Špiro Lagator - Ivan Milutinović - Milutin Preduzeće za vodne puteve `Ivan Milutinović`, Beograd, 1969 317 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro Ilustrovano KAZIVANJA NJEGOVIH SABORACA,IZ BROJNIH ZATVORA,I NOB-a,OD POCETAKA PA DO TRAGICNE SMRTI U VODAMA DUNAVA 1944g Ivan Milutinović Milutin (Stijena Piperska, kod Podgorice, 27. septembar 1901 — Višnjica, kod Beograda, 23. oktobar 1944) bio je jugoslovenski komunistički revolucionar, član rukovodstva Komunističke partije Jugoslavije, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije. Godine 1923. je postao član tada ilegalne Komunističke partije. Za vreme studija prava u Beogradu, aktivno je učestvovao u revolucionarnom studentskom pokretu i bio jedan od njegovih rukovodilaca. Kasnije je rukovodio sindikalnom organizacijom i organizacijom Crvene pomoći, a politički je radio i u rodnom kraju. Zbog revolucionarnog rada je bio hapšen i osuđivan, a avgusta 1928. je bio uhapšen i februara naredne godine osuđen na šest godina zatvora. Za vreme izdržavanja zatvorske kazne u Sremskoj Mitrovici i Lepoglavi, aktivno je učestvovao u borbi političkih zatvorenika za bolje uslove boravka u zatvoru, zbog čega je 1934. godine bio osuđen na još dve godine zatvora. Nakon izlaska na slobodu, ponovo se posvetio partijskom radu i delujući u Beogradu i Crnoj Gori. Godine 1939. je bio izabran za člana Centralnog komiteta KPJ. Od januara do maja 1940. godine je bio zatvoren u logoru u Bileći. Oktobra 1940. na Petoj konferenciji KPJ je bio izabran za Politbiroa CK KPJ. Nakon okupacije Jugoslavije 1941. godine, kao član rukovodstva KPJ, učestvovao je u organizovanju Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP). Kao član Vrhovnog štaba delovao je najpre u zapadnoj Srbiji, a potom je od novembra 1941. boravio u Crnoj Gori, gde je bio komandant Glavnog štaba NOP odreda Crne Gore. Zajedno sa Vrhovnim štabom i proleterskim brigadama je juna 1942. napustio Crnu Goru i otišao u Bosansku krajinu, gde je novembra iste godine na Prvom zasedanju AVNOJ-a postao član njegovog Izvršnog odbora. Sa glavninom partizanskih snaga, prošao je kroz borbe u Četvrtoj i Petoj neprijateljskoj ofanzivi, na Neretvi i Sutjesci, a novembra 1943. na Drugom zasedanju AVNOJ-a je postao član njegovog Predsedništva i poverenik za narodnu privredu u Nacionalnom komitetu oslobođenja Jugoslavije. U leto 1944. je boravio na oslobođenoj teritoriji Crne Gore, a u septembru je zajedno sa maršalom Titom otputovao u Sovjetski Savez, gde je odlikovan Ordenom Kutuzova. Po povratku u Jugoslaviju, oktobra 1944. je boravio je oslobođenom Banatu. Nakon oslobođenja Beograda, 23. oktobra je iz Petrovgrada otišao u Pančevo, gde se ukrcao na jedan šlep i krenuo ka Beogradu. Na Dunavu, u blizini Višnjice, šlep je naišao na zaostalu nemačku minu, nakon čega je potonuo. Tom prilikom, od eksplozije i utapanja stradalo je ukupno sedmoro lica, među kojima i Ivan Milutinović. Prvobitno je bio sahranjen u Aleji narodnih heroja na Novom groblju, a 1948. godine je prenet i sahranjen u Grobnicu narodnih heroja na Kalemegdanu. Za narodnog heroja je proglašen 6. jula 1945. godine. Od 1949. do 1992. grad Berane u Crnoj Gori nosio je u njegovu čast naziv Ivangrad. izvor:sr.wikipedia

