POSVETA PISCA... Аутор - особа Растегорац, Иван, 1940-2010 = Rastegorac, Ivan, 1940-2010 Наслов Увеличавајуће стакло / Иван Растегорац Врста грађе поезија URL медијског објекта одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски Година 1979 Издавање и производња Београд : Просвета, 1979 (Београд : Просвета) Физички опис 66 стр. ; 23 cm Збирка Савремена поезија 1979 ISBN (Брош.)

IVAN ČAROTA ANTOLOGIJA BELORUSKE POEZIJE Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga

Potpuno nova! Nije čitana ni korišćena! Nema posvete, pisanja ni rukopisa po njoj. Nema oštećenja ni nedostataka. Nema je po ovoj ceni na netu. Retko u ponudi! Vredi! Preporučujem kupcima!

BEOGRAD - 1982 - 32 STRANE, MEK POVEZ. LIKOVNI PRILOZI MILICA VUČKOVIĆ ŠTAMPANO KAO BIBLIOFILSKO IZDANJE, OVO NUMERISANI BROJ 15.

Knjaževac Prosveta, 1990. Odlično očuvana zbirka poezije našeg uglednog pesnika. Srazmerno retko u ponudi. Dragan Stanić (pseudonim: Ivan Negrišorac; Trstenik, 31. maj 1956) srpski je pesnik, književni kritičar, dramaturg, istoričar književnosti, univerzitetski profesor i predsednik Matice srpske. Biografija Školovanje Osnovnu školu završio je 1970. u Sirigu, a gimnaziju 1974. u Novom Sadu. Posle završetka studija književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 1979. temom „Neoavangarda i srpsko pesništvo (1968–1988)”. Magistrirao je 1991. i doktorirao 2003. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu radom „Lirika Jovana Dučića: semantička analiza”.[1] Karijera Školsku 1984/85. proveo kao lektor za srpski jezik na Mičigenskom univerzitetu u En Arboru (SAD). Radio je kao dramaturg u Dramskom programu Radio Novog Sada (1986–1988), kao asistent na Filozofskom fakultetu u Nišu (1988–1995) i Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (1997–2004), gde je biran u svim zvanjima od asistenta do redovnog profesora. Živi u Novom Sadu i kao redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu predaje teoriju književnosti i kreativno pisanje poezije (od 2004). Bio je sekretar Matice srpske (1995–2004), glavni i odgovorni urednik Letopisa Matice srpske (2004–2012), a sad je predsednik Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije (od 2008) i predsednik Matice srpske (od 2012) u trećem mandatu.[1][2] Ostalo Član saradnik Matice srpske je od 1983. i stalni član-saradnik od 1991. Član je Društva književnika Vojvodine od 1983, Društva novosadskih književnika od 2018. i počasni član Društva slovačkih pisaca od 2017. godine. Januara 2022. izabran je za inostranog člana Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.[3] Bio je član uredništva ili glavni urednik u časopisima Književni bilten / To jest, Pismo, Sv. Dunav i Rad Matice srpske. Od 2017. uređuje Literary Links, časopis za srpsku književnost i kulturu koji izlazi na engleskom jeziku. Kao glavni i odgovorni urednik Letopisa Matice srpske dobio je Povelju za doprinos objedinjavanju svesrpskog kulturnog prostora na međunarodnoj kulturnoj manifestaciji „Sokolica” (Zvečan 2005), a na manifestaciji „Dani Kornela Sentelekija” Nagradu „Bazsalikom / Bosiljak” za negovanje srpsko-mađarskih odnosa (Sivac 2011). Govori engleski i ruski, a služi se nemačkim, francuskim, slovenačkim i makedonskim jezikom. Naučno-istraživački rad U oblasti nauke o književnosti njegova istraživanja su usmerena ka teorijskim i književnoistorijskim aspektima srpske književnosti 20. veka, ali i ka kulturološkim aspektima srpske književnosti dalje prošlosti, a najviše 19. veka. Izuzetno aktivan u oblasti književnokritičke delatnosti još od 1979. godine, on je sve do današnjih dana pratio najviše pesničku, ali i pripovedačku i romanesknu produkciju. Najznačajniji njegovi istraživački rezultati su: izučavanje pesništva srpske moderne, a posebno opusa Jovana Dučića (uz to i Disa, Pandurovića i dr); specifičnosti srpske kulture kao celine, a posebno kriza kulturnog i nacionalnog identiteta koja se pojavljuje kod Crnogoraca (Njegoš, M. Bećković, M. Đilas, D. Brajković, S. Radulović i dr.); sistematsko proučavanje poetike i stvaralaštva najznačajnijih pesnika srpske neoavangarde (M. Todorović, V. Rešin Tucić, V. Despotov, M. Petrović, J. Šalgo i dr.); pesnici istorijske avangarde i njihove autorske specifičnosti (R. Petrović, M. Nastasijević, R. Drainac, M. Ristić, M. de Buli, A. Ilić i dr.); priroda srpskog stiha i rasprave o versifikaciji (Vuk, L. Milovanov, deseterac, deveterac i dr.); poetika i stvaralački dometi značajnih srpskih pisaca druge polovine 20. veka (M. Selimović, M. Pavlović, B. Petrović, A. Tišma, D. Mihailović, M. Danojlić, M. Pavić, M. Kapor, R. P. Nogo, M. Maksimović, D. Novaković, Đ. Sladoje i dr.). Svoj predmet izučavanja on konstituiše unutar arhetipskih tokova i čvrstih tematskih vertikala koje u novim istorijskim okolnostima menjaju pojavne oblike, ali zadržavaju temeljnu i trajnu funkciju bez koje se ne može razumeti suštinska priroda srpske književnosti i kulture.[1] Dela Ivan Negrišorac, Kamena čtenija (2013). Ivan Negrišorac, Ogledala Oka Nedremana (2019). Knjige poezije Trula jabuka, Goranovo proljeće, Zagreb 1981. Rakljar. Želudac, Prosveta, Beograd 1983. Zemljopis, Matica srpska, Novi Sad 1986. Toplo, hladno, Prosveta, Beograd 1990. Abrakadabra, Matica srpska, Novi Sad 1990. Hop, Književna opština Vršac, Vršac 1993. Veznici, Vreme knjige, Beograd 1995. Prilozi, izabrane i nove pesme, Orpheus, Novi Sad 2002. Potajnik, IP Filip Višnjić, Beograd 2007. Svetilnik, Orpheus, Novi Sad 2010. Kamena čtenija, Orpheus, Novi Sad 2013. Čtenija, izabrane pesme, Književna zadruga Srpskog narodnog vijeća, Podgorica 2015. Matični mleč, Orpheus, Novi Sad 2016. Izložba oblaka, izabrane i nove pesme, Fondacija Grupa sever, Novi Sad 2017. Ogledala Oka Nedremana, Laguna, Beograd 2019. Pesme su mu prevođene na engleski, ruski, nemački, francuski, mađarski, rumunski, slovenački, slovački, rusinski, makedonski, češki, grčki, jermenski, turski, kineski jezik. Na rumunskom jeziku, u prevodu Jovana Radina, Slavomira Gvozdenovića i Lučijana Aleksijua, izašla mu je knjiga izabranih pesama Conjucţii (Temišvar 2014); u prevodu Martina Prebuđile na slovačkom se pojavila knjiga Výstava oblakov (Bratislava – Bački Petrovac 2017); na ruskom u prevodu N. G. Jakovljeve i A. P. Rostokine Soюzы i inыe prostranstva (Moskva 2017); a na grčkom u prevodu Ismene Radulović knjiga Προσευχή για την χαρά τηζ ποιητικήζ τρέλας (Solun 2018). Roman Anđeli umiru, Stubovi kulture, Beograd 1998. Radio drame Fredi umire, 1989. Kuc-kuc, 1990. Pozorišne drame Istraga je u toku, zar ne?, 2000. Vidiš li svice na nebu?, 2006. Ivan Negrišorac, Njegoševski pokret otpora (2020). Kritičke studije Legitimacija za beskućnike. Srpska neoavangardna poezija: Poetički identitet i razlike, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad 1996. Lirska aura Jovana Dučića, Zavod za udžbenike, Beograd 2009. Istraga predaka: Iskušenja kolektivnog i individualnog opstanka, Književna zadruga Srpskog narodnog vijeća – Fondacija Grupa sever, Podgorica – Novi Sad 2018. Njegoševski pokret otpora, Književna zadruga Srpskog narodnog vijeća – Fondacija Grupa sever, Podgorica – Novi Sad 2020. Priređivački rad Priredio je dvadesetak knjiga, između ostalih izabrane pesme Jovana Dučića Pet krugova (1993, 2001) i Lirski krugovi (1998), roman Dobrice Ćosića Koreni (2004), zbornik radova o recepciji Pavićevog književnog dela u svetu Milorad Pavić: Stanovnik svetske književnosti (2018) i Srpska književnost muslimanskog kulturnog koda (2020). Sa J. Delićem, S. Šljukićem, S. Vladušićem i D. Hamovićem priredio zbornik Srpski kulturni prostor: ustrojstvo, problemi, vrednosti (2020), a sa Đ. Đurićem zbornike Tako, a ne inače: Spomenica o 150-godišnjici preseljenja Matice srpske iz Pešte u Novi Sad (2016) i Kosovo i Metohija: Juče, danas, sutra (2018). Sa S. Gordićem priredio je zbornike radova o poeziji Aleka Vukadinovića (1996), Jovana Hristića (1997), Dare Sekulić (1998), Duška Novakovića (1999), Srbe Mitrovića (2000), Miroslava Maksimovića (2001), Živorada Nedeljkovića (2003), Zlate Kocić (2006), Nikole Vujčića (2008), Miroslava Cere Mihailovića (2011), kao i zbornik Razgovor o tajnama Boška Petrovića (2004). Sa S.Koljevićem i J. Delićem priredio je zbornik Povratak miru Aleksandra Tišme (2005); a sa Đ. Despićem zbornike o poeziji Dragana Jovanovića Danilova (2015), Nebojše Devetaka (2017) i Slobodana Zubanovića (2018). Nagrade Književne Nagrada „Goran” za mlade pesnike, za knjigu Trula jabuka, 1981. Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, za knjigu Abrakadabra, 1990. Nagrada „Đura Jakšić”, za knjigu Veznici, 1996. Unireksova nagrada, za dramski tekst Vidiš li svice na nebu?, 2006. Zmajeva nagrada, za knjigu Potajnik, 2007. Nagrada „Branko Ćopić”, za knjigu Svetilnik, 2010. Nagrada „Drainac”, za knjigu Svetilnik, 2011. Nagrada „Žička hrisovulja”, za knjigu Svetilnik, 2011. Nagrada „Gračanička povelja”, za knjigu Svetilnik, 2012.[4] Nagrade „Meša Selimović”, za knjigu Kamena čtenija, 2013. Nagrada „Pečat vremena”, za knjigu Kamena čtenija, 2014. Nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke”, za knjigu Kamena čtenija, 2014. Velika bazjaška povelja, za knjigu Kamena čtenija, 2014. Nagrada „Povelja Morave”, za knjigu Kamena čtenija, 2015. Nagrada „Despotica Angelina Branković”, za knjigu Izložba oblaka, 2018.[5] Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, za knjigu Izložba oblaka, 2018.[6] Nagrada „Slobodan Kostić”, za knjigu Istraga predaka: Iskušenja kolektivnog i individualnog opstanka, 2019.[7] Specijalna nagrada Sajma knjiga u Višegradu, za knjigu Istraga predaka: Iskušenja kolektivnog i individualnog opstanka, 2019. Nagrada „Lenkin prsten”, za knjigu Ogledala Oka Nedremana, 2019.[8] Nagrada „Venac Laze Kostića”, za pesmu „Lenkin prsten”, 2020.[9] Nagrada „Stevan Pešić”, za knjigu Ogledala Oka Nedremana, 2020.[10] Nagrada „Aleksa Šantić”, za knjigu Ogledala Oka Nedremana, 2021.[11] Nagrada „Odzivi Filipu Višnjiću”, za rodoljubivo pesništvo, 2022.[12] Povodom Nagrade „Žička hrisovulja” Dragan Hamović je priredio zbornik kritičkih radova Ivan Negrišorac, pesnik (Kraljevo 2012). Ostale Orden Svetog cara Konstantina, 2013. Vukova nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, 2014. Priznanje „Bela golubica” Teslinog globalnog foruma, 2016. Orden Konstantina Filosofa Slovenske unije iz Češke, 2018. Orden Svetog despota Stefana Lazarevića, 2019. Nagrada AP Vojvodine „Mihajlo Pupin”, 2020. Zlatna medalja za zasluge Republike Srbije, 2021.

Аутор - особа Tadijanović, Dragutin, 1905-2007 = Тадијановић, Драгутин, 1905-2007 Наслов Večer nad gradom / Dragutin Tadijanović ; [превел на македонски Ацо Шопов ; poslovenil Ivan Minatti ; vinjete Boris Dogan] Врста грађе поезија URL медијског објекта одрасли, опште (лепа књижевност) Језик хрватски, македонски, словеначки Година 1966 Издавање и производња [Ljubljana] : Državna založba Slovenije ; [Скопје] : Македонска книга ; [Zagreb] : Mladost ; [Београд] : Просвета, 1966 (Beograd : Vojno štamparsko preduzeće) Физички опис 125 str. : ilustr. ; 19 cm Други аутори - особа Minatti, Ivan, 1924-2012 Šopov, Aco Dogan, Boris Збирка Jugoslovanski pesniki = Jugoslovenski poeti = Jugoslavenski pjesnici = Jugoslovenski pesnici ; 4 ISBN (Karton s omotom) Напомене Uporedo hrv. tekst i mak. i sloven. prevod Beleška o autoru: str. 125.

