SV 2 59682) SVETILNIK , Ivan Negrišorac , Orfeus Novi Sad 2010 , pesme , mek povez, format 13 x 18 cm , ćirilica, 251 strana

61312) PISMO, Ivan V. Lalić , Srpska književna zadruga Beograd 1992 ,prvo izdanje , tvrd povez, format 13,5 x 18 ,5 cm , ćirilica, 85 strana

Antologijski izbor tekstova teologa, književnika i pesnika Ivana Goluba. Knjiga sadrži devet tematskih celina od kojih se izdvajaju Kalnovečki razgovori, `najcelovitija knjiga kajkavskog pesništva objavljena u zadnjih pola veka` i istorijsko-književna studija o Jurju Križaniću. Knjiga sadrži stručan predgovor sastavljača antologije Tonka Maroevića i autorovu delimičnu bibliografiju. Tvrd povez, zaštitne korice, 541 str, 21 cm, posveta Mozaik knjiga, Biseri hrvatske književnosti 2003 Znaci korišćenja: Obeležavano olovkom. NAPOMENA: Za lično preuzimanje poslati upit.

Ivan V Lalić-Pismo SKZ,Beograd,1993 86 strana 21 cm Tvrd povez Nekorišćena

Golub se ističe kao pesnik koji se izražava na oba jezika i prepliće svoju poeziju sa bogatom kulturom i tradicijom oba jezičkog prostora. “Hodočasnik / Peregrino” nas vodi na putovanje kroz različite tematske i emotivne sfere. Pesme istražuju ljubav, prirodu, putovanje i unutrašnju duhovnost. Kroz izabrane pesme, Golub izražava svoje duboke lične doživljaje, refleksije i spoznaje. Zbirka nas uvodi u univerzalnost ljudskog iskustva kroz jezički spoj hrvatskog i španskog jezika. Pesme nas povezuju s različitim kulturama i jezičkim prostorima, ističući lepotu i raznolikost poetskog izraza. “Hodočasnik / Peregrino” je zbirka koja će privući ljubitelje poezije i sve one koji su zainteresovani za susret različitih jezika i kultura u književnosti. Ova zbirka pruža uvid u izuzetan pesnički talenat Ivana Goluba i ističe njegovu sposobnost da kroz jezičku raznolikost prenese duboke emocionalne i duhovne poruke. Većina pesama iz ove zbirke predstavljena je 1996. godine u Madridu na međunarodnom konkursu za neobjavljenu duhovnu poeziju „Fernando Rielo“, gde su bile među finalistima. Činjenica da pesme nisu bile ni objavljene na hrvatskom je povod za dvojezično izdanje na hrvatskom i španskom jeziku. Autor je teolog, pesnik, istoričar kulture i univerzitetski profesor. Mek povez, sa posvetom autora

