети Павле при крају свог Трећег апостолског путовања поново посети Филибу, он посла светог Луку у Коринт ради скупљања милостиње за сиромашне хришћане у Палестини. Скупивши милостињу свети Лука са светим апостолом крену у Палестину, посећујући успут Цркве, које су се налазиле на острвима Архипелага, на обалама Мале Азије, у Финикији и Јудеји. А када апостол Павле би стављен под стражу у Палестинском граду Кесарији, свети Лука остаде поред њега. He напусти он апостола Павла ни онда, када овај би упућен у Рим, на суд ћесару. Он је заједно са апостолом Павлом подносио све тешкоће путовања по мору, подвргавајући се великим опасностима (ср. Д. А. 27 и 28 глава). Дошавши у Рим, свети Лука се такође налазио поред апостола Павла, и заједно са Марком, Аристархом и неким другим сапутницима великог апостола народа, проповедао Христа у тој престоници старога света.[4] У Риму је свети Лука написао своје Еванђеље и Дела Светих Апостола.[5] У Еванђељу он описује живот и рад Господа Исуса Христа не само на основу онога што је сам видео и чуо, него имајући у виду све оно што предаше `први очевидци и слуге речи` (Лк. 1, 2). У овом светом послу светог Луку руковођаше свети апостол Павле, и затим одобри свето Еванђеље написано светим Луком. Исто тако и Дела Светих Апостола свети Лука је, како каже црквено предање, написао по налогу светог апостола Павла.[6] После двогодишњег затвора у узама римским, свети апостол Павле би пуштен на слободу, и оставивши Рим он посети неке Цркве које је био основао раније. На овоме путу свети Лука га је пратио. He прође много времена а цар Нерон подиже у Риму жестоко гоњење хришћана. У то време апостол Павле по друга пут допутова у Рим, да би својом речју и примером ободрио и подржао гоњену Цркву. Но незнабошци га ухватише и у окове бацише. Свети Лука и у ово тешко време налажаше се неодступно поред свог учитеља. Свети апостол Павле пише о себи као о жртви која је већ на жртвенику. Ја већ постајем жртва, пише у то време свети апостол своме ученику Тимотеју, и време мога одласка наста. Постарај се да дођеш брзо к мени: јер ме Димас остави, омилевши му садашњи свет, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене (2 Тм. 4, 6.10). Врло је вероватно да је свети Лука био очевидац и мученичке кончине светог апостола Павла у Риму. После мученичке кончине апостола Павла свети Лука је проповедао Господа Христа у Италији, Далмацији, Галији, а нарочито у Македонији, у којој се и раније трудио неколико година. Поред тога благовестио је Господа Христа у Ахаји.[7] У старости својој свети Лука отпутова у Египат ради проповеди Еванђеља. Тамо он благовестећи Христа претрпе многе муке и изврши многе подвиге. И удаљену Тиваиду он просвети вечном светлошћу Христова Еванђеља. У граду Александрији он рукоположи за епископа Авилија на место Аниана, рукоположеног светим Еванђелистом Марком. Вративши се у Грчку, свети Лука устроји Цркве нарочито у Беотији,[8] рукоположи свештенике и ђаконе, исцели болесне телом и душом. Светом Луки беше осамдесет четири година, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (= Теби) Беотијској. Чесно тело његово би погребено у Тиви, главном граду Беотије, где од њега биваху многа чудеса. Ту су се ове свете чудотворне мошти налазиле до друге половине четвртога века, када бише пренесене у Цариград, у време цара Констанција, сина Константиновог. У четвртом веку нарочито се прочу место где су почивале чесне мошти светога Луке, због исцељивања која су се збивала од њих. Особито исцељивање од болести очију. Сазнавши о томе цар Констанције посла управитеља Египта Артемија[9] да мошти светога Луке пренесе у престоницу, што и би учињено веома свечано.