IZDAVAČ: Jumena, Zagreb GODINA: 1982. POVEZ: tvrd sa omotom PISMO: latinica STRANA: 674 STANJE: dobro očuvana, malo pohabana, ocena 3

Zagreb 1908, tvrd povez, očuvana, 200 strana, težina oko 270 gr

izd 1937, u dobrom stanju biografije znamenitih ljudi luj paster

Detaljno stanje vidljivo na slikama. Na nekim stranama podvlačeno grafitnom olovkom, na jednoj strani potpis. IZDAVAČ: Srpska književna zadruga GODINA IZDANJA: 1930.

Novi Sad 2002, mek povez, vrlodobro stanje, 343 strane, težina oko 330 gr

Beograd 1990g.

Prosveta 1973 274 strane odlična očuvanost

Odlično očuvana. 14

IZDAVAC LAGUNA,2013,438 STR KNJIGA JE ODLICNO OCUVANA,POSVETA

Godina izdanja: 2007 Poreklo: Domaći izvođač Žanr: Narodna muzika, Pop Izdavač: PGP RTS cd Ivan Plavšić Drugačiji odlično očuvan disk Poštarinu plaća kupac! Lično preuzimanje u Smederevu,ispred glavne pošte,osim nedeljom!

Špiro Lagator - Ivan Milutinović - Milutin Preduzeće za vodne puteve `Ivan Milutinović`, Beograd, 1969 317 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro Ilustrovano KAZIVANJA NJEGOVIH SABORACA,IZ BROJNIH ZATVORA,I NOB-a,OD POCETAKA PA DO TRAGICNE SMRTI U VODAMA DUNAVA 1944g Ivan Milutinović Milutin (Stijena Piperska, kod Podgorice, 27. septembar 1901 — Višnjica, kod Beograda, 23. oktobar 1944) bio je jugoslovenski komunistički revolucionar, član rukovodstva Komunističke partije Jugoslavije, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije. Godine 1923. je postao član tada ilegalne Komunističke partije. Za vreme studija prava u Beogradu, aktivno je učestvovao u revolucionarnom studentskom pokretu i bio jedan od njegovih rukovodilaca. Kasnije je rukovodio sindikalnom organizacijom i organizacijom Crvene pomoći, a politički je radio i u rodnom kraju. Zbog revolucionarnog rada je bio hapšen i osuđivan, a avgusta 1928. je bio uhapšen i februara naredne godine osuđen na šest godina zatvora. Za vreme izdržavanja zatvorske kazne u Sremskoj Mitrovici i Lepoglavi, aktivno je učestvovao u borbi političkih zatvorenika za bolje uslove boravka u zatvoru, zbog čega je 1934. godine bio osuđen na još dve godine zatvora. Nakon izlaska na slobodu, ponovo se posvetio partijskom radu i delujući u Beogradu i Crnoj Gori. Godine 1939. je bio izabran za člana Centralnog komiteta KPJ. Od januara do maja 1940. godine je bio zatvoren u logoru u Bileći. Oktobra 1940. na Petoj konferenciji KPJ je bio izabran za Politbiroa CK KPJ. Nakon okupacije Jugoslavije 1941. godine, kao član rukovodstva KPJ, učestvovao je u organizovanju Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP). Kao član Vrhovnog štaba delovao je najpre u zapadnoj Srbiji, a potom je od novembra 1941. boravio u Crnoj Gori, gde je bio komandant Glavnog štaba NOP odreda Crne Gore. Zajedno sa Vrhovnim štabom i proleterskim brigadama je juna 1942. napustio Crnu Goru i otišao u Bosansku krajinu, gde je novembra iste godine na Prvom zasedanju AVNOJ-a postao član njegovog Izvršnog odbora. Sa glavninom partizanskih snaga, prošao je kroz borbe u Četvrtoj i Petoj neprijateljskoj ofanzivi, na Neretvi i Sutjesci, a novembra 1943. na Drugom zasedanju AVNOJ-a je postao član njegovog Predsedništva i poverenik za narodnu privredu u Nacionalnom komitetu oslobođenja Jugoslavije. U leto 1944. je boravio na oslobođenoj teritoriji Crne Gore, a u septembru je zajedno sa maršalom Titom otputovao u Sovjetski Savez, gde je odlikovan Ordenom Kutuzova. Po povratku u Jugoslaviju, oktobra 1944. je boravio je oslobođenom Banatu. Nakon oslobođenja Beograda, 23. oktobra je iz Petrovgrada otišao u Pančevo, gde se ukrcao na jedan šlep i krenuo ka Beogradu. Na Dunavu, u blizini Višnjice, šlep je naišao na zaostalu nemačku minu, nakon čega je potonuo. Tom prilikom, od eksplozije i utapanja stradalo je ukupno sedmoro lica, među kojima i Ivan Milutinović. Prvobitno je bio sahranjen u Aleji narodnih heroja na Novom groblju, a 1948. godine je prenet i sahranjen u Grobnicu narodnih heroja na Kalemegdanu. Za narodnog heroja je proglašen 6. jula 1945. godine. Od 1949. do 1992. grad Berane u Crnoj Gori nosio je u njegovu čast naziv Ivangrad. izvor:sr.wikipedia

