PLAVA PTICA KOMPLET 102 KNJIGE RETKO Komplet PLAVA PTICA, 102 knjige, tvrd povez, zaštitni omot, prošiveno, izdanja iz osamdesetih godina, ODLIČNO OČUVANO imajući u vidu godinu izdanja - što je skoro pola veka!!! MOŽE KUPOVINA NA RATE! Štampa vrhunska, odličan papir, sve je ćirilica. Retko ko se odlučuje da proda ovako dobro očuvan komplet, to se jednom kupuje i čuva za svoje potomstvo i sebe. Eminentni pisci, prevođeni na sve značajne svetske jezike, knjige prilagođene i starijoj deci i odraslima, teme zanimljive, svaka poučna na svoj način, sa porukama koje se nikada ne zaboravljaju! BIBLIOTEKA PLAVA PTICA KOMPLET 001 - Rat svetova (Herbert Dzordz Vels) 002 - Blago u Srebrnom jezeru I (Karl Maj) 003 - Blago u Srebrnom jezeru II (Karl Maj) 004 - Breg svetlosti (Emilio Salgari) 005 - Vatra (Roni Stariji) 006 - Lovci vukova (Dzejms Kervud) 007 - Baskervilski pas (Artur Konan Dojl) 008 - Knjiga o dzungli I (Radjard Kipling) 009 - Knjiga o dzungli II (Radjard Kipling) 010 - Dzeri ostrvljanin (Dzek London) 011 - Kroz pustinju i prasumu 1 (Henrik Sjenkevic) 012 - Kroz pustinju i prasumu 2 (Henrik Sjenkevic) 013 - Lovci zlata (Dzejms Oliver Kervud) 014 - Veliki Van (Nikolaj Bojkov) 015 - Osvetnik prasume (Zeji Grej) 016 - Kralj duhova (Nikolaj Gogolj) 017 - Iscezli svet (Artur Konan Dojl) 018 - Majkl, brat Dzerijev (Dzek London) 019 - Ivan Grozni 1 (Aleksej Tolstoj) 020 - Ivan Grozni 2 (Aleksej Tolstoj) 021 - Sin lovca na medvede (Karl Maj) 022 - Duh Ljana Estakada (Karl Maj) 023 - Karik i Valja (Jan Lari) 024 - Dzinovski lav (Zozef-Anri Roni Stariji) 025 - Robin Hud 1 (Henri Gilbert) 026 - Robin Hud 2 (Henri Gilbert) 027 - Pcelica Maja (Valdemar Bonzels) 028 - Rolf i Kvonab (Ernest Tompson-Siton) 029 - Amfibija (Aleksandar Beljajev) 030 - Karkadzu (Roderford Montgomeri) 031 - Crni gusar (Emilio Salgari) 032 - Rudnici cara Solomona (Radjer Hagard) 033 - Beli ocnjak (Dzek London) 034 - Gaucov sin (Franc Treler) 035 - Crna strela (Robert Luis Stivenson) 036 - Tamo daleko, preko reke (Jurij Korinjec) 037 - Elrik od Melnibonea (Majkl Murkok) 038 - Faraon 1 (Boleslav Prus) 039 - Faraon 2 (Boleslav Prus) 040 - Faraon 3 (Boleslav Prus) 041 - Zvezdani ratovi (Dzordz Lukas) 042 - Zbogom, mojih petnaest godina (Klod Kampanj) 043 - Frankenstajn (Meri Seli) 044 - Kralj Artur 1 (Dzon Stajnbek) 045 - Kralj Artur 2 (Dzon Stajnbek) 046 - Ridji lisac (Carls Roberts) 047 - Mac od Sanare 1 (Teri Bruks) 048 - Mac od Sanare 2 (Teri Bruks) 049 - Mac od Sanare 3 (Teri Bruks) 050 - Tata dugonja (Dzin Vebster) 051 - Kapije vremena (Madlen Langl) 052 - Hadzi Murat (Lav Tolstoj) 053 - Prva ljubav (Beverli Kliri) 054 - Mornar na moru sudbine (Majkl Murkok) 055 - Karavan za Oregon (An Ruthers van der Luf) 056 - Ajvanho 1 (Volter Skot) 057 - Ajvanho 2 (Volter Skot) 058 - Kraljica Kariba (Emilio Salgari) 059 - Uhoda (Dzejms Fenimor Kuper) 060 - Ostrvo plavih delfina (Skot o`Del) 061 - Svemirski brod Galaktika (Glen Larson i Robert Terston) 062 - Marijana moje mladosti (Peter de Mendelson) 063 - Rob Huna (Geza Gardonji) 064 - Vihor pred vratima (Madlen Langl) 065 - Senka sumnje (Vadim Frolov) 066 - U davno doba (Volter Vandzerini) 067 - Tajna napustenog vrta (Frensis Hodzson Bernet) 068 - Crvenko (Dzim Kjelgard) 069 - Zla kob belog vuka (Majkl Murkok) 070 - Deda, volim te (Norma Foks) 071 - Novi dozivljaji Toma Sojera (Mark Tven) 072 - Leon i Leonina 1 (F. A. Suli) 073 - Leon i Leonina 2 (F. A. Suli) 074 - Juzna zvezda (Zil Vern) 075 - Drakula 1 (Brem Stoker) 076 - Drakula 2 (Brem Stoker) 077 - U dolini smrti (Karl Maj) 078 - Dva kapetana 1 (Veniamin Kaverin) 079 - Dva kapetana 2 (Veniamin Kaverin) 080 - Tihana iz Erga (Predrag Urosevic) 081 - Srce (Edmondo de Amicis) 082 - Sibirski lovac (Karl Maj) 083 - Morski djavo (Veniamin Vahman) 084 - Mala Vju (Anri Troaja) 085 - Bez porodice 1 (Hektor Malo) 086 - Bez porodice 2 (Hektor Malo) 087 - Kula koja iscezava (Majkl Murkok) 088 - Vidra Tarka (Henri Viliamson) 089 - Brodolom Pacifika 1 (Frederik Merijet) 090 - Brodolom Pacifika 2 (Frederik Merijet) 091 - Poslednji dani Pompeja (Edvard Bulver Liton) 092 - Ulica (Mihail Parhomov) 093 - Mladi Serlok Holms (Alan Arnold) 094 - Dozivljaji Simona Bolivara (Vinisao Romero Martines) 095 - Kao... (Ana Somlo) 096 - Batu-Kan (Vasilij Jan) 097 - Lavaredovih pet marjasa (Pol Divoa) 098 - Djavo u Becu (Doris Orgel) 099 - Svedske sibice (Robert Sabatje) 100 - Bela - Ana i Edvard Sifret 101 - Vitez sudbine 1(Majkl Murkok) 102 - Vitez sudbine 2 (Majkl Murkok)

Majkl Blejk Igra s vukovima Meki povez Prvi put na srpskom jeziku. Roman po kojem je snimljen legendarni film ovenčan sa 7 Oskara. Priča o iskonskoj potrebi za otkrivanjem sopstvenog identiteta. Godina je 1863. Poručnik Sjedinjenih Država Džon Danbar dobio je premeštaj u Fort Sedžvik, najistureniju vojnu postaju na Divljem zapadu. Hiljadama milja istočno njegovi drugovi se žestoko bore sa vojskom Konfederacije, dok njega okružuju beskrajna prerija i plavo nebo. Spram bednog bedema Fort Sedžvika nalaze se Komanči. O njima ne zna ništa. Posmatra ih. Opčinjen je onim što vidi. U samoći, prepušten divljini odlučuje da im se približi. I tako počinje preobražaj iz kojeg će izaći drugi čovek. Čovek zvani Igra s Vukovima. „Otići znači zaštititi pleme. A zaštititi pleme znači stati u odbranu jednog načina života. Igra s Vukovima je omaž onima koji su bili u prvoj liniji te odbrane.“ – Ivana Veselinović, književni prikazi Tri Rajke