Autor - osoba Lalić, Ivan V. Naslov Pismo / Ivan V. Lalić Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1993 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1993 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 85 str. ; 19 cm Zbirka Ponovljena izdanja Kola Srpske književne zadruge u divot opremi (karton) Napomene Tiraž 2.000. Beleška o piscu: str. 81-[83]. Ivan V. Lalić – Pesnik koji je ujedinio tumače i čitaoce Aleksandar Jovanović 02/07/2021 BROJ 671, O dve godišnjice Ivana V. Lalića Nedavno se navršilo devedeset godina od rođenja, a krajem ovog meseca biće dvadeset pet godina od smrti Ivana V. Lalića (8. jun 1931 – 27. jul 1996). Lalićeva poezija je neprestano, u istoj meri za vreme njegovog života koliko i posle iznenadnog, i moguće ranije naslućenog, pesnikovog odlaska, dobijala nova tumačenja i nove čitaoce, tako da u ovom slučaju i nije reč samo o datumskoj zaokruženosti koju treba obeležiti nego o njenom živom i nezaobilaznom prisustvu u srpskoj književnosti. Lalić je prihvaćen kao pesnik već od prvih zbirki Bivši dečak (1955) i Vetrovito proleće (1956). Od pojave knjige Vreme, vatre, vrtovi (1961), u kojoj je sveo račune s prvom fazom svoga pevanja, počinje njegova tiha slava. Sa svakom novom zbirkom – što nije čest slučaj u nas – Lalić je pesnički rastao i zauzimao sve značajnije mesto u savremenoj srpskoj poeziji. Bitne tačke na tome putu jesu Izabrane i nove pesme (1969 – s novom zbirkom O delima ljubavi ili Vizantija), Smetnje na vezama (1975) i Strasna mera (1984). U zaveštajnim zbirkama Pismo (1992) i Četiri kanona (1996) Lalić je dosegao sopstvene pesničke vrhove i ispunio svoju službu poeziji i pevanju. Složen i moderan pesnički govor Za njegovu poeziju bitan je i trenutak u kojem se pojavio. Lalić je ušao u srpsku književnost sredinom pedesetih godina kada su mnogi književno-ideološki sukobi već bili na izmaku. Zbog toga nije ni morao, a nije ni želeo da učestvuje u, za to vreme, karakterističnim sporovima između tzv. tradicionalista i modernista (ta bitka je, već dobrim delom, bila dobijena), nego se odmah, izbegavajući jednostrana opredeljenja, usredsredio na najbitnija pitanja poezije, na biranje sopstvenih prethodnika i lirski dijalog sa tradicijom i kulturom. Snažno oslonjen na iskustva moderne evropske poezije, on je sve vreme svoje pevanje vezivao za jezik i nasleđe svoga naroda. Pesnik u čijem su delu propevali svi slojevi naše kulture, ali i izuzetan poznavalac svetske poezije i kulture (jedan je od naših najboljih prevodilaca nemačkih, francuskih, engleskih i američkih pesnika), Lalić je bio predodređen da bude pesnička žiža u kojoj se ukršta nacionalno i evropsko nasleđe. Smatrajući podražavanje evropske poezije duhom provincijalizma, on će u jednom razgovoru reći: „Ko ne povuče pouke iz Laze Kostića ili Vojislava Ilića, uzalud će ih tražiti kod Malarmea i Helderlina.“ A mogao je to da kaže jer je u istoj meri poznavao i Helderlina (koga je izvrsno preveo) i Vojislava Ilića (o kojem je napisao jedan od najboljih eseja u nas), a podsticaji oba pesnika snažno su ugrađeni u njegove stihove. U svome pevanju Lalić je izgradio izuzetno osetljive pesničke mehanizme i složenu organizaciju svojih pesama, sa specifičnom pesničkom slikom, da bi opisao složeni i nijansirani doživljaj sveta. Otuda kod Lalića moderan i precizan pesnički govor, da bi se u pesničku sliku uhvatila jedva primetna a suštinska dešavanja u ljudskom biću i oko njega, na samoj granici između vidljivog i nevidljivog, postojanja i nepostojanja („Vidljivo, to je sigurnost / […] / ali / Nevidljivo – ono nam stalno izmiče, / A šapuće nam svoju prisutnost i uporno primorava / Da delujemo, da ga prevodimo u slike“, „Elegija ili Dunav kod Donjeg Milanovca“). Zahvaljujući upravo ovom poetičkom svojstvu, širok tematsko-motivski raspon Lalićevog pevanja krasi neraspletiva unutarnja jedinstvenost: pevanja o predvajanju leta, prolaznosti, o trajnom i trošnom, smrti, kulturnom pamćenju, užasu i radosti, dati su kroz pesnikove složene vremensko-prostorne, sinestezijske, gotovo opipljive i istovremeno visoko simbolizovane slike, kroz koje se prelama emocionalna, čulna i intelektualna situacija onoga koji peva. Zato se ova poezija prima i kao izuzetno moderna i sa velikim čitalačkim uzbuđenjem. Pismo. Četiri kanona Još dok je po časopisima objavljivao pojedinačne pesme, slutilo se o kakvoj je