Novo, nečitano, nema posvete. Na Kosovu - Ivan Ivanić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 181 Povez: Mek Putopis Ivana Ivanića o Kosovu i Metohiji predstavlja važan izvor za poznavanje srpskih prilika u ovim krajevima, kako političkiuh tako i crkvenih, društvenih i kulturnih, u nesigurnim vremenima na početku 20. stoleća. Ove knjegove „putne beleške”, pored Nušićeve knjige o Kosovu, koja je prethodila Ivanićevoj i takođe nastala kao rezultat njegovih konzulskih iskustava, i izveštaja Milana Rakića, nezaobilazna su svedočanstva za upoznavanje sa stanjem srpskog naroda, međuetničkim i međureligijskim odnosima, ekonomskim i kulturno-prosvetnim prilikama, nacionalnom akcijom, odnosima sa konkurentskim pokretima (albanski, bugarski, grčki). Zbog toga ponovno objavljivanje ove Ivanićeve knjige i danas, pored zanimljivosti, ima svoju aktuelnost, svedočeći o nekim „procesima dugog trajanja”.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Milijarderovi sinovi - Ivan Ivanji Godina izdanja: 2020 Broj strana: 336 Povez: Mek Nastavak kultnog romana MilijarderNikola Vacić je ćutljiv, povučen mladić koji nema para, posao, devojku, a nema izgleda da će se uskoro njegova situacija promeniti. Nakon majčine smrti on ostaje sam u stanu na četrnaestom spratu solitera na Voždovcu i jedinu svetlu tačku u njegovom životu predstavljaju povremeni razgovori sa komšijom Vladislavom Minikom, penzionisanim profesorom komparativne književnosti.Luj de Klontenon je samouveren, otmen vojvoda koji još nije napunio ni tridesetu a ponaša se kao da je ceo svet njegov. On živi u luksuznom stanu u osmom arondismanu u Bulevaru de Kursel u Parizu, izlazi u najelitnije restorane a devojke se oko njega otimaju.Kad saznaju da su naslednici Vladimira Konstantinovića, najbogatijeg Banaćanina svih vremena, Nikolin i Lujev život će se preokrenuti. Pored velikog novčanog iznosa, njihov biološki otac o kome ništa nisu znali ostavio im je vulkansko ostrvo u Južnom moru. Otkrivajući rajsko ostrvo s najuređenijim društvom na planeti, Nikola i Luj moraće da se suoče s istinom o svome poreklu ali i s misterioznom Es, gospodaricom Ostrva, o kojoj kruže priče da je vudu veštica, havajsko božanstvo i kraljica ajkula.U ovom uzbudljivom romanu Ivan Ivanji ispisuje upečatljivu pripovest o preobražavajućoj sili novca, egzotičnim predelima i putovanjima koja nam zauvek menjaju život.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Bela ideja - Ivan Iljin Izdavač: Logos Godina izdanja: 2011 Broj strana: 154 Format: 21 cm Povez: Broširani Iljin je istaknuti ruski filosof, politički mislila, teoretičar i istoričar religije i kulture, patriota, čitavog svog života u službi duhovnog preporoda Rusije i ruskog naroda. U tom smsilu, njegovo delo ne pretenduje na nekakvu strogu naučnost, na objektivnost i bezinteresnost po svaku cenu, naporotiv, ono u osnovi ima naglašeni interes i jedan jedini zadatak: da doprinese obnovi Rusije koja treba da stvara kultur na temeljima svoje samobitnosti…

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Balkanska međa - Ivan Naumov Godina izdanja: 2019 Broj strana: 400 Povez: Mek Balkanska međa je rusko-srpska ratna drama, posvećena tajnoj operaciji preuzimanja aerodroma Slatina na Kosovu i Metohiji tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.Neposredno posle ratnog plamena u Bosni, na Balkanu raste novo žarište. Sukobi Srba i Albanaca na Kosovu nekontrolisano rastu, srpske snage pokušavaju da potisnu Oslobodilačku vojsku Kosova. Međunarodna zajednica optužuje Vladu u Beogradu za prekomernu upotrebu sile i bez saglasnosti Ujedinjenih nacija NATO počinje bombardovanje Srbije.Ovi događaji su postali najopasniji za pogoršavanje odnosa između Rusije i Zapada još od Karipske krize.

