Autor: Ivan Ivanov Tehnika: Akvarel Godina nastanka: 2012 god. Dimenzije: 35,5x25,5cm-paspartu 25x18cm-rad Interesantan pejzaž radjen akvarel tehnikom.

Informacije SKU 9788651507666 Kategorije PSIHOLOGIJA Težina 1.3 kg Proizvođač Prometej Povez knjige tvrd Broj strana 872 Pismo latinica Pisac Ivan Nastović Godina izdanja 2021 Izdavač Prometej Jezik Srpski Tagovi Ivan Nastović Besplatna dostava Knjiga Knjizara Prometej Snovi Psihologija Snovi Ivan Nastović

"Snovi" - Ivan Nastović "Sedmo, prerađeno i dopunjeno izdanje" Knjiga "Snovi" predstavlja obnovljeno i prošireno izdanje koje se bavi dubokim i složenim svetom snova. Nastović ne samo da nudi svoje stručno znanje psihoterapeuta, već i sopstvena iskustva i uvide iz dugogodišnjeg rada sa snovima. Analiza snova u grupi Posebno važno poglavlje ove knjige posvećeno je grupnoj analizi snova. Autor detaljno opisuje kako se grupna analiza snova sprovodi i kako može biti korisna za lični razvoj i terapiju. Kroz svoje seminare i iskustvene radionice, Nastović je razvio metodologiju koja omogućava grupama da zajedno istražuju i interpretiraju svoje snove, pružajući im dublje razumevanje sebe i svojih emocionalnih procesa. Pristup svima Nastovićeva knjiga nije namenjena samo stručnjacima, već je pristupačna svima koji su zainteresovani za analizu svojih snova. Sa razumljivim jezikom i praktičnim primerima, autor čitaocima pruža alate i tehnike za samostalno istraživanje i razumevanje sopstvenih snova. Bogato iskustvo Kroz svoj rad, Nastović je pomogao mnogim ljudima da otkriju dublje slojeve svoje psihe i da prevaziđu izazove i blokade koje su ih kočile. Njegova knjiga je dragocen resurs za sve one koji žele da dublje istraže svoje snove i da ih iskoriste kao sredstvo za lični rast i transformaciju. Knjiga "Snovi" je izrađena u tvrdom povezu, ima 873 strane, autor je Ivan Nastović . Težina je 1.3 kg. Knjiga Snovi cena Cena knjige Snovi je 2890,00 dinara. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava.

"Snovi" - Ivan Nastović "Sedmo, prerađeno i dopunjeno izdanje" Knjiga "Snovi" predstavlja obnovljeno i prošireno izdanje koje se bavi dubokim i složenim svetom snova. Nastović ne samo da nudi svoje stručno znanje psihoterapeuta, već i sopstvena iskustva i uvide iz dugogodišnjeg rada sa snovima. Analiza snova u grupi Posebno važno poglavlje ove knjige posvećeno je grupnoj analizi snova. Autor detaljno opisuje kako se grupna analiza snova sprovodi i kako može biti korisna za lični razvoj i terapiju. Kroz svoje seminare i iskustvene radionice, Nastović je razvio metodologiju koja omogućava grupama da zajedno istražuju i interpretiraju svoje snove, pružajući im dublje razumevanje sebe i svojih emocionalnih procesa. Pristup svima Nastovićeva knjiga nije namenjena samo stručnjacima, već je pristupačna svima koji su zainteresovani za analizu svojih snova. Sa razumljivim jezikom i praktičnim primerima, autor čitaocima pruža alate i tehnike za samostalno istraživanje i razumevanje sopstvenih snova. Bogato iskustvo Kroz svoj rad, Nastović je pomogao mnogim ljudima da otkriju dublje slojeve svoje psihe i da prevaziđu izazove i blokade koje su ih kočile. Njegova knjiga je dragocen resurs za sve one koji žele da dublje istraže svoje snove i da ih iskoriste kao sredstvo za lični rast i transformaciju. Knjiga "Snovi" je izrađena u tvrdom povezu, ima 873 strane, autor je Ivan Nastović . Težina je 1.3 kg. Knjiga Snovi cena Cena knjige Snovi je 2890,00 dinara. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava.