Majkl Blejk `Igra sa vukovima` Meki povez. Nova novcata. Bez potpisa i sl. Prvi put na srpskom jeziku. Roman po kojem je snimljen legendarni film ovenčan sa 7 Oskara. Priča o iskonskoj potrebi za otkrivanjem sopstvenog identiteta. Godina je 1863. Poručnik Sjedinjenih Država Džon Danbar dobio je premeštaj u Fort Sedžvik, najistureniju vojnu postaju na Divljem zapadu. Hiljadama milja istočno njegovi drugovi se žestoko bore sa vojskom Konfederacije, dok njega okružuju beskrajna prerija i plavo nebo. Spram bednog bedema Fort Sedžvika nalaze se Komanči. O njima ne zna ništa. Posmatra ih. Opčinjen je onim što vidi. U samoći, prepušten divljini odlučuje da im se približi. I tako počinje preobražaj iz kojeg će izaći drugi čovek. Čovek zvani Igra s Vukovima. „Otići znači zaštititi pleme. A zaštititi pleme znači stati u odbranu jednog načina života. Igra s Vukovima je omaž onima koji su bili u prvoj liniji te odbrane.“ – Ivana Veselinović, književni prikazi Tri Rajke

Valter Skot Ajvanho Meki povez Izdavač Kompanija Novosti Edicija Svetski klasici Sir Walter Scott, proslavljeni pjesnik, još veću slavu stekao je povijesnim romanom “Waverly” iz 1814. Nakon toga nastavlja s pisanjem romana koji se tematski bave povijesnim događajima Škotske. Njegov roman “Ivanhoe” razlikuje se po tome što je radnja smještena u Englesku, pred kraj 12. stoljeća, nakon bitke kod Hastinga, u vrijeme kad Saksoni gube vlast u Engleskoj u korist Normana. Roman prati Saksonskog viteza u službi Normanskog kralja Rikarda I. Lavljeg Srca i njegov povratak iz Trećeg križarskog rata, čiji je cilj bio osloboditi Jeruzalem od muslimanske okupacije. Na povratku iz rata, austrijski vojvoda Leopold zarobio je Rikarda I. te ga pustio kasnije uz veliku otkupninu. Za to vrijeme, prijestolje je preuzeo Rikardov brat Ivan, koji je pokušao učiniti sve u njegovoj moći kako bi Rikard što duže ostao u zarobljeništvu, ali Rikard je po povratku ponovno preuzeo krunu, 1194. godine. Radnja romana započinje nakon Rikardovog povratka u Englesku. Putovao je skrivajući se i pokušavajući pronaći saveznike kako bi vratio prijestolje od brata Ivana, dok su svi vjerovali da je još u zatočeništvu. Naglasak romana je na sukobu između Saksonaca i Normana te na njegovom avanturističkom aspektu. Iako je Ivanhoe glavni junak, po kojem ovaj povijesni roman nosi ime, on ipak nije glavni nositelj radnje. Njegov prvi veći pothvat u romanu je pobjeda na turniru, koji je osvoji pod krinkom Razbaštinjenog viteza, a ne pod svojim pravim imenom. Nakon toga saznajemo da je ranjen i ponovno se pojavljuje tek na kraju bitke, u dvorcu Torquilstonu. Tada se saznaje da je završio u zatočeništvu zajedno sa Saksoncima, Isaacom i Rebeccom koja se cijelo to vrijeme brinula za njega. Dakle, umjesto na glavnog junaka, radnja se fokusira na druge likove podjednako, bilo da su dobri ili loši te na njihove spletke i pothvate. Pravim junakom možemo nazvati kralja Rikarda, zbog njegovih pothvata pod krinkom Crnog viteza. Ipak, Ivanhoe zadržava svoju važnost lika jer stoji kao simbol glavnog sukoba u romanu, između Normana i Saksonaca te činjenice da je kao Saksonac prešao na stranu normanskog kralja Rikarda I. Tim činom izdao je svojeg oca, koji ga liši nasljedstva i odrekne ga se. Roman se prema radnji može podijeliti na tri glavna dijela, a svaki dio ima svoj središnji događaj. Glavni događaj prvog dijela je upravo turnir u kojem sudjeluje Ivanhoe pod lažnim imenom i krinkom. Radnja drugog dijela kulminira bitkom u dvorcu, nakon što su Saksonci, Isaac i Rebecca zarobljeni, a nakon bitke oslobođeni, dok se radnja trećeg dijela fokusira se na činjenicu da je Rebecca oteta i odvedena u sjedište vitezova templara, gdje joj je sprema suđenje. Optužena je da je vještica te da je činima navela templara de Bois-Guilberta da se zaljubi u nju. Kratak sadržaj Radnja započinje predstavljanjem glavnog sukoba u romanu, onog između Normana i Saksonaca. Čak četiri generacije nakon što je Vilim Osvajač pobijedio u bitci kod Hastingsa, među vladajućim Normanima i poraženim Saksonicima i dalje vlada neprijateljstvo. Normani su vladajuće plemstvo, a Saksonci su svedeni na razinu kmetstva. Iako postoji zajednički jezik, obje strane odbijaju koristiti ga, pa Normani koriste Francuski, a Saksonci Staroengleski. Ovo se saznaje iz razgovora dvaju Saksonaca, Gurtha, svinjara i Wambe, dvorske lude koji su u službi Saksonskog lorda Cedrica, čiji je sin otišao u križarski rat na strani kralja Rikarda I. Zbog toga ga je otac lišio nasljedstva. Njihov razgovor prekida zvuk kopita. Približava im se deset jahača koje predvode Brian de Bois-Guilbert, templar i opat Aymer. Oni traže Cedricov dom, ali zbog nadmoćnog stava kojeg su zauzeli i njihovog porijekla, Wumba ih uputi u krivom smjeru. Oni odlaze i putem raspravljaju