Serbia Kosovo Curriculum vitae - Giovanni Scrappatorre (NOVO) autor Ivan Ršumović `Tablu sa natpisom, koji je u dosadašnjoj literaturi bio karakterističan za Danteov Pakao a čija poruka je bila odista obeshrabrujuća, …»ostavite svaku nadu zauvek», pesnik, Ivan Ršumović je okačio na ulazu u zemlju Srbiju, još one davne, sumorne večeri kada je Anti – krist razljuljao i obezglavio hrišćansko znamenje, dok su taj čin i to delo obezbeđivali hrišćanski ratnici, oni što nekada praviše pohode u Jeruzalem, grob Hristov, ili ti, potomci njihovi, svejedno je...` `...Ova knjiga će biti udžbenik rodoljubive poezije ako i nas pretekne i prekostane neko, kome će ta reč biti u duši, na srcu i usnama. Ovo je neki obrazac u kojem pesnik naslove svojih novih pesama – ciklusa, stavlja u opšti kontekst strukture lirskog dela. Uporednost opštih termina sa duševnim stanjima autora, čine neku jaču i zanimljiviju strukturu od dosadašnjih. Gracija i elegancija forme, snaga izraza, bogatstva jezika i neverovatan smisao za lepotu izraza, skaza, pesničku sliku i život te slike u čitaočevoj svesti, nesvesni je deo autorskog dara Ivana Ršumovića, koji je rođen da bude pesnik i to ne običan, svakodnevni, već onaj, za sva vremena. Dar božiji, da ovozemaljskim rečima dočarava nebeske pojave i velike događaje iz malih, ljudskih života, književni teoretičari nazivaju talentom. Talenat Ivana Ršumovića je odavno ukazivao da je reč o neobičniku i čudastveniku lirskom. A, ova knjiga, zbir je svih piščevih zrelina ili je to, ovo vreme pokušalo da one bolje od jednakih, obeleži na neki svoj, čudastveni način. Izuzetno zanimljiva poezija čini najnoviju knjigu književnika Ivana Ršumovića, vanvremenskom… Ivan Ršumović je na sebe preuzeo rizik odgovornosti i poistovećenosti, njegovo pevanje, kazivanje u prvom licu množine ima više značenja, težine ali je i odgovornost pred Bogom, istorijom i istinom veća...` Izdavač: Žiravac, Požega Godina: 2008 Broj strana: 186 Tvrdi povez Biblioteka: Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: 6220 Težina: 360 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Аутор - особа Jesenjin, Sergej Aleksandrovič Наслов Ispovijest mangupa : izabrane pjesme i poeme / Sergej Jesenjin ; izabrao Vlatko Pavletić ; pogovor napisao Aleksandar Flaker ; [prijevodi Dobriša Cesarić ... et al.] Јединствени наслов Собрание сочинений. scr Врста грађе поезија Језик хрватски Година 1974 Издање 4. izd. Издавање и производња Zagreb : Matica hrvatska, 1974 (Zagreb : `Ognjen Prica`) Физички опис 352 str., [6] listova s tablama : ilustr. ; 20 cm + gramof. ploča Други аутори - особа Pavletić, Vlatko Flaker, Aleksandar, 1924-2010 = Флакер, Александар, 1924-2010 Cesarić, Dobriša Gerić, Vladimir Golob, Zvonimir, 1927-1997 = Голоб, Звонимир, 1927-1997 Krklec, Gustav Kušan, Ivan Milićević, Nikola Prica, Čedo Prpić, Tomislav Pupačić, Josip, 1928-1971 = Пупачић, Јосип, 1928-1971 Vitez, Grigor Збирка Arion : integralna biblioteka poezije / Matica hrvatska ISBN (Karton sa omotom) Напомене Prevod dela: Собрание сочинений / Сергей Есенин Poezija Sergeja Jesenjina: str. 305-321 Glasovi kritike o Jesenjinu: str. 323-337 Kronologija Sergeja Jesenjina: str. 339-344 Bibliografija: str. 345-348. Предметне одреднице Јесењин, Сергеј Александрович, 1895-1925 -- Биобиблиографије

Pjer Žan Žuv Pesme Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Autor - osoba Žuv, Pjer-Žan, 1887-1976 Naslov Pesme / Pjer Žan Žuv ; izbor, prevod i pogovor Ivan V. Lalić Vrsta građe poezija Jezik srpski, francuski Godina 1967 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1967 (Beograd : Kultura) Fizički opis 211 str. : autorova slika ; 21 cm Drugi autori - osoba Lalić, Ivan V., 1931-1996 = Lalić, Ivan V., 1931-1996 Zbirka Savremena svetska poezija / Prosveta ; 3 Napomene Tekst uporedo na srp. i franc. jeziku O pesniku Pjeru Žanu Žuvu: str. 197-202 Bibliografija: str. 203. Predmetne odrednice Žuv, Pjer-Žan, 1887-1976 Pjer-Žan Žuv rođen je 1887. a preminuo u dubokoj starosti, 1976. godine. Smatra se rodonačelnikom oniričke struje u francuskoj poeziji, čiji je nastavljač Iv Bonfoa koji je pripremio kritičko izdanje Žuvovog dela. Pisac „Pauline 1880.“ rođen je 1887. godine u starom gradu Arasu, svedoku mnogih burnih istorijskih zbivanja. Detinjstvo i ranu mladost proveo je u rodnom mestu, a zatim je u Lilu završio studije filozofije i prava. Prve radove objavio je 1906. godine i, još kao početnik, u svojoj dvadesetoj godini, počeo da izdaje (zajedno sa Polom Kastijanijem) časopis „Zlatne trake“ koji je poživeo čitave tri godine. U to vreme veoma se zbližio sa pesnicima unanimistima, okupljenim oko Žila Romena. U Prvom svetskom ratu učestvovao je neko vreme kao dobrovoljac-bolničar, a potom je, otpušten iz vojske kao bolestan, otišao na lečenje u Švajcarsku, gde se sreo i sprijateljio sa Romenom Rolanom. Početkom dvadesetih godina dosta je putovao no Nemačkoj, Austriji i Italiji i sa tih putovanja poneo brojne i neizbrisive utiske. Posle jedne duboke duševne krize vratio se 1924. katoličkoj veri i doneo odluku presudnu po svoj potonji književni rad: odrekao se svega što je do tada bio napisao – deset zbirki pesama, jednog pozorišnog komada, jedne knjige proze – i odlučno krenuo novim putevima. Ne moramo nagađati koji su razlozi naveli Žuva na tako dalekosežnu odluku, jer nam ih je on sam otkrio u svojim autobiografskim zapisima U ogledalu „Uticaj unanimističke i pacifističke poezije bio je koban. On me je odvratio od mog traganja, od onoga što je za mene u isti mah predstavljalo stvarnost i mogućnost [...]“ Od tog časa književno stvaranje će za Žuva značiti istraživanje čovekovog unutrašnjeg sveta i neprestanu upitanost nad svetom i civilizacijom u kojima savremeni čovek bitiše. Zbirka pesama „Tajanstvene svadbe“ i roman „Paulina 1880“, objavljeni iste, 1925. godine, stoje kao međaši na početku tog novog, zrelog razdoblja pisca koji je najzad našao sebe. I naredna, 1926. godina, biće za Žuva izvanredno značajna, jer će tada upoznati Frojdove radove koji će mu otkriti „hiljadu svetova u čoveku`, neizmerno bogatstvo oniričnog, i, u isti mah, učvrstiti i produbiti neka njegova naslućivanja o čovekovoj prirodi. Otkriće psihoanalize, čije je osnovne postavke Žuv na veoma heterodoksan način pokušao da spoji sa slobodno protumačenom hrišćanskom dogmom o grehu, zatvara proces piščeve misaone evolucije: potonje godine značiće za njega samo produbljivanje već saznatog i naslućenog, ali ne i otkrivanje nečega suštinski novog. Otada, na sve do duboke starosti, piščev rad neće znati gotovo ni za kakve prekide: u tom dugom razdoblju Žuv je sazdao delo krupnijih razmera u kome knjige pesama nadmoćno pretežu, ali i roman ima svoje mesto. Pored „Pauline 1880“, Žuv je do 1935. godine, kada je prestao da piše romane, napisao još roman „Pusti svet“ (1927), „Hekata“ (1928), „Vagadu“ (1931) i „Glavni prizor“ (1935). Objavio je i zbirku pripovedaka i novela „Krvave povesti“, zbirku pesama u prozi „Proze“, autobiografske zapise „U ogledalu“, oglede o Bodleru, Mocartovom „Don Žuanu“, Bergovom „Voceku“. Valja dodati da je obogatio i francusku prevodnu književnost unevši u nju dosta Helderlinovih pesama, Šekspirove „Sonete“, „Romea i Juliju“ i „Magbeta“. Današnja francuska književna kritika gotovo jednodušno daje Žuvu veoma visoko mesto među francuskim pesnicima XX veka, a nekolicina kritičara stavlja ga, sa još nekoliko izabranih, u sam vrh savremene francuske poezije.

Muanis Sinanović NOĆNI NOMADI izbor i prevod sa slovenačkog: Ivan Antić DKSG, Beograd, 2020 tvrde korice, prošiveno, 118 str. Knjiga je u odličnom stanju, deluje nečitano i kao nova. „U poeziji M. Sinanovića zadivljuje kombinatorika poetika koje se intelektualno prožimaju, uglavnom kroz metaforu koja misli ili alegoriju koja konceptualno povezuje sve nivoe teksta. (...) Između ostalog, ove pesme okupira tema transformacije i kretanja. Sva ova pomeranja i migriranja su unutrašnja, a eksterijer u kome je subjekt zapravo je samo njegova unutrašnjost, topografija duha i misli, koja je on i u kojoj je istovremeno već“. Bojan Marković Muanis Sinanović (1989, Novo Mesto, Slovenija), slovenački pesnik i kritičar, diplomirao je filozofiju i opštu lingvistiku. Urednik je portala za pozorišnu kritiku Kriterij.si. Piše tekstove o književnosti, filmu, pozorištu, filozofiji. Autor je knjiga poezije: Štafeta oko gradske smreke, Pesme, Dvovid i Izohipse i Krhki karavani, kao i kratkog romana Anastrofa. Nalazi se u antologijama, između ostalih u „Europe: an Anthology of Contemporary Europena Poetry“ (Kingston University Press, London, 2019). Živi i radi u Ljubljani i Celju.