Opis Šesto, prerađeno i dopunjeno izdanje Knjigu SNOVI mogu koristiti ne samo psiholozi i psihijatri, a posebno oni koji se bave pshoterapijom, već i svi oni koji su autentično zainteresovani za svoje snove i za rad na sebi putem snova, tim pre što je u ovoj knjizi jedno veliko poglavlje posvećeno grupnoj analizi snova, odnosno analizi snova u grupi koju je u našoj sredini uveo autor ove knjige, a koji već skoro jednu deceniju drži edukativne i iskustvene seminare u Beogradu, Novom Sadu i Skoplju u okviru Centra za analizu snova „Unicom" („Jednorog), čiji je osnivač upravo dr Ivan Nastović. Povez knjige : tvrd Strana : 873 Format : 20 cm Pismo : latinica

Duks za decake IVAN

Dodatne informacije Pisac IVAN V. LALIĆ Izdavač SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA – BEOGRAD Izdanje 1993 Povez TVRDI Strana 85 Stanje Vrlo Dobro Edicija IZDANJE KOLA U DIVOT OPREMI

AUTOR: Ivan D. Kuljančić NASLOV: Vinogradarstvo-vinova loza, ta božanska biljka IZDAVAC: Prometej GODINA: 2007. POVEZ: tvrd (KB:164)

Kao novo. Bez posvete. Melanholične šetnje - Ivan Blatni Godina izdanja: 2020 Broj strana: 286 Povez: Mek „Melanholične šetnje“ predstavljaju izbor iz poezije Blatnog, koji hronološki obuhvata celokupno pesnikovo stvaralaštvo.

PISMO - Ivan V. Lalić Izdavač: SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA Beograd Godina izdanja: 1993. Povez: tvrd Broj strana: 85 Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

stanje kao na slikama...

autor:Stane Mikuz Knjiga je na slovenackom Njegov zivot i umetnicko ostvarenje. Veliki format,tvrde korice sa zastitnim omotom,dobro ocuvana,na prvoj strani ex libri i posveta,ilustracije crno bele i u boji. 207 strana M-35

Naši vrganji Ivan Focht Nakladni zavod Znanje 1987. Tvrd povez, ilustrovano slikama u boji. Strana 280. Stanje vrlo dobro, bez ikakvih nedostataka.

Kosta strajnić - ivan meštrović (ćelap i popovac, beograd, 1919, meki povez, 24 str. + 67 tabli sa reprodukcijama)

Lidija Merenik – IVAN TABAKOVIĆ 1898 – 1977. (Galerija Matice srpske, Novi Sad, 2004, tvrd povez, 263 str., ilustrovano) III-02

Bogorodičina crkva u arhitekturi poznovizantijskog svetaFilozofski fakultet 2006 210 strana, 108 strana s tablama : ilustrovanoStanje : Odlično!

САВРЕМЕНИК број 234-235-236 / 2О15 Иван Штерлеман БЕОГРАДСКА ВАРИЈАНТА `ТЕНИТА` ЉУБОМИРА МИЦИЋА 37-57 страница !!!!! + Уместо уводника: АЛТЕРНАТИВА УДВАРАЧИ ВЕШТИЧАРЕЊЕ ВЕСТЕРНИЗАЦИЈА СУПСТАНЦА ......................................................... Брош Ћирилица 143 странице НЕКОРИШЋЕНО Е к с т р а !!!!!!!!!!!!!!!!!