Poveta na predlistu (v. sliku), inače dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja. Autor - osoba Gončarov, Ivan Aleksandrovič, 1812-1891 = Gončarov, Ivan Aleksandrovič, 1812-1891 Naslov Oblomov / Ivan Gončarov ; [preveo s ruskog Milovan Đ. Glišić] Vrsta građe roman ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1967 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1967 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 464 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Glišić, Milovan, 1847-1908 = Glišić, Milovan, 1847-1908 Nedeljković, Dragan, 1925-2015 = Nedeljković, Dragan, 1925-2015 Zbirka Popularna knjiga (Karton) Napomene Prevod dela: Oblomov / I. A. Gončarov Predgovor / Dragan Nedeljković: str. 5-13 Rečnik manje poznatih reči i izraza: str. 463-[465]. Roman je dobio ime po glavnom junaku Ilji Iljiču Oblomovu koji je talentovan, mlad čovek, pun neiskorišćene energije i potencijala. Međutim, on je zakočen nerealnim strahovima od života i postaje simbol mlađih generacija koje ne znaju šta žele od života, koji depresiju ubrajaju u karakterne osobine. Radnja romana odvija se u Rusiji između 1819. i 1856. godine u Sankt Peterburgu. Veći deo radnje odvija se u neurednom krevetu mladog Oblomova, iz kog nikako ne može da ustane. Nekoliko puta pokušava da obuje papuče ali bezvoljni pokušaji ga uvek vraćaju nazad u krevet. Ovaj prizor sa papučama simbolično govori o apsurdnosti jednog postojanja. Oblomov shvata da odustajanje traži najmanje zalaganja i energije pa je njegovo čitavo funkcionisanje bazirano na odustajanju. On odustaje od preseljena, ljubavi, obrazovanja i na kraju i od samog života. Roman Oblomov je socijalno-psihološki roman u 4 dela koji kroz sudbinu glavnog junaka Ilje Iljiča tretira fenomen „suvišnog čoveka“, ali i daje oštru kritiku ruskog društva prve polovine XIX veka. Oblomov je talentovan, mlad čovek, pun neiskorišćenih potencijala, koji zbog slabe volje, zastarelog vaspitanja i nerealnih strahova od života ne uspeva da se ostvari ni na poslovnom, ni na društvenom, ni na ličnom planu. Lik Oblomova postao je veoma brzo tipski lik svetske književnosti, sinonim za bezvoljnost i pasivnost društveno nekorisnog pojedinca, dok je pojam „oblomovština“ postao simbol inertnosti i apatije onog dela ruskog plemstva koje i pored sveg obrazovanja i plemenitosti nema u svojim redovima aktivne i za život sposobne ljude koji bi Rusiju mogli povesti putem napretka. MG8 (N)

Geca Kon, Beograd, 1928, broširano (neophodna reparacija), 164 strana

Pripovest o nerazumu, milosrđu i posledicama. Pogledajte ljude koji su se otarasili straha od smrti. To su ljudi koji su prestali da se plaše Boga, a ne Mene. Da li je odricanje od Boga i okretanje Đavolu najdublji stepen čovekovog očaja ili najviša tačka njegove snage? U romanu Bezverje prikazana je demonska sila koja zaposeda ljude i navodi ih da u zločinu, a ne u dobrim delima, vide put ka sreći i slobodi. Puna filozofskih ideja, ironije i duhovnih dvoboja, bogata u mislima i slojevita u značenjima, knjiga se završava bravurom u kojoj junaci prvi put bivaju imenovani, a događaji dobijaju precizne geografske i vremenske koordinate. Ovaj neobičan roman mali je omaž Bulgakovu, Dostojevskom, Miltonu, Konradu, Ničeu i, na posebno interesantan način, Geteu, a vrvi i od posveta drugim autorima. Bezverje je zgusnuta proza u kojoj se prepliću fikcija i stvarnost, pripovest koja podstiče na razmišljanje i mami na mnoga čitanja i neprestana otkrivanja brojnih, na prvi pogled skrivenih niti.

Pripovest o nerazumu, milosrđu i posledicama. Pogledajte ljude koji su se otarasili straha od smrti. To su ljudi koji su prestali da se plaše Boga, a ne Mene. Da li je odricanje od Boga i okretanje Đavolu najdublji stepen čovekovog očaja ili najviša tačka njegove snage? U romanu Bezverje prikazana je demonska sila koja zaposeda ljude i navodi ih da u zločinu, a ne u dobrim delima, vide put ka sreći i slobodi. Puna filozofskih ideja, ironije i duhovnih dvoboja, bogata u mislima i slojevita u značenjima, knjiga se završava bravurom u kojoj junaci prvi put bivaju imenovani, a događaji dobijaju precizne geografske i vremenske koordinate. Ovaj neobičan roman mali je omaž Bulgakovu, Dostojevskom, Miltonu, Konradu, Ničeu i, na posebno interesantan način, Geteu, a vrvi i od posveta drugim autorima. Bezverje je zgusnuta proza u kojoj se prepliću fikcija i stvarnost, pripovest koja podstiče na razmišljanje i mami na mnoga čitanja i neprestana otkrivanja brojnih, na prvi pogled skrivenih niti.