[10] У време преношења ових светих моштију од обале морске у свети храм, догоди се овакво чудо. Неки евнух Анатолије, на служби у царском двору, беше дуго болестан од неизлечиве болести. Он много новаца утроши на лекаре, али исцељења не доби. А када чу да се у град уносе свете мошти светога Луке, он се од свег срца стаде молити светом апостолу и евангелисту за исцељење. Једва уставши са постеље он нареди да га воде у сусрет ковчегу са моштима светога Луке. А када га доведоше до ковчега, он се поклони светим моштима и с вером се дотаче кивота, и тог часа доби потпуно исцељење и постаде савршено здрав. И одмах сам подметну своја рамена испод ковчега са светим моштима, те га са осталим људима носаше, и унесоше у храм светих Апостола, где мошти светога Луке бише положене под светим престолом, поред моштију светих апостола: Андреја и Тимотеја. Стари црквени писци казују, да је свети Лука, одазивајући се побожној жељи ондашњих хришћана, први живописао икону Пресвете Богородице са Богомладенцем Господом Исусом на њеним рукама, и то не једну него три, и донео их на увид Богоматери. Разгледавши их, она је рекла: Благодат Рођеног од мене, и моја, нека буду са овим иконама. Свети Лука је исто тако живописао на даскама и иконе светих првоврховних апостола Петра и Павла. И тако свети апостол и еванђелист Лука постави почетак дивном и богоугодном делу - живописању светих икона, у славу Божију, Богоматере и свих Светих, а на благољепије светих цркава, и на спасење верних који побожно почитују свете иконе. Амин. Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija
Dimenzije ikone su 29.8cm SA 24,1cm,pozadi ima metalni trougao da se može zakači na ekser na zidu-svaka ikona koju prodajem ima staklo-tj.uramljena je sa staklom. Свети апостол и јеванђелист Лука Свети Еванђелист Лука беше родом из Антиохије Сиријске. У младости он добро изучи грчку философију, медицину и живопис. Он одлично знађаше египатски и грчки језик. У време делатности Господа Исуса на земљи Лука дође из Антиохије у Јерусалим. Живећи као човек међу људима, Господ Исус сејаше божанско семе спаооносног учења свог, а Лукино срце би добра земља за то небеско семе. И оно проклија у њему, ниче и донесе стоструки плод. Јер Лука, гледајући Спаситеља лицем у лице и слушајући Његову божанску науку, испуни се божанске мудрости и божанског знања, које му не дадоше ни јелинске ни египатске школе: он познаде истинитог Бога, верова у Њега, и би увршћен у Седамдесет апостола, и послат на проповед. О томе он сам говори у Еванђељу свом: Изабра Господ и других Седамдесеторицу, и поana их по два и два пред лицем својим у сваки град и место куда шћаше сам доћи (Лк. 10, 1). И свети Лука, наоружан од Господа силом и влашћу да проповеда Еванђеље и чини чудеса, хођаше `пред лицем` Господа Исуса Христа, светом проповеђу припремајући пут Господу и убеђујући људе да је на свет дошао очекивани Месија. У последње дане земаљског живота Спаситељевог, када Божански Пастир би ударен и овце се Његове од страха разбегоше, свети Лука се налажаше у Јерусалиму, тугујући и плачући за Господом својим, који благоволи добровољно пострадати за спасење наше. Али се његова жалост убрзо окрену на радост: јер васкрсли Господ, у сами дан Васкрсења Свог јави се њему када је с Клеопом ишао у Емаус, и вечном радошћу испуни срце његово, о чему он сам подробно говори у Еванђељу свом (Лк. 24, 13-35). По силаску Светога Духа на апостоле, свети Лука остаде неко време са осталим апостолима у Јерусалиму, па крену у Антиохију, где је већ било доста хришћана. На том путу он се задржа у Севастији,[1] проповедајући Еванђеље спасења. У Севастији су почивале нетљене мошти светога Јована Претече. Полазећи из Севастије, свети Лука је хтео да те свете мошти узме и пренесе у Антиохију, али тамошњи хришћани не дозволише да остану без тако драгоцене светиње. Они допустише, те свети Лука узе десну руку светога Крститеља, под коју је Господ при крштењу Свом од Јована преклонио Своју Божанску Главу. Са тако скупоценим благом свети Лука сгимсе у свој завичај, на велику радост антиохијских хришћана. Из Антиохије свети Лука отпутова тек када постаде сарадник и сапутник светог апостола Павла. To се догодило у време Другог путовања светога Павла.