knjizi reč, a kada se pojavila, odmah je nazvana antologijskom zbirkom. I zaista, srpska poezija je, odjednom i na jednom mestu, dobila tridesetak vrhunskih pesama: od „Deset soneta nerođenoj kćeri“ do „Rimske elegije“, od „Mlade žene sa violom“ do „Melanholije“, od „Zapisano nad jednim stihom“ do „Strambotta“, od „Pisma“ do „Nikada samlji“, od „Oktave o letu“ do „Slova o slovu“, od „Plave grobnice“ do „Šapata Jovana Damaskina“. Jednostavno, kao izbor antologijskih pesama može se prepisati čitav sadržaj. Ove godine navršava se i dve i po decenije od objavljivanja Četiri kanona, kompoziciono i smisaono veoma složene knjige. U njoj se pesnik snažno oslonio na najpoznatiji srednjovekovni žanr i njegov molitveni bruj, ispevavši jednu od najlepših pohvala Bogorodici na srpskom jeziku. Ali Četiri kanona su najpre knjiga moderne poezije, počev od leksike, smenjivanja diskurzivnih iskaza i pesničkih slika do tekstovnih prepleta i poetičkih tokova. U prožimanju pesničkog i svetog, sveto je otvaralo duboke prostore natčulnog i onostranog, ali nije dovodilo u pitanje prirodu pesničkog teksta i egzistencijalni grč onoga koji peva. Dve zaveštajne Lalićeve zbirke su najpotpunija objava njegovih poetičkih načela i na najlepši način zatvaraju srpski pesnički XX vek. Lični ulog Lični ulog koji u pesmi ne sme da bude više od nagoveštaja, a bez prava da se poništi, takođe je jedan od zaštitnih znakova Lalićeve poezije. Pesniku je bila strana ideja o impersonalnom/bezličnom subjektu: „Insistiram, u svakoj prilici, na tvrđenju da je poezija komunikacija – a kako da komunicirate sa tzv. bezličnim subjektom? Kod pesnika takvog usmerenja impersonalnost je, ako su zaista talentovani, samo maska. Beli zavoj ispod kojeg, ako je pesnik autentičan, osećate ranu.“ Odnosno, on nikada nije pravio veštački jaz između pesničkog subjekta i autora i nije se ustručavao da peva ono iskustvo koje bi bilo njihov zajednički presek. Evo nekoliko primera, koji mogu biti od koristi za potpunije razumevanje pojedinih pesama. Česti dečji letnji boravci zbog bolesti na Divčibarama prizvani su u pesmi „Vetar“. Drugi svetski rat provodi u Beogradu, u Kumanovskoj 13. Za vreme uskršnjih „savezničkih“ bombardovanja ginu mu četiri druga iz okolnih zgrada i taj događaj je osnova pesme „Zarđala igla“. Razgovori s rano preminulom majkom Ljubicom (ćerkom kompozitora Isidora Bajića, od koje je pesnik nasledio apsolutni sluh, od izuzetnog značaja za njegovo pevanje), dati su u pesmama „Requiem za majku“ i „Pomen za majku“. Sve njegove ljubavne pesme, da se navedu samo „Mesta koje volimo“, „Ljubav“, „Rimski kvartet“, „Rimska elegija“ i „Strambotti“, posvećene su supruzi Branki Lalić (Kašnar). U pesmi „Amor fati“ vide se one dve lipe koje je pesnik lično posadio u dvorištu iza svoga stana (u Internacionalnih brigada 39). Tragičnu smrt starijeg sina Vlajka čuvaju pesme „Pieta“, „More“ i pojedini stihovi Četiri kanona („sem toga / On udešava namere: ne možeš buvu da zdrobiš / / Noktom o nokat palca, ako ti pisano nije. / On je taj koji udene buru u noć, zdrobi brod, / U crno oboji vunu nekoj majci na preslici“, I/3). Ne treba posebno naglašavati da je razmak između početnog podsticaja i završenog oblika pesme mera veličine jednog pesnika. POEZIJA TRAJE JER ZNAČI Često se misli, ne bez razloga, da je prva decenija po smrti jednog stvaraoca najnemilosrdnija provera njegovog dela, kada ono ostane samo sa sobom i sa čitaocima. Ako je tako – a u ovom slučaju reč je ne o jednoj nego o dve i po decenije – Lalićeva poezija ne samo da je prošla ovu proveru nego je njen značaj još i uvećan. Krenimo redom. Ubrzo posle pesnikove smrti izašla su njegova Dela u četiri knjige (koja su uključila celokupnu poeziju, pesme iz zaostavštine, izbor eseja i kritika o poeziji, detaljnu biografiju i bibliografiju), više izbora iz poezije, izdanja školske lektire, knjiga u kanonskoj ediciji Deset vekova srpske književnosti, knjiga izabranih pesama i eseja Ivan V. Lalić. U knjizi Pogled preko okeana data je njegova prepiska s Čarlsom Simićem. Takođe je objavljeno uporedno izdanje Lalićevih pesama na srpskom i engleskom jeziku Walking Towards the Sea / Koraci prema moru, u prevodu Frensisa R. Džonsa, a zahvaljujući istom prevodiocu iduće godine će u Engleskoj biti objavljena celokupna Lalićeva poezija. I u skladu sa duhom vremena, njegove pesme su izuzetno praćene na više