Poveta na predlistu (v. sliku), inače dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja. Autor - osoba Gončarov, Ivan Aleksandrovič, 1812-1891 = Gončarov, Ivan Aleksandrovič, 1812-1891 Naslov Oblomov / Ivan Gončarov ; [preveo s ruskog Milovan Đ. Glišić] Vrsta građe roman ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1967 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1967 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 464 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Glišić, Milovan, 1847-1908 = Glišić, Milovan, 1847-1908 Nedeljković, Dragan, 1925-2015 = Nedeljković, Dragan, 1925-2015 Zbirka Popularna knjiga (Karton) Napomene Prevod dela: Oblomov / I. A. Gončarov Predgovor / Dragan Nedeljković: str. 5-13 Rečnik manje poznatih reči i izraza: str. 463-[465]. Roman je dobio ime po glavnom junaku Ilji Iljiču Oblomovu koji je talentovan, mlad čovek, pun neiskorišćene energije i potencijala. Međutim, on je zakočen nerealnim strahovima od života i postaje simbol mlađih generacija koje ne znaju šta žele od života, koji depresiju ubrajaju u karakterne osobine. Radnja romana odvija se u Rusiji između 1819. i 1856. godine u Sankt Peterburgu. Veći deo radnje odvija se u neurednom krevetu mladog Oblomova, iz kog nikako ne može da ustane. Nekoliko puta pokušava da obuje papuče ali bezvoljni pokušaji ga uvek vraćaju nazad u krevet. Ovaj prizor sa papučama simbolično govori o apsurdnosti jednog postojanja. Oblomov shvata da odustajanje traži najmanje zalaganja i energije pa je njegovo čitavo funkcionisanje bazirano na odustajanju. On odustaje od preseljena, ljubavi, obrazovanja i na kraju i od samog života. Roman Oblomov je socijalno-psihološki roman u 4 dela koji kroz sudbinu glavnog junaka Ilje Iljiča tretira fenomen „suvišnog čoveka“, ali i daje oštru kritiku ruskog društva prve polovine XIX veka. Oblomov je talentovan, mlad čovek, pun neiskorišćenih potencijala, koji zbog slabe volje, zastarelog vaspitanja i nerealnih strahova od života ne uspeva da se ostvari ni na poslovnom, ni na društvenom, ni na ličnom planu. Lik Oblomova postao je veoma brzo tipski lik svetske književnosti, sinonim za bezvoljnost i pasivnost društveno nekorisnog pojedinca, dok je pojam „oblomovština“ postao simbol inertnosti i apatije onog dela ruskog plemstva koje i pored sveg obrazovanja i plemenitosti nema u svojim redovima aktivne i za život sposobne ljude koji bi Rusiju mogli povesti putem napretka. MG8 (N)