Opis "Oblomov - Ivan Aleksandrovič Gončarov" Roman je dobio ime po glavnom junaku Ilji Iljiču Oblomovu koji je talentovan, mlad čovek, pun neiskorišćene energije i potencijala. Međutim, on je zakočen nerealnim strahovima od života i postaje simbol mlađih generacija koje ne znaju šta žele od života, koji depresiju ubrajaju u karakterne osobine. Radnja romana odvija se u Rusiji između 1819. i 1856. godine u Sankt Peterburgu. Veći deo radnje odvija se u neurednom krevetu mladog Oblomova, iz kog nikako ne može da ustane. Nekoliko puta pokušava da obuje papuče ali bezvoljni pokušaji ga uvek vraćaju nazad u krevet. Ovaj prizor sa papučama simbolično govori o apsurdnosti jednog postojanja. Oblomov shvata da odustajanje traži najmanje zalaganja i energije pa je njegovo čitavo funkcionisanje bazirano na odustajanju. On odustaje od preseljena, ljubavi, obrazovanja i na kraju i od samog života.

rade drainac odlično očuvana 342str lokakf

Kao novo. Bez posvete. Panonski admiral - Ivan Ivačković Godina izdanja: 2022 Broj strana: 344 Povez: Mek Emocionalni vodič kroz diskografiju Đorđa Balaševića Panonski admiral je knjiga o karijeri jednog velikog pesnika i padu jedne velike zemlje. To je profesionalna biografija Đorđa Balaševića i zbirka ličnih i kolektivnih sećanja. Balašević je bio sjajan hroničar i mudar tumač našeg vremena. Tokom devedesetih godina dvadesetog veka postao je simbol otpora dubokoj balkanskoj provincijalizaciji i ratu. Suprotstavljao se sili gluposti i gluposti sile. Ipak, najpre ćemo ga pamtiti kao pesnika intime i ljudskih osećanja, kao pesnika ljubavi. Već nekoliko generacija nosi njegove pesme ispod kože. Potpisao je obimnu diskografiju bez slabog albuma, što je retkost i u internacionalnim razmerama. Panonski admiral je naklon njegovoj umetnosti i njegovom civilizacijskom angažmanu. Sa kolekcijom ekskluzivnih i nekih do sada neobjavljenih fotografija.

Knjiga je kao nova. Bušenje jezika - Ivan Klajn Izdavač: Prometej Novi Sad Godina izdanja: 2012 Broj strana: 245 Format: 21 cm Povez: Tvrdi U ovoj knjizi sakupljeno je osamdesetak članaka objavljenih u NIN-ovoj rubrici „Jezik“ u razdoblju od 2006. do 2011. godine. Podeljeni su na pet delova prema tematici. U prvom („Govorite li be-ka-es?“) opisane su zanimljivosti i paradoksi vezani za hrvatski i druge „jezike“ nastale raspadanjem onoga što smo nekada nazivali srpskohrvatskim. U drugom i trećem („Šta se seje, a šta sadi“ i „Veslao sam čamac“) obrađuju se nezaobilazne teme svake jezičke rubrike: izbor reči, tačno značenje, prihvatljivost i (ne)pravilnost oblika reči i pojedinih gramatičkih konstrukcija. U četvrtom delu („Targetirani imidžing“) grupisani su napisi o danas toliko aktuelnom pitanju anglicizama u srpskom. Nekoliko članaka o srodnim temama kao što su „rodna ravnopravnost“ u jeziku, loši prevodi, odnos televizije i radija prema gledaocima odnosno slušaocima, ili nedovoljna razumljivost natpisa i uputstava na proizvodima za široku potrošnju, sakupljeni su u završnom delu knjige. I. K.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. M2 Multiverzum - Ivan Tokin Izdavač: Samizdat Godina izdanja: 2018 Broj strana: 196 Format: 20 cm Povez: Broširani M2 Multiverzum je zbirka kratkih priča objavljivanih od 2015. do 2018. godine. Tokin je pisac čija se proza čita u jednom dahu, kao poezija. Ona je duboko intimistička, svedena, utišana. Ma koliko obična bila svakodnevica, Tokin je njen nežni posmatrač, kroz njegov pogled ona postaje lepša, svežija, nesvakidašnja… Ono što ne vide svi, male, obične, svakodnevne titraje koji ljudima promiču, Tokin opaža, čuje, prepoznaje, prepričava nam jedan mikrosvet do koga mi sami ne uspevamo lako da dođemo, i čini to nepretenciozno, bez namere i toplo. „Tokinova proza nije nimalo eskapistička na onaj pogrešan način koji ‘higijenski’ odstranjuje buku spoljnog sveta iz preokupacija svojih junaka, a čija se lažnost zapravo lako prepoznaje, ako umete da čitate, a ne samo da raspoznajete slova. On je posvećen ‘sitnom’, malenim senzacijama koje u nama damaraju i koje nam zapravo odnose najveći deo i dana i života – to jest, ako smo još normalni ljudi, a ne kreature obolele od mesijanstva ili opijenosti nekom od agresivnih formi ‘sveopopraviteljstva’.“ Teofil Pančić