internet adresa. U istom periodu nastala su tri zbornika posvećena njegovom delu, čiji su izdavači naše ugledne kulturne i naučne institucije, a autori radova najznačajniji proučavaoci srpske poezije. Objavljeno je više monografskih studija, odbranjene su magistarske i doktorske disertacije, a njima treba dodati čitav niz izuzetnih pojedinačnih radova u časopisima i naučnim zbornicima. O Lalićevoj poeziji pisali su kritičari svih generacija i različitih usmerenja, počev od Nikše Stipčevića, Predraga Palavestre, Svetlane Velmar Janković, Borislava Radovića, Ljubomira Simovića, Novice Petkovića, Jelene Novaković, preko Radivoja Mikića, Dragana Stojanovića, Leona Kojena, Milosava Tešića, Jovana Delića, Tihomira Brajovića, Aleksandra Jerkova, Svetlane Šeatović, Sonje Veselinović, Perside Lazarević di Đakomo, Dragana Hamovića, Aleksandra Milanovića, Slađane Jaćimović, Sanje Paripović, do najmlađih Marka Radulovića, Bojana Čolaka, Dunje Rančić, Marka Avramovića, Vladimira Vukomanovića Rastegorca i Violete Mitrović. Lalić i Vizantija Susret Ivana V. Lalića i Vizantije bio je gotovo nužan. On se desio u njegovim prvim knjigama Bivši dečak i Vetrovito proleće i trajao je do poslednjih, Pismo i Četiri kanona. Ispevao je deset pesama s nazivom „Vizantija“ (i obeležio ih brojevima od I do X) i još desetak koje pripadaju istom tematskom krugu. U pevanju o Vizantiji prelamaju se sve bitne teme njegovog pesništva, počev od odnosa prema nasleđu do pitanja o mogućnosti i smislu pevanja. Još više, Lalićev odnos prema Vizantiji nije samo odnos prema poeziji – nego, ujedno, i odnos prema sopstvenom biću i najdubljim zahtevima koji se sebi i u sebi postavljaju. Danas se lakše uočava da se Vizantija vremenom menjala u Lalićevoj poeziji. Najpre, to je bila istorijska Vizantija i njena kultura, tačnije, u njegovim pesmama odvijao se dijalog dve Vizantije, jedne istorijske, prošle i završene, s dosta reminiscencija na politička i kulturna zbivanja, i druge, mitske, koju – kako je pesnik rekao – sve vreme nosimo u sebi i koja će vremenom postojati sve neodređenija, sve više će se pretapati u unutrašnji prostor pesničkog subjekta. Postajaće simbol njegove upitanosti o trajanjima i prekidima, mogućnostima razumevanja pojedinaca u različitim vremenima, potrage za identitetom. Pesme „Vizantija VII“ i „Vizantija VIII ili Hilandar“ najbolje svedoče o tome. Tragajući za duhovnim kontinuitetom, Ivan V. Lalić je ispevao nekoliko antologijskih pesama koje pripadaju uslovno nazvanoj Srpskoj Vizantiji, pesmama koje su svojevrsno traganje za našim počecima. Vizantijsko nasleđe, njegovo obnavljanje u srpskoj kulturi i odnos pesničkog subjekta prema njegovom uticaju u našem vremenu osnovna su tema ovih pesama, počev od „Raške“ i „Smedereva“ do „Acqua Alte“ i „Koncerta vizantijske muzike“. U završnoj fazi, u pesmi „Šapat Jovana Damaskina“ i zbirci Četiri kanona, kako se povećavao pesnikov lični ulog, pevanje o Vizantiji postajalo je istovetno pevanju o Bogu, bolnom naslućivanju dublje Tvorčeve promisli i strašnoj čežnji za Smislom i Spasenjem. Zajedno s njemu duhovno bliskim Džonom Majendorfom (čije je Vizantijsko bogoslovlje voleo i iščitavao), i Lalić je mogao da kaže, i rekao je, da neprestana privlačnost vizantijske umetnosti i neobičnost da je istočno hrišćanstvo preživelo najdramatičnije društvene promene predstavljaju očigledni znak da je Vizantija zaista otkrila nešto fundamentalno istinito o čovekovoj prirodi i njenom odnosu prema Bogu. Do te osnovne istine došao je i Ivan V. Lalić u svome pevanju o Vizantiji. Njegovo stvaralačko iskustvo je očigledan znak kako poezija može biti izuzetno moderna, bitno nacionalna i duboko religiozna. Lalić i Andrić Rođen u Beogradu, Lalić se kao dečak s roditeljima, zbog majčine bolesti, preselio u Zagreb, u kojem je proveo petnaest godina, završio gimnaziju, Pravni fakultet i objavio prve pesničke knjige. Godine 1961. vratio se u Beograd i postao sekretar Saveza književnika Jugoslavije. Zvanično ga je pozvao Aleksandar Vučo, ali je najverovatnije do toga došlo na inicijativu Ive Andrića. Osim činjenice da je reč o veoma dobrom mladom pesniku koji izvanredno govori više stranih jezika, ne može se zaobići ni Andrićevo poznanstvo, pa i prijateljstvo, sa Ivanovim ocem Vlajkom, kojeg je poznavao još iz mladosti i kojeg je često posećivao u njegovom stanu u Beogradu. Naime, Vlajko je, kao