Antologijski izbor tekstova teologa, književnika i pesnika Ivana Goluba. Knjiga sadrži devet tematskih celina od kojih se izdvajaju Kalnovečki razgovori, `najcelovitija knjiga kajkavskog pesništva objavljena u zadnjih pola veka` i istorijsko-književna studija o Jurju Križaniću. Knjiga sadrži stručan predgovor sastavljača antologije Tonka Maroevića i autorovu delimičnu bibliografiju. Tvrd povez, zaštitne korice, 541 str, 21 cm, posveta Mozaik knjiga, Biseri hrvatske književnosti 2003 Znaci korišćenja: Obeležavano olovkom. NAPOMENA: Za lično preuzimanje poslati upit.

Autor - osoba Lalić, Ivan V. Naslov Pismo / Ivan V. Lalić Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1993 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1993 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 85 str. ; 19 cm Zbirka Ponovljena izdanja Kola Srpske književne zadruge u divot opremi (karton) Napomene Tiraž 2.000. Beleška o piscu: str. 81-[83]. Ivan V. Lalić – Pesnik koji je ujedinio tumače i čitaoce Aleksandar Jovanović 02/07/2021 BROJ 671, O dve godišnjice Ivana V. Lalića Nedavno se navršilo devedeset godina od rođenja, a krajem ovog meseca biće dvadeset pet godina od smrti Ivana V. Lalića (8. jun 1931 – 27. jul 1996). Lalićeva poezija je neprestano, u istoj meri za vreme njegovog života koliko i posle iznenadnog, i moguće ranije naslućenog, pesnikovog odlaska, dobijala nova tumačenja i nove čitaoce, tako da u ovom slučaju i nije reč samo o datumskoj zaokruženosti koju treba obeležiti nego o njenom živom i nezaobilaznom prisustvu u srpskoj književnosti. Lalić je prihvaćen kao pesnik već od prvih zbirki Bivši dečak (1955) i Vetrovito proleće (1956). Od pojave knjige Vreme, vatre, vrtovi (1961), u kojoj je sveo račune s prvom fazom svoga pevanja, počinje njegova tiha slava. Sa svakom novom zbirkom – što nije čest slučaj u nas – Lalić je pesnički rastao i zauzimao sve značajnije mesto u savremenoj srpskoj poeziji. Bitne tačke na tome putu jesu Izabrane i nove pesme (1969 – s novom zbirkom O delima ljubavi ili Vizantija), Smetnje na vezama (1975) i Strasna mera (1984). U zaveštajnim zbirkama Pismo (1992) i Četiri kanona (1996) Lalić je dosegao sopstvene pesničke vrhove i ispunio svoju službu poeziji i pevanju. Složen i moderan pesnički govor Za njegovu poeziju bitan je i trenutak u kojem se pojavio. Lalić je ušao u srpsku književnost sredinom pedesetih godina kada su mnogi književno-ideološki sukobi već bili na izmaku. Zbog toga nije ni morao, a nije ni želeo da učestvuje u, za to vreme, karakterističnim sporovima između tzv. tradicionalista i modernista (ta bitka je, već dobrim delom, bila dobijena), nego se odmah, izbegavajući jednostrana opredeljenja, usredsredio na najbitnija pitanja poezije, na biranje sopstvenih prethodnika i lirski dijalog sa tradicijom i kulturom. Snažno oslonjen na iskustva moderne evropske poezije, on je sve vreme svoje pevanje vezivao za jezik i nasleđe svoga naroda. Pesnik u čijem su delu propevali svi slojevi naše kulture, ali i izuzetan poznavalac svetske poezije i kulture (jedan je od naših najboljih prevodilaca nemačkih, francuskih, engleskih i američkih pesnika), Lalić je bio predodređen da bude pesnička žiža u kojoj se ukršta nacionalno i evropsko nasleđe. Smatrajući podražavanje evropske poezije duhom provincijalizma, on će u jednom razgovoru reći: „Ko ne povuče pouke iz Laze Kostića ili Vojislava Ilića, uzalud će ih tražiti kod Malarmea i Helderlina.“ A mogao je to da kaže jer je u istoj meri poznavao i Helderlina (koga je izvrsno preveo) i Vojislava Ilića (o kojem je napisao jedan od najboljih eseja u nas), a podsticaji oba pesnika snažno su ugrađeni u njegove stihove. U svome pevanju Lalić je izgradio izuzetno osetljive pesničke mehanizme i složenu organizaciju svojih pesama, sa specifičnom pesničkom slikom, da bi opisao složeni i nijansirani doživljaj sveta. Otuda kod Lalića moderan i precizan pesnički govor, da bi se u pesničku sliku uhvatila jedva primetna a suštinska dešavanja u ljudskom biću i oko njega, na samoj granici između vidljivog i nevidljivog, postojanja i nepostojanja („Vidljivo, to je sigurnost / […] / ali / Nevidljivo – ono nam stalno izmiče, / A šapuće nam svoju prisutnost i uporno primorava / Da delujemo, da ga prevodimo u slike“, „Elegija ili Dunav kod Donjeg Milanovca“). Zahvaljujući upravo ovom poetičkom svojstvu, širok tematsko-motivski raspon Lalićevog pevanja krasi neraspletiva unutarnja jedinstvenost: pevanja o predvajanju leta, prolaznosti, o trajnom i trošnom, smrti, kulturnom pamćenju, užasu i radosti, dati su kroz pesnikove složene vremensko-prostorne, sinestezijske, gotovo opipljive i istovremeno visoko simbolizovane slike, kroz koje se prelama emocionalna, čulna i intelektualna situacija onoga koji peva. Zato se ova poezija prima i kao izuzetno moderna i sa velikim čitalačkim uzbuđenjem. Pismo. Četiri kanona Još dok je po časopisima objavljivao pojedinačne pesme, slutilo se o kakvoj je knjizi reč, a kada se pojavila, odmah je nazvana antologijskom zbirkom. I zaista, srpska poezija je, odjednom i na jednom mestu, dobila tridesetak vrhunskih pesama: od „Deset soneta nerođenoj kćeri“ do „Rimske elegije“, od „Mlade žene sa violom“ do „Melanholije“, od „Zapisano nad jednim stihom“ do „Strambotta“, od „Pisma“ do „Nikada samlji“, od „Oktave o letu“ do „Slova o slovu“, od „Plave grobnice“ do „Šapata Jovana Damaskina“. Jednostavno, kao izbor antologijskih pesama može se prepisati čitav sadržaj. Ove godine navršava se i dve i po decenije od objavljivanja Četiri kanona, kompoziciono i smisaono veoma složene knjige. U njoj se pesnik snažno oslonio na najpoznatiji srednjovekovni žanr i njegov molitveni bruj, ispevavši jednu od najlepših pohvala Bogorodici na srpskom jeziku. Ali Četiri kanona su najpre knjiga moderne poezije, počev od leksike, smenjivanja diskurzivnih iskaza i pesničkih slika do tekstovnih prepleta i poetičkih tokova. U prožimanju pesničkog i svetog, sveto je otvaralo duboke prostore natčulnog i onostranog, ali nije dovodilo u pitanje prirodu pesničkog teksta i egzistencijalni grč onoga koji peva. Dve zaveštajne Lalićeve zbirke su najpotpunija objava njegovih poetičkih načela i na najlepši način zatvaraju srpski pesnički XX vek. Lični ulog Lični ulog koji u pesmi ne sme da bude više od nagoveštaja, a bez prava da se poništi, takođe je jedan od zaštitnih znakova Lalićeve poezije. Pesniku je bila strana ideja o impersonalnom/bezličnom subjektu: „Insistiram, u svakoj prilici, na tvrđenju da je poezija komunikacija – a kako da komunicirate sa tzv. bezličnim subjektom? Kod pesnika takvog usmerenja impersonalnost je, ako su zaista talentovani, samo maska. Beli zavoj ispod kojeg, ako je pesnik autentičan, osećate ranu.“ Odnosno, on nikada nije pravio veštački jaz između pesničkog subjekta i autora i nije se ustručavao da peva ono iskustvo koje bi bilo njihov zajednički presek. Evo nekoliko primera, koji mogu biti od koristi za potpunije razumevanje pojedinih pesama. Česti dečji letnji boravci zbog bolesti na Divčibarama prizvani su u pesmi „Vetar“. Drugi svetski rat provodi u Beogradu, u Kumanovskoj 13. Za vreme uskršnjih „savezničkih“ bombardovanja ginu mu četiri druga iz okolnih zgrada i taj događaj je osnova pesme „Zarđala igla“. Razgovori s rano preminulom majkom Ljubicom (ćerkom kompozitora Isidora Bajića, od koje je pesnik nasledio apsolutni sluh, od izuzetnog značaja za njegovo pevanje), dati su u pesmama „Requiem za majku“ i „Pomen za majku“. Sve njegove ljubavne pesme, da se navedu samo „Mesta koje volimo“, „Ljubav“, „Rimski kvartet“, „Rimska elegija“ i „Strambotti“, posvećene su supruzi Branki Lalić (Kašnar). U pesmi „Amor fati“ vide se one dve lipe koje je pesnik lično posadio u dvorištu iza svoga stana (u Internacionalnih brigada 39). Tragičnu smrt starijeg sina Vlajka čuvaju pesme „Pieta“, „More“ i pojedini stihovi Četiri kanona („sem toga / On udešava namere: ne možeš buvu da zdrobiš / / Noktom o nokat palca, ako ti pisano nije. / On je taj koji udene buru u noć, zdrobi brod, / U crno oboji vunu nekoj majci na preslici“, I/3). Ne treba posebno naglašavati da je razmak između početnog podsticaja i završenog oblika pesme mera veličine jednog pesnika. POEZIJA TRAJE JER ZNAČI Često se misli, ne bez razloga, da je prva decenija po smrti jednog stvaraoca najnemilosrdnija provera njegovog dela, kada ono ostane samo sa sobom i sa čitaocima. Ako je tako – a u ovom slučaju reč je ne o jednoj nego o dve i po decenije – Lalićeva poezija ne samo da je prošla ovu proveru nego je njen značaj još i uvećan. Krenimo redom. Ubrzo posle pesnikove smrti izašla su njegova Dela u četiri knjige (koja su uključila celokupnu poeziju, pesme iz zaostavštine, izbor eseja i kritika o poeziji, detaljnu biografiju i bibliografiju), više izbora iz poezije, izdanja školske lektire, knjiga u kanonskoj ediciji Deset vekova srpske književnosti, knjiga izabranih pesama i eseja Ivan V. Lalić. U knjizi Pogled preko okeana data je njegova prepiska s Čarlsom Simićem. Takođe je objavljeno uporedno izdanje Lalićevih pesama na srpskom i engleskom jeziku Walking Towards the Sea / Koraci prema moru, u prevodu Frensisa R. Džonsa, a