Prvo izdanje, odlično očuvano! Autor - osoba Lalić, Ivan V., 1931-1996 = Lalić, Ivan V., 1931-1996 Naslov Pismo / Ivan V. Lalić Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1992 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1992 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 85 str. ; 21 cm Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ85, ǂknj. ǂ559 (plast.) Napomene `Štampano o stogodišnjici Srpske književne zadruge u Beogradu 1992.` --> nasl. str. Tiraž 2.000 Beleška o piscu: str. 81-82. Ivan V. Lalić – Pesnik koji je ujedinio tumače i čitaoce Aleksandar Jovanović 02/07/2021 BROJ 671, O dve godišnjice Ivana V. Lalića Nedavno se navršilo devedeset godina od rođenja, a krajem ovog meseca biće dvadeset pet godina od smrti Ivana V. Lalića (8. jun 1931 – 27. jul 1996). Lalićeva poezija je neprestano, u istoj meri za vreme njegovog života koliko i posle iznenadnog, i moguće ranije naslućenog, pesnikovog odlaska, dobijala nova tumačenja i nove čitaoce, tako da u ovom slučaju i nije reč samo o datumskoj zaokruženosti koju treba obeležiti nego o njenom živom i nezaobilaznom prisustvu u srpskoj književnosti. Lalić je prihvaćen kao pesnik već od prvih zbirki Bivši dečak (1955) i Vetrovito proleće (1956). Od pojave knjige Vreme, vatre, vrtovi (1961), u kojoj je sveo račune s prvom fazom svoga pevanja, počinje njegova tiha slava. Sa svakom novom zbirkom – što nije čest slučaj u nas – Lalić je pesnički rastao i zauzimao sve značajnije mesto u savremenoj srpskoj poeziji. Bitne tačke na tome putu jesu Izabrane i nove pesme (1969 – s novom zbirkom O delima ljubavi ili Vizantija), Smetnje na vezama (1975) i Strasna mera (1984). U zaveštajnim zbirkama Pismo (1992) i Četiri kanona (1996) Lalić je dosegao sopstvene pesničke vrhove i ispunio svoju službu poeziji i pevanju. Složen i moderan pesnički govor Za njegovu poeziju bitan je i trenutak u kojem se pojavio. Lalić je ušao u srpsku književnost sredinom pedesetih godina kada su mnogi književno-ideološki sukobi već bili na izmaku. Zbog toga nije ni morao, a nije ni želeo da učestvuje u, za to vreme, karakterističnim sporovima između tzv. tradicionalista i modernista (ta bitka je, već dobrim delom, bila dobijena), nego se odmah, izbegavajući jednostrana opredeljenja, usredsredio na najbitnija pitanja poezije, na biranje sopstvenih prethodnika i lirski dijalog sa tradicijom i kulturom. Snažno oslonjen na iskustva moderne evropske poezije, on je sve vreme svoje pevanje vezivao za jezik i nasleđe svoga naroda. Pesnik u čijem su delu propevali svi slojevi naše kulture, ali i izuzetan poznavalac svetske poezije i kulture (jedan je od naših najboljih prevodilaca nemačkih, francuskih, engleskih i američkih pesnika), Lalić je bio predodređen da bude pesnička žiža u kojoj se ukršta nacionalno i evropsko nasleđe. Smatrajući podražavanje evropske poezije duhom provincijalizma, on će u jednom razgovoru reći: „Ko ne povuče pouke iz Laze Kostića ili Vojislava Ilića, uzalud će ih tražiti kod Malarmea i Helderlina.“ A mogao je to da kaže jer je u istoj meri poznavao i Helderlina (koga je izvrsno preveo) i Vojislava Ilića (o kojem je napisao jedan od najboljih eseja u nas), a podsticaji oba pesnika snažno su ugrađeni u njegove stihove. U svome pevanju Lalić je izgradio izuzetno osetljive pesničke mehanizme i složenu organizaciju svojih pesama, sa specifičnom pesničkom slikom, da bi opisao složeni i nijansirani doživljaj sveta. Otuda kod Lalića moderan i precizan pesnički govor, da bi se u pesničku sliku uhvatila jedva primetna a suštinska dešavanja u ljudskom biću i oko njega, na samoj granici između vidljivog i nevidljivog, postojanja i nepostojanja („Vidljivo, to je sigurnost / […] / ali / Nevidljivo – ono nam stalno izmiče, / A šapuće nam svoju prisutnost i uporno primorava / Da delujemo, da ga prevodimo u slike“, „Elegija ili Dunav kod Donjeg Milanovca“). Zahvaljujući upravo ovom poetičkom svojstvu, širok tematsko-motivski raspon Lalićevog pevanja krasi neraspletiva unutarnja jedinstvenost: pevanja o predvajanju leta, prolaznosti, o trajnom i trošnom, smrti, kulturnom pamćenju, užasu i radosti, dati su kroz pesnikove složene vremensko-prostorne, sinestezijske, gotovo opipljive i istovremeno visoko simbolizovane slike, kroz koje se prelama emocionalna, čulna i intelektualna situacija onoga koji peva. Zato se ova poezija prima i kao izuzetno moderna i sa velikim čitalačkim uzbuđenjem. Pismo. Četiri kanona Još dok je po časopisima objavljivao pojedinačne pesme, slutilo se o kakvoj je knjizi reč, a kada se pojavila, odmah je nazvana antologijskom zbirkom. I zaista, srpska poezija je, odjednom i na jednom mestu, dobila tridesetak vrhunskih pesama: od „Deset soneta nerođenoj kćeri“ do „Rimske elegije“, od „Mlade žene sa violom“ do „Melanholije“, od „Zapisano nad jednim stihom“ do „Strambotta“, od „Pisma“ do „Nikada samlji“, od „Oktave o letu“ do „Slova o slovu“, od „Plave grobnice“ do „Šapata Jovana Damaskina“. Jednostavno, kao izbor antologijskih pesama može se prepisati čitav sadržaj. Ove godine navršava se i dve i po decenije od objavljivanja Četiri kanona, kompoziciono i smisaono veoma složene knjige. U njoj se pesnik snažno oslonio na najpoznatiji srednjovekovni žanr i njegov molitveni bruj, ispevavši jednu od najlepših pohvala Bogorodici na srpskom jeziku. Ali Četiri kanona su najpre knjiga moderne poezije, počev od leksike, smenjivanja diskurzivnih iskaza i pesničkih slika do tekstovnih prepleta i poetičkih tokova. U prožimanju pesničkog i svetog, sveto je otvaralo duboke prostore natčulnog i onostranog, ali nije dovodilo u pitanje prirodu pesničkog teksta i egzistencijalni grč onoga koji peva. Dve zaveštajne Lalićeve zbirke su najpotpunija objava njegovih poetičkih načela i na najlepši način zatvaraju srpski pesnički XX vek. Lični ulog Lični ulog koji u pesmi ne sme da bude više od nagoveštaja, a bez prava da se poništi, takođe je jedan od zaštitnih znakova Lalićeve poezije. Pesniku je bila strana ideja o impersonalnom/bezličnom subjektu: „Insistiram, u svakoj prilici, na tvrđenju da je poezija komunikacija – a kako da komunicirate sa tzv. bezličnim subjektom? Kod pesnika takvog usmerenja impersonalnost je, ako su zaista talentovani, samo maska. Beli zavoj ispod kojeg, ako je pesnik autentičan, osećate ranu.