jedan iz grupe mostarskih đaka gimnazijalaca i mladobosanaca, više puta bio hapšen i osuđen je u Sarajevu 1915. na godinu dana zatvora zbog „velikosrpske propagande“. (Nije slučajno Ivan autor i dve pesme o Gavrilu Principu, „Gavrilo Princip“ i „Princip na bojištu“, od kojih je drugu posvetio ocu, a odnos prema ocu i očev duh prisutan je i u mnogim drugim pesmama, npr. u „1804“.) U decembru iste godine Lalić, kao sekretar Saveza, putuje s Andrićem u Stokholm na dodelu Nobelove nagrade. O tome je naredne godine objavio dragoceni zapis „Andrić u decembarskom Štokholmu“, u kojem je, diskretno i s poštovanjem, pokušao da nasluti ponešto od onoga što je naš nobelovac skrivao ispod protokolarnog ponašanja. Pesnička osećajnost Lalićeva poezija jeste, uz sve drugo, i negovanje naše čitalačke i lične osećajnosti. Sa svakom njegovom zbirkom – s Pismom, čini se, naročito – rasla je i postajala sve zrelija osećajnost njegovih čitalaca (istovremeno, i tumača), koje možda bez ovih stihova i ne bi bili svesni. Njegove složene i izuzetno precizne slike razmiču naš doživljaj sveta, otvaraju i šire našu emociju, čine da osećamo i vidimo one suptilne duševne prelive i nijanse za koje bismo bez nje bili zatvoreni. „Ili sam možda / Sve to izmislio? Ne verujem, postoje / Dokazi: ožiljci neke uporne nade / Što još zabole na dodir tvoga glasa / Otisci tvojih prstiju na gleđi / Vrča iz kojeg još vetri vino / Nedopijeno u konobi, onoga leta / Kada si bila preobražena u blagoslov, / U svoje obično čudo. / / Živimo vreme usitnjenih čuda / I zaboravne mudrosti. Pamtiš li to leto?“ – peva Lalić u pesmi „Pet pisama“ (Strasna mera). Reč je o snažnom ljubavnom doživljaju iščezlom u vremenu i sveprisutnoj ljubavnoj emociji koja plavi pesničkog subjekta: već nema vina a miris njegov još plavi vazduh i boli. I pitanje onoj koja mu je, u tom trenutku, bila milost i blagoslov (oksimoronsko „obično čudo“ imenuje raspon između spoljašnjeg i unutarnjeg pogleda): da li pamti to leto, tu punoću emocije. Kao da bi se tim istovremenim (ne, nužno, više i zajedničkim) pamćenjem sačuvalo ponešto od srži najprolaznijeg od svih osećanja, od zaboravne mudrosti. Kao gotovo svaka Lalićeva slika, i ova je prostorno-vremenski višeslojna: minula punoća trenutka, melanholija i naslućena senka smrti ukrštene su sa upornom i ranjivom nadom, poduprte sećanjem („Pamtiš li to leto“) u naporu da se, bar na trenutak, zaustavi vreme na delu, da se sudbini kaže: Da, uprkos izvesnosti krajnjeg ishoda. Ivan V. Lalić je stvaralac koji je visoko uzdigao poetičku i kulturnu samosvest srpske književnosti, stvorio celovito i autentično pesničko delo i, što je možda najvažnije, ujedinio je tumače i čitaoce svoje poezije. On je, uz Vaska Popu, najznačajniji srpski pesnik druge polovine XX veka i jedan od najvećih srpskih pesnika uopšte. Ivan V. Lalić (1931–1996) srpski pesnik, esejista i prevodilac, jedan od najistaknutijih pesnika neosimbolističke struje u savremenoj srpskoj poeziji. Rođen je u Beogradu 1931. godine, gde je radio neko vreme kao novinar i urednik Radio Zagreba; bio je urednik u „Prosveti“ i „Nolitu“. Svojom poezijom preko artizma, uravnoteženih slika i duhovne sabranosti obnovio je liniju simbolističkog pesništva. Tragajući za klasičnom merom pesme i nalazeći pesničko nadahnuće u literaturi, Lalić se u svojoj poeziji okretao Vizantiji i antičkom svetu. Takođe je bio izvrstan prevodilac, esejista i kritičar. Ivan V. Lalić je ušao u književnu kritiku kao hroničar časopisa, najpre „Letopisa Matice srpske“, a potom beogradske „Književnosti“. Njegovu kritiku odlikuje objektivnost, kao i iskustvo koje u nju unosi. Priredio je nekoliko antologija i zbornika. Bavio se prevodilaštvom, naročito prepevima; tako je između ostalog priredio „Antologiju novije francuske lirike“ (od Bodlera do naših dana) i izbore pesama Helderlina (Nolitova nagrada) i Pjer Žan Žuva. Autor je radio-drame „Majstor Hanuš“ (nagrada Jugoslovenske radiodifuzije). Dela Bivši dečak (1955) Melisa (poema) (1959) Argonauti i druge pesme (1961) Vreme, vatre, vrtovi (Zmajeva nagrada) (1961) Smetnje na vezama (1975) Strasna mera (1984) Vizantija (1987) Izabrane i nove pesme (1969) Vetrovito proleće (1956) Čini (1963) Krug (1968) Velika vrata mora (1958) Pesme (1987) Pismo (1992) Četiri kanona (1996) Pisao je eseje i kritike: Kritika i delo (1971) O poeziji i dvanaest pesnika KC (K)