Autor - osoba Lalić, Ivan V. , 1931-1996 = Lalić, Ivan V. , 1931-1996Naslov Pismo / Ivan V. LalićVrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost)Jezik srpskiGodina 1992Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1992 (Beograd : Vojna štamparija)Fizički opis 85 str. ; 21 cmZbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ85, ǂknj. ǂ559(plast. )Napomene `Štampano o stogodišnjici Srpske književne zadruge u Beogradu 1992. ` --> nasl. str.Tiraž 2.000Beleška o piscu: str. 81-82.Ivan V. Lalić – Pesnik koji je ujedinio tumače i čitaoceAleksandar Jovanović 02/07/2021 BROJ 671,O dve godišnjice Ivana V. LalićaNedavno se navršilo devedeset godina od rođenja, a krajem ovog meseca biće dvadeset pet godina od smrti Ivana V. Lalića (8. jun 1931 – 27. jul 1996). Lalićeva poezija je neprestano, u istoj meri za vreme njegovog života koliko i posle iznenadnog, i moguće ranije naslućenog, pesnikovog odlaska, dobijala nova tumačenja i nove čitaoce, tako da u ovom slučaju i nije reč samo o datumskoj zaokruženosti koju treba obeležiti nego o njenom živom i nezaobilaznom prisustvu u srpskoj književnosti.Lalić je prihvaćen kao pesnik već od prvih zbirki Bivši dečak (1955) i Vetrovito proleće (1956). Od pojave knjige Vreme, vatre, vrtovi (1961), u kojoj je sveo račune s prvom fazom svoga pevanja, počinje njegova tiha slava. Sa svakom novom zbirkom – što nije čest slučaj u nas – Lalić je pesnički rastao i zauzimao sve značajnije mesto u savremenoj srpskoj poeziji. Bitne tačke na tome putu jesu Izabrane i nove pesme (1969 – s novom zbirkom O delima ljubavi ili Vizantija), Smetnje na vezama (1975) i Strasna mera (1984). U zaveštajnim zbirkama Pismo (1992) i Četiri kanona (1996) Lalić je dosegao sopstvene pesničke vrhove i ispunio svoju službu poeziji i pevanju.Složen i moderan pesnički govorZa njegovu poeziju bitan je i trenutak u kojem se pojavio. Lalić je ušao u srpsku književnost sredinom pedesetih godina kada su mnogi književno-ideološki sukobi već bili na izmaku. Zbog toga nije ni morao, a nije ni želeo da učestvuje u, za to vreme, karakterističnim sporovima između tzv. tradicionalista i modernista (ta bitka je, već dobrim delom, bila dobijena), nego se odmah, izbegavajući jednostrana opredeljenja, usredsredio na najbitnija pitanja poezije, na biranje sopstvenih prethodnika i lirski dijalog sa tradicijom i kulturom. Snažno oslonjen na iskustva moderne evropske poezije, on je sve vreme svoje pevanje vezivao za jezik i nasleđe svoga naroda. Pesnik u čijem su delu propevali svi slojevi naše kulture, ali i izuzetan poznavalac svetske poezije i kulture (jedan je od naših najboljih prevodilaca nemačkih, francuskih, engleskih i američkih pesnika), Lalić je bio predodređen da bude pesnička žiža u kojoj se ukršta nacionalno i evropsko nasleđe. Smatrajući podražavanje evropske poezije duhom provincijalizma, on će u jednom razgovoru reći: „ Ko ne povuče pouke iz Laze Kostića ili Vojislava Ilića, uzalud će ih tražiti kod Malarmea i Helderlina. “ A mogao je to da kaže jer je u istoj meri poznavao i Helderlina (koga je izvrsno preveo) i Vojislava Ilića (o kojem je napisao jedan od najboljih eseja u nas), a podsticaji oba pesnika snažno su ugrađeni u njegove stihove.U svome pevanju Lalić je izgradio izuzetno osetljive pesničke mehanizme i složenu organizaciju svojih pesama, sa specifičnom pesničkom slikom, da bi opisao složeni i nijansirani doživljaj sveta. Otuda kod Lalića moderan i precizan pesnički govor, da bi se u pesničku sliku uhvatila jedva primetna a suštinska dešavanja u ljudskom biću i oko njega, na samoj granici između vidljivog i nevidljivog, postojanja i nepostojanja („ Vidljivo, to je sigurnost / [… ] / ali / Nevidljivo – ono nam stalno izmiče, / A šapuće nam svoju prisutnost i uporno primorava / Da delujemo, da ga prevodimo u slike“ , „ Elegija ili Dunav kod Donjeg Milanovca“ ). Zahvaljujući upravo ovom poetičkom svojstvu, širok tematsko-motivski raspon Lalićevog pevanja krasi neraspletiva unutarnja jedinstvenost: pevanja o predvajanju leta, prolaznosti, o trajnom i trošnom, smrti, kulturnom pamćenju, užasu i radosti, dati su kroz pesnikove složene vremensko-prostorne, sinestezijske, gotovo opipljive i istovremeno visoko simbolizovane slike, kroz koje se prelama emocionalna, čulna i intelektualna situacija onoga koji peva. Zato se ova poezija prima i kao izuzetno moderna i sa velikim čitalačkim uzbuđenjem.9/3