Nedostaje najavni list, ima pečat biblioteke, unutra dobro očuvano. Autor - osoba Šimić, Antun Branko, 1898-1925 Naslov Poezija / Antun Branko Šimić ; [izbor i predgovor Zdenko Lešić] Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik hrvatski Godina 1976 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1976 (Mostar : `Veselin Masleša`) Fizički opis 234 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Lešić, Zdenko Franičević, Marin Šimić, Stanislav Žmegač, Viktor Vučković, Radovan Kovačić, Ivan Goran, 1913-1943 = Kovačić, Ivan Goran, 1913-1943 Ristić, Marko Zbirka ǂBiblioteka ǂArs. Lektira ISBN (Karton) Napomene Str. 5-21: Poezija Antuna Branka Šimića / Zdenko Lešić Str. 39-44: Šimićevi rani stihovi / Marin Franičević Str. 71-77: Slobodni stihovi A. B. Šimića / Stanislav Šimić Str. 129-136: Šimićeva lirska revolucija / Viktor Žmegač Str. 159-166: Šimićev zaokret prema stvarnosti / Radovan Vučković Str. 191-195: Antun Branko Šimić - pjesnik tijela / Ivan Goran Kovačić Str. 219-226: Smrt u pesmama Antuna Branka Šimića / Marko Ristić Bilješka o piscu: str. 227 Napomena priređivača: str. 229 Bibliografija: str. 228. Predmetne odrednice Šimić, Antun Branko, 1898-1925 Šimić, Antun Branko, hrvatski pjesnik, kritičar i prevoditelj (Drinovci, BiH, 18. XI 1898 – Zagreb, 2. V 1925). Tri razreda franjevačke klasične gimnazije završio u Širokom Brijegu. Već kao petnaestogodišnjak objavio je pjesmu u časopisu Luč. Nakon Širokoga Brijega kratko vrijeme boravio u Mostaru, zatim upisao četvrti razred gimnazije u Vinkovcima, a školovanje nastavio u zagrebačkoj donjogradskoj gimnaziji. Rane pjesme od 1913. do 1917. u velikoj mjeri slijede Matošev pjesnički program. Posrijedi je pejzažna lirika stroge forme i impresionistički uhvaćenih pojedinosti iz zavičajnog okružja. Katkad neposredna impresija sinestetski nadilazi uobičajene okvire osjetilnih podražaja (Bolesnica) pa neki stihovi anticipiraju autorovu iduću poetsku koncepciju. Nakon upoznavanja s njemačkim ekspresionističkim pjesništvom preko časopisa Der Sturm, 1917. došlo je do temeljnoga zaokreta u Šimićevu shvaćanju poezije i umjetnosti pa je pokrenuo svoj prvi časopis Vijavica. U tekstovima Namjesto svih programa, Anarhija u umjetnosti, O muzici forma ispovijedao je nova modernistička načela, ali je ostao na stajalištu čistoće umjetnosti. Iako odličan učenik, morao je napustiti gimnaziju jer školske vlasti učenicima nisu dopuštale izdavanje javnih tiskovina. Od tada se u potpunosti posvetio pisanju neprestano živeći u siromaštvu, ali je unatoč nesređenim egzistencijalnim prilikama ostavio plodan i iznimno značajan književni opus. U skladu s novim programom, pjesme koje su nastale od 1917. do 1919. pisane su slobodnim stihom i označuju se kao Šimićeva ekspresionistička (»anarhična«) faza. Prožete su nemirom ili očajem lirskoga subjekta i bilježe impulse koje ekstatični subjekt »hvata« u brzu tempu gradskog življenja (Pjesma, Grad, Ples, Pjesma pjesnika). Šimić katkad rabi i tzv. telegrafski stil, omiljeno sredstvo futurističke i ekspresionističke poezije, izostavlja gramatičke veze i interpunkcijske oznake ili ih maksimalno pojednostavljuje kako bi se dočarala simultanistička percepcija okolnih fenomena, odn. naglasila brzina ili intenzitet proživljenog iskustva („O svijet i ja u svijetu i svijet u meni / Grad noći žene zvijezde / Ples radost vrisak bog / ja pjevam“) koje teži prvotnoj senzaciji, „očišćenoj“ od naslaga „istrošene“ civilizacije. U kasnijim fazama uglavnom je napustio takve kompozicijske postupke. Vijavica je izlazila do 1919., a nakon toga Šimić je izdavao časopis Juriš, koji se iste godine ugasio. Već teško bolestan, 1924. pokrenuo je i Književnik, a nakratko (od ožujka do studenoga 1923) s M. Begovićem uređivao Savremenik. U zaoštrenim manifestima iz Juriša (Usamljenost duha, Juriš) prosvjedovao je protiv zatečenoga stanja u društvu i kulturi, zahtijevao rušenje dotadašnjih vrijednosti i postavio utopijski projekt „duhovnoga carstva na zemlji“. God. 1920. objavio je svoju jedinu zbirku Preobraženja. Sastoji se od 48, uglavnom kratkih, pjesama. Neke su objavljene prethodnih godina, ali ih je Šimić preradio pa se Preobraženja smatraju zasebnom (»kanonskom«) fazom. Pjesme u knjizi odlikuju se posebnim grafičkim aranžmanom (tzv. središnja os), što ga je Šimić preuzeo od njemačkog pjesnika A. Holza (Phantasus, 1898–99), a i u ostalim slojevima zbirke simetrija je temeljno organizacijsko načelo. Uvodeći velike teme kao što su „Bog“, „ljubav“, „smrt“ (tijelo) i „poezija“ (umjetnost), Šimić ih koncentriranim i pomno dotjeranim diskursom uklapa u sliku svijeta koji prolazi bezbrojne preobrazbe u različitim tipskim personama (bolesnik, zavodnik, zavedena, mjesečar, mučenik) ili pojavama, da bi se onkraj vremena i prostora sve životne forme na kraju vratile panteistički zamišljenu apsolutu (Otkupljenje, Budući). Depatetizirani izraz, stilizirana (nemimetička) uporaba kolorita, vizualnost pjesničkoga znaka, dubinska eufonija i funkcionalno upošljavanje praznine (bjeline) samo su neke od inovacija koje su postale trajnim naslijeđem hrvatske moderne lirike. Poezija nakon Preobraženja označuje novi zaokret u smjeru „neoklasičnog“ izraza, pa slobodni stih katkad ustupa mjesto obnovljenoj strofičkoj formi i vezanomu stihu. U okviru kasne Šimićeve poezije daju se uočiti i tekstovi koji u Baudelaireovu duhu osciliraju između odsutne transcendencije i unutrašnjeg ideala (Prazno nebo i Nađeni bog), a u pjesmi Smrt i ja („Smrt nije izvan mene. Ona je u meni / od najprvog početka: sa mnom raste / u svakom času“) Šimić se, poput R. M. Rilkea, približava shvaćanjima o nerazlučivom jedinstvu života i smrti. Približivši se i poetici »nove stvarnosti« (Neue Sachlichkeit), spjevao je cijenjeni ciklus Siromasi. Metamorfoze koje je Šimićevo pjesništvo prošlo u kratkom vremenskom razmaku govore o brzom sazrijevanju i skokovitom razvoju autora, a kritički i feljtonistički spisi to zorno ilustriraju. Mnogobrojni članci o suvremenim književnim pojavama i piscima pokazuju da je Šimić intenzivno pratio europska umjetnička zbivanja i da je promptno reagirao na one događaje koji su odgovarali njegovu senzibilitetu i trenutačnim umjetničkim interesima (Tri zapisa o pjesništvu). Kao kritičar, o domaćim je, pa i etabliranim autorima (V. Nazor), pisao vrlo oštro (Naš najproduktivniji pjesnik; Prazna retorika Miroslava Krleže, 1917), često ulazeći u polemike (Pravdanje o Vidriću, 1922). Osim o hrvatskim i srpskim piscima, pisao je o gotovo svim važnijim njemačkim i austrijskim pjesnicima ekspresionističkoga naraštaja, a bio je dobro upućen i u francusku književnost, pa čak i u skandinavske književnosti. Preveo je 1923. roman Blagoslov zemlje K. Hamsuna, ali je prijevod tiskan tek 1983. Nakon teške upale pluća 1924. obolio je od tuberkuloze i pokušao se liječiti u Dubrovniku i Cavtatu, a 1925. vratio se u Zagreb. Velik dio opusa ostao je neobjavljen do 1950-ih i 1960-ih, među ostalim i nekoliko dramskih fragmenata te započeti roman Dvostruko lice, kada su mu objavljena Sabrana djela (1960). Šimić je uz T. Ujevića i Krležu najistaknutiji hrvatski pjesnik modernizma, zaslužan za popularizaciju slobodnoga stiha i novih kompozicijskih načela (Tehnika pjesme, 1923) kao i za definitivnu integraciju hrvatskog pjesništva u europske književne tokove. Sve bogatija recepcija njegova pjesničkoga djela, u zamahu od 1960-ih, potvrđuje takav status, a kritički sudovi Preobraženja svrstavaju u vrh novije hrvatske lirike. MG57 (N)

(konačna verzija) knjiga poezije br. 5 Srđan Simeunović Sendan je objavio deset knjiga poezije, proze, satire, u izdavačkim kućama: „Gutenbergova galaksija“, „Partenon“, „ANP Empirej“, „Dosije“ na Pravnom fakultetu, „Prosveta“, „Prometej“. Pesme i umetnički prilozi su mu objavljivani u dnevnim novinama „Večernjim novostima“, „Borbi“, „Politici“, „Glasu javnosti“, kao i u književnim časopisima: „Književnoj reči“, „Književnim novinama“, „Književnosti“, „Stremljenjima“, „Pesničkim novinama“, „Heretikusu“, „Libero Arsu“, „Umnu“, „Prolomu“, „Sceni Crnjanski“… Sa poezijom i satirom je gostovao na RTS-u, TV Studio B, „Hepi“ televiziji, „Sky Plus-u“, „Kopernikusu“, Televiziji „Pink“, kao i na nekokliko drugih televizija i radio stanica. Poezija u kraćoj ili dužoj formi objavljivana mu je u međunarodnim časopisima:“Poets international“ u Indiji u tri različita broja, u časopisu “Ko“ u Japanu u dva broja, zatim u tri broja “Giny – Poets international“ u Japanu, SAD – “Head Lines“, kao i u “Носорогу“ – Бања Лука, у “Albumu“ – Sarajevo, „Српскoј вили“ – Бијељина,“Karolini Riječkoj“ u Hrvatskoj. Bavi se kantautorskim radom i snimio je dva muzička spota sa svojim pesmama, koja su emitovana na TV „Avali“, TV „Kopernikusu“, „Svet plusu“, „Skaj Plusu“. Autor je pesme solidarnosti „Rodjeni smo jednaki“ koju izvode Leontina, Aleksandra Radović, Jelena Tomašević, Saša Kovačević, Sergej Ćetković. Spot za ovu pesmu je snimila Radio Televizija Srbije, DVD je objavio PGP – RTS. Na You Tube-u ovaj spot ima oko 150.000 ulaza. Takođe je kompozitor i tekstopisac pesme „Nežni cvet bez latice“ koju izvode Bora Đorđević, Ivan – Legende, Jadranka Jovanović, Tanja Bošković, Gorica Popović, Rastko Janković, hor „Kolibri“… Bio je predsednik Književnog salona „Slobodan Marković – Libero Markoni“, kao i urednik njegovog književnog glasila „Libero Ars“. Uređivao je međunarodni časopis za književnost „Album“ – Sarajevo, kao i časopis za izjednačavanje svih u svim sferama života „Pre0KRET“. Uređivao je i vodio radio emisiju „Skriveni meridijan“ i TV emisiju „Rođeni smo jednaki. Sa svojom muzikom, poezijom i satirom gostovao je u mnogim gradovima u Srbiji, Republici Srpskoj, Sloveniji, Crnoj gori. Objavljuje aforizme, misli, kratke priče, eseje u književnim i drugim časopisima: „Nosorog“ – Banja Luka, „Locutio“ – Maribor, „Aforizam“ – Beograd, časopisu Vasila Tolevskog – Skopje, „Umnu“, „Libero Arsu“, „Sceni Crnjanski“, kao i na mnogobrojnim sajtovima. Napisao je i svoj prvi roman. Član je Udruženja književnika Srbije i izvršni direktor Društva Književnika Beograda. Živi i stvara u Beogradu. ✰Izdavač: Prometej, 2013. ✰Povez: broširan, 79 strana, tiraž 500 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, nova knjiga, težina 130 grama

Naslov Među javom i med snom : antologija srpske poezije XX veka / [priredio] Vuk Krnjević Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1997 Izdanje 3. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1997 (Beograd : Jež) Fizički opis 439 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Krnjević, Vuk, 1935-2018 = Krnjević, Vuk, 1935-2018 Napomene Tiraž 1000 Pristup pjesništvu srpskih pjesnika XX vijeka: str. 7-25. Predmetne odrednice Srpska poezija -- 20. v. Stanje: očuvano, pečat biblioteke. Antologija Srpske poezije XX veka, Među javom i med snom, Vuka Krnjevića je prva antologija srpske poezije na slovenačkom jeziku, objavljena 1984. godine, da bi se tek kasnije pojavila na srpskom jeziku. Ovo je njeno treće, neizmenjeno izdanje. Kao što je naglasila kritička reč povodom ranijih izdanja, Krnjević je prvi, s pravom, insistirao na Laži Košticu, čijim se pesmama antologija otvara, kao na pesniku u kojem su spojeni romantičarsko i klasicističko, što će, uz uklon ka mitskom i folklornom zapostavljenom nasleđu, biti trajne karakteristike srpske poezije dvadesetog veka. Sve te tendencije su vidljive u stvaranju novog pesničkog jezika, posebno kod nosećih pesnika u ovoj antologiji: Dučića, Disa, Crnjanskog, Nastasijevića, Rastka Petrovića, Matica, Daviča, Pope, Miodraga Pavlovića, Raičkovića, Ivana V. Lalića, Miljkovića i Borislava Radovića. Izbor iz pesništva Simovićevog, Brane Petrovića, Bećkovićevog, Milutina Petrovića, Noga i Novice Tadića ukazao je na razuđenost pesničkog jezika srpske poezije u času kada je antologija nastala. Antologija Među javom i med snom Vuka Krnjevića je upozorila na slojevitost i razuđenost srpske poezije u XX veku potvrđujući njenu snažnu vitalnost. (Iz recenzije Milutina Stanisavca) MG96 (L)