zahvaljujući istom prevodiocu iduće godine će u Engleskoj biti objavljena celokupna Lalićeva poezija. I u skladu sa duhom vremena, njegove pesme su izuzetno praćene na više internet adresa. U istom periodu nastala su tri zbornika posvećena njegovom delu, čiji su izdavači naše ugledne kulturne i naučne institucije, a autori radova najznačajniji proučavaoci srpske poezije. Objavljeno je više monografskih studija, odbranjene su magistarske i doktorske disertacije, a njima treba dodati čitav niz izuzetnih pojedinačnih radova u časopisima i naučnim zbornicima. O Lalićevoj poeziji pisali su kritičari svih generacija i različitih usmerenja, počev od Nikše Stipčevića, Predraga Palavestre, Svetlane Velmar Janković, Borislava Radovića, Ljubomira Simovića, Novice Petkovića, Jelene Novaković, preko Radivoja Mikića, Dragana Stojanovića, Leona Kojena, Milosava Tešića, Jovana Delića, Tihomira Brajovića, Aleksandra Jerkova, Svetlane Šeatović, Sonje Veselinović, Perside Lazarević di Đakomo, Dragana Hamovića, Aleksandra Milanovića, Slađane Jaćimović, Sanje Paripović, do najmlađih Marka Radulovića, Bojana Čolaka, Dunje Rančić, Marka Avramovića, Vladimira Vukomanovića Rastegorca i Violete Mitrović. Lalić i Vizantija Susret Ivana V. Lalića i Vizantije bio je gotovo nužan. On se desio u njegovim prvim knjigama Bivši dečak i Vetrovito proleće i trajao je do poslednjih, Pismo i Četiri kanona. Ispevao je deset pesama s nazivom „Vizantija“ (i obeležio ih brojevima od I do X) i još desetak koje pripadaju istom tematskom krugu. U pevanju o Vizantiji prelamaju se sve bitne teme njegovog pesništva, počev od odnosa prema nasleđu do pitanja o mogućnosti i smislu pevanja. Još više, Lalićev odnos prema Vizantiji nije samo odnos prema poeziji – nego, ujedno, i odnos prema sopstvenom biću i najdubljim zahtevima koji se sebi i u sebi postavljaju. Danas se lakše uočava da se Vizantija vremenom menjala u Lalićevoj poeziji. Najpre, to je bila istorijska Vizantija i njena kultura, tačnije, u njegovim pesmama odvijao se dijalog dve Vizantije, jedne istorijske, prošle i završene, s dosta reminiscencija na politička i kulturna zbivanja, i druge, mitske, koju – kako je pesnik rekao – sve vreme nosimo u sebi i koja će vremenom postojati sve neodređenija, sve više će se pretapati u unutrašnji prostor pesničkog subjekta. Postajaće simbol njegove upitanosti o trajanjima i prekidima, mogućnostima razumevanja pojedinaca u različitim vremenima, potrage za identitetom. Pesme „Vizantija VII“ i „Vizantija VIII ili Hilandar“ najbolje svedoče o tome. Tragajući za duhovnim kontinuitetom, Ivan V. Lalić je ispevao nekoliko antologijskih pesama koje pripadaju uslovno nazvanoj Srpskoj Vizantiji, pesmama koje su svojevrsno traganje za našim počecima. Vizantijsko nasleđe, njegovo obnavljanje u srpskoj kulturi i odnos pesničkog subjekta prema njegovom uticaju u našem vremenu osnovna su tema ovih pesama, počev od „Raške“ i „Smedereva“ do „Acqua Alte“ i „Koncerta vizantijske muzike“. U završnoj fazi, u pesmi „Šapat Jovana Damaskina“ i zbirci Četiri kanona, kako se povećavao pesnikov lični ulog, pevanje o Vizantiji postajalo je istovetno pevanju o Bogu, bolnom naslućivanju dublje Tvorčeve promisli i strašnoj čežnji za Smislom i Spasenjem. Zajedno s njemu duhovno bliskim Džonom Majendorfom (čije je Vizantijsko bogoslovlje voleo i iščitavao), i Lalić je mogao da kaže, i rekao je, da neprestana privlačnost vizantijske umetnosti i neobičnost da je istočno hrišćanstvo preživelo najdramatičnije društvene promene predstavljaju očigledni znak da je Vizantija zaista otkrila nešto fundamentalno istinito o čovekovoj prirodi i njenom odnosu prema Bogu. Do te osnovne istine došao je i Ivan V. Lalić u svome pevanju o Vizantiji. Njegovo stvaralačko iskustvo je očigledan znak kako poezija može biti izuzetno moderna, bitno nacionalna i duboko religiozna. Lalić i Andrić Rođen u Beogradu, Lalić se kao dečak s roditeljima, zbog majčine bolesti, preselio u Zagreb, u kojem je proveo petnaest godina, završio gimnaziju, Pravni fakultet i objavio prve pesničke knjige. Godine 1961. vratio se u Beograd i postao sekretar Saveza književnika Jugoslavije. Zvanično ga je pozvao Aleksandar Vučo, ali je najverovatnije do toga došlo na inicijativu Ive Andrića. Osim činjenice da je reč o veoma dobrom mladom pesniku koji izvanredno govori više stranih jezika, ne može se zaobići ni Andrićevo poznanstvo, pa i prijateljstvo, sa Ivanovim ocem Vlajkom, kojeg je poznavao još iz mladosti i kojeg je često posećivao u njegovom stanu u Beogradu. Naime, Vlajko je, kao jedan iz grupe mostarskih đaka gimnazijalaca i mladobosanaca, više puta bio hapšen i osuđen je u Sarajevu 1915. na godinu dana zatvora zbog „velikosrpske propagande“. (Nije slučajno Ivan autor i dve pesme o Gavrilu Principu, „Gavrilo Princip“ i „Princip na bojištu“, od kojih je drugu posvetio ocu, a odnos prema ocu i očev duh prisutan je i u mnogim drugim pesmama, npr. u „1804“.) U decembru iste godine Lalić, kao sekretar Saveza, putuje s Andrićem u Stokholm na dodelu Nobelove nagrade. O tome je naredne godine objavio dragoceni zapis „Andrić u decembarskom Štokholmu“, u kojem je, diskretno i s poštovanjem, pokušao da nasluti ponešto od onoga što je naš nobelovac skrivao ispod protokolarnog ponašanja. Pesnička osećajnost Lalićeva poezija jeste, uz sve drugo, i negovanje naše čitalačke i lične osećajnosti. Sa svakom njegovom zbirkom – s Pismom, čini se, naročito – rasla je i postajala sve zrelija osećajnost njegovih čitalaca (istovremeno, i tumača), koje možda bez ovih stihova i ne bi bili svesni. Njegove složene i izuzetno precizne slike razmiču naš doživljaj sveta, otvaraju i šire našu emociju, čine da osećamo i vidimo one suptilne duševne prelive i nijanse za koje bismo bez nje bili zatvoreni. „Ili sam možda / Sve to izmislio? Ne verujem, postoje / Dokazi: ožiljci neke uporne nade / Što još zabole na dodir tvoga glasa / Otisci tvojih prstiju na gleđi / Vrča iz kojeg još vetri vino / Nedopijeno u konobi, onoga leta / Kada si bila preobražena u blagoslov, / U svoje obično čudo. / / Živimo vreme usitnjenih čuda / I zaboravne mudrosti. Pamtiš li to leto?“ – peva Lalić u pesmi „Pet pisama“ (Strasna mera). Reč je o snažnom ljubavnom doživljaju iščezlom u vremenu i sveprisutnoj ljubavnoj emociji koja plavi pesničkog subjekta: već nema vina a miris njegov još plavi vazduh i boli. I pitanje onoj koja mu je, u tom trenutku, bila milost i blagoslov (oksimoronsko „obično čudo“ imenuje raspon između spoljašnjeg i unutarnjeg pogleda): da li pamti to leto, tu punoću emocije. Kao da bi se tim istovremenim (ne, nužno, više i zajedničkim) pamćenjem sačuvalo ponešto od srži najprolaznijeg od svih osećanja, od zaboravne mudrosti. Kao gotovo svaka Lalićeva slika, i ova je prostorno-vremenski višeslojna: minula punoća trenutka, melanholija i naslućena senka smrti ukrštene su sa upornom i ranjivom nadom, poduprte sećanjem („Pamtiš li to leto“) u naporu da se, bar na trenutak, zaustavi vreme na delu, da se sudbini kaže: Da, uprkos izvesnosti krajnjeg ishoda. Ivan V. Lalić je stvaralac koji je visoko uzdigao poetičku i kulturnu samosvest srpske književnosti, stvorio celovito i autentično pesničko delo i, što je možda najvažnije, ujedinio je tumače i čitaoce svoje poezije. On je, uz Vaska Popu, najznačajniji srpski pesnik druge polovine XX veka i jedan od najvećih srpskih pesnika uopšte. Ivan V. Lalić (1931–1996) srpski pesnik, esejista i prevodilac, jedan od najistaknutijih pesnika neosimbolističke struje u savremenoj srpskoj poeziji. Rođen je u Beogradu 1931. godine, gde je radio neko vreme kao novinar i urednik Radio Zagreba; bio je urednik u „Prosveti“ i „Nolitu“. Svojom poezijom preko artizma, uravnoteženih slika i duhovne sabranosti obnovio je liniju simbolističkog pesništva. Tragajući za klasičnom merom pesme i nalazeći pesničko nadahnuće u literaturi, Lalić se u svojoj poeziji okretao Vizantiji i antičkom svetu. Takođe je bio izvrstan prevodilac, esejista i kritičar. Ivan V. Lalić je ušao u književnu kritiku kao hroničar časopisa, najpre „Letopisa Matice srpske“, a potom beogradske „Književnosti“. Njegovu kritiku odlikuje objektivnost, kao i iskustvo koje u nju unosi. Priredio je nekoliko antologija i zbornika. Bavio se prevodilaštvom, naročito prepevima; tako je između ostalog priredio „Antologiju novije francuske lirike“ (od Bodlera do naših dana) i izbore pesama Helderlina (Nolitova nagrada) i Pjer Žan Žuva. Autor je radio-drame „Majstor Hanuš“ (nagrada Jugoslovenske radiodifuzije). Dela Bivši dečak (1955) Melisa (poema) (1959) Argonauti i druge pesme (1961) Vreme, vatre, vrtovi (Zmajeva nagrada) (1961) Smetnje na vezama (1975) Strasna mera (1984) Vizantija (1987) Izabrane i nove pesme (1969) Vetrovito proleće (1956) Čini (1963) Krug (1968) Velika vrata mora (1958) Pesme (1987) Pismo (1992) Četiri kanona (1996) Pisao je eseje i kritike: Kritika i delo (1971) O poeziji i dvanaest pesnika KC (K)

tvrd povez odlično očuvana vellokpoez

IVAN GORAN KOVAČIĆ - SABRANA DELA I-V IZDAVAČ: NZMH ZAGREB 1. PROZA I 2. PROZA II 3. PROZA II 4. PJESME PREPJEVI 5. PISMA OCUVANO POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 V14