rade drainac odlično očuvana 342str lokakf

Prvo izdanje, odlično očuvano! Autor - osoba Lalić, Ivan V., 1931-1996 = Lalić, Ivan V., 1931-1996 Naslov Pismo / Ivan V. Lalić Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1992 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1992 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 85 str. ; 21 cm Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ85, ǂknj. ǂ559 (plast.) Napomene `Štampano o stogodišnjici Srpske književne zadruge u Beogradu 1992.` --> nasl. str. Tiraž 2.000 Beleška o piscu: str. 81-82. Ivan V. Lalić – Pesnik koji je ujedinio tumače i čitaoce Aleksandar Jovanović 02/07/2021 BROJ 671, O dve godišnjice Ivana V. Lalića Nedavno se navršilo devedeset godina od rođenja, a krajem ovog meseca biće dvadeset pet godina od smrti Ivana V. Lalića (8. jun 1931 – 27. jul 1996). Lalićeva poezija je neprestano, u istoj meri za vreme njegovog života koliko i posle iznenadnog, i moguće ranije naslućenog, pesnikovog odlaska, dobijala nova tumačenja i nove čitaoce, tako da u ovom slučaju i nije reč samo o datumskoj zaokruženosti koju treba obeležiti nego o njenom živom i nezaobilaznom prisustvu u srpskoj književnosti. Lalić je prihvaćen kao pesnik već od prvih zbirki Bivši dečak (1955) i Vetrovito proleće (1956). Od pojave knjige Vreme, vatre, vrtovi (1961), u kojoj je sveo račune s prvom fazom svoga pevanja, počinje njegova tiha slava. Sa svakom novom zbirkom – što nije čest slučaj u nas – Lalić je pesnički rastao i zauzimao sve značajnije mesto u savremenoj srpskoj poeziji. Bitne tačke na tome putu jesu Izabrane i nove pesme (1969 – s novom zbirkom O delima ljubavi ili Vizantija), Smetnje na vezama (1975) i Strasna mera (1984). U zaveštajnim zbirkama Pismo (1992) i Četiri kanona (1996) Lalić je dosegao sopstvene pesničke vrhove i ispunio svoju službu poeziji i pevanju. Složen i moderan pesnički govor Za njegovu poeziju bitan je i trenutak u kojem se pojavio. Lalić je ušao u srpsku književnost sredinom pedesetih godina kada su mnogi književno-ideološki sukobi već bili na izmaku. Zbog toga nije ni morao, a nije ni želeo da učestvuje u, za to vreme, karakterističnim sporovima između tzv. tradicionalista i modernista (ta bitka je, već dobrim delom, bila dobijena), nego se odmah, izbegavajući jednostrana opredeljenja, usredsredio na najbitnija pitanja poezije, na biranje sopstvenih prethodnika i lirski dijalog sa tradicijom i kulturom. Snažno oslonjen na iskustva moderne evropske poezije, on je sve vreme svoje pevanje vezivao za jezik i nasleđe svoga naroda. Pesnik u čijem su delu propevali svi slojevi naše kulture, ali i izuzetan poznavalac svetske poezije i kulture (jedan je od naših najboljih prevodilaca nemačkih, francuskih, engleskih i američkih pesnika), Lalić je bio predodređen da bude pesnička žiža u kojoj se ukršta nacionalno i evropsko nasleđe. Smatrajući podražavanje evropske poezije duhom provincijalizma, on će u jednom razgovoru reći: „Ko ne povuče pouke iz Laze Kostića ili Vojislava Ilića, uzalud će ih tražiti kod Malarmea i Helderlina.“ A mogao je to da kaže jer je u istoj meri poznavao i Helderlina (koga je izvrsno preveo) i Vojislava Ilića (o kojem je napisao jedan od najboljih eseja u nas), a podsticaji oba pesnika snažno su ugrađeni u njegove stihove. U svome pevanju Lalić je izgradio izuzetno osetljive pesničke mehanizme i složenu organizaciju svojih pesama, sa specifičnom pesničkom slikom, da bi opisao složeni i nijansirani doživljaj sveta. Otuda kod Lalića moderan i precizan pesnički govor, da bi se u pesničku sliku uhvatila jedva primetna a suštinska dešavanja u ljudskom biću i oko njega, na samoj granici između vidljivog i nevidljivog, postojanja i nepostojanja („Vidljivo, to je sigurnost / […] / ali / Nevidljivo – ono nam stalno izmiče, / A šapuće nam svoju prisutnost i uporno primorava / Da delujemo, da ga prevodimo u slike“, „Elegija ili Dunav kod Donjeg Milanovca“). Zahvaljujući upravo ovom poetičkom svojstvu, širok tematsko-motivski raspon Lalićevog pevanja krasi neraspletiva unutarnja jedinstvenost: pevanja o predvajanju leta, prolaznosti, o trajnom i trošnom, smrti, kulturnom pamćenju, užasu i radosti, dati su kroz pesnikove složene vremensko-prostorne, sinestezijske, gotovo opipljive i istovremeno visoko simbolizovane slike, kroz koje se prelama emocionalna, čulna i intelektualna situacija onoga koji peva. Zato se ova poezija prima i kao izuzetno moderna i sa velikim čitalačkim uzbuđenjem. Pismo. Četiri kanona Još dok je po časopisima objavljivao pojedinačne pesme, slutilo se o kakvoj je knjizi reč, a kada se pojavila, odmah je nazvana antologijskom zbirkom. I zaista, srpska poezija je, odjednom i na jednom mestu, dobila tridesetak vrhunskih pesama: od „Deset soneta nerođenoj kćeri“ do „Rimske elegije“, od „Mlade žene sa violom“ do „Melanholije“, od „Zapisano nad jednim stihom“ do „Strambotta“, od „Pisma“ do „Nikada samlji“, od „Oktave o letu“ do „Slova o slovu“, od „Plave grobnice“ do „Šapata Jovana Damaskina“. Jednostavno, kao izbor antologijskih pesama može se prepisati čitav sadržaj. Ove godine navršava se i dve i po decenije od objavljivanja Četiri kanona, kompoziciono i smisaono veoma složene knjige. U njoj se pesnik snažno oslonio na najpoznatiji srednjovekovni žanr i njegov molitveni bruj, ispevavši jednu od najlepših pohvala Bogorodici na srpskom jeziku. Ali Četiri kanona su najpre knjiga moderne poezije, počev od leksike, smenjivanja diskurzivnih iskaza i pesničkih slika do tekstovnih prepleta i poetičkih tokova. U prožimanju pesničkog i svetog, sveto je otvaralo duboke prostore natčulnog i onostranog, ali nije dovodilo u pitanje prirodu pesničkog teksta i egzistencijalni grč onoga koji peva. Dve zaveštajne Lalićeve zbirke su najpotpunija objava njegovih poetičkih načela i na najlepši način zatvaraju srpski pesnički XX vek. Lični ulog Lični ulog koji u pesmi ne sme da bude više od nagoveštaja, a bez prava da se poništi, takođe je jedan od zaštitnih znakova Lalićeve poezije. Pesniku je bila strana ideja o impersonalnom/bezličnom subjektu: „Insistiram, u svakoj prilici, na tvrđenju da je poezija komunikacija – a kako da komunicirate sa tzv. bezličnim subjektom? Kod pesnika takvog usmerenja impersonalnost je, ako su zaista talentovani, samo maska. Beli zavoj ispod kojeg, ako je pesnik autentičan, osećate ranu.