CREATE YOURSELF Ivan Rados Str 212 Povez mek Stanej knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Originalni duhovni vodič za samo-otkrivanje sopstvenog jedinstva sa univerzumom, kroz seriju vežbi vizuelizacije, holografske realnosti i viših dimenzija, relaksaciju i disanje, auru, čakre, snove, menjanje DNA imprinta, jantre – jedinstvena kreativna sinteza istoka i zapada kroz prizmu ličnog duhovnog i kreativnog iskustva. Bogato ilustrovano crno-belim i slikama u boji.

Pripovest o nerazumu, milosrđu i posledicama. Pogledajte ljude koji su se otarasili straha od smrti. To su ljudi koji su prestali da se plaše Boga, a ne Mene. Da li je odricanje od Boga i okretanje Đavolu najdublji stepen čovekovog očaja ili najviša tačka njegove snage? U romanu Bezverje prikazana je demonska sila koja zaposeda ljude i navodi ih da u zločinu, a ne u dobrim delima, vide put ka sreći i slobodi. Puna filozofskih ideja, ironije i duhovnih dvoboja, bogata u mislima i slojevita u značenjima, knjiga se završava bravurom u kojoj junaci prvi put bivaju imenovani, a događaji dobijaju precizne geografske i vremenske koordinate. Ovaj neobičan roman mali je omaž Bulgakovu, Dostojevskom, Miltonu, Konradu, Ničeu i, na posebno interesantan način, Geteu, a vrvi i od posveta drugim autorima. Bezverje je zgusnuta proza u kojoj se prepliću fikcija i stvarnost, pripovest koja podstiče na razmišljanje i mami na mnoga čitanja i neprestana otkrivanja brojnih, na prvi pogled skrivenih niti.

Pripovest o nerazumu, milosrđu i posledicama. Pogledajte ljude koji su se otarasili straha od smrti. To su ljudi koji su prestali da se plaše Boga, a ne Mene. Da li je odricanje od Boga i okretanje Đavolu najdublji stepen čovekovog očaja ili najviša tačka njegove snage? U romanu Bezverje prikazana je demonska sila koja zaposeda ljude i navodi ih da u zločinu, a ne u dobrim delima, vide put ka sreći i slobodi. Puna filozofskih ideja, ironije i duhovnih dvoboja, bogata u mislima i slojevita u značenjima, knjiga se završava bravurom u kojoj junaci prvi put bivaju imenovani, a događaji dobijaju precizne geografske i vremenske koordinate. Ovaj neobičan roman mali je omaž Bulgakovu, Dostojevskom, Miltonu, Konradu, Ničeu i, na posebno interesantan način, Geteu, a vrvi i od posveta drugim autorima. Bezverje je zgusnuta proza u kojoj se prepliću fikcija i stvarnost, pripovest koja podstiče na razmišljanje i mami na mnoga čitanja i neprestana otkrivanja brojnih, na prvi pogled skrivenih niti.

Autor: Ivan Krivec Povez: broširan Br. strana: 183 Format: 13,5 x 22 Kolor fotpgrafije, štampano na kunstdruku! NAPOMENA: Poslednjih 10-ak strana je talasasto, drugih oštećenja nema! Ko se rešio da upozna Vojvodinu, došao je do prave knjige. Čak i ljudi koji su rođeni u Bačkoj, Banatu ili Sremu, otkriće iz ove knjige Ivana Kriveca mnoge skrivene detalje. Ta je ravnica prekrivena dvorcima, jezerima, močvarima, šumovitim obalama reka, čardama, palatama ukrašenim Žolnai keramikom, crkvama različitih vera, ruševinama templarskih uporišta, vinskim podrumima i najzad tvrđavom, drugom po veličini u Evropi. Bićemo u dodiru sa istorijom Vojvodine, burnom i prevrtljivom. Krivec je pisac istančanog čula za tragove istorijskih procesa na ljudima i gradovima.Ovo je putovođa za turiste i udžbenik civilizacije na ovim našim prostorima