“ Odnosno, on nikada nije pravio veštački jaz između pesničkog subjekta i autora i nije se ustručavao da peva ono iskustvo koje bi bilo njihov zajednički presek. Evo nekoliko primera, koji mogu biti od koristi za potpunije razumevanje pojedinih pesama. Česti dečji letnji boravci zbog bolesti na Divčibarama prizvani su u pesmi „Vetar“. Drugi svetski rat provodi u Beogradu, u Kumanovskoj 13. Za vreme uskršnjih „savezničkih“ bombardovanja ginu mu četiri druga iz okolnih zgrada i taj događaj je osnova pesme „Zarđala igla“. Razgovori s rano preminulom majkom Ljubicom (ćerkom kompozitora Isidora Bajića, od koje je pesnik nasledio apsolutni sluh, od izuzetnog značaja za njegovo pevanje), dati su u pesmama „Requiem za majku“ i „Pomen za majku“. Sve njegove ljubavne pesme, da se navedu samo „Mesta koje volimo“, „Ljubav“, „Rimski kvartet“, „Rimska elegija“ i „Strambotti“, posvećene su supruzi Branki Lalić (Kašnar). U pesmi „Amor fati“ vide se one dve lipe koje je pesnik lično posadio u dvorištu iza svoga stana (u Internacionalnih brigada 39). Tragičnu smrt starijeg sina Vlajka čuvaju pesme „Pieta“, „More“ i pojedini stihovi Četiri kanona („sem toga / On udešava namere: ne možeš buvu da zdrobiš / / Noktom o nokat palca, ako ti pisano nije. / On je taj koji udene buru u noć, zdrobi brod, / U crno oboji vunu nekoj majci na preslici“, I/3). Ne treba posebno naglašavati da je razmak između početnog podsticaja i završenog oblika pesme mera veličine jednog pesnika. POEZIJA TRAJE JER ZNAČI Često se misli, ne bez razloga, da je prva decenija po smrti jednog stvaraoca najnemilosrdnija provera njegovog dela, kada ono ostane samo sa sobom i sa čitaocima. Ako je tako – a u ovom slučaju reč je ne o jednoj nego o dve i po decenije – Lalićeva poezija ne samo da je prošla ovu proveru nego je njen značaj još i uvećan. Krenimo redom. Ubrzo posle pesnikove smrti izašla su njegova Dela u četiri knjige (koja su uključila celokupnu poeziju, pesme iz zaostavštine, izbor eseja i kritika o poeziji, detaljnu biografiju i bibliografiju), više izbora iz poezije, izdanja školske lektire, knjiga u kanonskoj ediciji Deset vekova srpske književnosti, knjiga izabranih pesama i eseja Ivan V. Lalić. U knjizi Pogled preko okeana data je njegova prepiska s Čarlsom Simićem. Takođe je objavljeno uporedno izdanje Lalićevih pesama na srpskom i engleskom jeziku Walking Towards the Sea / Koraci prema moru, u prevodu Frensisa R. Džonsa, a zahvaljujući istom prevodiocu iduće godine će u Engleskoj biti objavljena celokupna Lalićeva poezija. I u skladu sa duhom vremena, njegove pesme su izuzetno praćene na više internet adresa. U istom periodu nastala su tri zbornika posvećena njegovom delu, čiji su izdavači naše ugledne kulturne i naučne institucije, a autori radova najznačajniji proučavaoci srpske poezije. Objavljeno je više monografskih studija, odbranjene su magistarske i doktorske disertacije, a njima treba dodati čitav niz izuzetnih pojedinačnih radova u časopisima i naučnim zbornicima. O Lalićevoj poeziji pisali su kritičari svih generacija i različitih usmerenja, počev od Nikše Stipčevića, Predraga Palavestre, Svetlane Velmar Janković, Borislava Radovića, Ljubomira Simovića, Novice Petkovića, Jelene Novaković, preko Radivoja Mikića, Dragana Stojanovića, Leona Kojena, Milosava Tešića, Jovana Delića, Tihomira Brajovića, Aleksandra Jerkova, Svetlane Šeatović, Sonje Veselinović, Perside Lazarević di Đakomo, Dragana Hamovića, Aleksandra Milanovića, Slađane Jaćimović, Sanje Paripović, do najmlađih Marka Radulovića, Bojana Čolaka, Dunje Rančić, Marka Avramovića, Vladimira Vukomanovića Rastegorca i Violete Mitrović. Lalić i Vizantija Susret Ivana V. Lalića i Vizantije bio je gotovo nužan. On se desio u njegovim prvim knjigama Bivši dečak i Vetrovito proleće i trajao je do poslednjih, Pismo i Četiri kanona. Ispevao je deset pesama s nazivom „Vizantija“ (i obeležio ih brojevima od I do X) i još desetak koje pripadaju istom tematskom krugu. U pevanju o Vizantiji prelamaju se sve bitne teme njegovog pesništva, počev od odnosa prema nasleđu do pitanja o mogućnosti i smislu pevanja. Još više, Lalićev odnos prema Vizantiji nije samo odnos prema poeziji – nego, ujedno, i odnos prema sopstvenom biću i najdubljim zahtevima koji se sebi i u sebi postavljaju. Danas se lakše uočava da se Vizantija vremenom menjala u Lalićevoj poeziji. Najpre, to je bila istorijska Vizantija i njena kultura, tačnije, u njegovim pesmama odvijao se dijalog dve Vizantije, jedne istorijske, prošle i završene, s dosta reminiscencija na politička i kulturna zbivanja, i druge, mitske, koju – kako je pesnik rekao – sve vreme nosimo u sebi i koja će vremenom postojati sve neodređenija, sve više će se pretapati u unutrašnji prostor pesničkog subjekta. Postajaće simbol njegove upitanosti o trajanjima i prekidima, mogućnostima razumevanja pojedinaca u različitim vremenima, potrage za identitetom. Pesme „Vizantija VII“ i „Vizantija VIII ili Hilandar“ najbolje svedoče o tome. Tragajući za duhovnim kontinuitetom, Ivan V. Lalić je ispevao nekoliko antologijskih pesama koje pripadaju uslovno nazvanoj Srpskoj Vizantiji, pesmama koje su svojevrsno traganje za našim počecima. Vizantijsko nasleđe, njegovo obnavljanje u srpskoj kulturi i odnos pesničkog subjekta prema njegovom uticaju u našem vremenu osnovna su tema ovih pesama, počev od „Raške“ i „Smedereva“ do „Acqua Alte“ i „Koncerta vizantijske muzike“. U završnoj fazi, u pesmi „Šapat Jovana Damaskina“ i zbirci