Vrlo retka geografska karta Like iz 1973.godine koju je izdala Pedagoška akademija u Gospiću, izradili profesori Stipe Josipović, Savo Zastavniković, Branko Božić, Nikola Šavije, Ivan Gradišer, Zdravko Prelčec, i Josip Zoričić. Svi podaci se vide na legendi karte. Karta je bila pocepana uzdužno oko 40cm, ali je vrlo dobro zalepljena, tako da se skoro i ne primećuje, a ima još jedno zalepljeno mesto na ivici od 7-8 cm, i još nekoliko malih zacepljenja margine, ali je opšte stanje vrlo, vrlo dobro, čisto i odlične boje... Dimenzije karte su 105x84cm...savijena u rolnu...

Originalna pozivnica upućena kapetanu Ivanu Pavloviću - Ordonans-oficiru Kralja Aleksandra Obrenovića, od strane Milivoja J. Nikolajevića, maršala Dvora. `Maršal Dvora i Gospođa Nikolajevićka imaju čast pozvati Kapetana Gospodina Ivana S. Pavlovića, Ordonans-oficira N.V. Kralja, na tej u Košutnjaku, 18. maja, u 3½ časa po podne.`

Plakat `Apel srpskom narodu`, stampan na tankom, novinskom papiru. OVO JE ORIGINALNI PLAKAT IZ 1941. GODINE! Dimenzije su 47x31cm. EKSTREMNO RETKO, SUMNJAM DA JE DO DANAS PREZIVELO VISE OD NEKOLIKO PRIMERAKA! Apel srpskom narodu je dokument kojim se osuđuje partizanski ustanak u okupiranoj Srbiji i stanovništvo poziva na borbu protiv komunista i slušanje okupatora. Autor je Velibor Jonić, ministar prosvete u Komesarskoj upravi Milana Aćimovića. Apel je objavljen u listu „Novo vreme“ 13. avgusta 1941. godine. Ideju za pisanje Apela dali su Nemci, i to odmah po izbijanju ustanka, krajem jula 1941. godine. Oni su time želeli da se u javnosti stvori utisak da je srpska inteligencija protiv ustanka. Uprkos pritiscima, mnoge javne ličnosti su odbile da potpišu Apel, a najpoznaiji među njima su Ivo Andrić, Miloš Đurić, Isidora Sekulić, Milivoje Kostić i dr.[1] Ostala je i poznata epizoda sa profesorom Milošem Đurićem, koji je na nagovor Miloja Milojevića, uglednog profesora i kompozitora da potpiše Apel, odgovorio rečima: Lako je tebi, ti u diple sviraš, ali ja predajem etiku! Profesor Đurić je ubrzo potom penzionisan, a kasnije je bio i zatočen u Banjičkom logoru. Sadržaj 1 Sadržaj 2 Potpisivanje apela 3 Istaknuti potpisnici 4 Literatura 5 Izvori 6 Vidi još 7 Vanjske veze Sadržaj Tekst Apela napisalo je Ministarstvo prosvete u Komesarskoj upravi, na čelu sa Veliborm Jonićem i njegovim zamenikom Vladimirom Velmar Jankovićem. U Apelu se srpski narod pozivao da se „svim snagama zalaže za red i mir, jer se samo na taj način može uspešno ostvariti nacionalna obnova otadžbine“. Razbojničke bande, sastavljene od komunista i odbeglih robijaša, koji su se odmetnuli od vlasti, upropašćuju narodnu imovinu, ubijaju i pljačkaju naše sugrađane i ugrožavaju živote nevinih žena i dece. Ovim svojim nedelima ti zločinci dovode u pitanje opstanak celokupnog našeg stanovništva, cele srpske nacije. (...) Dužnost je svakog pravog srpskog rodoljuba da svima silama nastane da se onemoguće paklene namere komunističkih zločinaca. Zato pozivamo celokupan srpski narod da odlučno u svakoj prilici i svima sredstvima pomogne naše vlasti u borbi protivu ovih zlotvora srpskog naroda i njegove budućnosti.[2] Potpisivanje apela Zajedno sa Apelom bio je napravljen i spisak ljudi - naučnih, kulturnih, političkih i javnih ličnosti, koji bi trebalo da ga potpišu. Taj spisak je bio predat policiji i Dragom Jovanoviću, upravniku grada Beograda. On je pojedine sa spiska pozivao u zgradu Opštine i tamo im objašnjavao ratnu situaciju, posledice nemira, govorio o represalijama koje će zadesiti Srbe ako oni ne pruže pomoć i dr. Oni koji posle ovog ubeđivanja nisu želeli da potpišu, bili su izloženi psihološkom pritisku, strahu od posledica i direktnom prinudom. Istaknuti potpisnici Neki od 411 potpisnika „Apela srpskom narodu“ su: episkop niški dr Jovan