o Roweni, Cedricovoj štićenici čija je ljepota nadaleko poznata. Na raskrižju susreću hodočasnika, ogrnutog palminim lišćem kao znak da je bio u Svetoj Zemlji. To je zapravo Ivanhoe, koji dobro poznaje taj kraj te ih vodi na Cedricov posjed. Cedric zatomljuje svoju mržnju prema njima i velikodušno im pruža dobrodošlicu, objed i prenoćište. Njegovi stvari osjećaji primjećuju se u načinu razgovora i time što Vilima Osvajača naziva pogrdnim imenom. Objavljuje da će im se obraćati na svojem jeziku, ako im je to po volji. Kad na gozbu pristigne njegova štićenica Rowena, Brian de Bois-Guilbert ne skida pogled s nje. To nije po volji ni njoj ni Cedricu. Gozbu prekida sluga koji najavljuje da je na vratima stranac, a Cedric odgovara da će i njemu pružiti dobrodošlicu. Sluga najavljuje da se stranac predstavio kao Židov, Isaac od Yorka, na nezadovoljstvo prisutnih, zbog stava prema židovima koje ne vole zbog lihvarstva, ali Cedric ga prima u društvo. Za vrijeme objeda raspravlja se o križarskom ratu, a templar Brian izjavljuje da su Saraceni jači od engleske vojske, s čim se ne slaže hodočasnik, On tvrdi da među Englezima ima hrabrih i snažnih ličnosti te nabraja neke od njih. Među njima su i Rikard I. i Ivanhoe. Brian de Bois-Guilbert njegovu izjavu ne shvaća ozbiljno te smatra da Ivanhoa može pobijediti i nenaoružan, na što mu hodočasnik odgovara da ako se Ivanhoe vrati u Englesku imat će priliku to i dokazati. Rowena potvrđuje njegove riječi, zalažući se za vitezovu čast. Rowena poziva hodočasnika u svoje odaje kako bi saznala novosti o Ivanhoeu, na što joj on odgovara da je Ivanhoe vjerojatno na putu za Englesku. Hodočasnik čuje templarove sluge kako razgovaraju o templarovu planu da na putu na turnir u Ashby-de-la-Zouche, na koji ide i Isaac, planiraju pokrasti g i upozorava Isaaca na to. Predlaže mu da pobjegne te iste noći, a on će mu pomoći u tome. Kao zahvalu, Isaac, koji je prepoznao viteza ispod njegove maske hodočasnika, da mu oklop i konja kako bi mogao sudjelovati u turniru. Stanje je u to vrijeme u Engleskoj bilo teško. Rikarda I. zarobio je austrijski vojvoda Leopold, a Rikardov brat preuzeo je prijestolje i činio sve u svojoj moći da se produži Rikardovo zatočeništvo, a ljude u zemlji je tlačio. Došlo je vrijeme turnira. Pojavio se i Isaac s kćeri Rebeccom. Na nezadovoljstvo svih prisutnih, smjestio se među ugledne ljude, smatrajući da se nema čega bojati jer je kralj Ivan posudio znatnu sumu novca od Židova, a Isaac je imao veliki udio u tome. Ali nitko se ne slaže s tim. Cedric, odlučan u namjeri da spriječi Isaaca da sjedi među njih, krene u napad, ali ga Wamba spriječi u tome. Naposljetku, kralj Ivan natjera Isaaca i njegovu kćer da sjednu među obične ljude, uzevši mu zlato koje je imao. Na prvi dan turnira najviše se ističe hodočasnik, koji se bori pod nazivom Razbaštinjeni vitez. On nanosi poraz svim svojim protivnicima, uključujući i Briana de Bois-Guilberta. Za nagradu ima pravo birati Vladaricu ljubavi i ljepote za idući dan turnira. Na iznenađenje svih Romana, on bira Saskinju Rowenu te odbija poziv na proslavu prvog dana turnira kod kralja Ivana. Kralj Ivan pokušava otkriti vitezov pravi identitet, ali bezuspješno jer on odbija kraljevo naređenje da se pokaže svima. Kao pobjednik u pet borbi na turniru, ima pravo na otkupninu u novcu, oklopima i konjima od svih pet gubitnika. On prihvaća otkupninu od četvorice, ali odbija od Briana de Bois-Guilberta, najavljujući mu da s njim još nije gotov. Od te zarade, šalje Gurtha da Isaacu vrati njegov dio za konja i oklop koji mu je dao za turnir. Isaac, kojemu je jedino stalo do novca, izmamljuje veliku svotu od Gurtha, ali kasnije mu Rebecca, bez znanja oca, vraća novac. Dok se vraćao od Isaaca, Gurtha presretne grupa pljačkaša, koji su zapravo dio vesele družine Robina Hooda. Nakon što im ispriča da je bio kod Isaaca kako bi mu vratio novac, koji mu je gospodar Razbaštinjeni vitez poslao za konja i oklop, pljačkaši mu pruže priliku da se bori s jednim od njih i tako osvoji nesmetan put dalje. Gurth se bori s Millerom i pobjeđuje ga te na njegovo iznenađenje, pljačkaši ga puštaju da prođe i ne uzimaju mu novac. Na drugi dan turnira, Razbaštinjeni vitez ima prednost pred drugima zbog svoje pobjede dan prije. Ali, drugi natjecatelji koji su bili protiv njega, uključujući Briana de Bois-Guilberta i Athelstana, napadaju ga svi odjednom. Iako je bio vičan borbi, u pomoć mu je morao priteći Crni vitez, koji je zapravo bio kralj Rikard pod krinkom pa je Razbaštinjeni vitez uspio pobijediti protivnike i osvojiti turnir. Prema običaju, pobjednika će okruniti Vladarica ljubavi i ljepote. Prilikom krunidbe Rowena mu skine masku i svima otkrije da je on vitez Ivanhoe. Cedric, zaprepašten pojavom odbačenog sina, pojuri odvojiti ga od Rowene, ali Ivanhoe padne u nesvijest zbog teške rane koju je zadobio u borbi. Ivan i njegovi sajetnici raspravljaju o Ivanhoeovu povratku i zaključuju kako će mu morati vratiti posjede koje je kralj prepustio Reginaldu Front-de-Boeufu, jednom od svojih saveznika. Osim toga, naredio je da se treba pobrinuti da Ivanhoe