56382) IZABRANE I NOVE PESME , Ivan V. Lalić , Srpska književna zadruga Beograd 1969 , prvo izdanje , tvrd povez, format 14 x 19 cm , ćirilica, XX + 245 strana

57699) TK1 ZBOR ZBORILI , Ivan Glišić , Dragica Belovuković , Dragan Filipović , Ljiljana Poledica , Dragoljub Nikolić , Dom omladine `Vera Blagojević` , Klub mladih stvaralaca Šabac 1972 , pesme , avangada , mek povez, format 15 x 23 cm , ilustrovano, 54 strane, ilustracije Radovan Mirazović , Mihailo Gligorić Gliša, Slobodan Pajić Boce ,

Ivan V. Lalić IZABRANE NOVE PESME Izdavač: SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA - SKZ Beograd , knjiga 419 Godina izdanja: 1969 Broj strana: 245 Povez: Tvrdi povez Opis i stanje: Veoma dobro - odlično očuvano 13.05.2023

Reč je o knjizi pesama koje su nastale na PUTOVANJIMA i u susretu sa drugim kulturama. To je za pesnika uvek izazov u smislu preslikavanja sveta koji mu je dobro poznat i koji smatra svojim. To suočavanje sa drugim kulturama i drugim svetovima, otvara neke nove vrednosti i do tada nedokučive aspekte stvarnosti. NAJLEPŠA POEZIJA - Objavljujemo knjige pesama i izabrane i nove pesme najostvarenijih srpskih savremenih pesnika poput: Ivana Negrišorca, Rajka Petrov Noga, Dragana Jovanovića Danilova , Matije Bećkovića i dr. NAJLEPŠA IZDANJA - naša izdanja se pripremaju uz poseban pristup fizičkim karakteristikama knjiga i dizajnu korica. Većina knjiga je štampana tvrdim povezom i poseduje rešenja visokih standarda iz oblasti grafičkog dizajna kada su u pitanju korice. Upravo zbog toga, naše knjige su IDEALNE ZA POKLON najbližima ili ljubiteljima književnosti i kulture.

tvrd povez odlično očuvana vellokpoez

hrvatsko društvo pisaca, 2013. Stihozbirka poznatog hrvatskog suvremenog pjesnika srednje generacije (rođen u Krapini, živi u Zagrebu). Hercegova osobna poetika na tragu je onih poetika koje se obraćaju svijetu punom znakova. Tematiziraju se riječi, pojmovi, slike, konkretna stvarnost, svemir, onostranost... Pjesnikov neoegzistencijalizam je najčešće neortodoksan, odmaknut od preskriptivnih književnih poetika (na pr. semantokonkretističke, stvarnosne, metafizičke, ali i ortodoksno egzistencijalističke) koje bi često problematičan obzor egzistencijalnog iskustva i jezičnih potencijala svodile na isključive ili - ili odgovore. Ivan Herceg, pjesnik, prozaik i urednik, rođen je 1970. u Krapini. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirao je hrvatski jezik i književnost i južnoslavenske filologije. Živi u Zagrebu i radi kao urednik u Jutarnjem listu. Glavni je urednik časopisa Poezija i Biblioteke Poezije te direktor festivala Stih u regiji (SUR) i kreativni voditelj festivala Susret riječi. Uvršten je u preglede, panorame i antologije suvremenoga hrvatskog pjesništva. Pjesme su mu prevođene na više od deset jezika, među ostalima na slovenski, poljski, makedonski, bugarski, njemački, francuski, engleski i kineski. Sudjelovao je na mnogim pjesničkim festivalima, kao što su: Poetry International, Rotterdam, 2009., Curtea de Arges poetry nights, Bukurešt i Curtea de Arges, 2011., Beijing Poetry Festival, Peking, 2011., Chapbook Festival, New York, 2012. i Voix Vives, Sete, 2014. Objavio: -Naša druga imena (poezija, Zagreb, 1994.), nagrada “Goran” za mlade pjesnike -Noć na asfaltu (poezija, Karlovac, 1996.), nagrada “Zdravko Pucak” -Snimke zemaljskih uzdaha (poezija, Zagreb, 1997.) -Anđeli u koroti (poezija, Zagreb, 2004.) -Nepravilnosti (poezija, Zagreb, 2007.) -Koliko će nas ostati (izabrane pjesme, na slovenski prevela Slavica Šavli, Ljubljana, 2009.) -Snimke zemaljskih uzdaha (poezija, www.elektronickeknjige.com, Zagreb, 2010.) -Anđeli u koroti (poezija, www.elektronickeknjige.com, Zagreb, 2011.) -Naša druga imena (poezija, www.elektronickeknjige.com, Zagreb, 2013.) -Goli (kratke priče, Zagreb, 2011.). -Kad će doći Babilon (poezija, Zagreb, 2013.), nagrada „Rikard Jorgovanić“ - Warsaw, Warsaw (izabrane pjesme, na poljski prevela Natalia Wyszogrodzka-Liberadzka, Gdanjsk, 2014.) - Nepravilnosti (pjesme, na bugarski prevela Ljudmila Mindova, Sofija, 2014.) - Noćni ljudi (izabrane pjesme, na makedonski preveo Vladimir Martinovski, Skoplje, 2021.)