Četiri kanona, kako se povećavao pesnikov lični ulog, pevanje o Vizantiji postajalo je istovetno pevanju o Bogu, bolnom naslućivanju dublje Tvorčeve promisli i strašnoj čežnji za Smislom i Spasenjem. Zajedno s njemu duhovno bliskim Džonom Majendorfom (čije je Vizantijsko bogoslovlje voleo i iščitavao), i Lalić je mogao da kaže, i rekao je, da neprestana privlačnost vizantijske umetnosti i neobičnost da je istočno hrišćanstvo preživelo najdramatičnije društvene promene predstavljaju očigledni znak da je Vizantija zaista otkrila nešto fundamentalno istinito o čovekovoj prirodi i njenom odnosu prema Bogu. Do te osnovne istine došao je i Ivan V. Lalić u svome pevanju o Vizantiji. Njegovo stvaralačko iskustvo je očigledan znak kako poezija može biti izuzetno moderna, bitno nacionalna i duboko religiozna. Lalić i Andrić Rođen u Beogradu, Lalić se kao dečak s roditeljima, zbog majčine bolesti, preselio u Zagreb, u kojem je proveo petnaest godina, završio gimnaziju, Pravni fakultet i objavio prve pesničke knjige. Godine 1961. vratio se u Beograd i postao sekretar Saveza književnika Jugoslavije. Zvanično ga je pozvao Aleksandar Vučo, ali je najverovatnije do toga došlo na inicijativu Ive Andrića. Osim činjenice da je reč o veoma dobrom mladom pesniku koji izvanredno govori više stranih jezika, ne može se zaobići ni Andrićevo poznanstvo, pa i prijateljstvo, sa Ivanovim ocem Vlajkom, kojeg je poznavao još iz mladosti i kojeg je često posećivao u njegovom stanu u Beogradu. Naime, Vlajko je, kao jedan iz grupe mostarskih đaka gimnazijalaca i mladobosanaca, više puta bio hapšen i osuđen je u Sarajevu 1915. na godinu dana zatvora zbog „velikosrpske propagande“. (Nije slučajno Ivan autor i dve pesme o Gavrilu Principu, „Gavrilo Princip“ i „Princip na bojištu“, od kojih je drugu posvetio ocu, a odnos prema ocu i očev duh prisutan je i u mnogim drugim pesmama, npr. u „1804“.) U decembru iste godine Lalić, kao sekretar Saveza, putuje s Andrićem u Stokholm na dodelu Nobelove nagrade. O tome je naredne godine objavio dragoceni zapis „Andrić u decembarskom Štokholmu“, u kojem je, diskretno i s poštovanjem, pokušao da nasluti ponešto od onoga što je naš nobelovac skrivao ispod protokolarnog ponašanja. Pesnička osećajnost Lalićeva poezija jeste, uz sve drugo, i negovanje naše čitalačke i lične osećajnosti. Sa svakom njegovom zbirkom – s Pismom, čini se, naročito – rasla je i postajala sve zrelija osećajnost njegovih čitalaca (istovremeno, i tumača), koje možda bez ovih stihova i ne bi bili svesni. Njegove složene i izuzetno precizne slike razmiču naš doživljaj sveta, otvaraju i šire našu emociju, čine da osećamo i vidimo one suptilne duševne prelive i nijanse za koje bismo bez nje bili zatvoreni. „Ili sam možda / Sve to izmislio? Ne verujem, postoje / Dokazi: ožiljci neke uporne nade / Što još zabole na dodir tvoga glasa / Otisci tvojih prstiju na gleđi / Vrča iz kojeg još vetri vino / Nedopijeno u konobi, onoga leta / Kada si bila preobražena u blagoslov, / U svoje obično čudo. / / Živimo vreme usitnjenih čuda / I zaboravne mudrosti. Pamtiš li to leto?“ – peva Lalić u pesmi „Pet pisama“ (Strasna mera). Reč je o snažnom ljubavnom doživljaju iščezlom u vremenu i sveprisutnoj ljubavnoj emociji koja plavi pesničkog subjekta: već nema vina a miris njegov još plavi vazduh i boli. I pitanje onoj koja mu je, u tom trenutku, bila milost i blagoslov (oksimoronsko „obično čudo“ imenuje raspon između spoljašnjeg i unutarnjeg pogleda): da li pamti to leto, tu punoću emocije. Kao da bi se tim istovremenim (ne, nužno, više i zajedničkim) pamćenjem sačuvalo ponešto od srži najprolaznijeg od svih osećanja, od zaboravne mudrosti. Kao gotovo svaka Lalićeva slika, i ova je prostorno-vremenski višeslojna: minula punoća trenutka, melanholija i naslućena senka smrti ukrštene su sa upornom i ranjivom nadom, poduprte sećanjem („Pamtiš li to leto“) u naporu da se, bar na trenutak, zaustavi vreme na delu, da se sudbini kaže: Da, uprkos izvesnosti krajnjeg ishoda. Ivan V. Lalić je stvaralac koji je visoko uzdigao poetičku i kulturnu samosvest srpske književnosti, stvorio celovito i autentično pesničko delo i, što je možda najvažnije, ujedinio je tumače i čitaoce svoje poezije. On je, uz Vaska Popu, najznačajniji srpski pesnik druge polovine XX veka i jedan od najvećih srpskih pesnika uopšte. Ivan V. Lalić (1931–1996) srpski pesnik, esejista i prevodilac, jedan od najistaknutijih pesnika neosimbolističke struje u savremenoj srpskoj poeziji. Rođen je u Beogradu 1931. godine, gde je radio neko vreme kao novinar i urednik Radio Zagreba; bio je urednik u „Prosveti“ i „Nolitu“. Svojom poezijom preko artizma, uravnoteženih slika i duhovne sabranosti obnovio je liniju simbolističkog pesništva. Tragajući za klasičnom merom pesme i nalazeći pesničko nadahnuće u literaturi, Lalić se u svojoj poeziji okretao Vizantiji i antičkom svetu. Takođe je bio izvrstan prevodilac, esejista i kritičar. Ivan V. Lalić je ušao u književnu kritiku kao hroničar časopisa, najpre „Letopisa Matice srpske“, a potom beogradske „Književnosti“. Njegovu kritiku odlikuje objektivnost, kao i iskustvo koje u nju unosi. Priredio je nekoliko antologija i zbornika. Bavio se prevodilaštvom, naročito prepevima; tako je između ostalog priredio „Antologiju novije francuske lirike“ (od Bodlera do naših dana) i izbore pesama Helderlina (Nolitova nagrada) i Pjer Žan Žuva. Autor je radio-drame „Majstor Hanuš“ (nagrada Jugoslovenske radiodifuzije). Dela Bivši dečak (1955) Melisa (poema) (1959) Argonauti i druge pesme (1961) Vreme, vatre, vrtovi (Zmajeva nagrada) (1961) Smetnje na vezama (1975) Strasna mera (1984) Vizantija (1987) Izabrane i nove pesme (1969) Vetrovito proleće (1956) Čini (1963) Krug (1968) Velika vrata mora (1958) Pesme (1987) Pismo (1992) Četiri kanona (1996) Pisao je eseje i kritike: Kritika i delo (1971) O poeziji i dvanaest pesnika