IZABRANE I NOVE PESME IVANA NEGRIŠORCA - Izložba oblaka NAJLEPŠA POEZIJA - Objavljujemo knjige pesama i izabrane i nove pesme najostvarenijih srpskih savremenih pesnika poput: Ivana Negrišorca, Rajka Petrov Noga, Dragana Jovanovića Danilova , Matije Bećkovića i dr. NAJLEPŠA IZDANJA - naša izdanja se pripremaju uz poseban pristup fizičkim karakteristikama knjiga i dizajnu korica. Većina knjiga je štampana tvrdim povezom i poseduje rešenja visokih standarda iz oblasti grafičkog dizajna kada su u pitanju korice. Upravo zbog toga, naše knjige su IDEALNE ZA POKLON najbližima ili ljubiteljima književnosti i kulture.

U dobrom stanju. Retko dvojezično izdanje (nemački-makednonski) sa Struških večeri poezije Gedichte = Poezija / Hans Magnus Enzensberger / Hans Magnus Encensberger ; [izbor i predgovor Ivan Ivanji ; prepev Petre M. Andreevski...[et al.]] Vrsta građe poezija Cilјna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik nemački, makedonski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja [Skopje : Makedonska knjiga ; Struga : Struški večeri na poezijata], 1980 Fizički opis 211 str. : autorova slika ; 20 cm Drugi autori - osoba Ivanji, Ivan Andreevski, Petre M. Napomene Goldener Kranz, Struga = Zlaten venec, Struga Tekst uporedo na nem i mak jeziku Str. 15-23: Hans Magnus Encesberger / Ivan iVanji. Enzensberger, Hans Magnus, 1929-2022 = Encensberger, Hans Magnus, 1929-2022 1980 Goldener Kranz-Preis – Die Abende der Poesie in Struga 1980 Златен венец на Струшките вечери на поезијата

Antologija suvremenoga kineskog pjesništva. Nakladnik: Hrvatsko društvo pisaca Urednik: Ivan Herceg Prijevod: Lucija Čurić, Ivana Gubić 06/2017. 168 str., tvrdi uvez

putovanje poezijom Latinske Amerike H,D,P, biblioteka POEZIJE uređuje: Ivan Herceg i Ervin jahić HRVATSKO DRUŠTVO PISACA likovna oprema: Boris Kuk AKD zagreb 2009. kao NOVA PRO.20/6

Knjiga solidno ocuvana Ima belezenja obicnom olovkom G1 Izbor i prevod sa grčkog: IVAN GAĐANSKI i KSENIJA MARICKI GAĐANSKI NASO VAJENA Savremeni grčki pesnik, kritičar, teoretičar, polemičar, prevodilac i teoretičar književnosti i prevodilaštva... jedan od najZnačajnijih stvaralaca u grčkoj književnosti i književnoj kritici posle /p a d a/ hunte u Grčkoj 1974. godine... Reference: - ljubav - vreme - smrt - Na klapni slika i biografija autora - Ćirilica - 212 stranica

Autor - osoba Boske, Alen Naslov Beleške za jednu samoću / Alen Boske ; [preveo Ivan V. Lalić] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1972 Izdavanje i proizvodnja Kruševac : Bagdala, 1972 (Kruševac : Bagdala) Fizički opis 77 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Lalić, Ivan V. Zbirka Mala biblioteka / Bagdala. Poezija u prevodu Napomene O poeziji Alena Boskea / Ivan V. Lalić: str. 5-11 Beleška o pesniku / I.[Ivan] V. L.[Lalić]: str. 77. Predmetne odrednice Boske, Alen, 1919- -- Poezija Stanje: na praznoj stranici pre sadržaja zapisana jedna rečenica hemijskom, inače veoma dobro očuvano. Alen Boske, francuski književnik belgijsko-rusko-jevrejskog porekla. Rođen je kao Anatolij Bisk 28. marta 1919. godine u Odesi. Njegov otac, Aleksandar Bisk bio je pesnik, simbolista koji je prvo emigrirao u Varnu u Bugarskoj, da bi 1925. godine s porodicom se preselio u Brisel gde je Anatolij krenuo u školu. Od 1938. godine započeo je studije na Slobodnom univerzitetu u Briselu gde je objavljivao u svim tamošnjim raznorodnim periodikama. Kada je započeo Drugi svetski rat pristupio je belgijskoj vojsci, ali pošto je ona ubrzo kapitulirala, on se priključuje oružanim snagama Francuske. Već 1942. godine preselio se u Ameriku gde je bio urednik časopisa Slobodna Francuska i Glas Francuske. Intenzivno se druži sa mnogim evropskim piscima (Moris Materlink, Žil Romen, Tomas Man…). Kao deo američkih trupa 1944. godine učestvuje u iskrcavanju u Normandiji. Nakon rata, radi kao prevodilac u oslobođenom Berlinu. Od 1951. godine pa sve do smrti živi u Parizu kao profesionalni pisac, objavivši u tom periodu oko sto knjiga poezije, proze, drama, eseja i kritika. U poeziji Alena Boskea vidljivi su i upečatljivi uticaji francuskog nadrealizma, naročito u njegovim ranim knjigama. Ovi uticaji, u kombinaciji sa nekom vrstom očuđene autopoetičnosti, uobličene na egzistencijalni način kroz ispitivanje i problematizaciju identiteta samog čina pisanja, rezultiraju na momente originalnom poezijom. Zanimljivo je da se u najvećem delu svog pesničkog stvaralaštva Boske nije oglašavao klasičnim zbirkama, već ciklusima-poemama sačinjenim od određenog broja neimenovanih pesama. Interesantno je njegovo prijateljstvo sa srpskim pesnikom Brankom Miljkovićem. Naslednici Branka Miljkovića smatraju da je Boske bio upućen u okolnosti pod kojima je Miljković izgubio život u Zagrebu. Napisao je, između ostalih, zbirke Mrtav jezik, Četiri zaveštanja, Božja muka i Sutra bez mene. Naš pesnik Branko Miljković napisao je esej Orfejsko zaveštanje Alena Boskea i objavio ga u časopisu Delo 1960. godine. Posle učešća na jednom pesničkom skupu u našoj zemlji Boske je napisao svoj prvi roman Potreba za nesrećom, posvećen Branku Miljkoviću. Prevodeći „Prvo zaveštanje“, kaže pesnikinja Mirjana Vukmirović, otkrila sam da mi je tajni smisao tih stihova odnekud poznat. Razlog svog osećanja „već viđenog“ pronalazim u ciklusu Branka Miljkovića „Svest o pesmi“ koji je posvećen Alenu Boskeu. Umro je 8. marta 1998. godine u Parizu. MG9

Biblioteka Ex libris komplet 1-11 Izdanje Slovo ljubve , Beograd 1979. Tvrdi kozni povez , zlatotisk , lepo reljefno opremljeno izdanje Ocuvane veoma dobro , pozutele sa strane , poneko sitno ostecenje 1. Despot stefan Lazarević Slova i natpisi 2. Dživo Gundulić Suze sina razmetnoga 3. Srpske narodne pesme-epske 4. P.P. Njegoš ,Pustinjak cetinjski 5. France Prešeren Poezije 6. Branko Radičević Pesme 7. Ivan Mažuranić Smrt Smail age Čengića 8. Djura Jakšić Pesme 9. Jovan Jovanović Zmaj Pevanija 10 Laza Kostić Pesme 11 Silvije Str.Kranjčević Izabrane pjesme ŠIF482

1987. Mek povez Ima umetničke ilustracije Kompletan sadraj je na fotografijama Na linku se može videti video ove knjige Neki od autora: Ivan M. Lalić, Stevan Raičković, Vasko Popa, Crnjanski, Dušan Matić, Desanka Maksimović, Mira Alečković, Branislav L. Lazarević, Antonije Marinković, Miodrag Pavlović, Božidar Timotijević, Miroslav Antić, Borislav Radović, Branko Miljković, Vito Marković, Ljubomir Simović, Ljubiša Đidić, Alek Vukadinović, Milovan Danojlić, Božidar Šujica, Dragan Kolundžija, Slobodan Rakitić, Bećković, Milan Komnenić, Zoran Milić, Milutin Petrović, Adam Puslojić, Radomir Andrić, Nogo, Dragomir Brajković, Miroslav Maksimović Ima pečat biblioteke, odlično očuvana

Borut Kardelj GLADNE ZORE likovno obogatio JANEZ BERNIK Prva književna komuna Mostar, 1980.godine, 106 strana. Knjiga je nova, u celofanu. Borut Kardelj (1941 - 1971), slovenački arhitekta i pesnik. Bio je sin Edvarda Kardelja, jednog od najbližnih saradnika Josipa Broza Tita. Kritičari su saglasni da je bio izuzetno talentovan pesnik koji se, nažalost, ubio 1971. godine. Tragične slike rata i sveprisutne smrti, neizostavan su deo njegove poetike. Iz sopstvenih teških iskustava, pisao je emotivnu poeziju , za koju je Ivan Potrč jednom napisao da su `jedno od najautentičnijih svedočenja deteta, od prvog zapisa do poslednje pesme.` NEMA U PRODAJI * TIRAŽ RASPRODAT ODAVNO # 56