episkop zvorničko-tuzlanski Nektarije episkop budimljanski Valerijan, vikar njegove svetosti patrijarha Gavrila Dožića dr Kosta Kumanudi, bivši predsednik Narodne skupštine dr Miroslav Spalajković, poslanik u penziji Aleksandar Cincar-Marković, bivši ministar inostranih poslova Josif Kostić, senator i armirski đeneral u penziji Petar V. Kosić, armiski đeneral dr Velizar Janković, ministar u penziji Dragutin Pećić, bivši ministar Aleksandar Mijović, bivši ministar Milan Aćimović, bivši ministar dr Svetislav Popović, bivši ministar Dušan Letica, bivši ministar Dimitrije Ljotić, bivši ministar Rista Jojić, bivši ministar dr Lazar Marković, bivši ministar Živojin Rafajlović, bivši ministar i ban Đura Janković, bivši ministar Spasoje Piletić, bivši ministar Panta Jovanović, bivši ministar Vojislav Đorđević, bivši ministar Vasa Jovanović, bivši ministar Dušan Pantić, bivši ministar Ugrin Joksimović, bivši senator dr Jovan Radonić, senator i član Srpske kraljevske akademije nauka Momčilo Janković, advokat i bivši narodni poslanik Tasa Dinić, pukovnik i bivši narodni poslanik Đura Kotur, bivši senator Milan Jovanović Stojimirović, bivši narodni poslanik Dragomir Stojadinović, bivši narodni poslanik dr Aleksandar Belić,predsednik Srpske kraljevske akademije nauka inž Petar Micić, rektor Univerziteta Rusomir Janković, predsednik Kasacionog suda dr Milan Radosavljević, guverner Narodne banke Toma Rosandić, vajar i rektor Umetničke likovne akademije dr Aleksandar Jovanović, rektor Ekonomsko-komercijalne škole Petar Konjović, rektor Muzičke akademije dr Milosav Stojadinović, potpredsednik Beogradske opštine dr Jovan Mijušković, potpredsednik Lekarske komore Vlada Ilić, predsednik Industrijske komore Veljko Petrović, književnik i član Srpske kraljevske akademije nauka Đoka Jovanović, vajar i član Srpske kraljevske akademije nauka dr Laza Stanojević, profesor Univerziteta Velibor Jonić, profesor dr Mihailo Ilić, profesor Univerziteta dr Ljubomir Dukanac, profesor Univerziteta dr Miloš Moskovljević, profesor Više pedagoške škole dr Milan Kašanin, književnik i direktor muzeja dr. Svetislav Stefanović, lekar i književnik inž Milosav Vasiljević, dr Kosta Luković, književnik i novinar Jovan Tanović, novinar i predsednik izdavackog preduzeca „Politika“ Jovan Tomić, profesor Univerziteta Vladimir Velmar Janković, književnik Đorđe Perić, novinar Sima Pandurović, književnik Ratko Parežanin, novinar dr Viktor Novak, profesor Univerziteta dr Milan Budimir, profesor Univerziteta Stevan Stanković, sekretar Akademije likovne umetnosti Momir Veljković, upravnik Narodnog pozorišta dr Miloš Trivunac, dekan i profesor Univerziteta dr Radivoj Kašanin, profesor Univerziteta dr Jovan Đorđević, profesor Univerziteta dr Jovan Erdeljanović, profesor Univerziteta i član Srpske kraljevske akademije nauka dr Milutin Milanković, profesor Univerziteta i član Srpske kraljevske akademije nauka dr Toma Živanović, profesor Univerziteta dr Miodrag Ibrovac, profesor Univerziteta Vladeta Dragutinović, glumac Narodnog pozorišta Nikola Cvejić, operski pevač dr Milan Vlajinac, profesor Univerziteta dr Vojislav Mišković, profesor Univerziteta dr Ivan Đaja, profesor Univerziteta u Beogradu dr Fehim Bajraktarević, profesor Univerziteta dr Jovan Lovčević, profesor Univerziteta dr Dušan Glumac, profesor Univerziteta u Beogradu dr Miloje Milojević, profesor Muzičke akademije dr Dušan Borić, profesor Univerziteta dr Jovan Tucaković, profesor Univerziteta dr Ilija Đuričić, profesor Univerziteta dr Radoslav Grujić, profesor Univerziteta dr Rastislav Marić, profesor Univerziteta tags: drugi svetski rat, milan nedic, milan acimovic, komesarska uprava, dragi jovanovic, nediceva srbija, velibor jonic, dimitrije ljotic, jnp zbor, zborasi, ljoticevci, kosta musicki...