ozdravi, bez obzira što mu je neprijatelj i saveznik njegovog brata. Ali Ivanohoe je već bio na brizi svojih prijatelja. Nadalje, Maurice de Bracyja želi oženiti Rowenu kako bi se domogao njezinih posjeda. Nedugo nakon toga, on će izgubiti strpljenje i smisliti plan o otmici Rowene, od čega će ga Waldemar Fitzurse, kraljev savjetnik, pokušati odgovoriti. De Bracy će priznati da nije sam smislio taj plan, nego mu je pomogao de Bois-Guilbert. Njihov razgovor prekida sluga koji donosi poruku da se čuvaju jer se vrag oslobodio iz lanaca. Oni to protumače kao znak da je Rikard slobodan i vraća se u Englesku te da trebaju što prije okupiti saveznike. Među ljudima vlada nemir i strah jer smatraju da će se kralj Rikard vratiti kako bi se osvetio svima koji su ga izdali i stali na stranu njegova brata koji mu je preuzeo prijestolje. Crni vitez, koji je pomogao Ivanhoeu pobijediti turnir i nakon toga nestao, sad se nalazi u šumi. Naišao je na kolibu nekog pustinjaka koji se predstavlja kao redovnik iz Compmanhursta i pita ga za smjer. On mu pruža utočište i oni provedu dan pijući i pjevajući. Cedric sinu ne može oprostiti izdaju, ali ipak se brine jer je ozlijeđen. Pošalje slugu Oswalda da se pobrine za njega, ali on Ivanhoa nigdje ne nađe. Umjesto njega, naiđe na Gurtha, koji je pobjegao iz Cedricove službe i sad potajno služi Ivanhoa te ga i sam traži. Oswald ga odluči odvesti pred Cedrica da se pravda zadovolji. Ali on bježi i poručuje Cedricu da mu više neće služiti. S obzirom da je razbaštinio sina, a u štićeništvu je imao Rowenu i Athelstana, planirao ih je vjenčati. Rowena, koja nikad nije dopuštala da drugi upravljaju njezinim životom, rekla je da bi radije otišla u samostan, nego bila njegova žena jer ga je mrzila. Njezina naklonost pripadala je Ivanhou, što je Cedric pokušao spriječiti i nadao se da će ga zaboraviti u njegovoj odsutnosti. Na povratku iz Ashbyja u kojem se održavao turnir, u šumi sretnu Rebeccu i Isaaca koji su se brinuli za nekog bolesnog čovjeka na nosilima. Molili su Sase da im dopuste da putuju dalje pod njihovom zaštitom jer su čuli da su na putu razbojnici. Athelstane se tome protivio, ali Rowena zamoli Cedrica i on dopusti da im se pridruže. Uskoro ih De Bracy i njegovi ljudi napadnu i zarobe, a Wamba koji je uspio pobjeći sretne Locksleya, pravog razbojnika u tom području. To je zapravo Robin Hood, čija je družina ranije odbila opljačkati Gurtha nakon njegove pobjede u borbi. On odluči pomoći im osloboditi Saksonce od de Bracyja. U tom zadatku im se pridružuju Crni vitez i redovnik kod kojeg je potražio utočište. Za to vrijeme de Bracy odvodi zatočenike u Torquilstone, dvorac Reginalda Front-de-Boeufa. Isaacu prijeti da mu mora isplatiti veliku svotu novca ili će ga podvrgnuti mučenju. Isaac ga moli da dopusti Rebbeci da ode u York po novac, ali on mu odgovara da je Rebbeca sad u vlasništvu templara, Briana de Bois-Guilberta. Pripremaju Isaaca za mučenje. On se dobrovoljno predao jer ako su učinili nešto nažao njegovoj kćeri, on nema za što živjeti niti će im dati novac. Pripreme za mučenje se prekidaju jer se pred dvorcem čuju glasovi koji dozivaju Front-de-Boeufa. Za to vrijeme, Roweni, koja je također u zatočeništvu u dvorcu, prijeti de Bracy. On zahtijeva da se ona uda za njega jer će u suprotnom ubiti i Cedrica i Ivanhoa. To Rowenu nagna na plač jer nije znala da je i Ivanhoe među zarobljenicima u dvorcu. De Bracy osjeća nelagodu zbog njezinih suza i iznenadi je time što je počne tješiti. Njegov čin prekida zvuk roga i glasovi izvan dvorca te on odjuri iz sobe. U drugom dijelu dvorca, u to isto vrijeme, Rebecca je zarobljena sa staricom Ulricom. Templar Brian de Bois-Guilbert obavještava je da je ona sada u njegovom vlasništvu, ali ona mu zaprijeti da će se baciti iz dvorca ako joj se približi. Iznenađen njezinim postupkom, moli je da to ne učini te obećava da joj neće učiniti ništa nažao. Pristaje joj biti prijatelj te odlučuje da ona mora biti njegova, ali samo uz njezin pristanak. Kad se rog oglasi, on ode iz sobe. Zvuk koji je prekinuo razgovore sa zatočenicima, značio je dolazak pisma koje su napisali Locksley i Crni vitez, a potpisali Wamba i Gurth. U njemu objavljuju da su došli osloboditi zatočenike, bilo mirnim putem ili borbom i opsadom. Boeuf im odgovara da ne prihvaća njihove prijetnje te da pošalju svećenika kako bi posljednji put ispovjedio zarobljenike prije njihovog smaknuća. Wamba, obučen u svećenika, potajno uđe u dvorac i zamijeni odjeću sa Cedricom pa njih dvojica zamijene mjesta. Cedric tako sreće Rebeccu i Ulricu. Ulrica mu priča o svojem životu, o tome kako je ostala s Normanima nakon što su oduzeli dvorac Saksoncima. Dok je bila lijepa i mlada svi su se prema njoj lijepo odnosili, a sada je stara i ružna pa su je odbacili. U Cedricu prepozna prijatelja njezinog oca. Cedric se kasnije sastaje s Front-de-Boeufom koji ga šalje da njegovom savezniku Phillipu Malvoisinu prenese poruku te nagradi Cedrica zlatnikom. On to ne prihvaća i odlazi iz dvorca. Nakon što Normani shvate što se dogodilo, pripremaju se za napad. U ovom trenutku radnja se vraća na trenutak u