Autor: Ivan Krivec Povez: broširan Br. strana: 183 Format: 13,5 x 22 Kolor fotpgrafije, štampano na kunstdruku! NAPOMENA: Poslednjih 10-ak strana je talasasto, drugih oštećenja nema! Ko se rešio da upozna Vojvodinu, došao je do prave knjige. Čak i ljudi koji su rođeni u Bačkoj, Banatu ili Sremu, otkriće iz ove knjige Ivana Kriveca mnoge skrivene detalje. Ta je ravnica prekrivena dvorcima, jezerima, močvarima, šumovitim obalama reka, čardama, palatama ukrašenim Žolnai keramikom, crkvama različitih vera, ruševinama templarskih uporišta, vinskim podrumima i najzad tvrđavom, drugom po veličini u Evropi. Bićemo u dodiru sa istorijom Vojvodine, burnom i prevrtljivom. Krivec je pisac istančanog čula za tragove istorijskih procesa na ljudima i gradovima.Ovo je putovođa za turiste i udžbenik civilizacije na ovim našim prostorima

Ivan Goran Kovačić PesmeTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruИван Горан Ковачић (Луковдол, 21. март 1913 — Врбница, ?13. јул 1943) био је хрватски и југословенски песник, приповедач, есејиста, критичар, партизан и учесник Народноослободилачке борбе.[1][2]БиографијаРођен је 21. марта 1913. године у Луковдолу, селу у Горском котару, од оца Хрвата, Ивана и мајке Јеврејке, Руже (девојачко Клајн).[3] Осим Ивана Горана, имали су још четворо деце — Отона (1903—1981), Розику (1911—1918), Звонка (1916—1958) и Розику (1920—1921).Основну школу је завршио у родном месту, 1923. године, а касније се школовао у Карловцу и Загребу. У Карловцу је завршио три разреда ниже гимназије, а 1926. се преселио у Загреб и завршио гимназију, матуриравши 1932. године. Још као гимназијалац, И. Г. Ковачић је почео да објављује књижевне радове у часописима и листовима. Са двојицом својих пријатеља објављује прву збирку песама под насловом Лирика 1932. У то време, И. Г. Ковачић је већ био студент Филозофског факултета у Загребу[2], али је касније студије напустио и запослио се као коректор у Хрватском дневнику, загребачком дневном листу и гласилу Хрватске сељачке странке (ХСС), у којем је радио од 1936. до 1940. године.[4] Осим у Хрватском дневнику, радио је и у загребачким Новостима, до 1941. године.[1] Од 1938. године се лечио од плућних болести и често боравио у плућним санаторијумима.[4][5]Као студент славистике на Загребачком универзитету, Горан је сарађивао у часописима са јасном левичарском оријентацијом.Своје обимно, а ипак недовршено књижевно дело, Иван Горан Ковачић је, као свој млади живот, нераскидиво везао за југословенску народну револуцију. Он је од оних млађих песника који су у свему сјединили свој песнички и револуционарни пут. У најсудбоноснијим тренуцима југословенске историје, Горан је ту доследност потврдио сопственом крвљу.Поред поезије, И. Г. Ковачић се бавио и прозом, есејистиком и критиком. Године 1936. штампао је књигу новела Дани гњева. И. Г. Ковачић је живео у врло тешким материјалним приликама, па је због тога морао да ради у редакцији једног загребачког листа (Хрватски дневник). Иначе је преводио са неколико језика и имао је завидну књижевну и језичку културу.[4]Прогресивно опредељен, Горан је већ 1942. заједно са познатим хрватским песником Владимиром Назором, ступио у редове партизана.[2] Познату поему Јама написао је у партизанима.[2] инспирисан усташким злочинима у околини Ливна, када је бачен велики број Срба у крашке јаме око Ливањског поља.[1] Њу је први пут читао рањеницима Прве пролетерске дивизије глумац Вјекослав Афрић. Већ средином јула 1943. године, И. Г. Ковачића су у селу Врбница, близу Фоче, убили четници. У тренутку смрти је имао 30 година. Непојмљиво трагично су се обистиниле његове речи из песме Мој гроб:У планини мркој нек ми буде хум,Над њим урлик вука, црних грана шум.Љети вјечни вихор, зими висок снијег,Муку моје раке недоступни бријег.9/8