“ Odnosno, on nikada nije pravio veštački jaz između pesničkog subjekta i autora i nije se ustručavao da peva ono iskustvo koje bi bilo njihov zajednički presek. Evo nekoliko primera, koji mogu biti od koristi za potpunije razumevanje pojedinih pesama. Česti dečji letnji boravci zbog bolesti na Divčibarama prizvani su u pesmi „Vetar“. Drugi svetski rat provodi u Beogradu, u Kumanovskoj 13. Za vreme uskršnjih „savezničkih“ bombardovanja ginu mu četiri druga iz okolnih zgrada i taj događaj je osnova pesme „Zarđala igla“. Razgovori s rano preminulom majkom Ljubicom (ćerkom kompozitora Isidora Bajića, od koje je pesnik nasledio apsolutni sluh, od izuzetnog značaja za njegovo pevanje), dati su u pesmama „Requiem za majku“ i „Pomen za majku“. Sve njegove ljubavne pesme, da se navedu samo „Mesta koje volimo“, „Ljubav“, „Rimski kvartet“, „Rimska elegija“ i „Strambotti“, posvećene su supruzi Branki Lalić (Kašnar). U pesmi „Amor fati“ vide se one dve lipe koje je pesnik lično posadio u dvorištu iza svoga stana (u Internacionalnih brigada 39). Tragičnu smrt starijeg sina Vlajka čuvaju pesme „Pieta“, „More“ i pojedini stihovi Četiri kanona („sem toga / On udešava namere: ne možeš buvu da zdrobiš / / Noktom o nokat palca, ako ti pisano nije. / On je taj koji udene buru u noć, zdrobi brod, / U crno oboji vunu nekoj majci na preslici“, I/3). Ne treba posebno naglašavati da je razmak između početnog podsticaja i završenog oblika pesme mera veličine jednog pesnika. POEZIJA TRAJE JER ZNAČI Često se misli, ne bez razloga, da je prva decenija po smrti jednog stvaraoca najnemilosrdnija provera njegovog dela, kada ono ostane samo sa sobom i sa čitaocima. Ako je tako – a u ovom slučaju reč je ne o jednoj nego o dve i po decenije – Lalićeva poezija ne samo da je prošla ovu proveru nego je njen značaj još i uvećan. Krenimo redom. Ubrzo posle pesnikove smrti izašla su njegova Dela u četiri knjige (koja su uključila celokupnu poeziju, pesme iz zaostavštine, izbor eseja i kritika o poeziji, detaljnu biografiju i bibliografiju), više izbora iz poezije, izdanja školske lektire, knjiga u kanonskoj ediciji Deset vekova srpske književnosti, knjiga izabranih pesama i eseja Ivan V. Lalić. U knjizi Pogled preko okeana data je njegova prepiska s Čarlsom Simićem. Takođe je objavljeno uporedno izdanje Lalićevih pesama na srpskom i engleskom jeziku Walking Towards the Sea / Koraci prema moru, u prevodu Frensisa R. Džonsa, a zahvaljujući istom prevodiocu iduće godine će u Engleskoj biti objavljena celokupna Lalićeva poezija. I u skladu sa duhom vremena, njegove pesme su izuzetno praćene na više internet adresa. U istom periodu nastala su tri zbornika posvećena njegovom delu, čiji su izdavači naše ugledne kulturne i naučne institucije, a autori radova najznačajniji proučavaoci srpske poezije. Objavljeno je više monografskih studija, odbranjene su magistarske i doktorske disertacije, a njima treba dodati čitav niz izuzetnih pojedinačnih radova u časopisima i naučnim zbornicima. O Lalićevoj poeziji pisali su kritičari svih generacija i različitih usmerenja, počev od Nikše Stipčevića, Predraga Palavestre, Svetlane Velmar Janković, Borislava Radovića, Ljubomira Simovića, Novice Petkovića, Jelene Novaković, preko Radivoja Mikića, Dragana Stojanovića, Leona Kojena, Milosava Tešića, Jovana Delića, Tihomira Brajovića, Aleksandra Jerkova, Svetlane Šeatović, Sonje Veselinović, Perside Lazarević di Đakomo, Dragana Hamovića, Aleksandra Milanovića, Slađane Jaćimović, Sanje Paripović, do najmlađih Marka Radulovića, Bojana Čolaka, Dunje Rančić, Marka Avramovića, Vladimira Vukomanovića Rastegorca i Violete Mitrović. Lalić i Vizantija Susret Ivana V. Lalića i Vizantije bio je gotovo nužan. On se desio u njegovim prvim knjigama Bivši dečak i Vetrovito proleće i trajao je do poslednjih, Pismo i Četiri kanona. Ispevao je deset pesama s nazivom „Vizantija“ (i obeležio ih brojevima od I do X) i još desetak koje pripadaju istom tematskom krugu. U pevanju o Vizantiji prelamaju se sve bitne teme njegovog pesništva, počev od odnosa prema nasleđu do pitanja o mogućnosti i smislu pevanja. Još više, Lalićev odnos prema Vizantiji nije samo odnos prema poeziji – nego, ujedno, i odnos prema sopstvenom biću i najdubljim zahtevima koji se sebi i u sebi postavljaju. Danas se lakše uočava da se Vizantija vremenom menjala u Lalićevoj poeziji. Najpre, to je bila istorijska Vizantija i njena kultura, tačnije, u njegovim pesmama odvijao se dijalog dve Vizantije, jedne istorijske, prošle i završene, s dosta reminiscencija na politička i kulturna zbivanja, i druge, mitske, koju – kako je pesnik rekao – sve vreme nosimo u sebi i koja će vremenom postojati sve neodređenija, sve više će se pretapati u unutrašnji prostor pesničkog subjekta. Postajaće simbol njegove upitanosti o trajanjima i prekidima, mogućnostima razumevanja pojedinaca u različitim vremenima, potrage za identitetom. Pesme „Vizantija VII“ i „Vizantija VIII ili Hilandar“ najbolje svedoče o tome. Tragajući za duhovnim kontinuitetom, Ivan V. Lalić je ispevao nekoliko antologijskih pesama koje pripadaju uslovno nazvanoj Srpskoj Vizantiji, pesmama koje su svojevrsno traganje za našim počecima. Vizantijsko nasleđe, njegovo obnavljanje u srpskoj kulturi i odnos pesničkog subjekta prema njegovom uticaju u našem vremenu osnovna su tema ovih pesama, počev od „Raške“ i „Smedereva“ do „Acqua Alte“ i „Koncerta vizantijske muzike“. U završnoj fazi, u pesmi „Šapat Jovana