Ruski čaj - ivan čaj - kiprej Originalni ruski čaj – dobija se fermentacijom listova samonikle lekovite biljke Epilobium angustifolium. Jedan je od najpopularnijih napitaka u ruskoj tradicionalnoj medicini. U narodu je poznata kao Ivan čaj. U stručnoj literaturi češće se spominje pod nazivom kiprej. Zbog širokog spektra delovanja i prijatnog ukusa ovaj čaj u narodu dobio je i još jedno ime Bogorodičina trava. Deluje umirujuće na organizam, čisti krv, ublažava upale i alergije, ali i pomaže kod problema koji su povezani sa radom za varenje i urinarnog trakta. Dugatrajnom primenom u narodnoj medicini poznato je i blagotvorno delovanje na prostatu kao i urinarni sistem muškarca, smanjivanje upalnih procesa i povećanje snage muškarca. KADA SE PRIMENjUJU I KOME JE NAMENjEN RUSKI FITOČAJ IVAN ČAJ? – bolesti gastrointestinalnog trakta (ukljujučujući čir na želucu i crevima, nadustost, loše varenje, diareje); – infekcija i upalnih procesa u organizmu; – alergija i alaregijskih reakcija; – virusnih oboljenja različite lokacije; – poremećaja rada nervnog sistema: neuroze, nesanice, glavobolje, migrene, stresnih stanja i anksioznosti; – regulacije rada muškog polnog sistema: prostatitisa i seksualne disfunkcije; – potrebe podrške organizmu kod karcinomnih bolesnika. Način upotrebe: 1 kafenu kašičicu preliti sa 200 ml ključale vode, ostaviti da stoji 10-15 minuta i procediti. Piti 2-3 puta dnevno. Ruski čaj - ivan čaj - kiprej pakovanje: 50gr. Akcija!!! 1+1 gratis