Ivan Goran Kovačić PesmeTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruИван Горан Ковачић (Луковдол, 21. март 1913 — Врбница, ?13. јул 1943) био је хрватски и југословенски песник, приповедач, есејиста, критичар, партизан и учесник Народноослободилачке борбе.[1][2]БиографијаРођен је 21. марта 1913. године у Луковдолу, селу у Горском котару, од оца Хрвата, Ивана и мајке Јеврејке, Руже (девојачко Клајн).[3] Осим Ивана Горана, имали су још четворо деце — Отона (1903—1981), Розику (1911—1918), Звонка (1916—1958) и Розику (1920—1921).Основну школу је завршио у родном месту, 1923. године, а касније се школовао у Карловцу и Загребу. У Карловцу је завршио три разреда ниже гимназије, а 1926. се преселио у Загреб и завршио гимназију, матуриравши 1932. године. Још као гимназијалац, И. Г. Ковачић је почео да објављује књижевне радове у часописима и листовима. Са двојицом својих пријатеља објављује прву збирку песама под насловом Лирика 1932. У то време, И. Г. Ковачић је већ био студент Филозофског факултета у Загребу[2], али је касније студије напустио и запослио се као коректор у Хрватском дневнику, загребачком дневном листу и гласилу Хрватске сељачке странке (ХСС), у којем је радио од 1936. до 1940. године.[4] Осим у Хрватском дневнику, радио је и у загребачким Новостима, до 1941. године.[1] Од 1938. године се лечио од плућних болести и често боравио у плућним санаторијумима.[4][5]Као студент славистике на Загребачком универзитету, Горан је сарађивао у часописима са јасном левичарском оријентацијом.Своје обимно, а ипак недовршено књижевно дело, Иван Горан Ковачић је, као свој млади живот, нераскидиво везао за југословенску народну револуцију. Он је од оних млађих песника који су у свему сјединили свој песнички и револуционарни пут. У најсудбоноснијим тренуцима југословенске историје, Горан је ту доследност потврдио сопственом крвљу.Поред поезије, И. Г. Ковачић се бавио и прозом, есејистиком и критиком. Године 1936. штампао је књигу новела Дани гњева. И. Г. Ковачић је живео у врло тешким материјалним приликама, па је због тога морао да ради у редакцији једног загребачког листа (Хрватски дневник). Иначе је преводио са неколико језика и имао је завидну књижевну и језичку културу.[4]Прогресивно опредељен, Горан је већ 1942. заједно са познатим хрватским песником Владимиром Назором, ступио у редове партизана.[2] Познату поему Јама написао је у партизанима.[2] инспирисан усташким злочинима у околини Ливна, када је бачен велики број Срба у крашке јаме око Ливањског поља.[1] Њу је први пут читао рањеницима Прве пролетерске дивизије глумац Вјекослав Афрић. Већ средином јула 1943. године, И. Г. Ковачића су у селу Врбница, близу Фоче, убили четници. У тренутку смрти је имао 30 година. Непојмљиво трагично су се обистиниле његове речи из песме Мој гроб:У планини мркој нек ми буде хум,Над њим урлик вука, црних грана шум.Љети вјечни вихор, зими висок снијег,Муку моје раке недоступни бријег.9/5

Fix

dd Autor: Ivan Ivanji Žanrovi: Istorijski romani, Drama Pismo: Latinica Broj strana: 384 Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 1. februar 2018. Napeta porodična saga o dostojanstvu, ljubavi i hrabrosti. U protivrečnosti sa željom da stanovništvo ostane mirno i bude spokojno bilo je samo to što su na Terazijama u samom centru sa stubova uzdignutih za električne vodove tramvaja visila tela petorice obešenih muškaraca. „Poslednji potez, kapitalno delo vrhunskog pripovedača Ivana Ivanjija, nudi originalan i svež pogled na prelomne događaje oko Drugoig svetskog ratza na primeru jedne sasvim neobične jevrejske porodice. Savremenik i učesnik događaja koje opisuje u Poslednjem potezu, Ivanji na maestralan način stvara značajan roman srpske književnosti. On to čini lomeći sudbinske istorijske poteze preko leđa muškaraca i žena iz jevrejske porodice Rotbart, odnosno Radvanji, odnosno Radvan. Ti ljudi su menjali prezimena i imena kako su ih političke i ratne okolnosti nagonile, rizikujući sve da bi ostali dosledni svojim idealima. Zagrebavši u prošlost ove familije i ovog prostora, Ivanji daje lični pečat vremenima u kojima je i sam bio značajan akter, kreirajući fikciju koja pleni istinitošću i doživljajem proživljenog. Pokazujući redak osećaj za detalj i nenametljive istorijske lekcije, autor nas vodi, u epopeji dužoj od veka, kroz prošlost koju tek treba u potpunosti da razumemo i prihvatimo.“ Pavle Zelić, pisac i scenarista