Damaskina“ i zbirci Četiri kanona, kako se povećavao pesnikov lični ulog, pevanje o Vizantiji postajalo je istovetno pevanju o Bogu, bolnom naslućivanju dublje Tvorčeve promisli i strašnoj čežnji za Smislom i Spasenjem. Zajedno s njemu duhovno bliskim Džonom Majendorfom (čije je Vizantijsko bogoslovlje voleo i iščitavao), i Lalić je mogao da kaže, i rekao je, da neprestana privlačnost vizantijske umetnosti i neobičnost da je istočno hrišćanstvo preživelo najdramatičnije društvene promene predstavljaju očigledni znak da je Vizantija zaista otkrila nešto fundamentalno istinito o čovekovoj prirodi i njenom odnosu prema Bogu. Do te osnovne istine došao je i Ivan V. Lalić u svome pevanju o Vizantiji. Njegovo stvaralačko iskustvo je očigledan znak kako poezija može biti izuzetno moderna, bitno nacionalna i duboko religiozna. Lalić i Andrić Rođen u Beogradu, Lalić se kao dečak s roditeljima, zbog majčine bolesti, preselio u Zagreb, u kojem je proveo petnaest godina, završio gimnaziju, Pravni fakultet i objavio prve pesničke knjige. Godine 1961. vratio se u Beograd i postao sekretar Saveza književnika Jugoslavije. Zvanično ga je pozvao Aleksandar Vučo, ali je najverovatnije do toga došlo na inicijativu Ive Andrića. Osim činjenice da je reč o veoma dobrom mladom pesniku koji izvanredno govori više stranih jezika, ne može se zaobići ni Andrićevo poznanstvo, pa i prijateljstvo, sa Ivanovim ocem Vlajkom, kojeg je poznavao još iz mladosti i kojeg je često posećivao u njegovom stanu u Beogradu. Naime, Vlajko je, kao jedan iz grupe mostarskih đaka gimnazijalaca i mladobosanaca, više puta bio hapšen i osuđen je u Sarajevu 1915. na godinu dana zatvora zbog „velikosrpske propagande“. (Nije slučajno Ivan autor i dve pesme o Gavrilu Principu, „Gavrilo Princip“ i „Princip na bojištu“, od kojih je drugu posvetio ocu, a odnos prema ocu i očev duh prisutan je i u mnogim drugim pesmama, npr. u „1804“.) U decembru iste godine Lalić, kao sekretar Saveza, putuje s Andrićem u Stokholm na dodelu Nobelove nagrade. O tome je naredne godine objavio dragoceni zapis „Andrić u decembarskom Štokholmu“, u kojem je, diskretno i s poštovanjem, pokušao da nasluti ponešto od onoga što je naš nobelovac skrivao ispod protokolarnog ponašanja. Pesnička osećajnost Lalićeva poezija jeste, uz sve drugo, i negovanje naše čitalačke i lične osećajnosti. Sa svakom njegovom zbirkom – s Pismom, čini se, naročito – rasla je i postajala sve zrelija osećajnost njegovih čitalaca (istovremeno, i tumača), koje možda bez ovih stihova i ne bi bili svesni. Njegove složene i izuzetno precizne slike razmiču naš doživljaj sveta, otvaraju i šire našu emociju, čine da osećamo i vidimo one suptilne duševne prelive i nijanse za koje bismo bez nje bili zatvoreni. „Ili sam možda / Sve to izmislio? Ne verujem, postoje / Dokazi: ožiljci neke uporne nade / Što još zabole na dodir tvoga glasa / Otisci tvojih prstiju na gleđi / Vrča iz kojeg još vetri vino / Nedopijeno u konobi, onoga leta / Kada si bila preobražena u blagoslov, / U svoje obično čudo. / / Živimo vreme usitnjenih čuda / I zaboravne mudrosti. Pamtiš li to leto?“ – peva Lalić u pesmi „Pet pisama“ (Strasna mera). Reč je o snažnom ljubavnom doživljaju iščezlom u vremenu i sveprisutnoj ljubavnoj emociji koja plavi pesničkog subjekta: već nema vina a miris njegov još plavi vazduh i boli. I pitanje onoj koja mu je, u tom trenutku, bila milost i blagoslov (oksimoronsko „obično čudo“ imenuje raspon između spoljašnjeg i unutarnjeg pogleda): da li pamti to leto, tu punoću emocije. Kao da bi se tim istovremenim (ne, nužno, više i zajedničkim) pamćenjem sačuvalo ponešto od srži najprolaznijeg od svih osećanja, od zaboravne mudrosti. Kao gotovo svaka Lalićeva slika, i ova je prostorno-vremenski višeslojna: minula punoća trenutka, melanholija i naslućena senka smrti ukrštene su sa upornom i ranjivom nadom, poduprte sećanjem („Pamtiš li to leto“) u naporu da se, bar na trenutak, zaustavi vreme na delu, da se sudbini kaže: Da, uprkos izvesnosti krajnjeg ishoda. Ivan V. Lalić je stvaralac koji je visoko uzdigao poetičku i kulturnu samosvest srpske književnosti, stvorio celovito i autentično pesničko delo i, što je možda najvažnije, ujedinio je tumače i čitaoce svoje poezije. On je, uz Vaska Popu, najznačajniji srpski pesnik druge polovine XX veka i jedan od najvećih srpskih pesnika uopšte. Ivan V. Lalić (1931–1996) srpski pesnik, esejista i prevodilac, jedan od najistaknutijih pesnika neosimbolističke struje u savremenoj srpskoj poeziji. Rođen je u Beogradu 1931. godine, gde je radio neko vreme kao novinar i urednik Radio Zagreba; bio je urednik u „Prosveti“ i „Nolitu“. Svojom poezijom preko artizma, uravnoteženih slika i duhovne sabranosti obnovio je liniju simbolističkog pesništva. Tragajući za klasičnom merom pesme i nalazeći pesničko nadahnuće u literaturi, Lalić se u svojoj poeziji okretao Vizantiji i antičkom svetu. Takođe je bio izvrstan prevodilac, esejista i kritičar. Ivan V. Lalić je ušao u književnu kritiku kao hroničar časopisa, najpre „Letopisa Matice srpske“, a potom beogradske „Književnosti“. Njegovu kritiku odlikuje objektivnost, kao i iskustvo koje u nju unosi. Priredio je nekoliko antologija i zbornika. Bavio se prevodilaštvom, naročito prepevima; tako je između ostalog priredio „Antologiju novije francuske lirike“ (od Bodlera do naših dana) i izbore pesama Helderlina (Nolitova nagrada) i Pjer Žan Žuva. Autor je radio-drame „Majstor Hanuš“ (nagrada Jugoslovenske radiodifuzije). Dela Bivši dečak (1955) Melisa (poema) (1959) Argonauti i druge pesme (1961) Vreme, vatre, vrtovi (Zmajeva nagrada) (1961) Smetnje na vezama (1975) Strasna mera (1984) Vizantija (1987) Izabrane i nove pesme (1969) Vetrovito proleće (1956) Čini (1963) Krug (1968) Velika vrata mora (1958) Pesme (1987) Pismo (1992) Četiri kanona (1996) Pisao je eseje i kritike: Kritika i delo (1971) O poeziji i dvanaest pesnika