Priredio: Pero Zubac, Izdavač: Logos - Bačka Palanka, 2008. god. Tvrd povez, zlatotisk, 21,5 cm. 506 str. Kritičko izdanje Milica Stojadinović Srpkinja rođena je u sremskom selu Bukovcu 6. jula 1828. godine (po nekim izvorima 22. marta 1828) i bila je jedna od najznatnijih ličnosti u srpskom narodu. Vuk Stefanović Karadžić ju je voleo kao svoje dete i nazivao je „moja kći iz Fruške“. Njegoš je govorio o toj lepoj i mladoj devojci; „Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto kneginje Crnoj Gori!“ Knez Mihailo bio joj je više no zaštitnik: odan prijatelj. Kada je dolazila u Beograd, beogradski književnici su je dočekali kako se nijedan srpski pisac dotle nije bio dočekao. Ljubomir P. Nenadović veličao je u svojim stihovima, slavio njene „lepe pesme“ i „čustva prava“. Đorđe Rajković joj je posvećivao svoje stihove. Ivan Mažuranić, proslavljeni pesnik Smrti Smail-age Čengića, dolazio je da je vidi. Jovan Subotić silazio je sa svoje visine slavom ovenčanoga pesnika i govorio sa njom kao jednak sa jednakim. I van skromnih granica srpske književnosti bilo se čulo ime ove neobične devojke: Johan Gabrijel Sajdl posvetio joj jednu prijateljsku pesmu; sa Ludvigom Augustom fon Franklom bila je u prepisci, i u svojoj starosti pesnik je sačuvao vernu i nežnu uspomenu na prijateljicu iz mladih dana; češka pripovedačica Božana Njemcova njena je prijateljica sa kojom se dopisuje. Listovi su donosili njene slike, po svima krajevima pričalo se o pesnikinji iz Fruške gore, ljudi su dolazili da je vide.

RAJKO PETROV NOGO je jedan od najsuptilnijih i najmoćnijih savremenih srpskih liričara, jedan od retkih koji zaista omogućavaju da se srpskom poezijom odslika nešto od osnovne, duhovne, duševne i političke situacije našeg vremena. Poručite njegove izabrane i nove pesme! NAJLEPŠA POEZIJA - Objavljujemo knjige pesama i izabrane i nove pesme najostvarenijih srpskih savremenih pesnika poput: Ivana Negrišorca, Rajka Petrov Noga, Dragana Jovanovića Danilova , Matije Bećkovića i dr. NAJLEPŠA IZDANJA - naša izdanja se pripremaju uz poseban pristup fizičkim karakteristikama knjiga i dizajnu korica. Većina knjiga je štampana tvrdim povezom i poseduje rešenja visokih standarda iz oblasti grafičkog dizajna kada su u pitanju korice. Upravo zbog toga, naše knjige su IDEALNE ZA POKLON najbližima ili ljubiteljima književnosti i kulture.

IZABRANE I NOVE PESME Duhovitog princa srpske poezije, kako su ga prozvali , Matije Bećkovića. O njegovim pesničkim kvalitetima , izlišno je pričati. Za svoju poeziju Matija Bećković je dobio mnoge nagrade, među kojima su: Oktobarska, Sedmojulska, Prosvetina, Nolitova, Bigzova, Plaketa Narodnog pozorišta, Zmajeva nagrada, Disovo proleće i dr. NAJLEPŠA POEZIJA - Objavljujemo knjige pesama i izabrane i nove pesme najostvarenijih srpskih savremenih pesnika poput: Ivana Negrišorca, Rajka Petrov Noga, Dragana Jovanovića Danilova , Matije Bećkovića i dr. NAJLEPŠA IZDANJA - naša izdanja se pripremaju uz poseban pristup fizičkim karakteristikama knjiga i dizajnu korica. Većina knjiga je štampana tvrdim povezom i poseduje rešenja visokih standarda iz oblasti grafičkog dizajna kada su u pitanju korice. Upravo zbog toga, naše knjige su IDEALNE ZA POKLON najbližima ili ljubiteljima književnosti i kulture.

Na stranicama Poslanice nagovaraču imenovane su (i opevane) najsvetije srpsko – slovenske i pravoslavno – hrišćanske svetinje i ličnosti. Pevajući Gospodu, i ustima i srcem , opominjući maloverne da i mrav može krila zadobiti i da , gdekoji , crv može uzleteti , naš pesnik se smestio uz red nebesnika, gde duše , uz cveće neuvelo , pevaju jedna drugoj , overavajući da je od Njega, kroz Njega i u Njemu sve! NAJLEPŠA POEZIJA - Objavljujemo knjige pesama i izabrane i nove pesme najostvarenijih srpskih savremenih pesnika poput: Ivana Negrišorca, Rajka Petrov Noga, Dragana Jovanovića Danilova , Matije Bećkovića i dr. NAJLEPŠA IZDANJA - naša izdanja se pripremaju uz poseban pristup fizičkim karakteristikama knjiga i dizajnu korica. Većina knjiga je štampana tvrdim povezom i poseduje rešenja visokih standarda iz oblasti grafičkog dizajna kada su u pitanju korice. Upravo zbog toga, naše knjige su IDEALNE ZA POKLON najbližima ili ljubiteljima književnosti i kulture.

Prva knjiga Jelene Lengold objavljena u kultnoj ediciji „Pegaz“ Književne omladine Srbije. Rikna požutela, unutra odlično očuvano, bez pisanja, pečata, podvlačenja. Retko u ponudi. Autor - osoba Lengold, Jelena, 1959- = Lengold, Jelena, 1959- Naslov Raspad botanike / Jelena Lengold Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Književna omladina Srbije, 1982 Fizički opis 30 str. ; 20 cm Zbirka ǂBibliotekaǂ Pegaz ; ǂknj. ǂ5 ISBN (Broš.) Maštovite i smele slike i njihovi spojevi služe ovde širenju jednog imaginativnog prostora, u kojem se osnovna emocija preobražava u višeslojna naslućivanja onoga što je prevazilazi. Poezija jakih, ali i pesnički uspešno kontrolisanih emocija. – Ivan V. Lalić Pesme Jelene Lengold, koje su osvojile tematski prostor urbanosti i intime, i čija intonacija ide od ushićenosti do melanholije, meditativne sete i intelektualne sumnje, snažno se utiskuju u čitalački doživljaj. – Mileta Aćimović Ivkov Jelena Lengold nije pisac minornih preokupacija niti kratkog daha: njena poezija, pa i proza, motivski se nadovezuju na Ijubavni diskurs liričara u izvornom smislu reči. – Dragana V. Todoreskov Pesme snažnih osećanja i neposrednog i sugestivnog izraza. Ove pesme su, zapravo, priče u formi vanredno uobličenih pesama. – Gojko Božović Participirajući u diskursu srpske poezije kako je on konstituisan 80-ih godina XX. stoleća, Jelena Lengold proizvodi poeziju koja je zasnovana na modernističkoj, urbanoj, pesničkoj paradigmi, izrazito lirskog naboja. – Dubravka Đurić Lirsko ja, iako dovedeno do neke vrste zaokružene psihološke figure putem memoarske retrospekcije sećanja i povlašćenih trenutaka prošlosti, aktualizuje se u sadašnjem dnevničkom beleženju osećanja između onoga nekada i sada. – Bojana Stojanović Pantović Jelena Lengold rođena je 1959. godine u Kruševcu. Do sada je objavila šest knjiga poezije, šest knjiga priča i jedan roman. Njene knjige su prevedene na brojne svetske jezike. Dobila je književne nagrade: Đura Jakšić, Biljana Jovanović, Žensko pero, Zlatni Hit liber, Jefimijin vez, kao i nagradu Evropske unije za književnost. Radila je kao novinar Radio Beograda, a zatim kao projekt-koordinator Nansenskolen humanističke akademije u Norveškoj. Sada je samostalni umetnik. Bibliografija: RASPAD BOTANIKE, poezija, Pegaz, 1982. VRETENO, poezija, Nolit, 1984. PODNEBLJE MAKA, poezija, Nolit, 1986. PROLAZAK ANĐELA, poezija, Nolit, 1989. SLIČICE IZ ŽIVOTA KAPELMAJSTORA, poezija, Prosveta, 1991. POKISLI LAVOVI, priče, Srpska književna zadruga, Biblioteka Savremenik, 1994. LIFT, priče, Stubovi kulture, Biblioteka Minut, 1999. BALTIMOR, roman, Stubovi kulture, Biblioteka Peščanik, 2003; Drugo izdanje, Arhipelag, Biblioteka Zlatno runo, 2011. VAŠARSKI MAĐIONIČAR, priče, Arhipelag, Biblioteka Zlatno runo, 2008, 2009, 2012. PRETESTERIŠI ME, izabrane priče, Arhipelag, Biblioteka Zlatno runo, 2009. BUNAR TEŠKIH REČI, poezija, Arhipelag, Biblioteka Element, 2011. U TRI KOD KANDINSKOG, priče, Arhipelag, Biblioteka Zlatno runo, 2013, 2014. RAŠČARANI SVET, priče, Arhipelag, Biblioteka Zlatno runo, 2016. MG112 (K)