IVAN GORAN KOVAČIĆ - SABRANA DELA I-V IZDAVAČ: NZMH ZAGREB 1. PROZA I 2. PROZA II 3. PROZA II 4. PJESME PREPJEVI 5. PISMA OCUVANO POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 V14

hrvatski latinisti prevod sa latinskog odlično očuvana velokpoez

Antologija suvremenoga kineskog pjesništva. Nakladnik: Hrvatsko društvo pisaca Urednik: Ivan Herceg Prijevod: Lucija Čurić, Ivana Gubić 06/2017. 168 str., tvrdi uvez

Knjiga je odlično očuvana. Prevod Ivan V.Lalić Izdanje Bigz Beograd 1985. Tvrdi povez,format 21 cm,223 strane. Sadržaj pogledajte na slici broj 2.

SV 11 61309) OSAM GRČKIH PESNIKA , Zadužbina Petar Kočić, Banja Luka ; Beograd 1996 izbor Ksenija Maricki Gađanski ; prevod Ksenija Maricki Gađanski, Eli Skopetea, Ivan Gađanski; autori : Konstantin Kavafi ; Jorgo Seferi ; Jani Rico ; Niko Engonopulo ; Odisej Eliti ; Milto Sahturi ; Manoli Aanagnostaki ; Tito Patrikije , predgovor : Grčki pesnički oktet - Nikola Koljević ; uporedno grčko srpski tekst , mek povez, format 14 x 20 cm , posveta na naslovnoj strani, ćirilica, 329 strana

Knjiga solidno ocuvana Ima belezenja obicnom olovkom G1 Izbor i prevod sa grčkog: IVAN GAĐANSKI i KSENIJA MARICKI GAĐANSKI NASO VAJENA Savremeni grčki pesnik, kritičar, teoretičar, polemičar, prevodilac i teoretičar književnosti i prevodilaštva... jedan od najZnačajnijih stvaralaca u grčkoj književnosti i književnoj kritici posle /p a d a/ hunte u Grčkoj 1974. godine... Reference: - ljubav - vreme - smrt - Na klapni slika i biografija autora - Ćirilica - 212 stranica

Bivsi andjeli - Engel Von Einst Izbor Jelica Novakovic Lopusina Prevod Elke Hentschel Lut Erazmo, Beograd, 1995. Mek povez, 99 strana, posveta priredjivaca. Dvojezicno izdanje (srpsko/nemacki), prevodi srpskih pesama na nemacki jezik. Matija Beckovic, Mirjana Bozin Petar Cvetkovic, Dragan Jovanovic Danilov, Dobrica Eric, Milorad Grujic, Jovan Hristic, Milan Komnenic, Tanja Kragujevic, Dragan Lakicevic, Ivan V. Lalic, Rasa Livada, Desanka Maksimovic, Branko Miljkovic, Miodrag Pavlovic, Milutin Petrovic, Vasko Popa, Borislav Radovic, Stevan Raickovic, Slobodan Rakitic, Risto Ratkovic, Ljubomir Simovic, Marija Simokovic, Novica Tadic, Pero Zubac, Jelena Volic (pogovor).

Stanje:kao novo Izdavač:Katoličko Društvo Ivan Antunović,Hrvatska čitaonica, Subotica Izdato: 2022 Korica: meka Pismo : latinica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNA Kupovina Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ---103----

1987. Mek povez Ima umetničke ilustracije Kompletan sadraj je na fotografijama Na linku se može videti video ove knjige Neki od autora: Ivan M. Lalić, Stevan Raičković, Vasko Popa, Crnjanski, Dušan Matić, Desanka Maksimović, Mira Alečković, Branislav L. Lazarević, Antonije Marinković, Miodrag Pavlović, Božidar Timotijević, Miroslav Antić, Borislav Radović, Branko Miljković, Vito Marković, Ljubomir Simović, Ljubiša Đidić, Alek Vukadinović, Milovan Danojlić, Božidar Šujica, Dragan Kolundžija, Slobodan Rakitić, Bećković, Milan Komnenić, Zoran Milić, Milutin Petrović, Adam Puslojić, Radomir Andrić, Nogo, Dragomir Brajković, Miroslav Maksimović Ima pečat biblioteke, odlično očuvana

