katalog sa premijere KOMIČNA OPERA Stihovi Vesne Miladinović po istoimenoj komediji Nikola Makijavelija Svetska premijera: 16. decembar 2009. godine Dirigent: Olivije Granžan, Francuska k.g./ Vesna Šouc- Tričković, Srbija Reditelj: Slobodan Unkovski, Makedonija Scenograf: Meta Hočevar, Slovenija Kostimograf: Angelina Atlagić, Srbija Scenski pokret: Dimitris Sotiriou, Grčka Lica: IZABELA (u komediji LUKRECIJA, žena MESER NIČE) sopran SNEŽANA SAVIČIĆ-SEKULIĆ / DUBRAVKA ARSIĆ MESER NIČA bas MIODRAG MIŠA JOVANOVIĆ / NENAD JAKOVLJEVIĆ KALIMAKO, ljubavnik IZABELIN bariton VLADIMIR ANDRIĆ / PREDRAG MILANOVIĆ SOSTRATA, majka IZABELE mecosopran TANJA OBRENOVIĆ / ANETA ILIĆ SIRO, sluga tenor LJUBOMIR POPOVIĆ / DARKO ĐORĐEVIĆ FRA TIMOTEO, fratar bas NENAD JAKOVLJEVIĆ / GORAN KRNETA LIGURIO, sused tenor SAŠA ŠTULIĆ / GORAN STRGAR MANDRAGOLA sadržaj Radnja opere Mandragola smeštena je u srednjovekovnu Firencu. U grad se iz inostranstva vraća mladi Kalimako. Čim ugleda prelepu mladu Lukreciju odmah se zaljubi u nju, ali saznaje da je ona udata za bogatog, starog trgovca Meser Niču. Kada se Kalimako poveri svom prijatelju Liguriju ovaj, lukav i prepreden, okretan i spretan, obeća da će smisliti plan kako da ga spoji s Lukrecijom. Ligurijo lako otkriva šta je slaba tačka Meser Niče - bračni par nikako da dobije naslednika. To je prilika da Ligurijo Meser Niči preporuči pravu osobu koja će mu pomoći da dobije željeno dete. Predstavlja mu Kalimaka kao doktora koji je lečio i francuske kraljeve i kraljice i omogućavao im da dobiju naslednike. Lukrecija samo treba da popije napitak od trave mandragole i da odmah zatrudni. Jedini problem je što onaj koji prvi spava s njom umire, jer upije u sebe otrov mandragole. Zato, po savetu Ligurija, neko drugi mora da legne sa Lukrecijom čim ona ispije mandragolu. Uz pomoć Lukrecijine prefrigane majke Sostrate i lukavog sveštenika fra Timotea, koji nagovaraju Lukreciju da legne sa neznancem, oni se spremaju da organizuju tu noć. U olujnoj noći, Meser Niča, Ligurio i fra Timoteo, hvataju Kalimaka prerušenog u odrpanca i nakazu i ubacuju ga Lukreciji u krevet. U zoru ga Meser Niča izbacuje na ulicu. Ujutru svi idu u crkvu kod fra Timotea, da ih blagoslovi i da proslave dolazak budućeg naslednika. Lukrecija srećna i zadovoljna provedenom noći, predlaže Meser Niči da „doktora“ Kalimaka, koji im je toliko pomogao, uzmu za kuma. Meser Niča to prihvata radosno, daje kumu ključeve kuće da može da dolazi i odlazi kad god to poželi. Svi su zadovoljni i srećni, jedni drugima zahvalni, a dete je na putu! Mandragola Ivana Jevtića kao nov program na 32 str

UPUTSTVO KAKO UČITI ZAGREB 1972 STRANA 69 MEKI POVEZ DOBRO OČUVANO

Narodni muzej Niš, 2018. 64 ilustrovane strane. Nov katalog. „Izložba nema samo vojno-istorijski karakter. Postavku čini niz dokumenata, fotografija i predmeta koji nude informacije iz društvene istorije. One otkrivaju kako je Niš izgledao, kako su se ljudi oblačili, i sve ono što smatramo da građani do sada nisu mogli da upoznaju.“, kaže Ivan Mitić kustos Narodnog muzeja u Nišu. Izložba obuhvata period od 1874. godine kada je formiran Niški tajni komitet zaslužan za podizanje narodnog ustanka, pa sve do Berlinskog kongresa 1878. godine. „Postavka „Oslobođenje Niša 1878“ sadrži originalan Vinterov plan za regulaciju, prema kojem je Niš započeo svoj put razvoja kulturnog evropskog grada. Kuriozitet izložbe je album Kneza Milana sa 40 fotografija iz 1878. i 1879. godine koji je sačinila vrhovna komanda Srpske vojske i kao poklon dala knezu Milanu“, otkriva Mitić.

NASUKANI NA VLASTITE SNOVE O SREDOVEČNOSTI Lori Mur je danas jedna od najuticajnijih američkih književnica, a njena najnovija zbirka priča Okorelost jeste prvo delo ove spisateljice koje se pojavljuje na srpskom jeziku. Njene priče plene neverovatnom moći samog pripovedanja. Ključno obeležje kratkih proza Lori Mur je humor. To neveselo mesto kakvo Amerika u poslednje dve-tri decenije jeste, ona predstavlja bez ulepšavanja ali zato jezikom koji težinu egzistencije razbija ironičnim opaskama, zapažanjima o apsurdnosti vaskolikog postojanja, smehom kome ne mogu odoleti ni njeni likovi, a ni čitaoci. Taj smeh nije previše glasan, kratak i eksplozivan, već onaj kome se vraćamo kao poslednjem utočištu, kad sve ostale pametne i velike parole, verovanja i principi izblede. Njeni junaci su mahom visokoobrazovani, srednjeklasni i nevisoke emocionalne inteligencije, koju nisu stigli da razviju jer su se bavili dubokim mislima o spoljašnjoj i unutrašnjoj politici svoje zemlje, dok su osmišljavali svoj porodični život na Srednjem zapadu jer im se činilo da je to ispravno, i da ima smisla. Sve dok nisu shvatili da smisla nema, da su razvedeni, u dugovima, nasukani na vlastite snove o sredovečnosti.  Predstavlja ih Lori Mur kao nemoćne da krenu napred, previše gnevne zbog čestog osvrtanja unazad, dok pribegavaju zaklonima od novih veza, donatorskih večera, prizivanja duhova i bivših sopstvenih veličina. I kako onda da im ne preostane smeh? I tajna radost zato što njihova malobrojna deca ipak poseduju mudrost, makar u zametku, kakvu oni nisu imali, da razmrse to klupko odanosti kontraproduktivnoj tradiciji, i strasti koju ova guši, ali koja uporno tinja. Amerika će ponovo biti velika, jer su joj deca verna? Zapisi o američkom životu Lori Mur taj deo ipak ostavljaju otvorenim. Redaktor prevoda sa engleskog  Ivana Đurić Paunović