Napisana saljiva razglednica iz Budimpeste kolegi Danilu Grujicu iz NIP Mlado pokoljenje. Борислав Радовић Borislav Radovic Датум рођења 10. март 1935. Место рођења Београд Краљевина Југославија Датум смрти 26. април 2018. (83 год.) Место смрти Београд Србија Активни период 1952—2018. Борислав Радовић (Београд, 10. март 1935 — Београд, 26. април 2018) је био југословенски и српски песник, есејиста и преводилац. Биографија Борислав Радовић рођен је 10. марта 1935. у Београду, где је завршио студије опште књижевности са теоријом. Већи део радног века провео је као уредник у издавачкој делатности. Од 1952. када је као средњошколац почео облављивати стихове, бави се књижевношћу и преводилаштвом. Борислав Радовић се сматра једним од најзначајнијих српских песника двадесетог века. Уз Јована Христића и Ивана В. Лалића, Радовић је најзначајнији песник културе код нас. Познат као језички перфекционист и истраживач стилских средстава, Радовић је ретко и нерадо објављивао своје танке збирке песама. У почетку схваћен као представник неосимболистичког стила, после десет година паузе појавио се са сасвим другачијим песама. Песме писане после 1971. представљају једну књигу коју је аутор до краја деведесетих полако допуњавао. Ове песме се одликују правилном синтаксом, одсуством песничких украса, и шкртошћу у изразу која никада не прелази у херметизам. У позадини сваке од тих песама налази се животно или литерарно искуство, које је дубоко промишљено и дато у јасно уобличеним стиховима. Радовић се клони апстракција тако да свака конкретна слика остаје то што је и управо таква плени читаоца. Последњих година је своје несвакидашње искуство писања, превођења и читања поезије поделио са читаоцима у виду неколико есејистичких књига. Награде и признања 1957. Бранкова награда (за Поетичности) 1963. Октобарска награда (за превод Мореказа) 1967. Нолитова награда и Змајева награда (за Братство по несаници) 1983. Награда Бранко Миљковић (за Песме 1971 - 1972) 1984. Награда Жељезаре Сисак 1985. Награда Дисовог пролећа 1994. Круна деспота Стефана Лазаревића 1995. Награда Васко Попа 1996. Награда Ramonda Serbica 1998. Белодворска розета 1999. Награда Милош Н. Ђурић 2001. Награда Десанка Максимовић 2002. Жичка хрисовуља 2002. Награда Ђорђе Јовановић (за о Песницима и поезији) Дела Збирке песама Поетичности, Београд 1956. Остале поетичности, Београд 1959. Маина, Нови Сад 1964. Братство по несаници, Београд 1967. Описи, гесла, Београд 1970. Изабране песме, Београд 1979. Песме 1971-1982, Београд 1983. Изабране песме 1954-1984, Београд 1985. Тридесет изабраних песама, Београд 1985. Песме 1971-1991, Бања Лука 1991. Песме, Београд 1994. Песме, Београд 2002. Четрдесет две изабране песме, Београд 2007. Есеји Рвање с анђелом и други записи, Београд 1996. О песницима и о поезији, Бања Лука 2001. Неке ствари, Београд 2001. Читајући Вергилија, Бања Лука 2004. Још о песницима и о поезији, Београд 2007. Преводи Морекази, Сен-Џона Перса, 1963. Изабране песме Пола Елијара, 1971. Париски сплин, Шарла Бодлера, 1975. Луј Ламбер, Онореа де Балзака, 1999. Извори Биографска белешка из књиге Песме, Београд 2002. Борислав Радовић - Песник - зборник радова, Краљево 2003. Биографска белешка из књиге Још о песницима и о поезији, Београд 2007. Радивоје Микић Метафоре и аналогије у Песнички поступак, Београд 1999. стр 113-142. Тихомир Брајевић Превладавање реторике песништва, поговор Изабраним песмама, Београд 2005. Никола Живановић Заводљивост општих места, Поља, септембар-октобар 2008.