Presing, 2017, 2018. Vlasta Mladenović (Šarkamen, Negotin, 1956) srpski je književnik i kulturni poslenik. Objavio je preko dvadeset zbirki poezije i dao značajan doprinos kulturnom i književnom stvaralaštvu istočne Srbije. Dobitnik je nekoliko značajnih nagrada. Živi i radi u Negotinu. Biografija Vlasta Mladenović je rođen 1956. godine u Šarkamenu kraj Negotina. Piše poeziju, poetsku prozu i književne prikaze. Antologičar. Urednik izdavaštva Narodne biblioteke „Dositej Novaković“ u Negotinu, časopisa „Bibliopis“. Osnivač je Zavičajne galerije „Muzej crne krajine“ i „Stvaralačkih dana“ u Šarkamenu i jedan od pokretača Krajinskog književnog kruga i Borskog susreta balkanskih književnika. Suvlasnik knjižare i galerije „Astafir“ (1989-1994). U periodu od 1995. do 1996. imao je status slobodnog umetnika. U periodu od 2009. do 2010. godine bio je v.d. direktor Narodne bibllioteke „Dositej Novaković“ u Negotinu. Zajedno sa Marinkom Arsićem Ivkovim uređuje književni blog Udruženja „Pisci bez adrese“. Od 1989. godine član je Udruženja književnika Srbije, a od 2016. godine član Srpskog književnog društva. Svoje književne tekstove objavio je u časopisima: „Letopis Matice srpske“, „Književnost“, „Gradina“, „Književni magazin“, Sveske“, Koraci“, Zlatna Greda“, „Raskovnik“, „Razvitak“, „Trag“, „Osvit“, „Svitak“, „Ovdje“, „Mokranjac“, „Tok“, „Bagdala“, „Beogradski književni časopis“, „Savremenik“, „Gambit“,„Srpski književni glasnik, „Preodolenije“ (Rusija), „Plamak“ (Bugarska) „Alia Mundi“ magazin za kulturnu raznolikost. Dobitnik je Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti - za nesebičan, predan i dugotrajan rad (2016). U obrazloženju žirija za ovu nagradu stoji: Negotinski književnik Vlasta Mladenović, autor preko 20 pesničkih knjiga, ovogodišnji je dobitnik Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti. U obrazloženju ovog za kulturu Srbije značajnog priznanja, navodi se da se Mladenoviću Zlatna značka dodeljuje za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Ovaj pasionirani kulturni poslenik urednik je izdavaštva negotinske Narodne biblioteke „Dositej Novaković“, a poslednjih godina uređuje časopis ove ustanove kulture „Bibliopis“. Od prvih objavljenih rukopisa „Disidenti koračaju ulicom Franšea Deperea“ (1986) i „Bez mene“ (1988) Mladenović se u srpskim književnim krugovima izdvojio kao autor svojevrsnog pesničkog izraza. Priredio je i dve značajne antologije poezije istočne Srbije i „Antologiju srpskog pesništva“, koja mu je objavljena u Egiptu. Knjige su mu prevođene u Italiji, Egiptu, Francuskoj i Rumuniji. Njegovu prošlogodišnju zbirku „U saglasju sa Mokranjcem“ kritičari su ocenili kao snažnu reinterpretaciju tradicije i srpske duhovnosti prožete individualnim i regionalnim posebnostima. Mladenović, osnivač Zavičajne galerije „Muzej crne krajine“ i „Stvaralačkih dana“ u Šarkamenu, jedan od pokretača Krajinskog kruga i Borskog susreta balkanskih književnika, ovim je rukopisom, stav je kritike, stvorio jedinstveni lični i nacionalni spomenar egzistencije i poetike. Osobene lirike, predan i istrajan, Vlasta Mladenović je poetiku ovog dela istočne Srbije uzdigao na poseban nivo.[1] O poeziji Vlaste Mladenovića pisali su: Ivan V. Lalić, Radivoje Mikić, Vasa Pavković, Božidar Milidragović, Adam Puslojić, Vukašin Stanisavljević, Srba Ignjatović, Slobodan Rakitić, Dragan Lakićević, Staniša Nešić, Jovan Zivlak, Goran Maksimović, Čedomir Mirković, Branislav Petrović, Radomir Andrić, Zoran Radisavljević, Zoran Vučić, Duško Babić, Miroslav Todorović, Dušan Stojković, Živorad Lazić, Ljubiša Đidić, Luka Šteković, Miljurko Vukadinović, Branko Stamenović, Miodrag Radović, Veliša Joksimović, Milijan Despotović, Radomir Videnović Ravid, Radomir Mićunović, Sergije Lajković, Živko Avramović, Biljka Petrović, Bojana Pavlović, Goran Trailović, Aca Vidić, Ivan Ivanović, Ana Stjelja, Ana Santolikvido.... Prilikom izbora za knjigu godine (nagrada „Meša Selimović“ za 2015. godinu), književni kritičar Goran Maksimović je izdvojio i poetsku zbirku Vlaste Mladenovića, obrazloživši svoj izbor rečima: Zbirke pesama V. Mladenovića (i Đorđa Sladoja) predstavljaju snažnu reinterpretaciju tradicije, kao i srpske duhovnosti prožete individualnim i regionalnim posebnostima.[2] Još jedan kritički osvrt na poeziju Vlaste Mladenovića, iz pera Ivana V. Lalića: Pred nama je već formirani autor, koji nam nudi zaokruženu celinu jednog pesničkog iskaza. Čitamo taj iskaz kao svedočanstvo jedne rane pesničke zrelosti koja se izražava kroz stihove što, konsekventno, pokušavaju da doživljaj sveta svedu na jednu ličnu formulu. Pri tome se koriste elementi i folklora, istorije - a najviše iz arsenala jedne lične simbolike, koja se najuspešnije izražava kada se oslanja na smelost neočekivanih asocijacija - a to je odlika istinske pesničke logike. Ti stihovi se, s jedne strane, ponekad opasno približavaju zoni u kojoj razlika između stihovanog i proznog postaje nerazaznatljiva; s druge strane, sistematsko korišćenje unutrašnjeg rimovanja i aliteracija uporno nas podsećaju da je reč o pažljivo građenim stihovima, o pažljivo kontrolisanom jeziku pesme. Mladenovićeve pesme uspevaju da u sebi pomire protivurečnost između jednostavnosti pesničkog saopštenja i hermetičnosti oblika tog saopštenja. Drugim rečima, u tim pesmama je teško pronaći nešto suvišno, odnosno nefunkcionalno. A takva preciznost iskaza izražava se kako u detalju, tako i u konstrukciji celine.[3] Vlasta Mladenović je laureat nagrade „Rade Drainac” za 2018. godinu. Član je Slovenske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Varni u Bugarskoj.[4] Bibliografija Objavljene pesničke knjige „Disidenti koračaju ulicom Franšea Deperea“ (Književna omladina Srbije, Beograd, 1986) „Bez mene“ ( Nolit, Beograd, 1988) „Šarkamen“ (Novinsko-izdavačka radna organizacija Krajina, Negotin, 1990) „Knjiga Hajduk Veljku“ / sa crtežima Radislava Trkulje (Zavičajna galerija „Muzej crne krajine“ Šarkamen, 1992) „Isus Hristos sin-opsis“ (Književno društvo „Sveti Sava“, Beograd, 1993) „Onaj koga nema : pesme“ (Nolit, Beograd, 1994) „O srpskom pesništvu ili Glava na panju“ (Apostrof, Beograd, 1994) „Zakarpatsko umiljenije : tragom Vesne Parun i Radomira Andrića“ / u koautorstvu sa Ljubinkom Perinac (Apostrof - Bagdala, Beograd - Kruševac, 1994) „Nemam izbora“ (Prosveta, Beograd, 1995) „Liričnost : u dva dela“ (Prosveta, Beograd, 1999) „Druga knjiga Hajduk Veljku“ (`Hajduk Veljkovi dani“, Lenovac, 2000) „Posve nove pesme“ (Agena, Beograd, 2000) „Istokija“ (Svetovi, Novi Sad, 2006) „Časnopis“ (Narodna biblioteka „Dositej Novaković“, Bibliopis Negotin, 2010) „Estradija“ (Udruženje srpskih izdavača, Beograd, 2010) „Disidentitet“ (Književno društvo „Sveti Sava“, Beograd, 2014) „U saglasju sa Mokranjcem“ (Srpska književna zadruga, Beograd, 2015) „Fusnote za Mokranjca“ (Kulturistok - Presing, Negotin- Mladenovac, 2016) „Lokalitet i svet šarkamenskih rima“ (Kulturistok - Presing, Negotin- Mladenovac, 2017) Priređene knjige „Književna krajina: antologija pesnika istočne Srbije“ ( Novinska ustanova Timok, Zaječar,1991) „Muhtarat minaš širis serbi: antologija srpskog pesništva“ na arapskom / prevod na arapski Isak Abu Laban (Egipat, (Kairo, Ravan Ko, 1996) „Na istoku Srbije: antologija poezije istočne Srbije“ (Agena, Beograd, 1997) Prevedene knjige zbirka poezije na italijanskom „Gesù Cristo è il mio testimone“ / prevod na italijanski Dragan Mraović (La vallisa, Bari, 1994) zbirka poezije na rumunskom „Alegerea de minunaţii : poeme alese şi neinedite“ / prevod na rumunski Arala Ciora i Vlastimir Vukadinović (Belgrad : „Sfântul Sava“ - Bucureşti : Europoint), 1996) zbirka poezije na francuskom „Fuir vers la poem“ / prevod na francuski Boris Lazić (Pariski krug srpskih pesnika, Pariz, 2001) Zastupljen u antologijama „Arhipelagul dantelat“ (antologija srpske poezije na rumunskom, (prir.) Mariana Dan i Miljurko Vukadinović, „Lumina“, Pančevo, 1988. „Zvuci i komešanja: pesmovnik:antologija novijeg pesništva u Srbiji“ (prir.) Miljurko Vukadinović, (Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije, 1989) „Manasiji ljubav prevashodi“ (prir.) Radomir Andrić, (Književne novine Komerc - Narodna biblioteka `Resavska škola“, Beograd - Despotovac,1994) „Negotin i Krajina u pesmi i priči“, (prir.)Vukašin Stanisavljević, (Narodna biblioteka, Negotin,1997) „Lirika vode“ (izabrane pesme o vodama), priredio Milan S. Kosović (Beograd, Interprint, 2002) „Vetar u grivi : konj u poeziji slovenskih naroda : antologija“ (prir.) Miodrag Sibinović, (Interpres, Beograd, 2011) „L’Anthologie de la poésie serbe contemporaine“ / par Boris Lazić (Udruženje književnika Srpske - Un infini cercle bleu, Banja Luka - Paris, 2011) „Gramatika smrti (antologija pesama o samoubistvu i samoubicama)“, priredio Dušan Stojković (Beograd, Biblioteka grada Beograda; Mladenovac, Biblioteka „Despot Stefan Lazarević)“ Zastupljen u periodici Esej „Da se umilostive bogovi“, (ur. Ana Stjelja), „Alia Mundi“ magazin za kulturnu raznolikost br. (maj-avgust), Beograd, 2017. Srpski književni glasnik Preodolenije (Rusija) Plamak (Bugarska) Nagrade i priznanja Prva nagrada književne omladine Srbije (1986) Septembarska nagrada opštine Negotin (1990) Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti - za nesebičan, predan i dugotrajan rad (1991, 2016) Nagrada „Rade Drainac“ za 2018. godinu za zbirku poezije „Lokalitet i svet šarkamenskih rima“ (Kulturistok - Presing, Negotin- Mladenovac, 2017)

Autor - osoba Sekulić, Aleksandar, 1937-2009 = Sekulić, Aleksandar, 1937-2009 Naslov Formula jedan / Aleksandar Sekulić Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1980 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 55 str. ; 23 cm Zbirka Savremena poezija / Prosveta, Beograd ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 1.500 Na presavijenom delu kor. lista autorova slika i beleška o njemu. Aleksandar Sekulić (Sekulići, Kraljevina Jugoslavija, 26. april 1937 – Beograd, Srbija, 16. septembar 2009) bio je srpski književnik. Rođen u selu Sekulići kod Danilovgrada, od oca Blaža, pravnika i majke Plane, rođene Pavličić, domaćice. Aleksandar je bio najstariji od četvoro dece, Slobodanke (Cane, udate Stanković), Zorana i Radojke (Bebe, udate Ražnatović). U Beograd se porodica seli neposredno posle II Svetskog rata, gde Aleksandar završava osnovnu školu i Drugu beogradsku (mušku) gimnaziju. 1958. godine upisuje Pravni fakultet i posle dve godine, sa položenim ispitima, napušta studije. Pokušava da radi kao pripravnik, komercijalista ali se to meri mesecima. Ostalo je priznati radni staž slobodnog umetnika od 1959. godine. Po pozivu, putuje sa delegacijom književnika sa prostora tadašnje Jugoslavije, u Rumuniju, Mađarsku, Švajcarsku, Francusku (1979. godine sa klokotristima), Grčku. Od 1981. godine do 1986. godine živi i stvara u Parizu. Prve pesme objavljuje 1959.godine u modernističkom časopisu „Delo“ (Neutešne pesme). Sarađuje u „Studentu“, „Mladosti“, „Vidicima“, „NIN“-u, „Beogradskoj nedelji“, „Stvaranju“, „Politici“. Između 70-ih i 80-ih godina objavljuje u svim važnijim listovima i časopisima („Književne novine“, „Delo“, „Pesničke novine“, „Književna reč“, „Stvaranje“, „Ovdje“, „Oko“). 80-ih i 90-ih, nastavlja saradnju sa ovim i drugim glasilima („Savremenik“, „Srpski književni glasnik“, „Letopis matice srpske“, „Sveske“). Sekulić je bio član Uredništva Srpskog književnog glasnika. Devedesetih godina, u najvećem dnevnom listu na Balkanu, „Politici“, Sekulić je redovno objavljivao svoje tekstove. Aleksandar Sekulić je član Udruženja književnika Srbije od 1969. godine. O njegovom radu pisali su Srba Ignjatović, Čedomir Mirković, Adam Puslojić, Milorad Blećič, Ranko Jovović i Milan Nenadić. Aleksandar će ostati zapamćen kao izuzetni govornik, koji je uspevao da svojim oratorskim kvalitetima i izražajnošću osvoji publiku na mnogobrojnim književnim susretima. A. Jerkov za njega kaže da „njegove stihove ne treba štampati nego izdavati snimljene na kaseti“. To dokazuje i scenski prikaz pesme „Majstori, majstori“ u obradi I. Rastegorca (video snimak), kao i TV emisija u ciklusu „Pesničke vedrine“. MAJSTORI U KUĆI Majstore zatekoh na krovu stare kuće menjaju slomljen crep majstori na krovu majstori unutra majstori, majstori ko vas je zvao zašto dirate moj crni krov na kojem stoji roda bela na kojem raste trava kudrava moj krov u podnožju dugog veka zašto ste mi kuću zauzeli zašto ste napali čekićima ekserima četkama bojama majstori majstori izlazite pustite me da sam kuću uređujem ne čuju oni ukucavaju moje kosti farbaju mojom krvlju iznose iz mog srca nameštaj stari nepodnošljivi majstori njih trideset sede na meni jednom doći će kažu čuven gost loviće maglu po šumarcima sa tvojom će se kućom sudariti mora da bude kao iz bajke evo tebi ogledalo češljaj smeh u njemu lice ti je poduprto železnom tugom majstori majstori šta ste učinili to nije moja kuća to moj gost nije to više nisam ni ja Klokotrizam Aleksandar Sekulić je jedan od osnivača klokotrizma - književnog pravaca nastalog toku sedamdesetih godina XX veka. Pisao je o klokotrističkoj umetnosti traktate, članke, projekte za klokotristička dešavanja u „Delu“, „Sintezama“, „Oku“, „Književnoj reči“ - „Mnogouglo jaje“, 1979. „Prvi znak ludila“ - Klokotrizam, Kruševac, 1983. godine. Klokotristi su eksperimentisali sa književnom formom u cilju nadilaženja pravila i estetskih normi umetnosti. Jedan od pripadnika ovog pravca je i književnik Nikola Šindik. Nagrade 1998. godine - nagrada „Milan Rakić“; 1992. godine - književno i društveno priznanje „ZLATNI BEOČUG BEOGRADA“; 1992. godine - književna nagrada „Risto Ratković“ 1987. godine - nagrada „Borski grumen“ Bibliografija Jedno zrno časti, 1971. Venecijanska kugla, 1973. Gospođa Halucinacija, 1978. Formula jedan, 1980. Ko nekad, ko nekad, 1981. To majka više ne rađa, 1981. Stanari kukavičjeg bloka, 1985. Ovo vam je za ono, 1985. Čekajući Gogolja, 1987. Licem prema Istoku, 1987. Slavno strašilo, 1988. Čežnja za svojim originalom, 1992. Sabrane pesme I-IV, 1992. Ogledalo prema ogledalu, 1993. Incident na paradi, 2001. Objavio je sabrana dela u četiri toma. Poezija mu je prevođena na pendžabi, ruski, italijanski, rumunski, makedonski i slovenački jezik. KLOKOTRIZAM – (anagram stihova Aleksandra Sekulića: „klovnovi koji traju“ + nastavak –izam) umetnički pokret nastao u Beogradu 1978. godine. Članovi pokreta su pesnici, slikari arhitekte i dr. Pesničke i prozne tekstove objavljuju, a po trgovima, ulicama i livadama priređuju „događaje“ slične hepeningu. Klokotrizam kao anticipacija, Staro sajmište sa ljudima - Značenje anagrama klokotrizam je `klovnovi koji traju jer je beda večna` plus ironični izam (klovnovi koji traju + nastavak-izam). Ime je dao pesnik Aleksandar Sekulić. Osnovna namera je sabiranje svih umetnosti u jedan simbiotički, organski izraz. Klokotrizam se ispostavio kao `nedostajuća karika` u poetskom lancu beogradske likovne scene - dada, zenit, hipnizam, fluks... Bio je validna opozicija dominantnim estetikama okupivši takva imena kao što su Kolja Milunović, Boža Babić, Steva Knežević... U klokotrističkim akcijama koje smo nazivali `situakcije`, našim glavnim oružjem za direktni sudar sa publikom, stasala je čitava generacija autora. `Situakcije ` su anticipirale performans. Klokotrizam nije bio pokret. Termin `pokret` se namerno izbegavao jer je klokotrizam bio više otvorena duhovna radionica. Ne estetika kao strategija, već zbir poetičkih volja. (iz intervjua umetnika Nikole Šindika, `Glas javnosti` 2006) Ovaj umetnički pokret nastao je u Beogradu 1978. godine. Članovi pokreta su pesnici, slikari arhitekte i drugi, pesničke i prozne tekstove objavljuju, a po trgovima, ulicama i livadama priređuju događaje slične hepeningu. Snimak ovog nesvakidašnjeg umetničkog hepeninga, održanog na Starom sajmištu 2. maja 1982. godine, u kojem je učestvovalo oko 1000 ljudi: raznorodni umetnici: pesnici, slikari, vajari, muzičari, performeri, kao i zatečeni žitelji Starog sajmišta, poznate ličnosti iz javnog i kulturnog života, gradonačelnik Bogdan Bogdanović i za današnju emisiju koja je televizijski uobličena i završena tek dvadest godina kasnije i na taj način dobila jedno novo viđenje i novu publiku. - Učesnici: Đorđije Crnčević, Miljurko Vukadinović, Predrag Bogdanović, Bogdan Jovanović, Ivana Milankov, Branislav Veljković, Adam Puslojić, Evgenia Demnievska, Aleksandar Sekulić, Dimitrije Todorović, Olja Ivanjicki, Slavoljub Čvorović, Siniša Krunić, Đorđo Vukoje, Joan Flora, Dragomir Zupanc, Milena Ničeva, Balša Rajčević, Stevan Knežević, Radoš Stevanović, Zoran Petrović, Zoran Cvjetićanin, Milosav Sunajac, Todor Stevanović, Ivan Rastegorac, Marijana Dan-Mijović, Nikola Šindik, Filo Filipović, Miša Sarić, Milorad Stupovski , Kolja Milunović, Gordana Jocić, Matija Vuković, Predrag Dragović, Nataša Radulović, Vojislav Vujisić, Dobrica Kamperelić, Vuk Rastegorac, Ansambl `Renesans` i drugi - Snimano 2. maja 1982, Televizijska realizacija: urednik Dokumentarne redakcije Božidar Kalezić, urednik i scenarista Dragan Kolarević, idejne za scenario Adam Puslojić, Aleksandar Sekulić, Kolja Milunović, Ivan Rastegorac, Branislav Dimitrijević, Predrag Bogdanović Ci , tekst čitao Žarko Obračević, stihove kazivao Predrag Kolarević, producent redakcije Snažana Rodić, tonska obrada Dragan Radisavljević, izbor muzike Ljubiša Srećković, grafička obrada Dušan Ilić, montažeri Natalija Nikolić, Ilija Pavlović, Branislav Godić , sekretar režije Milijana Pjevović, reditelj Zoran Cvetković - Premijerno emitovano aprila 2001; Redakcija kulturno zabavnog programa, glavni i odgovorni urednik Božidar Nikolić Umetnici u prostoru i vremenu - Emisija je sklopljena iz delova arhivskih emisija koje svedoče o životu i radu umetnika u njihovim ateljeima na Starom sajmištu. Počinje delom iz emisije Klokotrizam kao anticipacija (2001) i sećanjima trojice učesnika na `sajam klokotrizma` koje je održano 2. maja 1982. ispred centralne kule na Starom sajmištu. Sledi zatim razgovor u ateljeu i na travnjaku ispred Centralne kule, Svete Lukića sa Olgom Jevrić, a Olga govori neku vrstu svog umetničkog manifesta; iz serije Nešto sasvim lično (1984). Tu je i zapis iz serije Međutim Feliksa Pašića koji ide tragom prve jugoslovenske premijere Beketovog Čekajući Godoa koja je održana u ateljeu Miće Popovića (1985). Zatim posle nekoliko pokušaja da se Staro sajmište sačuva kao kulturno-istorijska celina, 1992. usvojen je plan zaštite objekata od rušenja i plan njihove obnove - a to je značilo pre svega prinudno iseljavanje umetnika iz njihovih ateljea. Jednom takvom iseljenja, prisustvovala je i kamera `Trezora`. Tadašnji stanar, umetnik u selidbi, inače gledalac `Trezora`, pozvao nas da preuzmemo neke od radova vajara Gradimir Aleksića koji su ostali na galeriji, kada se on odatle iselio. Predpostavio je da će nas interesovati bista Lole Đukića čiji je odlivak u bronzi, postavljen septembra 2010. u Holu Televizije Beograd, u Takovskoj 10. Naravno da smo sa zahvalnošću preuzeli originalne radove Gradimira Aleksića, pa smo preneli biste Lole Đukića i Lole Ribara o kojem postoje mnogi zapisi i emisije u Programskom arhivu Televizije. Dela vajara Gradimira Aleksića nalaze se na Kalemegdanu, Kuršumliji, Kladovu, Budvi, Ulcinju, Novom Beogradu a od februara 2013. nalaze i u našem Muzejskom depou u Aberdarevoj 1. - Učesnici: pesnici Aleksandar Sekulić, Adam Puslojić, slikar Milo Milunović, vajar Olga Jevrić, književnik Sveta Lukić, slikar Mića Popović, scenograf Mario Maskareli... - Realizovali 2013/2020: Milena Jekić Šotra, Marijana Cvetković, Gordana Grdanović, Petar Đinović, Nada Zildžić Dodig, Bojana Andrić Avangarda, neoavangarda, eksperimentalna poezija, performans. MG19 (K)