Fix

Ivan Goran Kovačić PesmeTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruИван Горан Ковачић (Луковдол, 21. март 1913 — Врбница, ?13. јул 1943) био је хрватски и југословенски песник, приповедач, есејиста, критичар, партизан и учесник Народноослободилачке борбе.[1][2]БиографијаРођен је 21. марта 1913. године у Луковдолу, селу у Горском котару, од оца Хрвата, Ивана и мајке Јеврејке, Руже (девојачко Клајн).[3] Осим Ивана Горана, имали су још четворо деце — Отона (1903—1981), Розику (1911—1918), Звонка (1916—1958) и Розику (1920—1921).Основну школу је завршио у родном месту, 1923. године, а касније се школовао у Карловцу и Загребу. У Карловцу је завршио три разреда ниже гимназије, а 1926. се преселио у Загреб и завршио гимназију, матуриравши 1932. године. Још као гимназијалац, И. Г. Ковачић је почео да објављује књижевне радове у часописима и листовима. Са двојицом својих пријатеља објављује прву збирку песама под насловом Лирика 1932. У то време, И. Г. Ковачић је већ био студент Филозофског факултета у Загребу[2], али је касније студије напустио и запослио се као коректор у Хрватском дневнику, загребачком дневном листу и гласилу Хрватске сељачке странке (ХСС), у којем је радио од 1936. до 1940. године.[4] Осим у Хрватском дневнику, радио је и у загребачким Новостима, до 1941. године.[1] Од 1938. године се лечио од плућних болести и често боравио у плућним санаторијумима.[4][5]Као студент славистике на Загребачком универзитету, Горан је сарађивао у часописима са јасном левичарском оријентацијом.Своје обимно, а ипак недовршено књижевно дело, Иван Горан Ковачић је, као свој млади живот, нераскидиво везао за југословенску народну револуцију. Он је од оних млађих песника који су у свему сјединили свој песнички и револуционарни пут. У најсудбоноснијим тренуцима југословенске историје, Горан је ту доследност потврдио сопственом крвљу.Поред поезије, И. Г. Ковачић се бавио и прозом, есејистиком и критиком. Године 1936. штампао је књигу новела Дани гњева. И. Г. Ковачић је живео у врло тешким материјалним приликама, па је због тога морао да ради у редакцији једног загребачког листа (Хрватски дневник). Иначе је преводио са неколико језика и имао је завидну књижевну и језичку културу.[4]Прогресивно опредељен, Горан је већ 1942. заједно са познатим хрватским песником Владимиром Назором, ступио у редове партизана.[2] Познату поему Јама написао је у партизанима.[2] инспирисан усташким злочинима у околини Ливна, када је бачен велики број Срба у крашке јаме око Ливањског поља.[1] Њу је први пут читао рањеницима Прве пролетерске дивизије глумац Вјекослав Афрић. Већ средином јула 1943. године, И. Г. Ковачића су у селу Врбница, близу Фоче, убили четници. У тренутку смрти је имао 30 година. Непојмљиво трагично су се обистиниле његове речи из песме Мој гроб:У планини мркој нек ми буде хум,Над њим урлик вука, црних грана шум.Љети вјечни вихор, зими висок снијег,Муку моје раке недоступни бријег.9/8