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Pohvala neslozi - Ivan Milenković Izdavač: Fedon Godina izdanja: 2018 Broj strana: 225 Format: 20 cm Povez: Broširani Već petstotina godina zanimanje za Makijavelija ne jenjava, što je već dovoljno da svrati pažnju na Firentinskog pisca. Ali u onoj meri u kojoj se Makijaveli vraća antičkim uzorima da bi, zapravo, bolje sagledao situaciju u Firenci svoga doba (početak 16. veka), u toj se meri Milenković vraća Makijaveliju da bi, odmaknut od sadašnjosti, u izoštrenoj makijavelijevskoj perspektivi, pokušao da zahvati sadašnji trenutak. Ne samo da se sličnosti između Firence iz 1512. godine (pad firentinske republike) i Srbije iz 2012. godine (uzurpacija petooktobarske republike) pokazuju frapantnima, nego se upravo Makijavelijevom pojmovnom aparaturom daju pouzdano zahvatiti i artikulisati savremeni politički i filozofski fenomeni. Tamo gde je republika srušena ili uzurpirana, propast je, pokazuje Milenković na Makijavelijevom tragu, neminovna kako za vladara-uzurpatora, tako i za državu. U svom povratku Makijaveliju autor nastoji da pokaže kako je makijavelizam mit kojem Makijaveli daje ime, ali da sam firentinski majstor ne odgovara profilu makijaveliste – dakle nekome ko ne bira sredstva da bi vlast osvojio i ko se ne obazire ni na kakve civilizacijske ograde da bi na vlasti ostao – već je, naprotiv, jedan od najživljih, najgorljivijih i svakako najlucidnijih zagovornika republike. Jer republika demokratskog tipa je, izvan svake razumne sumnje, najbolji politički poredak koji je čovek, do sada, uspeo da smisli.