[2] Тада свети Лука отпутова са апостолом Павлом у Грчку на проповед Еванђеља. Свети Павле остави светога Луку у Македонском граду Филиби, да ту утврди и уреди Цркву. Од тога времена свети Лука остаде неколико година у Македонији,[3] проповедајући и ширећи хришћанство. Када свети Павле при крају свог Трећег апостолског путовања поново посети Филибу, он посла светог Луку у Коринт ради скупљања милостиње за сиромашне хришћане у Палестини. Скупивши милостињу свети Лука са светим апостолом крену у Палестину, посећујући успут Цркве, које су се налазиле на острвима Архипелага, на обалама Мале Азије, у Финикији и Јудеји. А када апостол Павле би стављен под стражу у Палестинском граду Кесарији, свети Лука остаде поред њега. He напусти он апостола Павла ни онда, када овај би упућен у Рим, на суд ћесару. Он је заједно са апостолом Павлом подносио све тешкоће путовања по мору, подвргавајући се великим опасностима (ср. Д. А. 27 и 28 глава). Дошавши у Рим, свети Лука се такође налазио поред апостола Павла, и заједно са Марком, Аристархом и неким другим сапутницима великог апостола народа, проповедао Христа у тој престоници старога света.[4] У Риму је свети Лука написао своје Еванђеље и Дела Светих Апостола.[5] У Еванђељу он описује живот и рад Господа Исуса Христа не само на основу онога што је сам видео и чуо, него имајући у виду све оно што предаше `први очевидци и слуге речи` (Лк. 1, 2). У овом светом послу светог Луку руковођаше свети апостол Павле, и затим одобри свето Еванђеље написано светим Луком. Исто тако и Дела Светих Апостола свети Лука је, како каже црквено предање, написао по налогу светог апостола Павла.[6] После двогодишњег затвора у узама римским, свети апостол Павле би пуштен на слободу, и оставивши Рим он посети неке Цркве које је био основао раније. На овоме путу свети Лука га је пратио. He прође много времена а цар Нерон подиже у Риму жестоко гоњење хришћана. У то време апостол Павле по друга пут допутова у Рим, да би својом речју и примером ободрио и подржао гоњену Цркву. Но незнабошци га ухватише и у окове бацише. Свети Лука и у ово тешко време налажаше се неодступно поред свог учитеља. Свети апостол Павле пише о себи као о жртви која је већ на жртвенику. Ја већ постајем жртва, пише у то време свети апостол своме ученику Тимотеју, и време мога одласка наста. Постарај се да дођеш брзо к мени: јер ме Димас остави, омилевши му садашњи свет, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене (2 Тм. 4, 6.10). Врло је вероватно да је свети Лука био очевидац и мученичке кончине светог апостола Павла у Риму. После мученичке кончине апостола Павла свети Лука је проповедао Господа Христа у Италији, Далмацији, Галији, а нарочито у Македонији, у којој се и раније трудио неколико година. Поред тога благовестио је Господа Христа у Ахаји.[7] У старости својој свети Лука отпутова у Египат ради проповеди Еванђеља. Тамо он благовестећи Христа претрпе многе муке и изврши многе подвиге. И удаљену Тиваиду он просвети вечном светлошћу Христова Еванђеља. У граду Александрији он рукоположи за епископа Авилија на место Аниана, рукоположеног светим Еванђелистом Марком. Вративши се у Грчку, свети Лука устроји Цркве нарочито у Беотији,[8] рукоположи свештенике и ђаконе, исцели болесне телом и душом. Светом Луки беше осамдесет четири година, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (= Теби) Беотијској. Чесно тело његово би погребено у Тиви, главном граду Беотије, где од њега биваху многа чудеса. Ту су се ове свете чудотворне мошти налазиле до друге половине четвртога века, када бише пренесене у Цариград, у време цара Констанција, сина Константиновог. У четвртом веку нарочито се прочу место где су почивале чесне мошти светога Луке, због исцељивања која су се збивала од њих. Особито исцељивање од болести очију. Сазнавши о томе цар Констанције посла управитеља Египта Артемија[9] да мошти светога Луке пренесе у престоницу, што и би учињено веома свечано.