NEPREKIDNA NESANICA POEZIJE - antologija francuske / frankofone nadrealističke poezije Priredio i preveo - Dušan Stojković Izdavač - Društvo za afirmaciju kulture Presing, Mladenovac Godina - 2020 896 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Antologije ISBN - 978-86-6341-499-0 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja AUTORI ZASTUPLJENI U ZBIRCI: Danijel Abel, Marsel Avren, Artur Adamov, Maksim Aleksandr, Pjer Alešinski, Moris Anri, Fernando Arabal, Luj Aragon, Noel Arno, Žan Arp, Antonen Arto Andre Baltazar, Žan Klod Barbe, Žak Baron, Žorž Bataj, Iv Batistini, Marsel Beali, Žan Luj Beduen, Hans Belmer, Rober Benaion, Moris Blanšar, Žak-Andre Buafar, Iv Bonfoa, Alen Born, Viktor Brauner, Ramon Brea, Andre Breton, Simon Breton, Žak-B. Brinius, Luj Brokije, Moni De Buli, Luis Bunjuel, Vinsent Bunur, Pol Burguonji, Žoe Buske Mariana Van Irtum, Žan Venturini, Boris Vijan, Rože Vitrak, Ilarie Voronka Andre Gajar, Tom Git, Klod Govro, Kamil Goemans, Ivan Gol, Žorž Goldfejn, Žilijen Grak, Leon Gabrijel Gros, Žan Mišel Gutije Salvador Dali, Leon-Gontran Dama, Liza Dearm, Lik Dekon, Delkur Leona, Andre Delon Žozef Deltel, Pjer Deno, Gabrijel Der, Rober Desnos, Moamed Dib, Fernan Dimon, Žan Pjer Dipre, Marsel Dišan, Fransoa Doda, Rene Domal, Oskar Dominge, Kristijan Dotremon, Šarl Dits Alberto Đakometi, Đovana Emanuel Ejdu, Iv Eleue, Pol Elijar, Žorž Enen, Žil Eno, Maks Ernst, Žak Erold Eduar Žagije, Ernet Ženženbaš, Rolan Žiger, Rože Žilber Lekont, Alen Žufroa, Pjer Žan Žuv Mišel Zimbaka, Unika Zirn Radomir Ivšić, Pjer Inik, Žorž Inje, Tikaia I`tam`si, Lorens Iše Gi Kabanel, Moamed Kair-Edin, Rože Kajoa, Leonora Karington, Jasin Kateb, Rejmon Keno, Đorđo De Kiriko, Greta Knutson, Pol Koline, Petr Kral, Rene Krevel Žak Lakomble, Pol-Mari Lapuant, Ani Lebren, Žerar Legran, Marel Lekont, Žilber Leli, Mišel Leris, Etijen Lero, Žorž Lembur, Meri Lou, Gerasim Luka Kleman Maglior-Sent-Od, Rene Magrit, Žean Maiu, Leo Male, Žan Malrije, Žorž Malkin, Bona De Mandijarg, Mansur Žojs, Marsel Marien, Andre Mason, Pjer De Maso, Roberto Mata, E. L. T.. Mesens, Pjer Mine, Žuan Miro, Nora Mitrani, Anri Mišo, Maks Moris, Sezar Moro Pjer Navil, Žerald Neve, Madlen Novarina, Pol Nuže Pjer Odar, Žak Odiberti, Gabrijel Odizio, Mere Openhajm, Žak Orize Oktavio Paz, Anri Pasturo, Mark Paten, Žoašin Paulin, Valentina Penroz, Benžamen Pere, Andre Pjer De Mandijarg, Fransis Pikabija, Pablo Pikaso, Anri Pišet, Žizela Prasinos, Žak Prever Žan-Žozef Rabearivelo, Alisa Raon, Man Rej, Andre Rolan De Renevil, Žorž Ribmon Desenj, Žak Rigo, Rober Ris, Marko Ristić, Andre De Rišo, Arman Roben, Stanislas Rodanski, Gi Roze Alberto Savinio, Eme Sezer, Kej Sejdž, Žan Senak, Ektor De Sen Deni Garno, Leoold Sedar Sengor, Klod Serne, Žan Klod Silberman, Luj Skitener, Rene De Solije, Filip Supo Žan Tardije, Klod Tarno, Žan Tierselen, Andre Tirion, Žilijen Torma, Frederik Tristran, Aleksandar Turski Visente Uidobro Alber Fanžo, Mišel Farduslis-Lagranž, Leo Fere, Eli Šarl Flaman, Benžamen Fondan, Andre Frederik Jindrih Hajsler Tristran Cara Žan Fransoa Šabren, Ašil Šave, Malkolm De Šazal, Rene Šar, Žorž Šeade, Andre Šedid, Žan Šuster `Antologija sadrži poeziju 191 pesnika, njihove biografije, ilustracije i fotografije. Antologija koja je pred vama pruža maksimalno širok uvid u nadrealističku poeziju napisanu na francuskom jeziku. Njeni tvorci, njih sto devedeset jedan, rođeni su, osim u Francuskoj, još u trideset dve zemlje. Unutar Neprekidne nesanice poezije nalazi se bonus-antologija pesništva belgijskog nadrealizma koja obuhvata devetnaest pesnika i šezdeset pet pesme, kao i mini antologija nadrealističke kanadske poezije sa pet pesnika i devetnaest pesama. Tu je, takođe, i antologija pesništva pesnika koji su pripadali grupi Le Grand Jeu. Jedanaest ih je (Anri, de Buli, Delon, Domal, Žilber-Lekont, Mine, Odar, de Renevil, Ribmon-Desenj, Serne i Šabren) a prevedene su trideset tri njihove pesme. Mogla bi se oformiti mala antologija od priloga onih pesnika koji su sarađivali unutar Pokreta otpora u časopisu La Main à plume. Dovoljno je i pesnikinja da bi se od njihovih pesama dala skladati antologija ženskog nadrealističkog pesništva. Veliki broj zastupljenih pesnika su slikari (mnogi su mnogo poznatiji i cenjeniji kao takvi). Termin nadrealizam uzet je od Gijoma Apolinera koji je kao nadrealističku odredio svoju dramu Tiresijine dojke (napisana 1916, igrana 1917). U isto vreme istu reč je koristio i u programu za mjuzikl Parada Žana Koktoa i Erika Satija. Pamtimo i njegovu rečenicu: „Kada je čovek odlučio da oponaša hod izmislio je točak koji ne naliči nozi. Tako je, i ne znajući, stvorio nadrealizam.“ ` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Daniel Marcel Havrenne Arthur Maxime Alexandre Pierre Alechinsky Maurice Henry Fernando Enrico - Arrabal Louis Aragon Noël Arnaud Jean Arp Antonin Artaud Balthazar Jean-Claude Barbier Jacques Baron Georges Bataille Yves Battistini Marcel Bealu Jean-Louis Bédouin Hans Bellmer Robert Benayoun Maurice Blanchard Jacques-André Boiffard Yves Bonnefoy Alain Borne Victor Brauner Juan Ramon Brea Andre Breton Simone Breton Jacques Brunius Jacques Henri Cottance Louis Brauquier Luis Bunuel Vincent Bounoure Bourgoin Joe Bousquet Marianne Van Hirtum Jean Venturini Boirs Vian Roger Vitrac Ilarie Voronca Andre Gaillard Tom Gutt Claude Gauvreau Camille Goemans Ivan Goll Goldfein Julien Gracq Leon Gabriel Gros Jean-Michel Goutier Léon Gontran Damas Lisa Deharme Luc Decaunes Léona Delcourt André Delons Joseph Delteil Pierre Dhainaut Gabriel Dheur Robert Desnos Mohammad Dib Fernand Dumont Jean Pierre Duprey Marcel Duchamp Francois Dodat Rene Daumal Oscar Dominguez Christian Dotremont Charles Duits Alberto Giacometti Giovanna Anna Voggi Emmanuel Eydoux Yves Elléouët Paul Eluard Georges Henein Gilles Hénault Max Ernst Jacques Herold Édouard Jaguer Gengenbach Roland Giguère Roger Gilbert Lecomte Alain Jouffroy Pierre Jean Jouve Michel Zimbacca Unica Zürn Pierre Unik Georges Hugnet Tchicaya U Tam`Si Laurence Iché Guy Cabanel Mohammed Khaïr-Eddine Roger Caillois Leonora Carrington Kateb Yacine Raymond Queneau Giorgio De Chirico Greta Knutson Paul Colinet Petr Kral Rene Crevel Krevel Jacques Lacomblez Paul-Marie Lapointe Annie Le Brun Gérard Legrand Marcel Lecomte Gilbert Lely Michel Leiris Etienne Lero Georges Limbour Mary Low Gherasim Luca Clement Magloire Saint Aude Rene Magritte Jehan Mayoux Leo Malet Jean Malrieu Georges Malkine Bona De Mandiargues Joyce Mansour Marcel Marien Pierre De Massot Roberto Matta Édouard Léon Théodore Mesens Pierre Minet Joan Miró Nora Mitrani Henri Michaux Max Morise César Moro Pierre Naville Gérald Neveu Madeleine Novarina Paul Nouge Pierre Odar Jacques Audiberti Gabriel Audisio Meret Oppenheim Jean Orizet Octavio Paz Henri Pastoureau Marc Patin Paulin Joachim Valentine Penrose Benjamin Péret André Pieyre De Mandiargues Francis Picabia Pablo Picasso Henri Pichette Gisèle Prassinos Jacques Prévert Jean-Joseph Rabéarivelo Alice Rahon Man Ray Rolland De Renéville Georges Ribemont-Dessaignes Jacques Rigaut Robert Rius André De Richaud Armand Robin Stanislas Rodanski Guy Rosey Alberto Savinio Aimé Césaire Kay Sage Jean Senac Hector De Saint-Denys Garneau Léopold Sédar Senghor Claude Sernet Jean Claude Silbermann Louis Scutenaire Rene De Solier Philippe Soupault Jean Tardieu Claude Tarnaud Jean Thiercelin André Thirion Julien Torma Frederick Tristan Alexandre Toursky Vicente Huidobro Albert Fanjeaux Michel Fardoulis-Lagrange Leo Ferre Élie-Charles Flamand Benjamin Fondane André Frédérique Jindřich Heisler Tristan Tzara Jean-François Chabrun Achille Chavée Malcolm De Chazal René Char Georges Schéhadé Andrée Chedid Jean Schuster