Rende, 2009. Posveta autorke!!! Početkom devedesetih godina 20. veka, jedna mlada pesnikinja, Ivančica Đerić, putuje u Novi Sad na promociju svoje prve zbirke pesama. Putuje preko Mađarske, iz jednog u drugi kraj zemlje koja se raspada. Kasnije će se vozovi i vlakovi tog putovanja naći zabeleženi u romanu Bosanci Trče Počasni Krug, ali u trenutku kada se dešavaju, kada pesnikinja sedi u kupeu punom zemljaka od kojih to, oficijelnim dekretom istorije, neki više nisu, a neki to naprečac nikada nisu ni bili, počasni krug se još ne nazire. Nazire se samo jedna promenjena stvarnost. Ivančica Ivana Đerić (Sisak, 1969) srpsko-kanadska je spisateljica i pesnikinja. Biografija Odrasla je u Prijedoru, živi i piše u Kanadi. Objavila je pet romana i tri knjige poezije. Prevođena je na makedonski, slovenački, poljski. Životni i umetnički kredo Ivančice Đerić naznačen je u naslovu zbirke prvenca – Otvorenost. Vreme je to (90te) kada pošten svet postaje jedna biološki i sociološki ugrožena vrsta. Vreme kada postaje popularno uniziti svoj lični i ljudski i profesionalni status od Platona do plotuna. Takođe, kada svaki pesnik ima izbor: da ućuti ili da ne prećuti, da nestane, ili da, naprotiv, ostane ukorenjen u svojoj umetničkoj istini. Jasno je šta bira ova pesnikinja.” – Iz recenzije, Rende, zbirka Sa moga prozora odličan je moj život (2009). Bibliografija Romani Sva je priroda divlja i surova, Izdavačka kuća Rende, Beograd (2013) Uži izbor za NIN-ov roman godine 2013, uvršten u 15 najboljih romana godine Nesreća i stvarne potrebe, Izdavačka kuća Rende, Beograd (2012). Nagrada Biljana Jovanović, za 2013. godinu Uži izbor za NIN-ov roman godine 2012; uvršten u šest najboljih romana godine U izboru za regionalnu književnu nagradu Meša Selimović, 2012. Prevod na slovenački jezik (Nesreca in resnicne potrebe) u izdanju kuće Sanje Priručnik za zločin, Izdavačka kuća Rende, Beograd (2008) Bosanci trče počasni krug, Izdavačka kuća Rende, Beograd (2006) Širi izbor za NIN-ov roman godine, 2007. Prevod na makedonski jezik, Izdavačka kuća Templum (2012) Zemlja u zrnu kafe, Zograf, Beograd (2003) Knjige poezije Tamo na nebu jedu svoj kupus, Izdavačka kuća Rende, Beograd (2021) Sa moga prozora odličan je moj život, Izdavačka kuća Rende, Beograd (2009) Uži izbor za Vitalovu knjigu godine, 2009. Otvorenost, Matica srpska, Novi Sad (1991) Nagrada „Prva knjiga“

OLJA SAVIĆEVIĆ IVANČEVIĆ DIVLJE I TVOJE Izdavač - Fraktura, Zagreb Godina - 2020 120 strana 21 cm ISBN - 978-953358222-1 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, ima posvetu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Moje životinje Očevi i kćeri Mitovi i legende Superjunk Naša ulica Lubenica Vijek Pošten posao Kuhanje graha Perunike Beskrajno ljeto Dalmacija, sve po osam Kratka kosa Porvenir Džepni nožić Drevna ekonomija Ne čitaš žene Mlada pjesnikinja odgovara na pitanje odakle crpi inspiraciju Zašto su se smijali narodni heroji Ubojice su među nama Pet minuta dnevno o drugima Voda i sol Nježan otac Dječak spava Nismo uspjeli spasiti grad U kavezu Ljubavi nema u velikom gradu Ljubavnici, kao i obično Kuće na južnim padinama Ona koja nije znala reći ne i ona koja nije znala reći da Postavimo zastavu na tu planinu Ne želim ništa poslije smrti Opaska o stvarnim potrebama Biblioteka Popis za kupovinu Ogovaranje snijega Pismo bolesnom prijatelju Zagrljaj Lj Pesnikinja Ženi koja se igra Dvadeset i drugo stoljeće Upute kćerima za odlazak na fakultet Pohvala žarkom trenutku Šuma mi je rekla: proljeće O autorici `Hrabrost suočavanja s nasilnošću svijeta u kojem istovremeno iz gnijezda ispada mrtva lastavica, dok se izbjeglice sunčaju na krovovima zgrada, a ljubav iz mladosti po ulici vuče svoju ženu; hrabrost bivanja prisutnom široko otvorenih očiju, bez uzmicanja, jedina je koja može iznjedriti autentičnu poeziju. Strah od svijeta koji je izgubio ljudskost i tankoćutnost te želja za očuvanjem bliskosti s divljim u sebi, s mačkama i psima lutalicama iz ulica naših djetinjstva u koje se nikada nećemo vratiti i iz kojih nikada nismo otišli, dva su stupa između kojih se napinje štrik s pjesmama koje se tiču svakoga od nas. Ukorijenjenost u feminizam, koji zahtijeva ne samo ravnopravnost u sadašnjosti nego i ispravljanje nepravdi iz prošlosti i svijest da odgoj generacija, ekonomija svijeta i obzir prema drugima počivaju u ženskim rukama i krhkim kostima naših baba, pjesme su koje sažimaju vjekove. Iz tog stava izrastaju sinovi koji će postati očevi, svijest o roditeljima kojima je život omeđen ratovima oduzeo dostojanstvo, traumama koje kotrljamo dalje, zavaravanju sebe da nam nije najgore, kako bismo najgore preživjeli i pronašli opravdanje za strah i zlo. Stihovi Olje Savičević Ivančević u zbirci Divlje i tvoje svojevrsna su kletva, otrov spoznaje davno ubačen u uho da se o najvećim bolima i ljepotama u životu lakše može šutjeti gledajući u perje ili u kandže. (Ivana Bodrožić)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