[10] У време преношења ових светих моштију од обале морске у свети храм, догоди се овакво чудо. Неки евнух Анатолије, на служби у царском двору, беше дуго болестан од неизлечиве болести. Он много новаца утроши на лекаре, али исцељења не доби. А када чу да се у град уносе свете мошти светога Луке, он се од свег срца стаде молити светом апостолу и евангелисту за исцељење. Једва уставши са постеље он нареди да га воде у сусрет ковчегу са моштима светога Луке. А када га доведоше до ковчега, он се поклони светим моштима и с вером се дотаче кивота, и тог часа доби потпуно исцељење и постаде савршено здрав. И одмах сам подметну своја рамена испод ковчега са светим моштима, те га са осталим људима носаше, и унесоше у храм светих Апостола, где мошти светога Луке бише положене под светим престолом, поред моштију светих апостола: Андреја и Тимотеја. Стари црквени писци казују, да је свети Лука, одазивајући се побожној жељи ондашњих хришћана, први живописао икону Пресвете Богородице са Богомладенцем Господом Исусом на њеним рукама, и то не једну него три, и донео их на увид Богоматери. Разгледавши их, она је рекла: Благодат Рођеног од мене, и моја, нека буду са овим иконама. Свети Лука је исто тако живописао на даскама и иконе светих првоврховних апостола Петра и Павла. И тако свети апостол и еванђелист Лука постави почетак дивном и богоугодном делу - живописању светих икона, у славу Божију, Богоматере и свих Светих, а на благољепије светих цркава, и на спасење верних који побожно почитују свете иконе. Амин. Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija
NOVA URAMLJENA IKONA BOGORODICE SA ISUSOM Dimenzije ikone su 29,8cmx22,8cm,pozadi ima metalni trougao da se može zakači na ekser na zidu. Najprije par riječi o roditeljima Majke Božje. Njezina majka Sveta Ana rođena je u Betlehemu iz roda kralja Davida. Od djetinjstva je bila urešena svim krepostima. Dobro je poznavala Sveto Pismo i njegova otajstva. Žarko je molila da dođe Spasitlej. Po poruci Arkanđela Gabrijela uzima Svetog Joakima za muža. Živjeli su u Nazaretu. Dugo nisu imali potomastva. Učinili su zavjet da će Bogu posvetiti svoje dijete, poput majke Samuelove. Arkanđeo Gabrijel se ukaza Svetoj Ani kao najljepši mladić. Javlja joj da je Svevišnji Gospodin uslišao njezine molitve: “Ti i Jopakim ponizili ste se u svojim prošnjama, zato će vam Svevišnji velikom darežljivošću ispuniti vaše želje. Ustrajte u molitvama. Znaj, kako sam i Joakimu već navijestio – on će imati Blaženu i Blagoslovljenu Kćerku. Ali njemu Gospodin nije otkrio tajnu, njemu nije objavljeno da će Ona biti Majka Mesije, stoga moraš ovu tajnu čuvati.” Za vrijeme Marijina začeća Sveta Ana je imala 44, a Sveti Joakim 66 godina. Taj događaj Crkva slavi velikom svetkovinom 8. prosinca. Stoljećima se rođendan Blažene Djevice Marije spominje 8. rujna. Nebeska Kraljica je koncem dvadesetog stoljeća objavila da je Njezin datum rođenja bio 5. kolovoza -na koji je dan par stoljeća kasnije učinila u Rimu čudo snijega na mjestu gradnje prve crkve sebi u čast. Po savjetu Neba Sveta Ana je spoznala da je dužnost da svojoj kćerki dade ime Mirjam – Marija, što znači Zvijezda mora. Nekoliko dana prije, nego li je Bl. Djevica Marija navršila tri godine, Sveta Ana u zanosu primi od Boga nalog, da izvrši zavjet te Kćerku zadnji dan njene treće godine prikaže u jeruzalemskon Hramu. Tog se događaja spominjemo u bogoslužju 21. studenog, kada je na taj dan posvećena u Jeruzalemu crva Sveta Marija Nova ( godine 543.) pokraj jeruzalemskog Hrama. Sveta Ana je završila zemaljski život u 56. godini sa ovim riječima svojoj Kćeri: “Baštinu Joanima i Ane dijeli sa siromasima. Tajne svoje čuvaj u dubini Srca svojega i moli neprestance Svemogućega da pošalje na svijet spasenje po obećanom Mesiji.!” Po Božjem promislu kad je Djevici Mariji bilo 14 godina zaručena je sa Svetim Josipom iz Nazareta koji je imao 33 godine. Prošlo je šest mjeseci i 17 dana od zaruka kada se – 25. ožujka po pristanku Josipove zaručnice Marije, u njezinom krulu začeo primivši tijelo Sin Božji. Djevica je postala živi ciborij u koji silazi Kruh koji dolazi s Neba. Tijelo Gospodinovo postalo je tijelom u krilu Bezgrešne, koja je to ostala od časa začerća. Najčišća Djevica je prihvatila Nebo u svoje krilo odijevajući svojim tijelom Riječ Očevu nakon božanskog vjenčanja s Duhom Svetim. Tako je Blažena Djevica postala prvo živo Svetohranište Presvetog Trojstva gdje se Otac Nebeski neprestano slavi, Sin savršeno ljubi a Duh Sveti u potpunosti posjeduje. 