Plaketa Ivana Stracimir Bugarska Vidin Ivan Stracimir je bio car Bugarske u Vidinu od 1356. do 1396. godine. naslov na poleđini : Цар Иван Срацимир владател на Видин 1360 - 1396 Car Ivan Sracimir, vladar Vidina 1360 - 1396 prečnik 6 cm težina 115 grama.

D.Lezaljka Ivan T70 pena 2cm

Ivan Klajn Opis Sa oko 47.000 odrednica, ovo je prvi veliki italijansko srpski rečnik. S novim i najnovijim rečima, ovo je prvi savremen italijansko-srpski rečnik. S obiljem značenja, bogatom frazeologijom i terminologijom, te mnoštvom primera upotrebe, ovo je i prvi iscrpan rečnik za drugi najizučavaniji jezik kod nas. Dodatak rečniku čine: kratak pregled italijanske gramatike i popis italijanskih nepravilnih glagola. Klajnov Italijanski rečnik dobitnik je i dve nagrade: Nagrada Vlade Italije – 1998; Izdavački poduhvat – Sajam knjiga. Italijansko-srpski rečnik Ivana Klajna sadrži 861 stranu, tvrd povez i omot.

Dodatne informacije Pisac IVAN DUJČEV Izdavač NOLIT – BEOGRAD Izdanje 1965 Povez TVRDI Strana 135 Stanje Dobro