Ivan Goran Kovačić PesmeTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruИван Горан Ковачић (Луковдол, 21. март 1913 — Врбница, ?13. јул 1943) био је хрватски и југословенски песник, приповедач, есејиста, критичар, партизан и учесник Народноослободилачке борбе.[1][2]БиографијаРођен је 21. марта 1913. године у Луковдолу, селу у Горском котару, од оца Хрвата, Ивана и мајке Јеврејке, Руже (девојачко Клајн).[3] Осим Ивана Горана, имали су још четворо деце — Отона (1903—1981), Розику (1911—1918), Звонка (1916—1958) и Розику (1920—1921).Основну школу је завршио у родном месту, 1923. године, а касније се школовао у Карловцу и Загребу. У Карловцу је завршио три разреда ниже гимназије, а 1926. се преселио у Загреб и завршио гимназију, матуриравши 1932. године. Још као гимназијалац, И. Г. Ковачић је почео да објављује књижевне радове у часописима и листовима. Са двојицом својих пријатеља објављује прву збирку песама под насловом Лирика 1932. У то време, И. Г. Ковачић је већ био студент Филозофског факултета у Загребу[2], али је касније студије напустио и запослио се као коректор у Хрватском дневнику, загребачком дневном листу и гласилу Хрватске сељачке странке (ХСС), у којем је радио од 1936. до 1940. године.[4] Осим у Хрватском дневнику, радио је и у загребачким Новостима, до 1941. године.[1] Од 1938. године се лечио од плућних болести и често боравио у плућним санаторијумима.[4][5]Као студент славистике на Загребачком универзитету, Горан је сарађивао у часописима са јасном левичарском оријентацијом.Своје обимно, а ипак недовршено књижевно дело, Иван Горан Ковачић је, као свој млади живот, нераскидиво везао за југословенску народну револуцију. Он је од оних млађих песника који су у свему сјединили свој песнички и револуционарни пут. У најсудбоноснијим тренуцима југословенске историје, Горан је ту доследност потврдио сопственом крвљу.Поред поезије, И. Г. Ковачић се бавио и прозом, есејистиком и критиком. Године 1936. штампао је књигу новела Дани гњева. И. Г. Ковачић је живео у врло тешким материјалним приликама, па је због тога морао да ради у редакцији једног загребачког листа (Хрватски дневник). Иначе је преводио са неколико језика и имао је завидну књижевну и језичку културу.[4]Прогресивно опредељен, Горан је већ 1942. заједно са познатим хрватским песником Владимиром Назором, ступио у редове партизана.[2] Познату поему Јама написао је у партизанима.[2] инспирисан усташким злочинима у околини Ливна, када је бачен велики број Срба у крашке јаме око Ливањског поља.[1] Њу је први пут читао рањеницима Прве пролетерске дивизије глумац Вјекослав Афрић. Већ средином јула 1943. године, И. Г. Ковачића су у селу Врбница, близу Фоче, убили четници. У тренутку смрти је имао 30 година. Непојмљиво трагично су се обистиниле његове речи из песме Мој гроб:У планини мркој нек ми буде хум,Над њим урлик вука, црних грана шум.Љети вјечни вихор, зими висок снијег,Муку моје раке недоступни бријег.9/5

Poslednji potez - Ivan Ivanji Veoma lepo očuvana Napeta porodična saga o dostojanstvu, ljubavi i hrabrosti. U protivrečnosti sa željom da stanovništvo ostane mirno i bude spokojno bilo je samo to što su na Terazijama u samom centru sa stubova uzdignutih za električne vodove tramvaja visila tela petorice obešenih muškaraca. „Poslednji potez, kapitalno delo vrhunskog pripovedača Ivana Ivanjija, nudi originalan i svež pogled na prelomne događaje oko Drugog svetskog rata na primeru jedne sasvim neobične jevrejske porodice. Savremenik i učesnik događaja koje opisuje u Poslednjem potezu, Ivanji na maestralan način stvara značajan roman srpske književnosti. On to čini lomeći sudbinske istorijske poteze preko leđa muškaraca i žena iz jevrejske porodice Rotbart, odnosno Radvanji, odnosno Radvan. Ti ljudi su menjali prezimena i imena kako su ih političke i ratne okolnosti nagonile, rizikujući sve da bi ostali dosledni svojim idealima. Zagrebavši u prošlost ove familije i ovog prostora, Ivanji daje lični pečat vremenima u kojima je i sam bio značajan akter, kreirajući fikciju koja pleni istinitošću i doživljajem proživljenog. Pokazujući redak osećaj za detalj i nenametljive istorijske lekcije, autor nas vodi, u epopeji dužoj od veka, kroz prošlost koju tek treba u potpunosti da razumemo i prihvatimo.“ Pavle Zelić, pisac i scenarista