U odličnom stanju. Sadržaj: PREDGOVOR Narodne pesme Ženidba sjajnoga mjeseca Sunce i mjesec prose djevojku Vila zida grad Konstantin apostol slovenski (IX vek) Proglas Sava Nemanjić (1175-1235) Slovo o mukama Nemanjina poslednja želja Slovo o umu Stefan Nemanjić Prvovenčani (oko 1165-1227) Molitva Svetom Simeonu Domentijan (oko 1210-posle 1264) Inoplemenik zvani glad Reč o Svetlosti Teodosije (sredina XIII v. - početak XIV v.) Slovo utehe sv. Save upućeno Stefanu Nemanji Siluan (XIV vek) Slavi otbegnuv, slavu obrete, Savo Arhiepiskop Danilo (oko 1270-1337) Molitva pred tvrdima Sunca Molitva pred anđelima ljutim Molitva u malovremenoj krasoti Danilov učenik (kraj XIII v.- posle 1337) Plač bugarskih vojnika za Carem Mihailom Jefimija Mrnjavčević (oko 1349 - posle 1404) Molitva knezu Lazaru Patrijarh Danilo (oko 1350 - posle 1396) Slovo kosovskih boraca Ispovest mrtvog kneza Lazara Nepoznati (druga polovina XIV v.) Ispovedna molitva Monah iz Ravanice (sredina XIV v. - posle 1398) Oplakivanje porobljenog otačastva Plač za knezom Lazarom Nepoznati iz Ravanice (sredina XIV v. - posle 1404) Pohvala knezu Lazaru Plač za knezom Lazarom Molitva knezu Lazaru Grigorije Camblak (oko 1364 - 1419/20) Vraćanje vida Stefanu Dečanskom ili čudo Sv. Nikole Stefan Lazarević (1374/5 - 1427) Slovo ljubavi Narodne pesme Molitva djevojčina Sunčeva sestra i car Sunčeva sestra i paša tiranin Konstantin Filozof (kraj XIV v. - posle 1433) Smrt despota Stefana Lazarevića Andonije Rafail Epaktit (kraj XIV v. - posle 1419) Plač za knezom Lazarom Nikon Jerusalimac (oko 1380 - posle 1468) Povest tuđina i plenika Jelena Balšić (oko 1368 - 1443) Otpisanije bogoljubno Smederevac (XV vek) Molitva vladičici za spas od neprijatelja Smederevski besednik (sredina XV veka) Plač za despotom Đurđem Brankovićem Dimitrije Kantakuzin (druga polovina XV veka) Nedokučivost je odasvud Veliko pozorje Molitva sa žalošću Narodne pesme Marko Kraljević i soko Popijevka Radića Vukojevića Longin (druga polovina XVI veka) Ikos prvomučeniku Stefanu Arsenije Čarnojević (oko 1663 - 1706) Molitva zaspalom Gospodu Kiprijan Račanin (druga polovina XVII v. - početak XVIII v.) Reči proročkih kazivanja Gavril Stefanović Venclović (kraj XVII v. - posle 1746) Lovci adovi Arsenije Jovanović Šakabenta (1698 - 1748) Zapis u srebru čudotvorne ikone Nadgrobno slovo Beogradu Nepoznati (XVIII vek) Finiks drevo previsoko Narodne pesme Viša je gora od gore Biserna brada Zaharija Orfelin (1726 - 1785) Sjetovanje Nepoznati (kraj XVIII veka) Monaška pesma Narodna pesma Lako je poznati kneza Lazara Jovan Pačić (1771 - 1849) Snu Lukijan Mušicki (1777 - 1837) Natpis o ljudskom rodu Na sredi sinja mora Pavle Solarić (1779 - 1821) Pesna o gozbi 1807 Milovan Vidaković (1780 - 1841) Vidim nebo otvoreno Sava Mrkalj (1783 - 1833) More zala ov`je svet Filip Višnjić (oko 1767 - oko 1834) Početak bune protiv dahija (uvod) Sima Milutinović Sarajlija (1791 - 1847) Srpski junak Veljko Petroviću Jovan Sterija Popović (1806 - 1856) Čovek Spomen putovanja po doljnim predelima Dunava Na smrt jednog zlikovca Vasilije Subotić (1807 - 1869) Čas smrti Severni putnik k Antiki Besmertije Nikanor Grujić (1810 - 1887) Očajanje Muza pri požaru Našoj staroj smokovnici Petar Petrović Njegoš (1813 - 1851) Luča mikrokozma Gorski vijenac Đorđe Maletić (1816 - 1888) Prirodnoj prestupnici Svetozar Vujić (1819 - 1883) Melanholija Jovan Subotić (1817 - 1886) Bog slavenski Znič Duga Embrionu Medo Pucić (1821 - 1882) More Život Branko Radičević (1824 - 1853) Tuga i opomena Bolesnikov uzdisaj Kad mlidijah umreti Milica Stojadinović Srpkinja (1830 - 1877) Kad se nebo muti Đura Jakšić (1832 - 1878) Božji dan Orao Jovan Jovanović Zmaj (1833 - 1904) Sunce s` rodi pa zaviri Probudio s` orkan ljuti Što je java tako kivna Moje nebo, jer je mutno Ljubim li te... il` me sanak vara Otkide se Đorđe Marković Koder (1806 - 1891) Mitologije Narodna pesma Izjeden ovčar Damjan Pavlović (1840 - 1866) Viši duh Laza Kostić (1841 - 1910) Među javom i med snom Na ponosnoj lađi Pevačka himna Jovanu Damaskinu Santa Maria della Salute Milan Kujundžić Aberdar (1842 - 1893) Đački jadi Jovan Grčić Milenko (1846 - 1875) Planinska slika Vojislav Ilić (1862 - 1894) Jutro na Hisaru kod Leskovca Turska Kad se ugasi sunce Himna vekova Poslednji dan Aleksa Šantić (1868 - 1924) Mraz Pretprazničko veče Mileta Jakšić (1869 - 1935) Stvari koje su prošle Jovan Dučić (1871 - 1943) Bor Bukva Mravi Suncokreti Pesma Međa Krila Senka Kob Tajna Natpis Milan Rakić (1876 - 1937) Jasika U kvrgama Velimir Rajić (1879 - 1915) Basna o životu Zavet Sima Pandurović (1883 - 1960) Veze Svetkovina Vladislav Petković Dis (1880 - 1917) Tamnica Jutarnja idila Utopljene duše Možda spava Nirvana Veljko Petrović (1884 - 1967) Vidoviti Ponor Dušan Srezojević (1886 - 1916) Poslednji samrtnik Bezimena pesma Milutin Bojić (1892 - 1917) Zemlja oluje Sejači Bez uzvika Velimir Živojinović Massuka (1886 - 1974) Leto Stanislav Vinaver (1891 - 1955) Natpis Vekovima tice nas klikuju Ostavi Trenutak suncokreta Jela Spiridonović Savić (1891 - 1974) Februar Anica Savić Rebac (1893 - 1953) Praksitelu Romeo i Julija Magia naturalis solstitium Miloš Crnjanski (1893 - 1977) Na ulici Priviđenja Dušan Vasiljev (1900 - 1924) Žice Momčilo Nastasijević (1894 - 1938) Sivi trenutak Predvečerje Roditelju Osama na trgu Trag Poruka Put Tuga u kamenu Reči iz osame Misao Aleksandar Vučo (1897) Humor zaspalo Rastko Petrović (1898 - 1949) Sa svetlim poljupcem na usnama Dignem tad oči nebesima Desanka Maksimović (1898 - 1993) Ponoć Na buri Poslanica Upozorenje Dušan Matić (1898 - 1980) Da imenuješ senke zvezda Pred buru Rade Drainac (18999 - 1943) Rodni breg Klasične strofe Risto Ratković (1903 - 1954) Bivši anđeli Milan Dedinac (1902–1966) Šlesko bdenije Noć duža od snova Trava u snu i na javi Desimir Blagojević (1905–1983) Utva zlatokrila Skender Kulenović (1910 - 1978) Stećak Radomir Prodanović (1915–1944) Glas Zvono Vasko Popa (1922–1991) Svadbe Jurke Pepela Srce belutka San belutka Smrt sunčevog oca Slepo sunce Sukob u zenitu Ponoćno sunce Krunisana jabuka Plava omča Visoki put Slobodan let Zvezdoznančeva ostavština Ništarija Zvezde izbeglice Zev nad zevovima Stevan Raičković (1928) Ruke bola O vrati se Pesma i smrt Kamena uspavanka O sjaj su samo vrata kraja Zapisi o Crnom Vladimiru (8) Miodrag Pavlović (1928) Zora u Kareji Hleb i vino Slutnja do kraja Čim se poklopac spusti To slovo (5) Divno čudo (3, 9) Ivan V. Lalić (1931–1996) Konj Glasovi mrtvih Jutro Povodom vode (3) Branko Miljković (1934–1961) Prelid Bol i sunce Jovan Hristić (1933) Fedru Vito Marković (1935) Šumara Čovek - čar razočar Ljubomir Simović (1935) Zvezda putnica Seoba Srbije

Odlično očuvano! MG35 (N) Naslov Antologija srpskog pesništva / sastavio Miodrag Pavlović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1990 Izdanje 6. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1990 (Čakovec : `Zrinski`) Fizički opis XXXVI, 364 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Pavlović, Miodrag, 1928-2014 = Pavlović, Miodrag, 1928-2014 Zbirka Antologije Napomene Tiraž 3000 Str. V-XXXVI: Predgovor / Miodrag Pavlović. Napomene: str. 347-353. Predmetne odrednice Srpska poezija -- 13-20. v. Sadržaj: PREDGOVOR Narodne pesme Ženidba sjajnoga mjeseca Sunce i mjesec prose djevojku Vila zida grad Konstantin apostol slovenski (IX vek) Proglas Sava Nemanjić (1175-1235) Slovo o mukama Nemanjina poslednja želja Slovo o umu Stefan Nemanjić Prvovenčani (oko 1165-1227) Molitva Svetom Simeonu Domentijan (oko 1210-posle 1264) Inoplemenik zvani glad Reč o Svetlosti Teodosije (sredina XIII v. - početak XIV v.) Slovo utehe sv. Save upućeno Stefanu Nemanji Siluan (XIV vek) Slavi otbegnuv, slavu obrete, Savo Arhiepiskop Danilo (oko 1270-1337) Molitva pred tvrdima Sunca Molitva pred anđelima ljutim Molitva u malovremenoj krasoti Danilov učenik (kraj XIII v.- posle 1337) Plač bugarskih vojnika za Carem Mihailom Jefimija Mrnjavčević (oko 1349 - posle 1404) Molitva knezu Lazaru Patrijarh Danilo (oko 1350 - posle 1396) Slovo kosovskih boraca Ispovest mrtvog kneza Lazara Nepoznati (druga polovina XIV v.) Ispovedna molitva Monah iz Ravanice (sredina XIV v. - posle 1398) Oplakivanje porobljenog otačastva Plač za knezom Lazarom Nepoznati iz Ravanice (sredina XIV v. - posle 1404) Pohvala knezu Lazaru Plač za knezom Lazarom Molitva knezu Lazaru Grigorije Camblak (oko 1364 - 1419/20) Vraćanje vida Stefanu Dečanskom ili čudo Sv. Nikole Stefan Lazarević (1374/5 - 1427) Slovo ljubavi Narodne pesme Molitva djevojčina Sunčeva sestra i car Sunčeva sestra i paša tiranin Konstantin Filozof (kraj XIV v. - posle 1433) Smrt despota Stefana Lazarevića Andonije Rafail Epaktit (kraj XIV v. - posle 1419) Plač za knezom Lazarom Nikon Jerusalimac (oko 1380 - posle 1468) Povest tuđina i plenika Jelena Balšić (oko 1368 - 1443) Otpisanije bogoljubno Smederevac (XV vek) Molitva vladičici za spas od neprijatelja Smederevski besednik (sredina XV veka) Plač za despotom Đurđem Brankovićem Dimitrije Kantakuzin (druga polovina XV veka) Nedokučivost je odasvud Veliko pozorje Molitva sa žalošću Narodne pesme Marko Kraljević i soko Popijevka Radića Vukojevića Longin (druga polovina XVI veka) Ikos prvomučeniku Stefanu Arsenije Čarnojević (oko 1663 - 1706) Molitva zaspalom Gospodu Kiprijan Račanin (druga polovina XVII v. - početak XVIII v.) Reči proročkih kazivanja Gavril Stefanović Venclović (kraj XVII v. - posle 1746) Lovci adovi Arsenije Jovanović Šakabenta (1698 - 1748) Zapis u srebru čudotvorne ikone Nadgrobno slovo Beogradu Nepoznati (XVIII vek) Finiks drevo previsoko Narodne pesme Viša je gora od gore Biserna brada Zaharija Orfelin (1726 - 1785) Sjetovanje Nepoznati (kraj XVIII veka) Monaška pesma Narodna pesma Lako je poznati kneza Lazara Jovan Pačić (1771 - 1849) Snu Lukijan Mušicki (1777 - 1837) Natpis o ljudskom rodu Na sredi sinja mora Pavle Solarić (1779 - 1821) Pesna o gozbi 1807 Milovan Vidaković (1780 - 1841) Vidim nebo otvoreno Sava Mrkalj (1783 - 1833) More zala ov`je svet Filip Višnjić (oko 1767 - oko 1834) Početak bune protiv dahija (uvod) Sima Milutinović Sarajlija (1791 - 1847) Srpski junak Veljko Petroviću Jovan Sterija Popović (1806 - 1856) Čovek Spomen putovanja po doljnim predelima Dunava Na smrt jednog zlikovca Vasilije Subotić (1807 - 1869) Čas smrti Severni putnik k Antiki Besmertije Nikanor Grujić (1810 - 1887) Očajanje Muza pri požaru Našoj staroj smokovnici Petar Petrović Njegoš (1813 - 1851) Luča mikrokozma Gorski vijenac Đorđe Maletić (1816 - 1888) Prirodnoj prestupnici Svetozar Vujić (1819 - 1883) Melanholija Jovan Subotić (1817 - 1886) Bog slavenski Znič Duga Embrionu Medo Pucić (1821 - 1882) More Život Branko Radičević (1824 - 1853) Tuga i opomena Bolesnikov uzdisaj Kad mlidijah umreti Milica Stojadinović Srpkinja (1830 - 1877) Kad se nebo muti Đura Jakšić (1832 - 1878) Božji dan Orao Jovan Jovanović Zmaj (1833 - 1904) Sunce s` rodi pa zaviri Probudio s` orkan ljuti Što je java tako kivna Moje nebo, jer je mutno Ljubim li te... il` me sanak vara Otkide se Đorđe Marković Koder (1806 - 1891) Mitologije Narodna pesma Izjeden ovčar Damjan Pavlović (1840 - 1866) Viši duh Laza Kostić (1841 - 1910) Među javom i med snom Na ponosnoj lađi Pevačka himna Jovanu Damaskinu Santa Maria della Salute Milan Kujundžić Aberdar (1842 - 1893) Đački jadi Jovan Grčić Milenko (1846 - 1875) Planinska slika Vojislav Ilić (1862 - 1894) Jutro na Hisaru kod Leskovca Turska Kad se ugasi sunce Himna vekova Poslednji dan Aleksa Šantić (1868 - 1924) Mraz Pretprazničko veče Mileta Jakšić (1869 - 1935) Stvari koje su prošle Jovan Dučić (1871 - 1943) Bor Bukva Mravi Suncokreti Pesma Međa Krila Senka Kob Tajna Natpis Milan Rakić (1876 - 1937) Jasika U kvrgama Velimir Rajić (1879 - 1915) Basna o životu Zavet Sima Pandurović (1883 - 1960) Veze Svetkovina Vladislav Petković Dis (1880 - 1917) Tamnica Jutarnja idila Utopljene duše Možda spava Nirvana Veljko Petrović (1884 - 1967) Vidoviti Ponor Dušan Srezojević (1886 - 1916) Poslednji samrtnik Bezimena pesma Milutin Bojić (1892 - 1917) Zemlja oluje Sejači Bez uzvika Velimir Živojinović Massuka (1886 - 1974) Leto Stanislav Vinaver (1891 - 1955) Natpis Vekovima tice nas klikuju Ostavi Trenutak suncokreta Jela Spiridonović Savić (1891 - 1974) Februar Anica Savić Rebac (1893 - 1953) Praksitelu Romeo i Julija Magia naturalis solstitium Miloš Crnjanski (1893 - 1977) Na ulici Priviđenja Dušan Vasiljev (1900 - 1924) Žice Momčilo Nastasijević (1894 - 1938) Sivi trenutak Predvečerje Roditelju Osama na trgu Trag Poruka Put Tuga u kamenu Reči iz osame Misao Aleksandar Vučo (1897) Humor zaspalo Rastko Petrović (1898 - 1949) Sa svetlim poljupcem na usnama Dignem tad oči nebesima Desanka Maksimović (1898 - 1993) Ponoć Na buri Poslanica Upozorenje Dušan Matić (1898 - 1980) Da imenuješ senke zvezda Pred buru Rade Drainac (18999 - 1943) Rodni breg Klasične strofe Risto Ratković (1903 - 1954) Bivši anđeli Milan Dedinac (1902–1966) Šlesko bdenije Noć duža od snova Trava u snu i na javi Desimir Blagojević (1905–1983) Utva zlatokrila Skender Kulenović (1910 - 1978) Stećak Radomir Prodanović (1915–1944) Glas Zvono Vasko Popa (1922–1991) Svadbe Jurke Pepela Srce belutka San belutka Smrt sunčevog oca Slepo sunce Sukob u zenitu Ponoćno sunce Krunisana jabuka Plava omča Visoki put Slobodan let Zvezdoznančeva ostavština Ništarija Zvezde izbeglice Zev nad zevovima Stevan Raičković (1928) Ruke bola O vrati se Pesma i smrt Kamena uspavanka O sjaj su samo vrata kraja Zapisi o Crnom Vladimiru (8) Miodrag Pavlović (1928) Zora u Kareji Hleb i vino Slutnja do kraja Čim se poklopac spusti To slovo (5) Divno čudo (3, 9) Ivan V. Lalić (1931–1996) Konj Glasovi mrtvih Jutro Povodom vode (3) Branko Miljković (1934–1961) Prelid Bol i sunce Jovan Hristić (1933) Fedru Vito Marković (1935) Šumara Čovek - čar razočar Ljubomir Simović (1935) Zvezda putnica Seoba Srbije MG35 (N)