šumi prije napada razbojnika koji su uhvatili Saksonce i Židove u zatočeništvo. Objašnjava se da je osoba na nosilima, koja je putovala s Isaacom i Rebeccom, zapravo Ivanhoe. On im se pridružio nakon što je ranjen na turniru. Rebecca, koja je bila vična iscjeliteljstvu, brinula se za njega pa je tako i on završio u zatočeništvu skupa s njima. Nastavila se brinuti za njega i nakon što su ih zarobili, a u međuvremenu se zaljubila u njega. Kad je pred dvorcem započela bitka, Rebecca je stajala na prozoru i opisivala događaje Ivanhoeu. Njih dvoje suprotnih su mišljenja o viteštvu i bitci. Rebecca taj čin osuđuje, a Ivanhoe brani kao čin moralnosti i časti. U bitci, Front-de-Boeuf zadobiva smrtnu ranu, a Ulrica zapali dvorac. Crni vitez uspješno zarobljuje De Bracyja i spašava Ivanhoea iz dvorca u plamenu, ali templar Brian de Bois-Guilbert otima Rebeccu i bježi s njom. Athelstane ga pokuša spriječiti, ali taj čin plati životom. Dvorac nestaje u plamenu, a skupa s njim i Ulrica i Front de Bouef. U šumi se raspravlja o završenoj bitci te o plijenu koji je uspješno spašen iz dvorca prije nego što je izgorio. Iz zahvalnosti za njegovu pomoć u bitci, Cedric oslobađa Gurtha njegove vlasti. Dijele se bogatstva stečena u bitci pa kad pošteni razbojnici nude Cedricu njegov dio, on odbija jer ne želi bogatstvo koje je nekad pripadalo Normanu koji ga je zarobio. Crni vitez oslobađa De Bracyja, ali ga upozorava da idući put neće biti tako milosrdan. Kad se fratar, prijatelj Crnog viteza koji mu je pružio utočište pojavi s Isaacom, on očajava kad sazna da je njegova kćer Rebecca oteta. Kako bi osigurao svoju slobodu, jedan od templarovih saveznika, Aymer, koji je u zatočeništvu Crnog viteza nakon bitke, pristaje napisati pismo Brianu de Bois-Guilbertu, savjetujući ga da pusti Rebeccu. Družina se rastaje, a Saksonci se vraćaju na Cedricov posjed kako bi tamo vratili Athelstanovo tijelo. De Bracy kojeg je Crni vitez pustio iz zatočeništva, odlazi kralju Ivanu i obavještava ga o svim događajima u dvorcu Torquilstonu. Govori mu da je De-Boeuf mrtav te da je templar oteo Rebeccu. Najvažnija vijest koju mu donosi je da se kralj Rikard vratio u Englesku. Ivana ta vijest jako uznemiri jer on nema namjeru odreći se prijestolja za koje zna da mu ne pripada. Smišlja plan kako će namamiti Rikarda u zatočeništvo. Za to vrijeme, Isaac odlazi u sjedište viteza templara, noseći poruku koju je napisao Aymer u kojoj savjetuje da se Rebecca oslobodi. Starješine reda zbog pisma sumnjaju u De Bois-Guilbertovu čast, ali u isto vrijeme sumnjaju i u Rebeccu. Smatraju da ga je zavela činima kako bi se templar u nju zaljubio. Na kraju zaključuju da je upravo to razlog te da je Rebecca kriva, a ne templari. Za to vrijeme, Rebecca i dalje odbija njegova udvaranja i ne prihvaća njegovu ljubav. Malvoisin, glava reda, upozorava De-Bois-Guilberta da će se taj čin otmice negativno odraziti na njegov položaj u redu templara te da Rebecca mora biti kažnjena zbog svojih čini, što on odbija. Malvoisin ne vjeruje da je Rebecca zaista vještica, ali želi poštedjeti de Bois-Guilberta sramote u redu templara. Kaže mu da nema izbora u tome te da će se Rebecci suditi kao vještici. Nakon toga, traži dokaze prema kojima bi se ta osuda donijela. Kad započne suđenje Rebecci, čita se lista optužbi protiv templara Briana de Bois-Guilberta. One su odmah odbačene jer je zaključeno da je pravi i jedini krivac Rebecca. Tu optužbu podupiru i brojni svjedoci, koje je Malvoisin poslao da svjedoče protiv nje. Oni između ostalog optuže Rebeccu da posjeduje natprirodne moći u liječenju. S obzirom na to da svi dokazi upućuju na to da će biti osuđena i pogubljena, Bois-Guilbert joj predlaže da nađe zastupnika te da se njezin slučaj riješi dvobojem. Ona ga posluša. Izjavi da ne prizna optužbe protiv nje te da je nedužna i zatraži zastupnika. Iako je sam to predložio, templar sumnja da će uspjeti naći zastupnika koji bi se borio za nju. To su vitezi kršćani, a ona je židovka pa joj savjetuje da pobjegne s njim. Malvoisin ga kori zbog toga i upozorava da mora misliti na svoju budućnost u redu templara. Plan koji je kralj Ivan smislio kako bi zarobio kralja Rikarda i ostao na prijestolju pokuša se ostvariti u šumi. Crni vitez i Wamba su putovali kad ih napadnu Ivanovi saveznici, ali u pomoć im dolaze Locksleyjevi razbojnici. Otkriva se da je vođa napada Waldemar Fitzurse, Ivanov glavni savjetnik. On Crnog viteza naziva Rikard i u tom trenutku otkriva se pravi identitet Crnog viteza. On obznanjuje da je zaista kralj Rikard i da se vratio u Englesku. Otjera Fitzursa iz zemlje, ali odluči da njegovog brata ne treba držati odgovornim za taj napad. Njima se u šumi pridružuju Ivanhoe i Gurth. Rikard obaviještava Ivanhoa da je otkrio svoj pravi identitet i da svi prisutni sad znaju tko je on. Ivanhoe ne odobrava kraljeve postupke, povratak u Englesku pod krinkom i izlaganje raznim avanturama dok je stanje u državi teško i dok ga njegov narod treba. Kralj se opravdava da još uvijek nije u mogućnosti otkriti narodu svoj identitet jer treba skupiti snažne saveznike kako bi se suprotstavio bratu