JAŠA M. PRODANOVIĆ ANTOLOGIJA NARODNE POEZIJE Izdavač - Geca Kon, Beograd Godina - 1938 464 strana 20 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, IMA POSVETU AUTORA, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: O narodnoj poeziji LIRSKE (ŽENSKE) PESME 1 Obredne pesme Kraljičke pesme Momcima Baku Popu Starcu Pripjev uza zdravicu Domaćinu Detetu Uspavanka Slava krsnog imena Božićna pesma Kad prose devojku Kad se vraćaju s proševine Pjesma djeveru Snaha i djever Kad se mlada penje na konja Svatovi u putu 1 Svatovi u putu, II Svatovi u putu, III Kad se ukažu svatovi 1. Kad se ukažu svatovi, II. Tužbalice, I—II || Ljubavne pesme Lepota mladoženjina Košuta i djevojka Zavičaj Latka Janka Majka ćerku čuva Srpska djevojka Rastanak 3 ljubim me hočejo razločiti Nesrećna devojka Nesrećna devojka Vezak vezla Paun pase Ljubezni slana Žalost za dragim Od sevdaha goreg jada nema Eleno, dušo galeno Teška je devojačka kletva Kako kune djevojka Devojka kune dragog Oj djevojko Jovo i Ana Stojan i Ljiljana Vjerna djevojka Kad je draga na daleko Otkrivena tajna Omiljela mu djevojka Star i mlad Dragi i nedragi Rajše ljubljenega siromaka ko neljubljenega bogatca Biljana i vinari Konjic Marka ostavio Srećan verenik Nema straže nad očima Smrt Omera i Merime III Porodične pesme Sirotna majka Hasanaginica Sestra izbavlja brata Sestre i brat Dobra snaha, I Dobra snaha, II Jetrvica adamsko koleno IV Pobožne i moralne pesme Šta da čini ko misli Božji biti Pred Bogom ćemo biti svi jednaki Človek zvene kako svetlica Od raja djevojka Venčanje u neznanju Vila sve zna Sjajna košulja Opklada vile i djevojke Žena lepša od vile Lepa vida Junak i njegova sreća Prepiranje neba sa zemljom Udarila kiša Pobratim i posestrima Samoubistvo je greh Putovanje sunca Slepačka pesma Kad ko što udijeli V Pesme o radu Nadžnjevanje momka i devojke Moba u nedelju Zadružna kuća Vino vozi Zao gospodar Tri ptičice VI Šaljive pesme Prelja i kujundžija Lažna hvala Zajedljiva šala, I i II Malen vojno Sve zlo pa zlo Beskućnikova ženidba Na Sitnici Jadikovanje za teletom Imam kuću Čudna raja Kotarac i njegov magarac Silan lovac Laž nad lažima Vil Razne pesme Boj na Ravnju Devojke i junaci Prirodna sloboda Uzaludna služba Sačuvaj nas, Bože Ko šta nema EPSKE (JUNAČKE) PESME A. VERSKE I NEISTORISKE PESME Đakon Stevan i dva anđela Ko krsno ime slavi onom i pomaže Predrag i Nenad Sveti Sava i Hasan paša B. ISTORISKE PESME I Nemanjići i Mrnjavčevići Sveti Sava Ženidba Dušanova Uroš i Mrnjavčevići II Knez Lazar i Kosovske pesme Banović Strahinja Miloš u Latinima Čuvari Lazareva blaga Car Lazar i carica Milica Propast carstva srpskoga Kako Miloš Dragilović ili Obilović ranjen na Kosovu na 15 lipnja g(odišta) g(ospodinova) 1389 priminu i šta naredi na koncu od života, i poruči Vukosavi, ljubi svojoj, po svojoj punici Milici, ljubi Lazara kneza od Srblji a kćeri Uglješe Mrnavčića Vasojević Stevo Kosovka devojka Smrt majke Jugovića III Kraljević Marko Prvo junaštvo Marko Kraljević na pričešću Marko Kraljević i beg Kostadin Marko Kraljević i orao Marko Kraljević i Alil-aga Kako je Marko Kraljević izbavio tri vile Kraljević Marko i Ljutica Bogdan Ženidba Popović Stojana Ženidba kralja Mirčete IV Brankovići i njihovo doba Grijesi Smederevac-Đura Ženidba Zmaj-Despota Vuka Dioba Jakšića Smrt vojvode Prijezde Margita djevojka i Rajko vojvoda Banović Sekula i Jovan Kosovac Ženidba Vlašića Radula V Crnojevići Ženidba Maksima Crnojevića VI Hajduci Starina Novak i deli Radivoje Đerzelez Alija Vide Daničić Stari Vujadin Kostreš harambaša Mali Radojica Mali Marijan Čovjek paša i Mihat čobanin VII Uskoci Lov na Božić Ženidba Senjanina Iva Senjanin Tadija Ženidba od zadra Todora Ženidba Janković Stojana VIII Iz Hercogovine i Crne Gore Ženidba bega Ljubovića Tri sužnja Panto Cemović i iguman Nikodim IX Prvi i drugi ustanak Početak bune protiv dahija Knez Ivan Knežević Boj na Čokešini Boj na Čačku Tumačenje nekih nejasnijih stihova Rečnik nepoznatijih stranih, starinskih pokrajinskih reči Rečnik istoriskih i geografskih imena Pogovor Skraćenice Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Autor - osoba Bagrяna, Elisaveta, 1893-1991 = Bagrjana, Elisaveta, 1893-1991 Naslov Mansarda i snovi / Elisaveta Bagrjana ; prevela Vjera Balentović Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1965 Izdavanje i proizvodnja Kruševac : Bagdala, 1965 (Kruševac : Bagdala) Fizički opis 63 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Balentović, Vjera Mladenov, Marin, 1928-2012 = Mladenov, Marin, 1928-2012 Zbirka Savremena poezija u prevodu ISBN (Broš.) Napomene Str. 56-63: Elisaveta Bagrjana / Marin Mladenov. Predmetne odrednice Bagrjana, Elisaveta, 1893-1973 Jelisaveta Bagrjana, poznata među prijateljima kao Lisa Bagrjana je bugarska pesnikinja, autorka dečijih knjiga i prevodilac. Jelisaveta Bagrjana rođen je 29. aprila 1893. godine u činovničkoj porodici u Sofiji. Jednu godinu živi sa svojom porodicom u Trnovu, gde piše svoje prve pesme (1907–1908). Završila je srednju školu u Sofiji 1910. godine, a godinu dana je bila nastavnica u selu Aftane (danas Nedjalsko), gde je dobila neposredne utiske iz života bugarskog sela. U periodu 1911−1915. Jelisaveta Bagrjana studirala je slovenačku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Godine 1919. udaje se za kapetana Ivana Šapkarevim i rađa sina Ljubomira Šapkareva. Godine 1925. upoznala je Bojana Peneva. On se bavi pitanjima poezije i vodi seminar o ovom pitanju. Bagrjana pod njegovim uticajem počinje da piše sa slobodnim stihom i ritmom. Bagrjana napušta svoj dom, živi u privatnim prostorima, a 1926. godine razvodi se. Bagrjana je umrla 23. marta 1991. u Sofiji, mesec pre nego što je imala 98 godina. Stvaralaštvo Dugi stvaralački put Jelisavete Bagrjane prolazi kroz različite ideološke i umetničke zadatke i opisuje neke od svojih transformacija. Ovo je očigledno u njenim pesmama „Zvezda mornara“ i „Ljudsko srce“ pesnika iz 1930-ih godina, gde je nekad vedra lirska opijenost, koja je izražena u karakterističnoj širokoj i glatkoj melodiji stiha, zamenjena glasinama i tugom intelektualnosti, koja počinje da slomi klasične pesme. Stil Jelisaveta Bagrjane je kombinacija popularnog narodnog vokalnog rečnika i modernih pesničkih sredstava – kombinacija tradicije i modernosti. Objavljuje pod pseudonimom Elizabeth B., Elisaveta Blenova, Nikia Dolce, Mikaela i Bagriana. Tekstovi Elisavete Bagriana prevedeni su na 30 jezika. Knjige pesama: Večni i Sveti, 1927. Prava godina, 1931. Zvezda mornara, 1931. Ljudsko srce, 1936. Pet zvezda, 1953. Od plaže do obale, 1963. Falsifikati, 1972. Svetle senke, 1977. Na obali vremena, 1983. Počasti Dobitnica je Zlatne medalje Međunarodne asocijacije pesnika u Rimu (1969). Dobitnica je titula „Heroj Narodne Republike Bugarske“ 1983. Godine 1943, 1944. i 1945. nominovana je od strane Stefana Mladena za Nobelovu nagradu za književnost. MG74

Vidik, 1968. Peta knjiga velikog, kod nas slabije poznatog hrvatskog pesnika. Pečat (vidi se na slici), inače sve odlično. Tonči Petrasov Marović (Mravince, 29. listopada 1934. – Split, 22. travnja 1991.), hrvatski književnik. Pisao je poeziju, kratke priče, drame, kritike, te bio urednikom u splitskom Logosu i u Mogućnostima. Djelovao je u razdoblju `krugovaša` i `razlogovaca` ali nije pripadao nijednoj književnoj grupaciji;[1] kao pjesnik, dramatičar i prozaik raznovrstan je i samosvojan. Životopis Marović je završio klasičnu gimnaziju i Pedagošku akademiju u Splitu, a radio je kao urednik u RTV centru Split. Za vrijeme Drugog svjetskog rata, u samoigri, ozlijedio se ručnom granatom; kasnije više puta ozbiljno pobolijevao.[1] Petras je nadimak književnikovog djeda Petra, čiju je izvedenicu Petrasov, književnik stavio u svoje ime i prezime. Marović je prvi hrvatski pjesnik koji je objavio haiku i waka poeziju.[1] Godine 1961. u književnom časopisu Mogućnosti br. 6, tiskano mu je 13 haiku pjesama iz neobjavljene zbirke 101 haiku.[2] Iza sebe je ostavio brojne radove, od kojih je jedan dio razasut po časopisima. Najpoznatije su mu drame Antigona, kraljica u Tebi (koja je bila prikazivana 1981. a potom 2005. na Splitskom ljetu, u režiji Matka Raguža i sa Zojom Odak u glavnoj ulozi) te Temistoklo. Odabrana djela Tonča Petrasova Marovića, koja uključuju njegovu poeziju, prozu i dramu, objavljena su u Splitu 1992., u nakladi splitskoga Književnog kruga. Djela Knjiga vode (pjesme i poeme) Split, 1956. Asfaltirano nebo (tri poeme), Split, 1958. Riječ u zemlji (poema koju je pjesnik tiskao u vlastitoj nakladi) 1963. Putanje (poema), 1967. Ciklus o cilju (pjesme), Split, 1968. Ljudski kusur (roman), 1969. Premještanja (pjesme i poeme), Zagreb, 1972. Ča triba govorit (pjesme za djecu), 1975. Hembra (poema), 1976. Eros i Anter (pjesničko-grafička mapa u suradnji s M. Trebotićem), 1976. Demokritov kruh (kratke priče i drama Zimski prostor koja je izvedena 1975.) 1978. Suprotiva (izabrane pjesme i poeme), Zagreb, 1981. Antigona, kraljica u Tebi (drama, izvedena 1981.) 1981. Lastavica od 1000 ljeta, (roman) Zagreb, 1982. Osamnica, (pjesme) Zagreb, 1984. Temistoklo (drama) Split, 1984. Isolamento,(izbor iz poezije na talijanskom jeziku) Modena 1986. Moći ne govoriti,(pjesme) Zagreb 1988. Smokva koju je Isus prokleo (pjesme) 1989. Oče naš (pjesme s grafikama Ivana Lackovića Croate) 1990. Postumna djela Job u bolnici (pjesme) 1992. Odabrana djela I i II (pjesme i proza) 1992. Sram i strah (roman) 2011. Njegova djela je u svojoj antologiji Żywe źródła iz 1996. s hrvatskog na poljski prevela poljska književnica i prevoditeljica Łucja Danielewska. Odabrana djela izišla su mu u Splitu 1992. Drama `Zimski prostor` emitirana mu je na Radio-Zagrebu i Radio-Ljubljani, a zatim scenski izvedena u podrumima Dioklecijanove palače, u sklopu Splitskog ljeta 1975. godine. Apokrifna tragedija u šest slika s međuigrom i epilogom, `Antigona, kraljica u Tebi` praizvedena je u Hrvatskom narodnom kazalištu u Splitu, 19. siječnja 1981., zatim prikazana na Sterijinom pozorju u Novom Sadu, 6. lipnja 1981. te je napokon snimka predstave emitirana na Televiziji Zagreb, 23. prosinca 1981. godine.