STRANPUTICE SMISLA - Ivan Klajn Izdavac: Edicija NIN Mek povez 167 str. Manji tragovi uprljanosti. `Ako izražavanje nije pravilno`, napisao je Konfučije, ili Kung Fuce kako bi rekli stručnjaci, `onda se govori ono što se ne misli, ako se govori ono što se ne misli, onda se ne radi ono što bi trebalo uraditi; ako se ne radi ono što bi trebalo uraditi, onda moral i znanje opadaju; ako moral i znanje opadaju, pravda će omanuti; ako pravda omane, ljudi će biti zbunjeni i bespomoćni. Stoga ne sme biti proizvoljnosti u onome što se kaže.` Pametan je taj Kinez. Pre dve i po hiljade godina, tačno je predvideo šta će s nama biti danas. Zbunjeni smo, bespomoćni, od pravde ni traga, moral na nuli, pa sad bio uzrok ili posledica -- činjenica je da `govorimo ono što ne mislimo`. Naši mediji nikada se nisu odlikovali kristalnom jasnoćom izražavanja, ali u poslednje vreme loših primera je sve više.

`Ako izražavanje nije pravilno`, napisao je Konfučije, ili Kung Fuce kako bi rekli stručnjaci, `onda se govori ono što se ne misli, ako se govori ono što se ne misli, onda se ne radi ono što bi trebalo uraditi; ako se ne radi ono što bi trebalo uraditi, onda moral i znanje opadaju; ako moral i znanje opadaju, pravda će omanuti; ako pravda omane, ljudi će biti zbunjeni i bespomoćni. Stoga ne sme biti proizvoljnosti u onome što se kaže.` Pametan je taj Kinez. Pre dve i po hiljade godina, tačno je predvideo šta će s nama biti danas. Zbunjeni smo, bespomoćni, od pravde ni traga, moral na nuli, pa sad bio uzrok ili posledica -- činjenica je da `govorimo ono što ne mislimo`. Naši mediji nikada se nisu odlikovali kristalnom jasnoćom izražavanja, ali u poslednje vreme loših primera je sve više. STRANPUTICE SMISLA - Ivan Klajn Izdavač: Edicija NIN Mek povez, 167 str. Godina izdanja: 2000.

Ivan Cankar Odabrana delaTvrdi povezO autoruЗавршио је реалку у Љубљани (1888-1889) као осредњи ђак.[3] Студирао је у Бечу технику, али је није завршио и потпуно се посветио књижевности. У словеначкој књижевности јавио се песмама и збирком "Еротика" (1899)[3], која је озлоједила конзервативне кругове те је љубљански бискуп Јеглич откупио целу збирку и запалио је. Један је од твораца словеначке модерне књижевности, у савременом политичком животу био је ангажован као социјалдемократа, а његове политичке идеје нашле су одраза у свим његовим делима.[4] Тематски је обухватио све слојеве словеначког друштва: од сељака до интелигенције, а стилом варира од неоромантичког до натуралистичког. Главне су карактеристике његових проза и драма оштра психолошка и социолошка анализа. Његова дела су делимично преведена на многе језике, чак и на кинески и индијски.Цанкар се 1913. у предавању Словенци и Југословени недвосмислено опредељује за југословенско заједништво.[5]Цанкар бива осуђен на седам дана затвора који је одслужио од 12. до 19. септембра 1913. године.[5] Због тога је и у јесен 1914. био неколико недеља затворен у љубљанском Граду.Умро је 11. децембра 1918. године услед компликација приликом упале плућа и сахрањен на гробљу Жале у Љубљани.3/19

38278) DIOKLECIJAN , Ivan Ivanji , Prosveta Beograd 1973 , Istorijski roman Dioklecijan, pored romana Konstantin i Julijan, spada u opus magnum Ivana Ivanjija jer verodostojno i uverljivo oživljava vreme i okolnosti u kojima se u Rimskom carstvu širila i ustoličila nova religija Hristovih sledbenika. Ivanji prati Dioklecijana od dečačkih dana, kada je kao sin skromnog provincijskog pisara počeo da se uzdiže na lestvici rimskog visokog društva i postao jedan od najmoćnijih i najznačajnijih careva u istoriji Rima. Ovaj znameniti i mudri imperator, rodom sa naših prostora, prvi je uveo tetrarhiju – vladavinu četiri cara – i posle čestih, krvavih smena na rimskom prestolu obezbedio stabilnu vlast u Carstvu. Dioklecijan je okrutnost svojih prethodnika zamenio diplomatskim umećem i obezbedio ravnopravnost svih delova velike imperije, ali je nezasluženo zapamćen kao veliki progonitelj hrišćana, mada su oni do poslednje godine njegove duge vladavine bili među njegovim najpoverljivijim ljudima! Roman na uzbudljiv način rasvetljava mnoge malo poznate pojedinosti – kako je postao prvi rimski car koji se dobrovoljno povukao s vlasti i potom odbio da se vrati na presto, kako se posvetio gajenju povrća kraj svoje veličanstvene palate na Jadranu, kakva je bila njegova uloga u vaspitavanju budućeg cara Konstantina Velikog, koje su okolnosti dovele do njegove i danas nerazjašnjene smrti... Splet pouzdanih istorijskih izvora, predanja i piščeve mašte i književnog umeća pružaju čitaocu retko uspeo istorijski roman u novijoj srpskoj književnosti. tvrd povez , format 15 x 23 cm , ćirilica, 274 strane