Ivanu i vratio prijestolje koje mu pripada. Drugo otkriće u ovom dijelu romana jest i Locksleyevo. Sad poznato da je on Robin Hood u društvu svoje družine. Svi odlaze na objed u njihovo sjedište, a zatim se upute u dvorac na Athelstanovu sahranu. Kad pristignu, šokira ih činjenica da na sahranu dolazi i sam Athelstan. Otkriva da ga Bois-Guilbertov udarac nije zapravo ubio. On savjetuje Cedricu da dopusti ljubav između Rowene i Ivanhoa, govoreći kako je on ne zaslužuje. Ali ubrzo otkriju da su Ivanhoe i Rikard nestali. Ivanhoe se u zadnji čas pojavljuje na Rebeccinom suđenju kako bi preuzeo ulogu njezinog zastupnika u borbi protiv Bois-Guilberta. On se protiv svoje volje bori kao zastupnik templara. Dvoboj počinje i njih dvojica krenu u napad jedan na drugoga, ali Ivanhoe zbog velikog umora padne s konja. Iako je jedva taknuo protivnika i on se sruši na zemlju mrtav. Nije umro zbog nanesene ozljede nego zbog toga što nije mogao podnijeti snagu svojih sukobljenih strasti. Ivanhoe je proglašen pobjednikom, a Rebecca oslobođena optužbi. Radnja se bliži kraju vjenčanjem Ivanhoa i Rowene te Rebeccinim oproštajem kojim najavljuje da s ocem napušta Englesku. Ivanhoe nastavlja svoju službu kralju Rikardu, ali to se prekida kraljevom naglom smrću u bitci kod Limogesa. Vrijeme radnje: kraj 12. stoljeća Mjesto radnje: Engleska Likovi: kralj Rikard I. Lavljeg Srca, Ivanhoe, Cedric, Rowena, Rebecca, Isaac, Ivan, Brian de Bois-Guilbert, Locksley, Maurice de Bracy, Reginald Front-de-Boeuf, Aymer, Wamba, Gurth, Ulrica, Oswald, Athelstan Analiza likova Ivanhoe – glavni junak romana, ali ne toliko zbog svojih pothvata nego zato što stoji kao simbol između dvije protivničke strane u Engleskoj, Saksonaca i Normana. On je Saksonskog porijekla, Cedricov sin i pripadnik plemenite loze, ali ga se otac odriče jer se pridružio normanskom kralju Rikardu I. u križarskom ratu. Na početku romana ga prvo susrećemo pod krinkom hodočasnika, a zatim na turniru koji pobjeđuje pod krinkom Razbaštinjenog viteza. Njegova pobjeda na turniru jedna je od prekretnica u romanu jer se tad otkriva njegov pravi identitet, ali je ozlijeđen te ga ne susrećemo više u velikom dijelu romana. Ponovno se spominje tek kao jedan od zatočenika u dvorcu Torquilstoneu, kad postaje jasno da se u međuvremenu za njega brinula Rebecca. Na kraju romana spašava Rebeccu od lažnih optužbi i sigurne smrti tako što se pristaje braniti u dvoboju kao njezin zastupnik. Na kraju se vjenča s Rowenom, u koju je bio zaljubljen. Rikard I. – zakoniti vladar Engleske koji je nakon povratka iz križarskog rata zarobljen te je njegov brat Ivan učinio sve u njegovoj moći kako bi se njegovo zatočeništvo produžilo, a on mogao ostati na mjestu vladara. Vraća se u Englesku bez ičijeg znanja. Zbog ljubavi prema avanturi pojavljuje se pod krinkom Crnog viteza, koji pomaže Ivanhoeu pobijediti u turniru te oslobađa zatočenike iz dvorca u Torquilstoneu. Razlog skrivanja opravdava činjenicom da je čekao kako bi skupio dovoljno jakih saveznika kako bi se mogao suprotstaviti bratu i ponovno preuzeti prijestolje. Ivanhoe ga zbog toga kritizira, a preko njega to čini i sam autor. Brian de Bois-Guilbert – jedini je lik koji prolazi pravu karakternu promjenu u romanu. Na početku je predstavljen kao negativac iz redova templara i glavni protivnik Ivanhoeu. Spreman je učiniti sve kako bi imao Rebeccu za sebe, ali kad mu se ona suprotstavi i zaprijeti da će se ubiti ako joj učini nešto nažao, on se mijenja i zaista zaljubi u nju, iako ona odbija njegova udvaranja. Kad je Rebecca optužena da ga je zavela činima, predlaže joj da zatraži pravdu dvobojem, u kojem na kraju on sam izgubi život. Bilješka o autoru Walter Scott poznati je škotski pjesnik i romanopisac. Zbog svog značajnog književnog djelovanja i širokog opusa unutar žanra povijesnog romana, prozvan je ocem povijesnog romana. Rođen je 1771. godine u Edinburgu i to na Edinburškom sveučilištu. Kao dijete prebolio je dječju paralizu zbog čega je ostao šepav, što je mnogo utjecalo na njegov kasniji život i literarni rad. Kako bi što bolje liječio svoje stanje, još kao dijete poslan je u kuću svojih djedova, na Škotsko selo, gdje je započeo svoje obrazovanje. Podučavala ga je njegova teta, koja je u gradivo uključivala mnogo povijesnih priča, legendi, mitova i bajki. Kasnije se školovao privatno, pa je tek srednju školu pohađao na Edinburškoj Kraljevskoj gimnaziji. Kako ni u srednjoj školi, zbog svog stanja, nije mogao sudjelovati u školskim izletima i putovanjima, to je kompenzirao čitanjem putopisa, povijesnih zapisa, pjesama i lokalnih priča. Učio je klasičnu književnost na Edinburškom sveučilištu već s 12 godina, čak nekoliko godina mlađi od ostalih studenata. Kako je odmalena bio fasciniran usmenom književnošću, počeo je prikupljati pjesme i priče iz škotske usmene predaje. Sakupljao je i škotske balade, pa je 1802. godine objavio zbirku “Minstrelsko pjesništvo sa škotske granice”. Upravo je poezijom Walter Scott ušao u književnost. Pisao je pjesme s tematikama iz škotske povijesti i općenito temama srednjeg vijeka. U njima se uvijek zalagao za pobjedu dobra nad zlim, pravde nad nepravdom i velikodušnih junaka nad jasno istaknutim negativcima, sve to deklarirajući se kao moralist. Uskoro je Scott počeo pisati i povijesne romane, karakteristične po svojim romantičarskim obilježjima, poput dramatične radnje, junačkim glavnim likovima, opisima viteštva i moralnosti koju ono predstavlja. Njegov prvi roman bio je “Waverly”, izdan 1814. godine, a najpoznatiji su zasigurno “Rob Roy” iz 1817. godine i “Ivanhoe”, izdan 1820. Napisao je više od 20 romana, među kojima su i “Crni patuljak” i “Srce Midlothiana”. Osim romana, pisao je i drame, a prema Goetheovom zapisu, preveo je “Hasanaginicu” na engleski jezik. Walter Scott umro je 1832. godine.