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Pohvala neslozi - Ivan Milenković Izdavač: Fedon Godina izdanja: 2018 Broj strana: 225 Format: 20 cm Povez: Broširani Već petstotina godina zanimanje za Makijavelija ne jenjava, što je već dovoljno da svrati pažnju na Firentinskog pisca. Ali u onoj meri u kojoj se Makijaveli vraća antičkim uzorima da bi, zapravo, bolje sagledao situaciju u Firenci svoga doba (početak 16. veka), u toj se meri Milenković vraća Makijaveliju da bi, odmaknut od sadašnjosti, u izoštrenoj makijavelijevskoj perspektivi, pokušao da zahvati sadašnji trenutak. Ne samo da se sličnosti između Firence iz 1512. godine (pad firentinske republike) i Srbije iz 2012. godine (uzurpacija petooktobarske republike) pokazuju frapantnima, nego se upravo Makijavelijevom pojmovnom aparaturom daju pouzdano zahvatiti i artikulisati savremeni politički i filozofski fenomeni. Tamo gde je republika srušena ili uzurpirana, propast je, pokazuje Milenković na Makijavelijevom tragu, neminovna kako za vladara-uzurpatora, tako i za državu. U svom povratku Makijaveliju autor nastoji da pokaže kako je makijavelizam mit kojem Makijaveli daje ime, ali da sam firentinski majstor ne odgovara profilu makijaveliste – dakle nekome ko ne bira sredstva da bi vlast osvojio i ko se ne obazire ni na kakve civilizacijske ograde da bi na vlasti ostao – već je, naprotiv, jedan od najživljih, najgorljivijih i svakako najlucidnijih zagovornika republike. Jer republika demokratskog tipa je, izvan svake razumne sumnje, najbolji politički poredak koji je čovek, do sada, uspeo da smisli.