dd Autor: Ivan Ivanji Žanrovi: Istorijski romani, Drama Pismo: Latinica Broj strana: 384 Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 1. februar 2018. Napeta porodična saga o dostojanstvu, ljubavi i hrabrosti. U protivrečnosti sa željom da stanovništvo ostane mirno i bude spokojno bilo je samo to što su na Terazijama u samom centru sa stubova uzdignutih za električne vodove tramvaja visila tela petorice obešenih muškaraca. „Poslednji potez, kapitalno delo vrhunskog pripovedača Ivana Ivanjija, nudi originalan i svež pogled na prelomne događaje oko Drugoig svetskog ratza na primeru jedne sasvim neobične jevrejske porodice. Savremenik i učesnik događaja koje opisuje u Poslednjem potezu, Ivanji na maestralan način stvara značajan roman srpske književnosti. On to čini lomeći sudbinske istorijske poteze preko leđa muškaraca i žena iz jevrejske porodice Rotbart, odnosno Radvanji, odnosno Radvan. Ti ljudi su menjali prezimena i imena kako su ih političke i ratne okolnosti nagonile, rizikujući sve da bi ostali dosledni svojim idealima. Zagrebavši u prošlost ove familije i ovog prostora, Ivanji daje lični pečat vremenima u kojima je i sam bio značajan akter, kreirajući fikciju koja pleni istinitošću i doživljajem proživljenog. Pokazujući redak osećaj za detalj i nenametljive istorijske lekcije, autor nas vodi, u epopeji dužoj od veka, kroz prošlost koju tek treba u potpunosti da razumemo i prihvatimo.“ Pavle Zelić, pisac i scenarista

STRANPUTICE SMISLA - Ivan Klajn Izdavac: Edicija NIN Mek povez 167 str. Manji tragovi uprljanosti. `Ako izražavanje nije pravilno`, napisao je Konfučije, ili Kung Fuce kako bi rekli stručnjaci, `onda se govori ono što se ne misli, ako se govori ono što se ne misli, onda se ne radi ono što bi trebalo uraditi; ako se ne radi ono što bi trebalo uraditi, onda moral i znanje opadaju; ako moral i znanje opadaju, pravda će omanuti; ako pravda omane, ljudi će biti zbunjeni i bespomoćni. Stoga ne sme biti proizvoljnosti u onome što se kaže.` Pametan je taj Kinez. Pre dve i po hiljade godina, tačno je predvideo šta će s nama biti danas. Zbunjeni smo, bespomoćni, od pravde ni traga, moral na nuli, pa sad bio uzrok ili posledica -- činjenica je da `govorimo ono što ne mislimo`. Naši mediji nikada se nisu odlikovali kristalnom jasnoćom izražavanja, ali u poslednje vreme loših primera je sve više.