ALAMUT Autor: Vladimir Bartol Izdavač: Založba Modra ptica, Ljubljana 1938. Tvrd povez, 413 stranica, 20x14cm Tekst na slovenačkom jeziku Vrlo dobro očuvano - Alamut je najpoznatije djelo Vladimira Bartola. Prvo izdanje izašlo je 1938. godine, a bavi se pričom o Hasan ibn as-Sabahu i njegovoj sekti ismailija. U svoje vrijeme knjiga nije bila hvaljena od strane kritičara, no popularnost joj je porasla osamdesetih godina 20. vijeka, te ponovno u početkom 21. vijeka, kada je, nakon što ju je na engleski preveo Michael Biggins, nadahnula autore računalne igre Assassins Creed. Bartol je roman počeo pisati ranih 1930-ih godina u Parizu. Tamo je sreo slovenskog književnog kritičara Josipa Vidmara, koji ga je upoznao s pričom o Hasanu-e Sabahu. Dodatan poticaj za roman bio je atentat na jugoslavenskog kralja Aleksandra I od strane hrvatskih i bugarskih radikalnih nacionalista, kojeg je navodno potakla talijanska fašistička vlada. Kada je prvi put objavljen, roman je bio sarkastično posvećen Benitu Mussoliniju. Glavna poruka romana jest: ništa nije istinito, sve je dopušteno. Roman govori o iranskoj tvrđavi zvanoj Alamut, gdje vođa sekte ismailija, Hasan-e Sabah skuplja vojsku za napad na sunitske Seldžuke koji su zaposjeli Iran. U tvrđavu se, potaknut željama obitelji, zaputi mladi ibn Tahir, koji je kasnije izabran u četu najsposobnijih i najubojitijih vojnika, fedaija. Kroz njihov trening i obrazovanje, naučeni su dati vlastiti život za ispunjenje svojih naredbi. Ukoliko poginu, rečeno im je da odlaze u raj, gdje će uživati u jelu, piću, obilju i ženama. U to svi vjeruju, jer ih Hasan omami hašišem, te ih u nesvijesti premjesti u kraljevske vrtove iza tvrđave, koje je dao urediti prema svojem opisu raja. Fedaiji tako vjeruju da je sam Alah podario moć Hasanu da ih u zaslužen čas pošalje u nebesa. Među njima i djevojkama u vrtu se razviju ljubavne veze, koje Hasan, naravno, iskorištava. Da bi seldžučki vojnici spoznali njegovu moć, naređuje jednom od fedaija da se baci s tornja. Ovaj, vjerujući da će se tako vratiti svojoj dragoj u raju, to učini sa smješkom. Ibn Tahira, najsposobnijeg fedaija, Hasan pošalje ubiti Nizam al-Mulka, sultanovog vezira, koji ga je u prošlosti izdao. Kada ibn Tahir izvrši zapovijed, vezir mu pred smrt otkrije istinu o Hasanovim planovima, na što se ibn Tahir zaputi natrag u Alamut, odlučivši ubiti Hasana. Hasan ga primi i otkrije mu pravi smisao svojeg nauka – ništa nije istinito, sve je dozvoljeno. Potom ga pusti i otpremi ga da putuje po svijetu. Drugi fedai ubije sultana, država se raspadne, te počne rat za prijestolje. Hasan se zatvara u toranj, gdje do smrti radi i zapovijeda ismailijama preko svojih vjernih daija, važnih vjerskih i vojnih časnika. Vladimir Bartol (24. februar 1903 – 12. septembar 1967) je bio slovenački pisac, dramatik i publicista. Najpoznatiji je po svom istorijskom romanu „Alamut“ (1938) koji je prevođen u više jezika i popularan širom sveta. Romanom „Alamut“, dobio je veliku međunarodnu reputaciju i to 70 godina nakon objave, jer Alamut jer dobro opisuje zbivanja i današnje verske konflikte sa islamskim svetom.Biografija Rođen je u selu Sv. Ivan kod Trsta u građanskoj porodici kao treće dete ocu Gregoru (poštaru) i majci Marici (učiteljici). Po roditeljima je imao dobro obrazovanje. Školu je pohađao u Trstu i završio u Ljubljani. Studirao je psihologiju i filozofiju. Nakon diplome 1925. studije nastavlja na Sorboni u Parizu (1926–1927). Vojni rok odslužio je u Petrovaradinu a od 1933. do 1934. boravio je u Beogradu gde je bio urednik. Nakon rata živeo je u Ljubljani i bio član SAZU-a. Naslovi Lopez (1932, drama) Al Araf (1935, kratke novele) Alamut (1938, roman), Tržaške humoreske (1957, kratke novele) Čudež na vasi (1984, roman) Don Lorenzo (1985, novela) Med idilo in grozo (1988, novele) Zakrinkani trubadur (1993, izbor eseja) Mladost pri Svetem Ivanu (2001, autobiografija) g41