Prvo izdanje iz 1987. Odlično očuvano. Retko u ponudi. Autor - osoba Rešicki, Delimir Naslov Sretne ulice / Delimir Rešicki Vrsta građe poezija Jezik hrvatski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Osijek : Revija, 1987 Fizički opis 67 str. ; 21 cm Zbirka Biblioteka Revija ; 56 Napomene Gl. stv. nasl. preuzet sa korica. U lirici Delimira Rešickog „pakao“ aktualnoga urbaniteta transponira se u pravu nadrealističku avanturu pjesnika koji – poput kakvog domaćega Uliksa – probijajući sve barijere takozvanih smislenih logičko-jezičkih konstrukcija, razobličuje subkulturne fenomene već odavno amblematski određene „tvrdim“ toposima ulice, rock `n` rolla i seksizma, ali i novonastalim posttraumatskim iskustvima rata. Delimir Rešicki (Osijek, 16. III 1960), hrvatski književnik i novinski urednik. Osnovnu školu pohađao je u Branjinom Vrhu i Belom Manastiru, u kome je potom završio gimnaziju. Diplomirao je kroatistiku na Pedagoškom fakultetu u Osijeku. Bio je zaposlen kao urednik kulturne rubrike u dnevnim novinama Glas Slavonije. Živi u Osijeku. Književni rad Poetske, prozne, esejističke, književnokritičke i medijsko-publicističke tekstove (uglavnom muzičku i filmsku kritiku i esejistiku) objavljuje od sredine osamdesetih godina 20. stoljeća. Prevođen je na bugarski, engleski, francuski, mađarski, makedonski, nizozemski, njemački, poljski, ruski, slovenski, španjolski, talijanski. Pjesničkim, proznim i esejističkim tekstovima zastupljen je u brojnim antologijama, pregledima i panoramama suvremene hrvatske književnosti. Bio je član redakcija novina „Ten“, „Osječki tjednik“ i „Slavonski magazin“. Uređivao je časopise „Heroina nova“ i „Književna revija“. Jedan je od urednika SN „Privlačica“ iz Vinkovaca. Za najrazličitije izdavače i edicije uredio je i kritički priredio cijeli niz književnih naslova. Sudjelovao je u nizu skupnih izdavačkih projekata, kao i nekoliko osječkih (multimedijalnih) performansa u drugoj polovini osamdesetih godine 20. st. Sudjelovao je na CD-projektima „Matria Europa“ nizozemskih umjetnika Sluika & Kurpershoeka (Kunst Ruimte, Amsterdam, 1996) i „soundtrack. psi“ Ivana Faktora (Osijek, 2001). Nagrade Sedam sekretara SKOJ-a (1987. za knjigu „Sretne ulice“), Duhovno hrašće za knjigu godine (1997. za „Knjigu o anđelima“), Povelja uspješnosti Julije Benešić (1999. za knjigu „Bližnji“), Kiklop na manifestaciji Sa(n)jam knjige u Puli (2005, u kategoriji pjesničke zbirke godine za knjigu „Aritmija“), Nagrada Hubert Burda (2008), njemačka nagrada koja se dodjeljuje za poeziju iz Istočne Europe, Goranov vijenac (2011), Nagrada Sv. Kvirin za ukupan doprinos hrvatskom pjesništvu na 19. Kvirinovim poetskim susretima (2015), godišnja Nagrada „Vladimir Nazor“ za književnost: 2005. godine za zbirku poezije „Aritmija“ te 2015. godine za zbirku poezije „Lovci u snijegu“. Bibliografija Knjige pjesama „Gnomi“, pjesme (Biblioteka Quorum, Zagreb, 1985) „Sretne ulice“, pjesme (ICR, Osijek, 1987) „Die, die my darling“, pjesme (Biblioteka Quorum, Zagreb, 1990) „Knjiga o anđelima“, pjesme („Meandar“, Zagreb, 1997) „Ezekijelova kola“, pjesme („Znanje“, Zagreb, 1999) „Aritmija“, pjesme („Meandar“, Zagreb, 2005) „Meghalni a pandákkal“, pjesme, prijevod na mađarski (izbor, BabelPress Bt., Veszprém, 2008) „Arrhythmie“, pjesme, prijevod na njemački (Edition Korrespodenzen, Wien, 2008) „Crne marame“, pjesme (izbor, „Carmen Croaticum“, Vinkovci, 2007) „Aritmija“, pjesme, prijevod na makedonski („Antolog“, Skoplje, 2013) „Zaspati u Dobovi“, pjesme (izbor, „Lud Šerpa“, Ljubljana, 2013) „Lovci u snijegu“, pjesme („Fraktura“, Zaprešić, 2015) Knjige proze, kritika i eseja „Tišina“, tekstualna potraga (MKP, Osijek, 1985) „Sagrada familia“, pripovijesti („Meandar“ / Knjižara Nova, Zagreb / Osijek, 1993) „Ogledi o tuzi“, eseji, članci („Meandar“, Zagreb, 1995) „Bližnji“, eseji, prikazi (Matica hrvatska, Osijek, 1998) „Sretne ulice & Sagrada familia“ (reizdanje, „Meandar“, Zagreb, 2000) „Ubožnica za utvare : deset pripovijesti o nemogućim ljubavima“, novele (Naklada Ljevak, Zagreb, 2007) „Demoni u tranzicijskoj špilji : ogledi, polemike i kritike“ („Fraktura“, Zaprešić, 2010) „Dronjci na hrpi : mala emocionalna svaštarnica“ („Fraktura“, Zaprešić, 2012) MG9

Autor - osoba Radović, Borislav, 1935- Naslov Neke stvari / Borislav Radović Vrsta građe dr.knjiž.oblici Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2013 Izdanje 2. dopunjeno izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Društvo Istočnik, 2013 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 85 str. ; 21 cm Zbirka 4 puta : biblioteka časopisa Poezija ; 3 (broš.) Napomene Tiraž 300 Str. 81-82: Beleška o gledanju na stvari iz bliže okoline / Slobodan Zubanović O autoru: str. 84. Autor - osoba Radović, Borislav, 1935- Naslov Neke stvari / Borislav Radović Vrsta građe dr.knjiž.oblici Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2013 Izdanje 2. dopunjeno izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Društvo Istočnik, 2013 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 85 str. ; 21 cm Zbirka 4 puta : biblioteka časopisa Poezija ; 3 ISBN (broš.) Napomene Tiraž 300 Str. 81-82: Beleška o gledanju na stvari iz bliže okoline / Slobodan Zubanović O autoru: str. 84. Borislav Radović (Beograd, 10. mart 1935 – Beograd, 26. april 2018) je bio jugoslovenski i srpski pesnik, esejista i prevodilac. Biografija Borislav Radović rođen je 10. marta 1935. u Beogradu, gde je završio studije opšte književnosti sa teorijom. Veći deo radnog veka proveo je kao urednik u izdavačkoj delatnosti. Od 1952. kada je kao srednjoškolac počeo oblavljivati stihove, bavi se književnošću i prevodilaštvom. Bio je funkcioner Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Enes Halilović ga je opisivao kao čoveka grofovskog držanja i dostojanstva. Kritička ocena Borislav Radović se smatra jednim od najznačajnijih srpskih pesnika dvadesetog veka. Uz Jovana Hristića i Ivana V. Lalića, Radović je najznačajniji pesnik kulture kod nas. Poznat kao jezički perfekcionist i istraživač stilskih sredstava, Radović je retko i nerado objavljivao svoje tanke zbirke pesama. U početku shvaćen kao predstavnik neosimbolističkog stila, posle deset godina pauze pojavio se sa sasvim drugačijim pesama. Pesme pisane posle 1971. predstavljaju jednu knjigu koju je autor do kraja devedesetih polako dopunjavao. Ove pesme se odlikuju pravilnom sintaksom, odsustvom pesničkih ukrasa, i škrtošću u izrazu koja nikada ne prelazi u hermetizam. U pozadini svake od tih pesama nalazi se životno ili literarno iskustvo, koje je duboko promišljeno i dato u jasno uobličenim stihovima. Radović se kloni apstrakcija tako da svaka konkretna slika ostaje to što je i upravo takva pleni čitaoca. Poslednjih godina je svoje nesvakidašnje iskustvo pisanja, prevođenja i čitanja poezije podelio sa čitaocima u vidu nekoliko esejističkih knjiga. Nagrade i priznanja 1957. Brankova nagrada (za Poetičnosti) 1963. Oktobarska nagrada (za prevod Morekaza) 1967. Nolitova nagrada i Zmajeva nagrada (za Bratstvo po nesanici) 1983. Nagrada Branko Miljković (za Pesme 1971–1972) 1984. Nagrada Željezare Sisak 1985. Nagrada Disovog proleća 1994. Kruna despota Stefana Lazarevića 1995. Nagrada Vasko Popa 1996. Nagrada Ramonda Serbica 1998. Belodvorska rozeta 1999. Nagrada Miloš N. Đurić 2001. Nagrada Desanka Maksimović 2002. Žička hrisovulja 2002. Nagrada Đorđe Jovanović (za o Pesnicima i poeziji) Dela Zbirke pesama Poetičnosti, Beograd 1956. Ostale poetičnosti, Beograd 1959. Maina, Novi Sad 1964. Bratstvo po nesanici, Beograd 1967. Opisi, gesla, Beograd 1970. Izabrane pesme, Beograd 1979. Pesme 1971-1982, Beograd 1983. Izabrane pesme 1954-1984, Beograd 1985. Trideset izabranih pesama, Beograd 1985. Pesme 1971-1991, Banja Luka 1991. Pesme, Beograd 1994. Pesme, Beograd 2002. Četrdeset dve izabrane pesme, Beograd 2007. Eseji Rvanje s anđelom i drugi zapisi, Beograd 1996. O pesnicima i o poeziji, Banja Luka 2001. Neke stvari, Beograd 2001. Čitajući Vergilija, Banja Luka 2004. Još o pesnicima i o poeziji, Beograd 2007. Prevodi Morekazi, Sen-Džona Persa, 1963. Izabrane pesme Pola Elijara, 1971. Pariski splin, Šarla Bodlera, 1975. Luj Lamber, Onorea de Balzaka, 1999. MG91 (N)