Plaketa Ivana Stracimir Bugarska Vidin Ivan Stracimir je bio car Bugarske u Vidinu od 1356. do 1396. godine. naslov na poleđini : Цар Иван Срацимир владател на Видин 1360 - 1396 Car Ivan Sracimir, vladar Vidina 1360 - 1396 prečnik 6 cm težina 115 grama.

Uvod u estetiku – Ivan Focht Izdavač: Zavod za izdavanje udžbenika Sarajevo, 1972. strana 250. Tvrd povez, zaštitni omot, Stanje: Vrlo dobro, neznatno oštećenje omota.

Informacije SKU 9788687827288 Kategorije REČNICI, SAJAM 2023 Težina 1.8 kg Proizvođač Edicija Povez knjige tvrd Pismo latinica Pisac Ivan Klajn Izdavač EDICIJA Format / Tagovi IVAN KLAJN Knjiga Knjizara Novogodišnji popust Rečnik Edicija Italijansko-srpski rečnik Italijansko - srpski rečnik - Ivan Klajn Italijanski rečnik Sajamski popust

ČOVIK S BOGOM: Ivan Antunović Naslov Čovik s Bogom / Ivan Antunović ; [pridgovor Andrija Anišić] Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Subotica : Bunjevačka matica : Katoličko društvo za kulturu, povijest i duhovnost `Ivan Antunović`, 2015 (Subotica : Rotografika) Fizički opis [VIII], VII, 897 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Anišić, Andrija ISBN 978-86-906589-6-1 Pečat, odlično očuvana knjiga.

Izdavač: Zora Godina izdavanja: 1955 Mjesto izdavanja: Zagreb Format: 18x24 cm Broj stranica: 287 Uvez: tvrdi Ivan Gundulić: Osman oprema: Boris Dogan Dopunio: Ivan Mažuranić veoma dobro stanje retko u ponudi

D.Lezaljka Ivan T70 pena 2cm

D.Lezaljka Ivan T70 pena 2cm

D.Lezaljka Ivan T80 pena 2cm

D.Lezaljka Ivan T70 pena 2cm

Povjest Dubrovacke Republike-Ivan kan.Stojanovic.Nemacki napisao Ivan Hristijan v.Engel.Izdavac knjizara J.Tosovica-Dubrovnik,1922 godine.Mek povez,500 strana+44 strana razgovora.Na vise mesta potpis(vidi sliku),stranice su pozutele,sve je lepo vidljivo i citljivo,bez ostecenja.

Ivan Klajn Opis Sa oko 47.000 odrednica, ovo je prvi veliki italijansko srpski rečnik. S novim i najnovijim rečima, ovo je prvi savremen italijansko-srpski rečnik. S obiljem značenja, bogatom frazeologijom i terminologijom, te mnoštvom primera upotrebe, ovo je i prvi iscrpan rečnik za drugi najizučavaniji jezik kod nas. Dodatak rečniku čine: kratak pregled italijanske gramatike i popis italijanskih nepravilnih glagola. Klajnov Italijanski rečnik dobitnik je i dve nagrade: Nagrada Vlade Italije – 1998; Izdavački poduhvat – Sajam knjiga. Italijansko-srpski rečnik Ivana Klajna sadrži 861 stranu, tvrd povez i omot.

Dodatne informacije Pisac IVAN DUJČEV Izdavač NOLIT – BEOGRAD Izdanje 1965 Povez TVRDI Strana 135 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac IVAN MEŠTROVIĆ Izdavač NOVA EVROPA – ZAGREB Izdanje 1937 Povez MEKI Strana 46 Stanje Vrlo Dobro