Stanje: kao novo Izdavač:Čitaonica Hrvatska,Katoličko društo-Ivan Antunović,Subotica Korica: meka Pismo:latinica Antologija hrvatskog pučkog pjesništva u Srbiji Lira-Naiva 2003-2022 Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ----- YZ-----

Stanje:kao novo Izdavač:Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd Izdato:2005 Korica: tvrda Pismo : ćirilica Ivan Zlatković Milan Lukić Ovo se ne kupuje svaki dan. U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNA Kupovina Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ---- 019 ----

Borut Kardelj GLADNE ZORE likovno obogatio JANEZ BERNIK Prva književna komuna Mostar, 1980.godine, 106 strana. Knjiga je nova, u celofanu. Borut Kardelj (1941 - 1971), slovenački arhitekta i pesnik. Bio je sin Edvarda Kardelja, jednog od najbližnih saradnika Josipa Broza Tita. Kritičari su saglasni da je bio izuzetno talentovan pesnik koji se, nažalost, ubio 1971. godine. Tragične slike rata i sveprisutne smrti, neizostavan su deo njegove poetike. Iz sopstvenih teških iskustava, pisao je emotivnu poeziju , za koju je Ivan Potrč jednom napisao da su `jedno od najautentičnijih svedočenja deteta, od prvog zapisa do poslednje pesme.` NEMA U PRODAJI * TIRAŽ RASPRODAT ODAVNO # 56

Hrvatsko društvo pisaca, 2011. Ugledan hrvatski pesnik starije generacije. Rasprodato izdanje! Autoreferencijalnost mnogih dionica ove poezije, podbočena različitim tipovima govora iskaznoga subjekta, omogućuje autoru da se ozbiljno i razgovjetno obračuna s važnim životnim entitetima, žilavo inzistirajući na radikalnim oprekama s kojima se i u životu, i u pjesmi dokučuje kakva-takva konačna bilanca. Ma kako nelišena dvosmislica, Jendričkova, sada ponešto odgonetljivija, metaforika i razvidnije semantičke veze unutar stihova, naime, isporučuju nam surovu, ironijsku i krajnje nesentimentalnu zbilju nipošto potrošena jezika, ali i nimalo uspokojene pjesničke egzistencije. Utoliko ne iznenađuje što ovaj autor parodira mjesta vlastita intimiteta, što ironijom pa i persiflažom razdjevičuje nevinost posljednjih oaza nekompromitirane nature, koja u vazda zainteresiranoj ideološkoj manipulaciji biva točka osvete, debakl humaniteta. Poigrati se sa sobom i s drugima, imati sućutnosti za povijesni tragizam, ali uzmaknuti kada, negdje ispod svijesti, opaziš da te nema u kolektivnom nesvjesnom, biti ovdje i nigdje, opreke su s kojima vješto barata ludičko-shizoidni ‘narator’ ovih pjesama. Ervin Jahić Rođen je 1947. u Komarevu, pokraj Siska. Uvrštavan je u antologije, panorame i zbornike. Glavni i odgovorni urednik Riječi, časopisa za književnost, kulturu i znanost Matice hrvatske Sisak. Dobitnik Nagrade Grada Siska za doprinos unapređenju kulturnog identiteta Grada (2000.) i Plakete sv. Kvirina za ukupan doprinos suvremenoj hrvatskoj poeziji (2006). Nepotpune dimenzije (1969.), Ponoćna kneževina (1974.), Tatari/Kopita (1980.), Naslov (1983.), Crvena planeta (1985.), Proroci, novci, bombe (1986.), Svečanost glagoljice (1989. i 1990.), Hrvatska sfinga (1992.), Zimska katedrala (1999.), Orguljaš na kompjutoru (1999.) Podzemni orfej (2001.), Kada prah ustaje (2005.). U kući malih pustinja (2007.). Pacifička kiša nad Kupom (2010.) Diktatura ljubavi (2010.) Srijemske zamke (2011.) Ovdje. Gdje? (2011.) Kronika snobdije: Odabrane pjesme 2001-2011 (2012.) Evolucija ludila (2013.) Vozni red (2016.) Strieglovi hologrami (2017.) Crni krugovi (2017.) Magijsko zatvaranje krugova (2017.) Crteži jelena (2018.) Simulacije (2018.) Apostolke (2018.) Logo/s (2018.) Diverzant (2018.) Suvozač (2019.) Rezanja (2019.) Postaje (2019.) Rezanja (2019.) Urlici snova (2020.) Imaginacije (2020.) Prepjevi (2021.) Pisma (2021.) Crnomorski sliv (2022.) Čuđenje u svijetu (2023.) Žablja perspektiva (2023.) Neke od njegovih knjiga ilustrirali su Ivan Antolčić i Ivan Kožarić. Nagrade 2006. – nagrada `Sv. Kvirina` za ukupan doprinos hrvatskom pjesništvu, Kvirinovi poetski susreti, Kvirinovi poetski susreti