Prvo izdanje četvrte knjige poezije Branka V. Radičevića. Korice kao na slikama, unutra dobro. Knjigu je likovno opremio slikar Miloš Bajić. Autor - osoba Radičević, Branko V., 1925-2001 = Radičević, Branko V., 1925-2001 Naslov Zemlja / Branko V. Radičević ; [oprema knjige Miloš Bajić] Vrsta građe poezija odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1954 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Mladost, 1954 (Beograd : „Slobodan Jović“) Fizički opis 94 str. : ilustr. ; 17 cm Drugi autori - osoba Bajić, Miloš Zbirka Cvrčak : džepna knjiga. 3, Savremeni pisci ; 1 Napomene Str. [95]: O piscu. Branko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 – Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik i novinar. Pisao je poeziju, romane, pripovetke, scenarija i književnost za delu. Život i stvaralaštvo Potiče iz građanske porodice, od oca Velimira i majke Kosare, rođ. Milikić. U ranoj mladosti, tokom Drugog svetskog rata, još kao šesnaestogodišnjak, bio je partizanski kurir Ratka Mitrovića. Odveden je i u logor, u Smederevskoj Palanci, gde se teško razboleo, jedva preživeo, i tek onda nastavio školovanje u čačanskoj Gimnaziji. Posle rata, jedno vreme je živeo u Sarajevu, gde počinju njegovi stvaralački dani. Seli se u Beograd, gde završava Pravni fakultet. Uporedo s studiranjem, radi kao novinar za Dugu i kao saradnik u mnogim listovima i časopisima. Kao urednik edicija „Žar ptica“, više godina radi u Borbi. Bio je i predsednik izdavačke kuće Srpska književna zadruga iz Beograda. Pokrenuo je kulturne manifestacije: Disovo proleće u Čačku i Dragačevski sabor trubača u Guči. Stvaralaštvo mu sadrži i preko sto naslova pesama, pripovedaka, romana i knjiga za decu. Istraživao je i spomenike- „krajputaše“, (krajputaši- njegova reč), napravio je i dve monografije o seoskim spomenicima - krajputašima. Bio je i veliki istraživač i poznavalac srpskog jezika. Dela Najpoznatija dela su mu „Pesme o majci“, „Priča o životinjama“, „Sa Ovčara i Kablara“, „Vojničke pesme“, „Ponoćni svirači“, „Seljaci“ i „Antologija srpskog pesništva“. Aktivan je u književnom i društvenom životu do pred kraj svoga života. Veliki uspeh stiče i njegovo poslednje delo „Sujeverice“. Dobitnik je Vukove i Sedmojulske nagrade. Pesme Sutonski dani, 1945. Pesme, 1949. Lirika, 1951. Zemlja, 1954. Večita pešadija, 1956. Tri čokota stihova a o vinu ni reči, 1961. Božja krčma, 1965. Sa Ovčara i Kablara, 1970. Seljačka poema, 1971. Izabrane pesme, 1971. Pohvalice i pokudice, 1974. Zemljosanke, 1978. Tekla reka Lepenica, 1979. Vita jela, zelen bor, 1986. Kadionik, 1990. Romani Bela žena, 1955. Izgubljeni grad, 1957. Četvrta noć, 1957. Ponoćni svirači, 1959. Noć tela, 1963. Grubići i nežnići, 1968. Seljaci, 1971. Ćorava posla, 1972. Svedok, 1977. Praznina, 1992. Knjige pripovedaka Ljubav i smrt, 1982. Gorka grla, 1986. Takav je život, 1989. Budućnost, 1991. Knjige za decu Priče o dečacima, 1952. Duh livada (priče), 1954. Učeni mačak (novela), 1957. Poslastičarnica kod veselog čarobnjaka, 1950. Čudotvorno oko (priče i bajke), 1964. Bajka o šaljivčini i druge priče, 1967. Bajke o guslama, 1967. Gvozden čovek i druge priče, 1967. Đavolije i druge priče, 1967. Pesme o majci, 1979. Devetaci, 1976. Skitnica ili pesme i priče za decu, 1988. Priče o životinjama, 1990. Kako je Jošika otišao na nebo, priče iz ciganskog života, 1992. Monografije Plava linija života – srpski spomenici i krajputaši, 1961. Srpski nadgrobni spomenici i krajputaši, 1965. Filmski scenario Poruke (Dokumentarni kratki) 1960. Uzrok smrti ne pominjati (film) 1968. Lazar Gavrilović vodeničar (TV kratki) Ostalo Sujeverice i druge reči, Srpska književna zadruga, 1990. Sujeverice i druge reči – knjiga druga, Srpska književna zadruga, 1992. Sujeverice i druge reči – knjiga treća, Srpska književna zadruga, 1995. Sujeverice i druge reči IV, Prosveta, 1999. Miloš Bajić (1915, Resanovci kod Bosanskog Grahova – 1995) bio je srpski slikar. Rođen je u Resanovcima kod Grahova (BiH). Od 1922. živeo je u Beogradu tu je završio Gimnaziju i Učiteljsku školu. Kao đak objavljivao je likovne priloge i karikature u listovima Skamija, Štipavac, Ošišani jež, Politika, Jutarnji list. Od 1935. slikarstvo uči kod Petra Dobrovića. 1937. završio je prvu godinu Umetničke škole u Beogradu u klasi Bete Vukanović. Početkom septembra 1941. stupio je u Valjevski partizanski odred. Oktobra 1942. uhapšen je u Beogradu od strane specijalne policije i interniran u logor Banjica. Septembra 1942. sa Banjice je transportovan u koncentracioni logor Mauthauzen. Tokom zarobljeništva beležio je scene iz života interniraca, o čemu je kasnije govorio: „ U koncentracionom logoru Banjica, Mauthauzen, Ebenze crtežom sam izazivao sudbinu. Crtao sam olovčicom veličine malog prsta i na papiru kakvog se dokopam. To sam radio tajno, rizikujući život. Crteže sam potom zakopavao u zemlju.“ Bio je oženjen Danicom Karišić-Bajić, prof. biologije i dugogodišnjom direktorkom Prve beogradske gimnazije. Imali su dvoje dece: ćerku Jesenku Bajić i sina Darka Bajića. Jesenka Bajić, dugogodišnja urednica u redakciji programa za decu i mlade RTS-a. Darko Bajić, reditelj i profesor FDU u Beogradu. Za svoja filmska ostvarenja dobitnik je niza nagrada u zemlji i inostranstvu. Nakon oslobođenja nastavio je studije na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu. Studirao je u klasama Mila Milunovića, Ivana Tabakovića, Nedeljka Gvozdenovića. Diplomirao je 1949. a posle specijalke kod Marka Čelebonovića postaje jedan od prvih asistenata na ALU gde kao profesor slikarstva radi do penzionisanja 1979. U klasi profesora Bajića studirali su mnogi danas poznati i afirmisani slikari u našoj zemlji i svetu. Bio je član grupe Samostalni (1951–1955) i Decembarske grupe (1955–1960) koje su se svojim modernim izrazom obračunavale sa vladajućim socrealizmom. Prvu samostalnu izložbu imao je u galeriji ULUS-a u Beogradu 1952. (...)on je u svojoj generaciji prvi apstraktni slikar. A biti prvi često je isto što i biti vrednost (Miodrag B. Protić). Učestvovao je u osnivanju umetničke kolonije u Bačkoj Topoli (1953), gde je nastao njegov prvi mozaik velikog formata i obelisk posvećen osvajanju kosmosa. U njegovom kasnijem radu ističu se mnogobrojni mozaici i freske (kompozicije u prostoru) a posebno spomen kosturnica Partizanska nekropola u Resanovcima (1971). 1967. po prvi put izlaže svoj novi ciklus slika velikog formata Mauthauzen, inspirisan autentičnim crtežima nastalim u logoru. Uzbuđenje koje i sada osećamo pred oporim i muškim radovima Miloša Bajića, istinsko je i trajno, kao što su i ove slike trajne baš zato što su istinite (Slobodan Novaković). 1975. objavio je monografiju Mauthauzen 106621 u čijem predgovoru Bajić piše: „Neka mladost koja ne zna za tragiku toga vremena, niti za život u njemu, svoje beskrajno zanesenjaštvo uputi do najudaljenijih zvezda, ali nikada više tamo.“ KC (N)