25 prosinca Djevica Marija rodi u Betlehemu Spasitelja. Prema objavi Isusa Krista Službenici Božjoj Mariji Agredskskoj prošlo je od stvaranja Adama do Božića ukupno 5199 godina.Činom stalne vjere Bogorodica je u svom Sinu Isusu vidjela svog Boga i duboko Mu se ljubavlju klanjala:- kao sitnom zametku dajući Mu svoju krv i tijelo; nakon rođenja promatrajući Ga u jaslama siromašne spilje; dječaku Isusu koji raste, mladiću koji se razvija te mladom čovjeku nad svakodnevnim tesarskim poslom i Mesiji koji vrši svoje javno poslanje. Klanjala se Isusu primivši Ga u prilikama Kruha i Vina nakon Apostola na Posljednjoj Večeri. Kad su Isusa svukli na Kalvariji Majka Mesije daruje svoj bijeli veo da se zaštiti Sin u svojoj stidljivosti. Tako je na Veliki Petak bila prisutna kod Isusovog prikazivanja Njegove krvave žrtve na Križu. Osobitim načinom ostale su u njezinu Srcu slike Muke Isusove redom kako su slijedile te je kod razmatranja uvijek osjećala one boli, koje je podnosio njezin Božanski Sin. Iz ljubavi prema Bogu trpjela je više nego Mučenci ili Sveci. Svaki petak duboko je Gospa proživljaval smrt i ukop svojeg Sina. U svojoj sobi bi započela razmatranje kako je Gospodin prao noge svojim učenicima te proslijedila do sjećanja na prvi susret sa Uskrslim Sinom. Nakon silaska Duha Svetoga Marija je skoro svaki dan najsavršenije sudjelovala u prikazivanju Nekrvne Žrtve koju je obično slavio Sveti Ivan. Najprije bi se molili Psalmi i čitali odlomci Starog Zavjeta Pretvorba je bila kao i danas. Službenica Božja Marija Agredska spominje da je vidjela kako se Bogorodica tri puta do zemlje poklanjala i tada s godućom ljubavlju primala Nebreski Kruh.. (Poklon do zemlje prije Svete Pričesti navodi kao redovitu praksu u svoje vrijeme Sveti Augustin). Nakon Pričesti povukla bi se Bogorodica u svoju sobu i ostala u svojoj sobi čak po tri sata. Tako žarka bijaše njena priprava i zahvala Svete Pričesti da je njezin Božanski Sin na to odgovarao osobnom posjetom Svojoj Majci. Kroz to vrijeme zanosnog motrenja Sveti Ivan je viđao kako blistave sjajne zrake izlaze iz Majke Božje. Presveta Djevica Marija je zadnjih godina svojega života vrlo malo jela i spavala. Spavala bi po jedan sat a jela par komadića kruha i malo ribe. Ali je brižno spremala hranu i majčinski dvorila Apostola Ivana. Prva je živjela od Svete Pričesti, Ona je mogla živjeti samo od Nebeske Hrane što će se ponoviti kroz stoljeć kod Svetaca koji su posebno častili Oltarski Sakramenat. U ovom prikazu će o tim karizmama biti riječ. Od 16. do 25. pripravljala se Bogorodica na spoemn Utjelovljenja te je samo primala Svetu Pričest i bila bez jela i pila. Majka Velikog Svećenika Isusa biva prisutna kod svakog oltara kada Isus u osobi svojeg službenika žrtvuje Sebe za sve nas na nekrvni način u Svetoj Misi. Isus sa slavnim Tijelom ostaje Marijin Sin, koji je nama za ljubav prisutan pod bijelom pojavom posvećenog Kruha. Bogorodica je prostrta pred svakim Svetohraništem u činu vječnog klanjaja i zadovoljštine sa Zborovima Anđela i mnoštvom Svetih. Blažena Djevica, Majka Emanuela - Boga s nama, je naša Majka Euharistije. Zemaljski život završila je u pedeset petoj godini, 22 godine nakon Isusova uzašašća. Dušom i tijelom uzeta je u Nebo i okrunjena kao Kraljica Anđela i Svetih 15. kolovoza kada Crkva slavi svetkovinu Uznesenja Blažene Djevice Marije u Nebo.