Autor: Ivan IvačkovićŽanr: DramaPismo: LatinicaBroj strana: 96Povez: MekFormat: 13x20 cmGodina izdanja: 17. jun 2016.Pripovest o nerazumu, milosrđu i posledicama.Pogledajte ljude koji su se otarasili straha od smrti. To su ljudi koji su prestali da se plaše Boga, a ne Mene.Da li je odricanje od Boga i okretanje Đavolu najdublji stepen čovekovog očaja ili najviša tačka njegove snage?U romanu Bezverje prikazana je demonska sila koja zaposeda ljude i navodi ih da u zločinu, a ne u dobrim delima, vide put ka sreći i slobodi. Puna filozofskih ideja, ironije i duhovnih dvoboja, bogata u mislima i slojevita u značenjima, knjiga se završava bravurom u kojoj junaci prvi put bivaju imenovani, a događaji dobijaju precizne geografske i vremenske koordinate.Ovaj neobičan roman mali je omaž Bulgakovu, Dostojevskom, Miltonu, Konradu, Ničeu i, na posebno interesantan način, Geteu, a vrvi i od posveta drugim autorima.Bezverje je zgusnuta proza u kojoj se prepliću fikcija i stvarnost, pripovest koja podstiče na razmišljanje i mami na mnoga čitanja i neprestana otkrivanja brojnih, na prvi pogled skrivenih niti.2/22

Autor: Ivan T. Srdanović Format: 11,5x20,5 Povez: broširan Br. strana: 127 Roman Vetrogonci je roman o čudnovatoj porodici Pirivetrić čiji se članovi bave u današnje vreme nesvakidašnjim poslovima. Mama Pirivetrić je veštica, a tata zduh, to jest čarobnjak koji kroti vremenske neprilike. Njihovo troje dece, Vihor, Vedrana i Tihomir i sami, istina mladi i još neiskuni, čarobnjaci, slede oca i majku u njihovim avanturama. U nevoljama Pirivetrići imaju podršku kućnog prijatelja, mudrog, plemenitog i dobroćudnog vola Sivonje koji živi, pase i preživa oko njihove kuće na Žabljaku. U romanu Vetrogonci opisuje se kako se ova porodica sukobljava sa najvećim, najstrašnijim i najrazornijim vetrom koji sačinjavaju hiljade zduhova koje je oko sebe okupio vetar Borej (čak se i nastariji član porodice, tata Pirivetrić zanesen pričom o nepravdi prema zduhovima i vešticama i zadivljen brzinom kojom udruženi vetrovi mogu da duvaju, na kratko pridružio silnicima!). Dolazi do besomučne borbe vetrova iznad crnogorskih gudura i kanjona – idealnih mesta da zduhovi jedni drugima iz zaseda prave kovitlace, zavijaju vihore i podmeću vazdušne čepove.

Milijarderovi sinovi, Ivan Ivanji Žanrovi:: Domaći pisci, Drama, E-knjige Izdavač:: Laguna, Beograd, 2020. Broj strana: 336 Pismo: Latinica Povez: Mek kao nova knjiga Nastavak kultnog romana Milijarder Nikola Vacić je ćutljiv, povučen mladić koji nema para, posao, devojku, a nema izgleda da će se uskoro njegova situacija promeniti. Nakon majčine smrti on ostaje sam u stanu na četrnaestom spratu solitera na Voždovcu i jedinu svetlu tačku u njegovom životu predstavljaju povremeni razgovori sa komšijom Vladislavom Minikom, penzionisanim profesorom komparativne književnosti. Luj de Klontenon je samouveren, otmen vojvoda koji još nije napunio ni tridesetu a ponaša se kao da je ceo svet njegov. On živi u luksuznom stanu u osmom arondismanu u Bulevaru de Kursel u Parizu, izlazi u najelitnije restorane a devojke se oko njega otimaju. Kad saznaju da su naslednici Vladimira Konstantinovića, najbogatijeg Banaćanina svih vremena, Nikolin i Lujev život će se preokrenuti. Pored velikog novčanog iznosa, njihov biološki otac o kome ništa nisu znali ostavio im je vulkansko ostrvo u Južnom moru. Otkrivajući rajsko ostrvo s najuređenijim društvom na planeti, Nikola i Luj moraće da se suoče s istinom o svome poreklu ali i s misterioznom Es, gospodaricom Ostrva, o kojoj kruže priče da je vudu veštica, havajsko božanstvo i kraljica ajkula.