Miodrag Bulatovic Gullo Gullo Izdavac: Prosveta, Beograd / Globus, Zagreb Godina izdanja: 1983 Format: 20,5 X 14 cm. Povez: Tvrdi, zastitni omot Pismo: Latinica Broj strana: 356 Миодраг Булатовић (20. фебруар 1930 – 15. март 1991), писац кога су сви звали „Буле“, управо се тријумфално из изгнанства вратио у Београд да прими НИН-ову награду за роман „Људи са четири прста“, коју је заслужио још пре две деценије са својим најбољим романом „Црвени петао лети према небу“. Али, млади писац који је иза себе већ имао, данас култну, збирку приповедака „Ђаволи долазе“, и исто тако прекретничке приче у књизи „Вук и звоно“, никако се својим понашањем и циничним изјавама није уклапао у уштогљено соцреалистичко друштво половином педесетих година прошлог века. И његова литература одударала је од књижевне поетике која је тада била на цени књижевних критичара, који су по мишљење ишли у „Цекај“, како смо у редакцији „Политике“ подсмешљиво називали ту орвеловску установу. Само је неколицина његових пријатеља и критичара, пре свих Зоран Глушчевић, наслутила да се у српској литератури појавио не само нови прозни глас, већ будући литерарни геније, писац мрачних и демонских сила у човеку и у свету, сила које га разарају, али и уздижу у небеске висине, као у „Црвеном петлу…” Тај роман дефинитивно га је устоличио на место које му припада, али није био подобан за НИН-ов жири, јер нигде није било партизана који све побеђују, док су Булатовићеви јунаци били људи са дна, антихероји, изданци „Бедних људи“ Ф. М. Достојевског. А уз све то, млади писац је већ првом збирком најавио да су „ђаволи“ изашли из суднице руског генија, да се не привиђају само Ивану Карамазову испод стола суднице. И сам Булатовић био је нека врста нечастивог, који квари партијску књижевну идилу, због чега га је требало што пре одстранити и из литературе и из социјалистичког „раја“ који се већ привиђао Јосипу Брозу. Соцреалисти су хитро реаговали, оцењујући његове ликове као настране, опаке и опасне по нашу социјалистичку заједницу. Нису могли да схвате и прихвате да један млад писац може својим већ првим делом да разбије скучену идеолошку норму социјалистичког реализма и да се вине до универзалних истина о људској природи. Булатовић је морао да напусти земљу и скраси се једно време у Паризу, а потом су уследили светски успеси, милионски тиражи „Црвеног петла…”, који је убрзо преведен на више од двадесет језика, док је он сањао домовину која га је одбацила. На француском је 1965. објавио роман „Херој на магарцу“, митску епопеју о нашем мегаломану Грубану Малићу, с којим је још више себи затворио врата повратка у земљу, кад је роман две године касније изашао и на српском. Док се главни јунак Грубан Малић дефинитивно устоличио на књижевном престолу, који ће од тада постати поетичка мера српске и југословенске литературе, партијски цензори су у том гротескном лику препознали „највећег сина наших народа и народности“. Врата повратка у земљу сасвим је затворио кад је у једном иностраном листу листу изјавио да је Јосип Броз bien bronzе, што има двосмислено значење: лице опаљено сунцем, али и метално лице властодршца. Та игра прећуткивања трајала је до 1976. године, када је најзад добио НИН-ову награду, пре свега захваљујући политичком јемству проф. Васе Милинчевића. Писац који је у Паризу стигао и до Салвадора Далија, ваљда једини Србин коме је то пошло за руком, али никако и до своје домовине, најзад се на велика врата вратио у Београд. „Љубавна идила“ између писца и државе доживела је врхунац његовим избором 1991. за посланика Социјалистичке партије. Они који нису добро познавали Булета нису могли да објасне тај његов потез. А, заправо, нико се није питао кроз какве је све патње прошао, од тренутка кад је као дете гледао како му италијански фашисти у месту где је рођен убијају оца, после чега је добио епилептични напад, до каснијих година, кад је жудео да се врати у домовину, док га је она стално сумњичила и одбацивала као блудног сина. Прећуткивање великог писца, на неки чудан начин, настављено је и данас. Као да је опет изгнан из литературе којој припада. Баш као кад се 1983. појавио његов роман „Gullo, Gullo“. Критика се и тада подсмешљиво огласила, олако закључујући да Булатовић нема више шта да каже, па зато измишља светске терористе који уништавају свет експлозивним направама, везаним за сопствене полне органе. И пре 11. септембра и јавног деловања Ал Каиде, Булатовић је својом генијалном интуицијом много пре свих светских писаца наслутио страшна времена самоубилачког тероризма, на свој поетички препознатљив начин – гротеском. Српској академији наука и уметности, рецимо, никад није пало на памет да би Булатовић требало да буде њен члан. Где ће осредњи таленти да приме у своје редове светског писца, и још с толиким бројем књига, док они у научне јединице убрајају in memoriam-e својим истомишљеницима?! Можда у томе има неке више, космичке правде. „У бескрајном плавом кругу“ Милоша Црњанског осим њега има места и за Булатовића, и за Момчила Настасијевића, Растка Петровића, Милана Кашанина, Танасија Младеновића… У овом пробраном друштву осведочених бесмртника, чија су имена значајнија од многих живих, самопроглашенх „бесмртника“, Булатовић се сигурно веома добро осећа, шаљући им повремено свој чувени мефистофеловски осмех, којим као да их опомиње да су они, ипак, горе „у бескрајном плавом кругу“, а ови доле у нашој заједничкој каљузи. Има правде. Сва је срећа што још нису успели, мада неки покушавају, да из наше литературе сасвим прогнају оне „ђаволе“ које је писац тако оргијастично, дионизијски распусно и поетички барокно увео у српску и светску прозу.