Dimenzije ikone su 30cm SA 24cm,pozadi ima metalni trougao da se može zakači na ekser na zidu. АРХАНЂЕЛ ГАВРИЛО (грч: Αρχάγγελος Γαβριήλ), име које значи: `сила Божија`. Као што се у други дан Крштења Господњег празнује спомен Св. Јована Крститеља, тако у други дан Благовести, Црква слави Св. Арханђела Гаврила, који је благовестио Пресветој Дјеви Марији да ће родити Сина Божијег. Дан празновања у његову част, 26. март, назива се Сабор Светог Арханђела Гаврила. Он је један од седморице Арханђела, који у небеској јерархији стоје на 8. месту. Гаврилова служба је благовешћење спасења људског рода. Спомиње се још 13. јула и 8. новембра. Арханђел Гаврило је одабран од Господа да објави благу вест (благовести) Марији Дјеви о Оваплоћењу Сина Божијег рођењем од Светог Духа и ње, на општу радост све творевине. Зато се након прославе празника Благовести, када се слави Богородица, следећи дан прославља Божији гласник Гаврило, који је тиме дао свој допринос тајни спасења људског рода. Свети Архистратиг Гаврило обављајући своју службу према Свемогућем Богу, објављивао је људима вест о доласку Месије кроз Оваплоћење Сина Божијег; надахњивао је Мојсија приликом писања Петокњижја Библије, наговестио је Пророку Данилу надолазећа тешка времена за јеврејски народ (Дан 8,16; 9,21-24); показао се Светој Ани и донео вести да ће родити вечно блажену Дјеву Марију. Био је стално уз Свету Дјеву док је као дете живела у Јерусалимском храму, и чувао је током њеног земаљског живота по одласку из храма. Донео је радосну вест првосвештенику Захарији о рођењу Претече Господњег - Јована Крститеља. Господ га је послао Светом Јосифу, обручнику Богородичином - појавио му се у сну, откривајући тајну Оваплоћења Сина Божијег, и упозорио га на нечасне намере Ирода, упућујући га да узме Богомладенца Исуса и Мајку Његову Богородицу, и да иду у Египат; био је са Господом пре страдања док се молио у Гетсиманији, да Га укрепи (Lk 22,43); жене мироносице су од Арханђела Гаврила чуле радосну вест о Васкрсењу Христовом. Иконографски приказ На иконама се представља или са крином - приликом Благовештења, или са рајском гранчицом - када је донео вест о скором уснућу Мајке Божије, или са фењером у десној руци са запаљеном свећом и огледалом од јасписа у левој руци - знак да су тајне путева Божијих непознате од остварења и да по самом остварењу, истину могу спознати само они који у огледалу гледају речи Божије и своје савести. Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija
Dimenzije ikone su 30cm SA 24cm,pozadi ima metalni trougao da se može zakači na ekser na zidu. АРХАНЂЕЛ ГАВРИЛО (грч: Αρχάγγελος Γαβριήλ), име које значи: `сила Божија`. Као што се у други дан Крштења Господњег празнује спомен Св. Јована Крститеља, тако у други дан Благовести, Црква слави Св. Арханђела Гаврила, који је благовестио Пресветој Дјеви Марији да ће родити Сина Божијег. Дан празновања у његову част, 26. март, назива се Сабор Светог Арханђела Гаврила. Он је један од седморице Арханђела, који у небеској јерархији стоје на 8. месту. Гаврилова служба је благовешћење спасења људског рода. Спомиње се још 13. јула и 8. новембра. Арханђел Гаврило је одабран од Господа да објави благу вест (благовести) Марији Дјеви о Оваплоћењу Сина Божијег рођењем од Светог Духа и ње, на општу радост све творевине. Зато се након прославе празника Благовести, када се слави Богородица, следећи дан прославља Божији гласник Гаврило, који је тиме дао свој допринос тајни спасења људског рода. Свети Архистратиг Гаврило обављајући своју службу према Свемогућем Богу, објављивао је људима вест о доласку Месије кроз Оваплоћење Сина Божијег; надахњивао је Мојсија приликом писања Петокњижја Библије, наговестио је Пророку Данилу надолазећа тешка времена за јеврејски народ (Дан 8,16; 9,21-24); показао се Светој Ани и донео вести да ће родити вечно блажену Дјеву Марију. Био је стално уз Свету Дјеву док је као дете живела у Јерусалимском храму, и чувао је током њеног земаљског живота по одласку из храма. Донео је радосну вест првосвештенику Захарији о рођењу Претече Господњег - Јована Крститеља. Господ га је послао Светом Јосифу, обручнику Богородичином - појавио му се у сну, откривајући тајну Оваплоћења Сина Божијег, и упозорио га на нечасне намере Ирода, упућујући га да узме Богомладенца Исуса и Мајку Његову Богородицу, и да иду у Египат; био је са Господом пре страдања док се молио у Гетсиманији, да Га укрепи (Lk 22,43); жене мироносице су од Арханђела Гаврила чуле радосну вест о Васкрсењу Христовом. Иконографски приказ На иконама се представља или са крином - приликом Благовештења, или са рајском гранчицом - када је донео вест о скором уснућу Мајке Божије, или са фењером у десној руци са запаљеном свећом и огледалом од јасписа у левој руци - знак да су тајне путева Божијих непознате од остварења и да по самом остварењу, истину могу спознати само они који у огледалу гледају речи Божије и своје савести. Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija
Dimenzije ikone su 31cmX25,3cm,pozadi ima metalni trougao da se može zakači na ekser na zidu. Свети Јован Крститељ Српска православна црква и верници празнују 20. јануара дан Светог Јована Крститеља. Свети Јован је био савременик Христов и његов рођак, по телу, јер је мајка Јованова била тетка мајци Исусовој. Отац Јованов био је свештеник Захарије, а мајци његовој било је име Јелисавета. Кад се навршило време да се испуне речи анђела Гаврила дата Захарију, Јелисавета је заиста и родила сина. Било је то 7. јула (24. јуна) и тај се дан празнује под именом Ивањдан. Када је, по тадашњем обичају, требало извршити обрезивање и дати име детету, родбина почне наваљивати да се детету да очево име; али најзад упиташе и оца, да чују да ли се он слаже. Захарије, који је пре тога био онемео, узе једну таблицу и записа: `Нека му је име Јован!`, и чим је ово написао, језик му се развеза, те поче говорити. Захарије прорече да ће то дете бити пророк, који ће ићи пред Богом и припремати му пут. Још од ране младости Јован је желео усамљенички, пустињски живот. Зато кад одрасте, одважи се и оде у пустињу, у пределе око доњег тока реке Јордана. Ту, у самоћи, сав се предао Богу и свом позиву. Живео је једноставно: хранио се акридима (бубама сличним скакавцима) и медом од дивљих пчела, а одевао се у хаљину од кострети, начињену од камиље длаке, преко које се опасивао каишем. Високог раста, црне косе и браде, мршавог и препланулог лица од сунца, уливао је страх својом појавом. Јован поче отворено проповедати и говорити против људских мана и неваљалстава и позивати људе да се кају и поправљају. Колико је његов изглед био страшан, јос страшније су биле његове речи, којима је шибао свако зло. Када се Јован прочуо, почеше код њега долазити људи са свих страна, да га виде и чују његове беседе, а многи су долазили да га питају и траже савете. Тако га неки запиташе: `Шта треба да радимо па да задобијемо милост Божију?`, а он им одговори: `Ко има две хаљине, нека једну даде ономе ко нема ни једну, а ко има доста хране, нека подели ономе ко нема ни мало`. Митари, порезници, упиташе га шта њих саветује, а он им рече: `Не преоптерећујте народ дабжинама, већ наплаћујте онолико колико је по закону`. Војнике је подучавао да не тиранишу, већ да штите народ, а научењаке оног времена, тзв. фарисеје и садукеје, који су се много поносили својом мудрошћу и господством, прекоревао је речима: `Бог се гњеви на вас! Покајте се и створите род добрих дела, а немојте се поносити само тиме што сте потомци Аврамови, јер вам кажем, да Бог може и од камења овог створити децу Аврамову. Погледајте! ено секира стоји код корена дрвета, и свако дрво које не радја добра рода, одсећи ће се и у ватру бацити!` Многи су мислили да је Јован обећани Месија, а неки помислише да је он неки од старих пророка, који је из мртвих устао и оживео, па га упиташе: `Јеси ли ти Илија или који други пророк?`, а он одговори: `Нисам, ја сам глас који виче у пустињи`. Онима који га питаше: `Јеси ли ти Месија или другог да чекамо?`, Јован одговори: `Ја вас крштавам водом, али Онај што иде замном, јачи је од мене, ја нисам достојан да му одрешим каиша са Његове обуће, Он ће вас крстити Духом светим и огњем`. Јован је крштавао свакога ко се покајао у реци Јордану и то се његово крштење називало у знак покајања, али не и опроштења грехова. У то време и Исус је почео своје јавне проповеди, а кад га је Јован први пут угледао, реце: `Гле, како кротко иде! То је јагње Божије, које узе на себе грех света. Бог је хтео да ја сведочим за Њега, и ја велим да је Дух свети на Њему и да је Он Божји Син`. Јован је имао и своје ученике Андреја и Јована Заведејева, те они, чувши овакве похвалне речи Јованове о Исусу, пођу за Христом, да чују његову поуку и оцене њену вредност. Када су се уверили да је Исус заиста Богом обећани месија, не само да су престали бити Јованови ученици и придружили се Христу, вец су у друштво Исусових ученика придобили и Симона - Петра, брата Андрејиног, и Филипа и Натанаила, названог Вартоломеј, и друге. У то време дође и Исус на Јордан Јовану да га крсти, Јован се зачуди па му рече: `Та Ти мене треба да крстиш, а Ти долазис да ја крстим Тебе?.