Odlično stanje Florika Štefan (Lokve, Banat, 3. avgust 1930 – Novi Sad, 9. jun 2016[1]) bila je srpska i jugoslovenska pesnikinja, prevodilac i publicista. [2] Biografija[uredi | uredi izvor] Nakon gimnazije u Vršcu, studirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bila je u braku sa dr Aleksandrom Foriškovićem (1932−1990), srpskim istoričarem. Prve pesme je objavila u Almanahu književnog društva rumunskih đaka 1945−1946, u Vršcu. Bila je član uredništva časopisa „Lumina” (1948−1949, 1954), urednica časopisa za žene na rumunskom jeziku „Femeia nouă” („Nova žena”) (1953), urednica časopisa „Polja” (1955−1958), novinarka u srpskoj redakciji Radija Novog Sada, glavni i odgovorni urednik edicije „Prva knjiga” Matice srpske (1981−1987). Objavila je veliki broj tekstova na rumunskom i srpskom jeziku u „Borbi”, „Dnevniku”, „Libertatei”, „Lumini”, „Politici”, „Poljima”. O njenom pesničkom delu napisano je desetine naučnih radova a potpuna bibibliografija Florike Štefan je objavljena u Enciklopediji Banata, u izdanju Rumunske Akademije nauka iz Bukurešta, Filijala u Temišvaru, krajem 2015. godine. Prevodila je mnoga dela istaknutih autora sa rumunskog na srpski jezik i sa srpskog na rumunski, među kojima i Joana Floru, Jona Miloša, Ilariju Voronku. Uredila je zbornik savremene rumunske poezije Napuštena kuća, Novi Sad, Književna zajednica Novog Sada, 1991. Veliki broj antologija i istorija rumunske književnosti prikazali su Floriku Štefan kao jednu od najznačajnijih rumunskih pesnikinja u Vojvodini, iako je samo dve zbirke pesama napisala na rumunskom jeziku, a najveći deo svog života je pisala na srpskom jeziku. Bila jedna od promotera srpsko-rumunskih kulturnih veza, jedna od prvih modernih rumunskih pesnika u Vojvodini i jedna od poznatijih srpskih pesnikinja druge polovine 20. veka. Od ranih pesama objavljenih kasnih četrdesetih i ranih pedesetih Florika Štefan je bila istovremeno angažovani pesnik, duboko povezana sa sudbinom zajednice, i liričar koji je izražavao i istraživao najdublje aspekta sudbine pojedinca i njegovog odnosa prema složenim vidiovima unutrašnjeg života. „U osnovi njene poezije leži osmišljena melanholija, selo, život, žena kao simboli trajanja (P. Krdu, Savremena poezija Vojvodine, Bijelo Polje, 1984) .„Pesme Florike Štefan, naročito njene prve knjige na srpskom, bitno su pomerile dotadašnje granice intimne lirike, možda među najlepšim koje opevavaju surovu, gotovo tragičnu poziciji žene od rođenja do rađanja (J. Delić, isto). Objavila je osim dve prve pesničke zbirke na rumunskom, oko trideset pesničkih knjiga na srpskom u preko šest decenija književnog rada. Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor] Florika Štefan je dobitnica priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi - nacionalne penzije. Dobitnica je Oktobarske nagrade grada Novog Sada, Nagrade „Jovan Popović”, Nagrade „Milica Stojadinović Srpkinja”, Nagrade Društva književnika Vojvodine za životno delo. [3] Bibliografija[uredi | uredi izvor] Cântecul tinereții (Pesme mladosti), Vršac, 1949; Lacrimi și raze (Suze i zraci), Vršac, Libertatea, 1953; Tako sam se rodila, Novi Sad, Progres, 1956; Zatvorene u svet, Zagreb, Likos, 1958; Tetten ert Banat, Novi Sad, Forum, 1961; Dozvolite suncu, Novi Sad, Matica srpska, 1962; Treća žena, Kruševac, Bagdala, 1962; Anii mei (Godine moje), Panciova, Editura Libertatea, 1965; Do ovih i poslednjih dana, Novi Sad, Matica srpska, 1968; Mesto za ljubav, Novi Sad, Radnički univerzitet, 1971; Utočišta, Novi Sad, Matica srpska, 1973; Koren, Pančevo, Editura Libertatea, 1975; Satnica, Novi Sad, Matica srpska, 1975; Jutarnji hleb, Novi Sad, Matica srpska, 1979; Prelomne godine, Beograd, Slovo ljubve-Narodna knjiga, 1980; Nanosi, Banja Luka, Glas, 1981; Zrenik, Subotica, Minerva, 1982; Pâinea de dimineață (Jutarnji hleb), Bukurešt, Univers, 1982; Koreni pesme (Rădăcinile poeziei), proza, Novi Sad, Matica srpska, 1982; Mara Gmizić, poema, 1983; Ancora una volta amore, Napoli, Editura La Sfinge, 1983; Svetkovina, Beograd, Nolit, 1984; Licem u lice, Vršac, Književna opština Vršac, 1990; Zebnja, Beograd, Književne novine, 1990; Originea cântecului (Poreklo pesme), Novi Sad, Libertatea, 1990; Srž, Subotica, Editura Minerva, 1991; Neravnodušje, Novi Sad, Književna zajednica Novog Sada, 1991; Dvoglas, Novi Sad, Matica srpska, 1994; Brežuljci, jezera, putovanja, Novi Sad, Dnevnik, 1995; Luda ptica ljubavi: izbor iz ljubavne lirike, Novi Sad, Editura Alfagraf, 2005; Put do sunca: izbor iz poezije, sabrane najznačajnije pesme, Beograd, Alma-Skripta Internacional, 2007. Antologije[uredi | uredi izvor] Zastupljena je u velikom broju antologija na srpskom i rumunskom jeziku: Iz svetske ljubavne poezije (Din poezia de dragoste a lumii), Bukurešt, 1956. godine; Pesnici za vas: odabrane pesme Vidoja Podgoreca, Ivana Cekovića, Florike Štefan, Mirjane Stefanović, Božidara Timotijevića, Vehbi Kikaja, Beograd, Nolit-Prosveta, 1979; Antologija posleratne srpske poezije, Beograd, Naučna knjiga, 1992; Oči ravnice: savremena poezija vojvođanskih pesnikinja, Novi Sad, Novosadski otvoreni univerzitet-Futura publikacije, 1998; Lirika vode: izabrane pesme o vodama, Beograd, Interprint, 2002; Kad se nebo muti: antologija pesnika dobitnika nagrade „Milica Stojadinović Srpkinja”, Novi Sad, Zavod za kulturu Vojvodine, 2004; Zaljubljeni Orfej: antologija srpske ljubavne poezije, Temišvar, Savez Srba u Rumuniji, 2006; Milan R. Marković, Plastična planeta, Sarajevo, Institutul pentru Editarea Manualelor, 2006; Olga Savić, Dragocene reči: izbor iz poezije XX veka, Beograd, Energoprojekt Ingraf, 2008; Miloš Janković, 365 ljubavnih: antologija srpske ljubavne poezije, Beograd, Fondacija solidarnosti Srbije, 2011; Milan Radulović Radule, Antologija: Godišnjak antologijske poezije 3, Beograd, Antologija, 2011; Danica Vujkov, Nebeska šuma, Novi Sad: Gradska biblioteka, 2011; Milan Stevanović Trnovica, Portreti pesnika, Beograd, M. Stevanović, 2014;