`Ako izražavanje nije pravilno`, napisao je Konfučije, ili Kung Fuce kako bi rekli stručnjaci, `onda se govori ono što se ne misli, ako se govori ono što se ne misli, onda se ne radi ono što bi trebalo uraditi; ako se ne radi ono što bi trebalo uraditi, onda moral i znanje opadaju; ako moral i znanje opadaju, pravda će omanuti; ako pravda omane, ljudi će biti zbunjeni i bespomoćni. Stoga ne sme biti proizvoljnosti u onome što se kaže.` Pametan je taj Kinez. Pre dve i po hiljade godina, tačno je predvideo šta će s nama biti danas. Zbunjeni smo, bespomoćni, od pravde ni traga, moral na nuli, pa sad bio uzrok ili posledica -- činjenica je da `govorimo ono što ne mislimo`. Naši mediji nikada se nisu odlikovali kristalnom jasnoćom izražavanja, ali u poslednje vreme loših primera je sve više. STRANPUTICE SMISLA - Ivan Klajn Izdavač: Edicija NIN Mek povez, 167 str. Godina izdanja: 2000.

Ivan Cankar Odabrana delaTvrdi povezO autoruЗавршио је реалку у Љубљани (1888-1889) као осредњи ђак.[3] Студирао је у Бечу технику, али је није завршио и потпуно се посветио књижевности. У словеначкој књижевности јавио се песмама и збирком "Еротика" (1899)[3], која је озлоједила конзервативне кругове те је љубљански бискуп Јеглич откупио целу збирку и запалио је. Један је од твораца словеначке модерне књижевности, у савременом политичком животу био је ангажован као социјалдемократа, а његове политичке идеје нашле су одраза у свим његовим делима.[4] Тематски је обухватио све слојеве словеначког друштва: од сељака до интелигенције, а стилом варира од неоромантичког до натуралистичког. Главне су карактеристике његових проза и драма оштра психолошка и социолошка анализа. Његова дела су делимично преведена на многе језике, чак и на кинески и индијски.Цанкар се 1913. у предавању Словенци и Југословени недвосмислено опредељује за југословенско заједништво.[5]Цанкар бива осуђен на седам дана затвора који је одслужио од 12. до 19. септембра 1913. године.[5] Због тога је и у јесен 1914. био неколико недеља затворен у љубљанском Граду.Умро је 11. децембра 1918. године услед компликација приликом упале плућа и сахрањен на гробљу Жале у Љубљани.3/19

38278) DIOKLECIJAN , Ivan Ivanji , Prosveta Beograd 1973 , Istorijski roman Dioklecijan, pored romana Konstantin i Julijan, spada u opus magnum Ivana Ivanjija jer verodostojno i uverljivo oživljava vreme i okolnosti u kojima se u Rimskom carstvu širila i ustoličila nova religija Hristovih sledbenika. Ivanji prati Dioklecijana od dečačkih dana, kada je kao sin skromnog provincijskog pisara počeo da se uzdiže na lestvici rimskog visokog društva i postao jedan od najmoćnijih i najznačajnijih careva u istoriji Rima. Ovaj znameniti i mudri imperator, rodom sa naših prostora, prvi je uveo tetrarhiju – vladavinu četiri cara – i posle čestih, krvavih smena na rimskom prestolu obezbedio stabilnu vlast u Carstvu. Dioklecijan je okrutnost svojih prethodnika zamenio diplomatskim umećem i obezbedio ravnopravnost svih delova velike imperije, ali je nezasluženo zapamćen kao veliki progonitelj hrišćana, mada su oni do poslednje godine njegove duge vladavine bili među njegovim najpoverljivijim ljudima! Roman na uzbudljiv način rasvetljava mnoge malo poznate pojedinosti – kako je postao prvi rimski car koji se dobrovoljno povukao s vlasti i potom odbio da se vrati na presto, kako se posvetio gajenju povrća kraj svoje veličanstvene palate na Jadranu, kakva je bila njegova uloga u vaspitavanju budućeg cara Konstantina Velikog, koje su okolnosti dovele do njegove i danas nerazjašnjene smrti... Splet pouzdanih istorijskih izvora, predanja i piščeve mašte i književnog umeća pružaju čitaocu retko uspeo istorijski roman u novijoj srpskoj književnosti. tvrd povez , format 15 x 23 cm , ćirilica, 274 strane