Ivan Jovanović - Plastic Laguna, 2011 195 str. meki povez, latinica stanje: vrlo dobro, posveta na prvoj strani hemijskom olovkom. Serija eksplozija u poznatim lokalima i diskotekama u tranzicionom Beogradu nosi sve više žrtava. Mediji su puni nagađanja o vinovnicima. U isto vreme, glavni junak romana Nikola, mladi menadžer jednog velikog stranog investicionog fonda, priveden je u policijsku stanicu zbog bezazlenog izgreda. On pozorniku, svom čuvaru u pritvoru iznosi tvrdnje o vinovnicima serije eksplozija koje odudaraju od glavne medijske verzije. Da li napadi na beogradske noćne klubove ipak imaju političku pozadinu, kako pretpostavljaju štampa i televizija, ili ličnu, nastalu ogromnim razočaranjem jednog mladog poslovnog čoveka u ljubav? Uz ove dve postoji i treća „mogućnost“, koja unosi posebne obrte u ovaj do poslednje reči uzbudljivi roman... „Neobično je da u našoj javnosti, neizlečivo zavisnoj od glasina, nije procurela priča o tome kako je Frederik Begbede prilikom svojih čestih poseta Beogradu ostavio iza neprijateljskih linija jednog svog agenta-spavača sa zadatkom da u kritičnom trenutku napiše roman koji će u sebi spojiti triler, društvenu kritiku i opis naličja svega onoga što smo hteli a nismo želeli od tranzicije.“ Dimitrije Vojnov „Uzbudljiva priča o generaciji koja je izgubila sve iluzije.“ Goran Gocić „Roman o savremenom svetu nasilja i cinizma u kome se žestoko prepliću stvarnost i fikcija i junaku koji žestoko, bez kompromisa, do poslednjeg daha, traga za smislom vlastitog života.“ Predrag Dragosavac, Radio Beograd 202

rečnik jezičkih nedoumica ivan klajn čigoja beograd 2002 broš strana 207 na nekoliko strana otisnut pečat bivšeg vlasnika

Izdavač: Laguna, Beograd Povez: broširan Broj strana: 211 Pečatirana, žućkaste flekice na predlistu, lepo očuvana. Plaši je samo da ne bude narkoman. To će je progoniti i na onom svetu. Što nije uspela da mu pomogne. Što nije postao čovek. Što ga je ostavila samog...! Samo da joj on ne umre za života. Sumnjiv je. Kada laže, oči su mu prazne. Rupa... Oseća ona da gori iznutra. Nema on mira u sebi. Pametan je i osetljiv. Dete još uvek. I njega je strah... Obećao je da će da dođe s nekom devojkom. Zove se Milica… Droga ti je, brate, kad hoćeš da kidneš od sebe, da se malo opustiš, da nešto karaš... da ti bude bolje nego što je u ovom usranom životu... Ali... jebi ga, sve je to kratko... fora za zečeve... Kad siđeš odozgo, k’o da te je neko naguzio! Budeš, brate... u još većem bedaku. (Krle Vuga) Marko Mićić Ćima nije „Kristina F.“ niti je Beograd „Kolodvor ZOO“, iako im je sudbina istovetna, ali pakao droge više se ne dešava „nekome drugom“. Sasvim običan beogradski tinejdžer, sa velikim očima i još većim željama, razapet između tmurne svakodnevnice, ulice i porodice, sobom svedoči užase sintetičkog veštačkog raja i sunovrat u potpunu negaciju svih vrednosti i uspomena u životu bez budućnosti. Dramatična neposrednost romana Sintetičari unosi sasvim nove relacije u bulevarsku priču o paklu droge, o otuđenjima, urušavanju sistema vrednosti i propasti mlade generacije. Ivan Zlatković gradi kompleksnu sliku o preplitanju života i smrti, o zaraznoj klici propasti na koju niko nije imun. U Sintetičarima nema pasivnih posmatrača, ko se dotakne sudbinskih prostora samouništenja beogradskih narkomana, na život više neće gledati istim očima. (K-114)

Description 100 najvećih rupa – Ivan Kušan Šta povezuje sto pisaca, poput Homera i Sapfo, Šekspira i Servantesa, Bodlera i Poa, Tolstoja i Čehova…? Erotske stranice iz njihovih najvećih dela, nastale u mašti hrvatskog pisca Ivana Kušana. Izbor sto praznina koje su pisci ostavili u svojim delima, prećutavši erotske momente u svojim prozama i poeziji. Duhovita i provokativna kolekcija 100 najvećih rupa praznik je književne invencije svetskih pisaca. A tek naših!