` Исус му кратко одговори да тако треба да буде, те га Јован одмах крсти. Говорити истину исто је што и сипати некоме прегршт љуте паприке у очи. `Истина је горка!` Јован беше научио да свакоме каже истину у очи, не марећи је ли му право или криво, и то га дође главе. Разврат римског друштва беше у то време достигао врхунац. Ирод Антипа, царски намесник Галилеје и Переје (две области у Палестини) оде једном у госте своме брату Филипу, који је такође био царски намесник у другој области, и ту се заљуби у Филипову зену Иродијаду, своју снаху, и она у њега. Ирод отера своју жену, која је била кћи арапског цара Арете и узе за жену Иродијаду, која му доведе и своју кћер Саломију. Све је ово било још за живота Филипова. Бранећи јавни морал, Јован почне протестовати и јавно изобличавати овакав поступак. Ирод најпре није смео напасти Јована, јер га је и сам поштовао, а плашио се и побуне народа, али ипак нареди да Јована ухвате и баце у тамницу, не би ли га уплашио па пустио. Међутим, Иродијада је Јована смртно мрзела и смишљала како да га убије. Једном позва Ирод на прославу дана свог рођења све своје војводе и чиновнике и приреди велико славље. Вино се пило, песма се орила, а кад су се гости поднапили вина, одједном међу њих изађе витка и лепа Саломија, започе да игра и вештом игром доведе Ирода и његове госте у такво расположење, да Ирод, раздраган до лудила, обећа да це јој као награду дати шта год затражи, ма и пола царства и своје обећање заклетвом потврди. Девојка, не знајуци шта би затражила, оде до своје мајке, а ова се досети да је згодан тренутак да се ослободи свог опасног непријатеља, и научи своју кћер да затражи Јованову главу на тањиру! Кад је Соломија рекла Ироду ста жели, он се трже и замисли, хтеде да одустане од датог обећања, али помисао да се царска реч, макар и овако лакомислена, не пориче, нареди да џелат оде у тамницу и посече Јована Крститеља. Џелат оде и предаде девојци главу Претечину на тањиру, која је као драгоцени поклон предаде својој мајци. Тако је завршио свој живот Јован Крститељ, на дан 29. августа (11. септембра, по новом календару), кога дана је одређен празник под именом Усековање, тј. Усецење главе Јована Крститеља. Тај дан се проводи у строгој уздржљивости и посту. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер та боја подсећа на Јованову проливену крв. Свети Јован је последњи велики пророк. Он се назива Претеча јер се појавио пре Христа и почео припремати људе за његову науку. Крститељ се назива зато што је крстио Господа Исуса Христоса. Свети Јован је пример карактера чврсте воље, одважности, правижности, истине и поштења. На иконама се Јован слика како крштава Исуса на Јордану, или како стоји и десном руком показује на небо, а у левој држи дуг крстасти стап, преко кога стоји трака са исписаним речима: `Покајте се јер се приближава царство небеско`, или, у десној руци држи повећи тањир и на њему одсечену главу, као симболични знак своје смрти. Pogledajte moju ponudu na kupindu: http://www.kupindo.com/Clan/durlanac2929/SpisakPredmeta Pogledajte moju ponudu na limundu: http://www.limundo.com/Clan/durlanac2929/SpisakAukcija
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Knjige
Broj strana: 269 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 12x19 Godina izdanja: 2007 Izdavač: Clio U ovoj zamišljenoj arheološkoj misiji, Tanja Velmans istražuje tajne ikone koja je nadživela vizantijski svet i postala univerzalni hrišćanski simbol. Ovaj poduhvat odvodi je u nekoliko zemalja Istoka i Zapada na prostoru oko nekadašnjeg Carigrada, kolevke vizantijske umetnosti. Preplićući fikciju i stvarnost, autorka putuje na Sinaj, u manastir Svete Katarine, a potom i u Bugarsku, u manastir Rilu. Njeno istraživanje ikona prerasta u duhovnu avanturu; susreti s ljudima, snovi i živopisni likovi koje na putovanju sreće postaju prilika za unutrašnji preobražaj i nova saznanja. Originalno u ovom delu – stapanje stvarnog i imaginarnog, otkrivanje i kazivanje velike istorije malim pričama – daje ovoj pripovesti epsku živost. Oživljavanje vizantijske, grčke i civilizacija Bliskog Istoka, zajedno s tumačenjem religioznog slikarstva, ne samo što pobuđuju maštu već i zadovoljavaju čitaočevu želju za znanjem
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.