Laguna, 2011. Odlično očuvano. Serija eksplozija u poznatim lokalima i diskotekama u tranzicionom Beogradu nosi sve više žrtava. Mediji su puni nagađanja o vinovnicima. U isto vreme, glavni junak romana Nikola, mladi menadžer jednog velikog stranog investicionog fonda, priveden je u policijsku stanicu zbog bezazlenog izgreda. On pozorniku, svom čuvaru u pritvoru iznosi tvrdnje o vinovnicima serije eksplozija koje odudaraju od glavne medijske verzije. Da li napadi na beogradske noćne klubove ipak imaju političku pozadinu, kako pretpostavljaju štampa i televizija, ili ličnu, nastalu ogromnim razočaranjem jednog mladog poslovnog čoveka u ljubav? Uz ove dve postoji i treća „mogućnost“, koja unosi posebne obrte u ovaj do poslednje reči uzbudljivi roman... „Neobično je da u našoj javnosti, neizlečivo zavisnoj od glasina, nije procurela priča o tome kako je Frederik Begbede prilikom svojih čestih poseta Beogradu ostavio iza neprijateljskih linija jednog svog agenta-spavača sa zadatkom da u kritičnom trenutku napiše roman koji će u sebi spojiti triler, društvenu kritiku i opis naličja svega onoga što smo hteli a nismo želeli od tranzicije.“ Dimitrije Vojnov „Uzbudljiva priča o generaciji koja je izgubila sve iluzije.“ Goran Gocić „Roman o savremenom svetu nasilja i cinizma u kome se žestoko prepliću stvarnost i fikcija i junaku koji žestoko, bez kompromisa, do poslednjeg daha, traga za smislom vlastitog života.“ Predrag Dragosavac, Radio Beograd 202 Ivan Jovanović (Beograd, 1980) završio je osnovnu školu i Filološku gimnaziju u Beogradu, gde je i diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti, Odsek dramaturgije, 2006. godine. Iste godine boravio je na stručnom usavršavanju na Mauritz Binger filmskom institutu amsterdamske Akademije umetnosti. Autor je više pozorišnih drama i filmskih scenarija, od kojih je jednočinika Odabrani dobila prvu nagradu na dramskom konkursu Niške art fondacije 2007. i postavljena tokom 2008. u Narodnom pozorištu u Nišu kao deo dramskog triptiha Odabrani i uništeni, u režiji Kokana Mladenovića. Predstava je tokom 2008. dobila nagradu za najbolju predstavu na petom Joakimfestu u Kragujevcu. Autor je i scenarija Spaseni, sa kojim je učestvovao kao jedan od dvanaest izabranih projekata iz Jugoistočne Evrope na Balkan Film Fund-u u okviru Solunskog filmskog festivala 2004. godine. Reditelj je i scenarista dokumentarnog filma Skok u beskraj o poznatom baletskom umetniku Miloradu Miškoviću, u produkciji UNESCO Art Department-a za igru i Istorijskog arhiva Beograda.

Prodajem nov poster glumca i pevača Ivana Bosiljčića.

Stara ali i dalje svima dobro poznata bajka o Ivanu Careviću i udaljenom kraljevstvu, koje je počela da posećuje tajanstvena žar-ptica… Kada ga kralje pošalje na put da pronađe i uhvati pticu koja mu odnosi zlatne jabuke, Ivan neće moći ni da pretpostavi da će na tom putovanju upoznati prekrasnu Jelenu, da će mu najodaniji prijatelj i najveća pomoć biti veliki sivi vuk, a da će ga izdati oni kojima je najviše verovao… Broj strana: 64 Format: 20,5 x 23,5 cm Povez: Tvrdi Pismo: Ćirilica

Album Ivana Kalcine iz 1982-e godine. Izdanje ` Jugotona` Cover : EX - Vinyl : EX - LIČNO PREUZIMANJE NIJE MOGUĆE NI U KAKVOJ VARIJANTI!!!!