NEMCI PROTIV RATA Izbor, prevod i napomene - Slobodan Glumac Izdavač - Matica srpska, Novi Sad Godina - 1973 372 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Danas Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvodna reč 1 Predznaci - NEMAČKI RATNI BUKVAR BERT BREHT - Nemački ratni bukvar II Izveštaji - VUČJE VREME BERT BREHT - Moj brat je bio pilot PAUL CELAN - Lozinka GOTFRID BEN - General KARL CUKMAJER - Elegija o rastanku i povratku KARL OTEN - Jesen 39 BERT BREHT - Krstaški pohod dece GERTURDA FON LE FOR - Iz „Lirskog dnevnika 1933-1945` JOHANES BOBROVSKI - Izveštaj NELI SAKS - Ruke NELI SAKS - Vi posmatrači PAUL CELAN - Fuga smrti HORST BINEK - Detinjstvo u Glajvicu HAJNC PJONTEK - Sećanje na mladost BERT BREHT - 1940 HELMUT PRAJSLER - Glasovi mrtvih JENS GERLAH - Treblinka GINTER KUNERT - Nezvani gost JOHANES BOBROVSKI - Kaunas 1941 BERT BREHT - 1941 RAJNER BRAMBAH - Paul JOHANES BOBROVSKI - Don VALTER HELERER - Osobito je bez napora ležo JOHANES BEHER - Balada o „Diviziji detelina` MAKS HERMAN-NAJSE - Mrtvačka tišina JOHANES BOBROVSKI - Napušteno mesto BERT BREHT - Nemačkim vojnicima na Istoku JOHANES BOBROVSKI - Partizanska šuma GINTER VAJZENBORN - Slutnja BERT BREHT - Žigosana pokolenja MARIJA LUJZA KAŠNIC - Strpljenje GINTER GRAS - Školski odmor VALTER TOMAN - Bog me je krstio tako SARA KIRŠ - Legenda o Lilji VOLFDITRIH ŠNURE - Obešeni partizan JOHANES BOBROVSKI - Vučje vreme BERT BREHT - A šta vojnikova žena dobi? ELZA LASKER-ŠILER - Mi više ne možemo da spavamo noću MARIJA LUJZA KAŠNIC - Stvarnost PAUL CELAN - Tenebrae PETER HUHEL - Zimovalište VALTER VERNER - Pred Orelom BERT BREHT - U znaku kornjače MIHAEL GUTENBRUNER - Iz pisma jednog pobedonosnog feldmaršala IVAN GOL - Balada o svim majkama BERT BREHT - Misli o trajanju izbeglištva ŠTEFAN HERMLIN - Mrtvi gradovi PETER HUHEL - Lasta HANS BENDER - Mladi vojnik NELI SAKS - Da bar znam HANS KAROSA - Zapadna elegija VOLFDITRIH ŠNURE - Mrtvi vojnik NIKOLAS BORN - Detalj, u ono vreme VALTER J ZOMER - Streljali su ga MIHAEL GUTENBRUNER - Kraguj HAJNC PJONTEK - Vraćajući se u mislima MARIJA LUJZA KAŠNIC - U snu VILHELM LEMAN - Na letnjem groblju III Slom - BLEDA JEDNA BULUMENTA MAKS HERMAN-NAJSE - Katastrofa PETER HUHEL - Povlačenje RUDOLF HAGELŠTANGE - Balada o zatrpanom životu PETER HUHEL - Drumovi DAGMAR NIK - Bekstvo VALTER HELERER - Bleda jedna bulumenta, pravcem kući VALTER NOJMAN - Grad PETER HUHEL - Povorka izbeglica HAJNC PJONTEK - Rastureni EVA CELER - Moja generacija GINTER AJH - Inventarisanje GINTER AJH - Nužnik HANS BENDER - Mrtvi zarobljenik HORST BINEK - Izveštaj HELGA-M NOVAK - Kad je već sve bilo prošlo MANFRED ŠOJH - Žilavi kao koža KRISTINA BUSTA - Kordelija FRANC KISLING - Nova heraldička zver ІѴ Povratak - JOŠ DRHTI TLE PAUL CELAN - Povratak FRANC BERMAN ŠTAJNER - 8 maj 1945 ERNST JANDL - 1944 - 1945 BERT BREHT - Povratak ERVIN SILVANUS - Razoreno groblje 1945 VOLFGANG VAJRAUH - Nemac SIGFRID AJNŠTAJN - Povratak kući HERMAN HESE - U susret miru HANS BENDER - Povratak MAKS MEL - Blaga jesen anno 45 GERHART FRIČ - Napušteni artiljerijski položaj VERNER BERGENGRIN - Poslednja epifanija KRISTINA BUSTA - Izveštaj iz jedne kolone za raščišćavanje ruševina MARIJA LUJZA KAŠNIC - Povratak u Frankfurt ALBREHT GES - Uzdanje VALTER BAUER - Ja imam nadu VOLFGANG HEDEKE - Svečano VOLFGANG BEHLER - Još drhti tle HAJNC ČEHOVSKI - Nioba ERNST ŠENVIZE - Duh jednog „Heldenvolk`-a RALF TENIOR - Ratni grobovi HELGA-M NOVAK - Balada o Ani koja putuje PAUL CELAN - U Egiptu FRANC BERMAN ŠTAJNER - Kafka u Engleskoj PETER HUHEL - Vojničko groblje VOLFGANG BEHLER - Crno i belo GINTER GRAS - Normandija V Sećanja - ŠTA ZNAJU MRTVACI ERNST JANDL - Sećati se VOLFGANG VAJRAUH - Vetar veje oko kuće NELI SAKS - Hor spasenih GINTER AJH - Trenutak u junu ŠTEFAN HERMLIN - Sećanje NELI SAKS - Sećaš se VOLFDITRIH ŠNURE - Epitaf HANS MAGNUS ENCENSBERGER - Oni što su nestali PETER HUHEL - Varšavska spomen-ploča PAUL CELAN - Stretta GINTER GRAS - Roda NORBERT JOHANIMLO - Sećanje HANS PETER KELER - Kratka povest iz povesti DAGMAR NIK - Belzen 1954 MARIJA LUJZA KAŠNIC - Pogled s prozora GINTER AJH - Špitelmarkt MARIJA LUJZA KAŠNIC - Šta znaju mrtvaci VALTER J ZOMER - Kratka biografija HAJNC-VINFRID SABE - Generacija ERIH FRID - Tuga HORST BINGEL - Pitalica ARNFRID ASTEL - Nevinost ERNST JANDL - Pamflet o deset godina GINTER KUNERT - Poslednja kuća VOLFGANG BEHLER - Eratski kamen JAK KARZUNKE - Kilroj je bio ovde VI Saznanja - MALI APEL ZA VELIKO OTVARANJE USTA BERT BREHT - Onima što će se roditi posle nas VOLFGANG BORHERT - Onda postoji samo jedno! BERT BREHT - Mojim zamljacima VALTER BAUER - Dopisnica mladim ljudima FRANC KISLING - O nesređenoj ostavštini GINTER KUNERT - O nekima što su izvukli glavu GINTER KUNERT - Neugodni Hitler GINTER GRAS - Mali apel za veliko otvaranje usta NELI SAKS - Kad početkom leta GINTER KUNERT - Pribeleške kredom GEORG ŠNAJDER - Grobovi VERA FERA-MIKURA - Trnova Ružica KRISTINA BUSTA - U svitanje HANS EGON HOLTHUZEN - Varijacije o vremenu i smrti KRISTOF MEKEL - Oda moćnim trupama HORST BINGEL - Izlazak sunca GINTER KUNERT - Počesto mrtvaci ARMIN MILER - Aušvicki proces VALTER BAUER - Aušvic MARIJA LUJZA KAŠINC - Živela sam VALTER BAUER - Jednoga dana probudićemo se i znati VALTER J ZOMER - Nije li bolje ARNO RAJNFRANK - Prolazne pobede HORST BINEK - U silosima patnje VOLFDITRIH ŠNURE - Odgovor ALBERT ARNOLD ŠOL - Tragovi u nebu BERNT JENČ - Terezin, groblje VALTER BAUER - Biti ovde HELMUT HAJSENBITEL - Poučna pesma o istoriji 1954 HORST BINEK - Pesma o vremenu i sećanju VII Slutnje - KRIZA HANS EGON HOLTHUZEN - Tabula rasa KRISTOF MEKEL - Paun GINTER GRAS - U jajetu HAJNC-VILFRID SABE - Radio-telegram MIHAEL GUTENBRUNER - Kriza GINTER GRAS - Promena BARBARA BRENDLER - Novi očenaš HORST BINEK - Uputstvo čitaocima novina VALTER HELMUT FRIC - Ali šipke INGEBORG BAHMAN - Svih ovih dana VALTER HELMUT FRIC - Ne znam GINTER KUNERT - Lukavstvo neprijatelja ANIZA KOLC - Zemlja teško diše VALTER BAUER - Ipak HAJNC PJONTEK - Sa 30 godina GINTER KUNERT - Kadikad KARL KROLO - Moć VOLFDITRIH ŠNURE - Obletanje ANDREAS OKOPENKO - Iz ciklusa „Medeja` GINTER GRAS - Dečja pesma KARL KROLO - U miru VILAND ŠMID - Na mojim plećima GINTER AJH - Poruke kiše VOLFGANG HEDEKE - Ali ovde na zemlji GINTER AJH - Mala opravka HORST BINEK - Vrlo daleko ERIH FRID - Mere HELMUT HAJSENBITEL - Proste rečenice KARL KROLO - Pesma protiv smrti VALTER HELMUT FRIC - Ovakvog jednog jutra ARNFRID ASTEL - Trava sa lejama cveća GINTER BRUNO FUKS - Posle pretresa kuće HANS MAGNUS ENCENSBERGER - Trag budućnosti GINTER KUNERT - Nemirni san HANS MAGNUS ENCENSBERGER - Slepački HANS MAGNUS ENCENSBERGER - Socijalni partner u industriji naoružanja HANS MAGNUS ENCENSBERGER - Odbrana vukova od jagnjadi VOLF BIRMAN - Veliko hrabree KARL KROLO - Politički KRISTOF MEKEL - Himna VOLF BIRMAN - Vest FOLKER FON TERNE - Službeno saopštenje KARL KROLO - Nasilje HORST LANGE - Noću HILDA DOMIN - Siva vremena DAGMAR NIK - Mene mene tekel FRIDRIH KRISTIJAN DELIJUS - Nagrada HELMUT MADER - Zaobilaženje jednog istorijskog toka FRIDRIH KRISTIJAN DELIJUS - Posle manevara PETER HANDKE - Neupotrebljeni uzroci smrti NELE MASON - Jezik noćnog vetra FOLKER FON TERNE - Odgovor INGEBORG BAHMAN - Jednom vojskovođi HANS RUDOLF HILTI - Nedoterana novogodišnja pesma 1959 ERIH FRID - Pijačni dan HANS MAGNUS ENCENSBERGER - Konjunktura KRISTOF MEKEL - Napojnica JOHANES ŠENK - Lav Juda JAK KARZUNKE - Nemačka bajka GINTER BRUNO FUKS - Čudnovati radio-telegram GINTER AJH - Misli na to VІІІ Uznemirenja - OPASNOST OD BRODOLOMA ALBERT ARNOLD ŠOL - Nešto se nagoveštava GERT LOŠIC - Izveštaj o situaciji GINTER AJH - Posmatrajte jagodice KONI HANES MAJER - Novembar II MARIJA LUJZA KAŠNIC - Opasnost od brodoloma ŠTEFAN HERMLIN - Ptice i proba JOHANES BOBROVSKI - Ptičji putevi 1957 HAJNC ČEHOVSKI - Poligon GINTER KUNERT - Prostor za manevre ARNFRID ASTEL - Pitanje INGEBORG BAHMAN - Prizivanje Velikog Medveda GINTER AJH - Zaštitnica GINTER KUNERT - Oblaci VALTER HELMUT FRIC - Okivanje KARL KROLO - Istorija KARL KROLO - Još danas HANS MAGNUS ENCENSBERGER - Svima telefonskim pretplatnicima GINTER GRAS - Nemoćni HANS EGON HOLTHUZEN - Varijacije o vremenu i smrti VII ALBERT ARNOLD ŠOL - Nešto se još mora dovesti u red INGEBORG BAHMAN - Odgođeno vreme ERIH FRID - Ona zemlja HORST BINEK - Skup VOLFDITRIH ŠNURE - Pesma ERIH FRID - Ubiti ERIH FRID - Razlozi ELIZABETA BORHERS - Dosta toga KARL KROLO - Sloboda HORST BINEK - Sirovi fakat smrti VOLFGANG VAJRAUH - Čekajući INGEBORG BAHMAN - Reklama HELGA-M NOVAK - Poštanska pošiljka za sve VOLFDITRIH ŠNURE - Izveštaj RAJNER KUNCE - Kao glinene stvari ROLFRAFAEL ŠREER - O tome GINTER AJH - Probudite se, jer snovi su vam rđavi HANS MAGNUS ENCENSBERGER - U čitanku za više razrede JIRGEN BEKELMAN - Jednome poginulom u budućem ratu ІH Katastrofa - KRAJ SOVA KRISTINA LAVANT - Na smak sveta miriše VILHELM LEMAN - Posle drugog potopa INGEBORG BAHMAN - Vest GEORG MAURER - Vi što se danas rađate MARIJA LUJZA KAŠNIC - Verenik žablji kralj HORST BINEK - Avant nous le deluge KRISTINA BUSTA - Nalazišta PETER LENER - Mere RENATA AKST - Još osam dana HANS MAGNUS ENCENSBERGEP - Countdown VOLF BIRMAN - Pesmica o smrti i same Smrti EKART VAN DER LINDE - Vežba ANDREAS OKOPENKO - Proza posle ludila GINTER KUNERT - Kako sam postao riba ERIH KESTNER - Krtice KRISTA RAJNIG - Poslednji ANDREAS OKOPENKO - Pesma o Suncu HANS MAGNUS ENCENSBERGER - Kraj sova ERIH FRID - Posle HANS MAGNUS ENCENSBERGER - Doomsday `Smrt je, tačno je, uvek bila „primarna materija`, sirovina književposti. Zbirka „Nemci protiv rata`, zbirka stihova o ratu (drugom svetskom i trećem konačnom) knjiga je koja govori o smrti. Samo, smrt u čijoj senci živi savremena lirika na nemačkom jeziku nije više ona stara, lična, samotna, grudobolna smrt što raznežuje i mami suzu; to je nova, opšta, masovna, smišljena, mehanička smrt, i možda - posle Aušvica, Kragujevca, Hirošime, posle Vijetnama nije odveć smelo reći: industrijska smrt. Smrt na tekućoj traci.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Prosveta, 1978. Izbrisani mali pečati biblioteke; osim toga vrlo dobro stanje. Branko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 – Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik i novinar. Pisao je poeziju, romane, pripovetke, scenarija i književnost za delu. Život i stvaralaštvo Potiče iz građanske porodice, od oca Velimira i majke Kosare, rođ. Milikić. U ranoj mladosti, tokom Drugog svetskog rata, još kao šesnaestogodišnjak, bio je partizanski kurir Ratka Mitrovića. Odveden je i u logor, u Smederevskoj Palanci, gde se teško razboleo, jedva preživeo, i tek onda nastavio školovanje u čačanskoj Gimnaziji. Posle rata, jedno vreme je živeo u Sarajevu, gde počinju njegovi stvaralački dani. Seli se u Beograd, gde završava Pravni fakultet. Uporedo s studiranjem, radi kao novinar za Dugu i kao saradnik u mnogim listovima i časopisima. Kao urednik edicija „Žar ptica“, više godina radi u Borbi. Bio je i predsednik izdavačke kuće Srpska književna zadruga iz Beograda. Pokrenuo je kulturne manifestacije: Disovo proleće u Čačku i Dragačevski sabor trubača u Guči. Stvaralaštvo mu sadrži i preko sto naslova pesama, pripovedaka, romana i knjiga za decu. Istraživao je i spomenike- „krajputaše“, (krajputaši- njegova reč), napravio je i dve monografije o seoskim spomenicima - krajputašima. Bio je i veliki istraživač i poznavalac srpskog jezika. Dela Najpoznatija dela su mu „Pesme o majci“, „Priča o životinjama“, „Sa Ovčara i Kablara“, „Vojničke pesme“, „Ponoćni svirači“, „Seljaci“ i „Antologija srpskog pesništva“. Aktivan je u književnom i društvenom životu do pred kraj svoga života. Veliki uspeh stiče i njegovo poslednje delo „Sujeverice“. Dobitnik je Vukove i Sedmojulske nagrade. Pesme Sutonski dani, 1945. Pesme, 1949. Lirika, 1951. Zemlja, 1954. Večita pešadija, 1956. Tri čokota stihova a o vinu ni reči, 1961. Božja krčma, 1965. Sa Ovčara i Kablara, 1970. Seljačka poema, 1971. Izabrane pesme, 1971. Pohvalice i pokudice, 1974. Zemljosanke, 1978. Tekla reka Lepenica, 1979. Vita jela, zelen bor, 1986. Kadionik, 1990. Romani Bela žena, 1955. Izgubljeni grad, 1957. Četvrta noć, 1957. Ponoćni svirači, 1959. Noć tela, 1963. Grubići i nežnići, 1968. Seljaci, 1971. Ćorava posla, 1972. Svedok, 1977. Praznina, 1992. Knjige pripovedaka Ljubav i smrt, 1982. Gorka grla, 1986. Takav je život, 1989. Budućnost, 1991. Knjige za decu Priče o dečacima, 1952. Duh livada (priče), 1954. Učeni mačak (novela), 1957. Poslastičarnica kod veselog čarobnjaka, 1950. Čudotvorno oko (priče i bajke), 1964. Bajka o šaljivčini i druge priče, 1967. Bajke o guslama, 1967. Gvozden čovek i druge priče, 1967. Đavolije i druge priče, 1967. Pesme o majci, 1979. Devetaci, 1976. Skitnica ili pesme i priče za decu, 1988. Priče o životinjama, 1990. Kako je Jošika otišao na nebo, priče iz ciganskog života, 1992. Monografije Plava linija života – srpski spomenici i krajputaši, 1961. Srpski nadgrobni spomenici i krajputaši, 1965. Filmski scenario Poruke (Dokumentarni kratki) 1960. Uzrok smrti ne pominjati (film) 1968. Lazar Gavrilović vodeničar (TV kratki) Ostalo Sujeverice i druge reči, Srpska književna zadruga, 1990. Sujeverice i druge reči – knjiga druga, Srpska književna zadruga, 1992. Sujeverice i druge reči – knjiga treća, Srpska književna zadruga, 1995. Sujeverice i druge reči IV, Prosveta, 1999. Miloš Bajić (1915, Resanovci kod Bosanskog Grahova – 1995) bio je srpski slikar. Rođen je u Resanovcima kod Grahova (BiH). Od 1922. živeo je u Beogradu tu je završio Gimnaziju i Učiteljsku školu. Kao đak objavljivao je likovne priloge i karikature u listovima Skamija, Štipavac, Ošišani jež, Politika, Jutarnji list. Od 1935. slikarstvo uči kod Petra Dobrovića. 1937. završio je prvu godinu Umetničke škole u Beogradu u klasi Bete Vukanović. Početkom septembra 1941. stupio je u Valjevski partizanski odred. Oktobra 1942. uhapšen je u Beogradu od strane specijalne policije i interniran u logor Banjica. Septembra 1942. sa Banjice je transportovan u koncentracioni logor Mauthauzen. Tokom zarobljeništva beležio je scene iz života interniraca, o čemu je kasnije govorio: „ U koncentracionom logoru Banjica, Mauthauzen, Ebenze crtežom sam izazivao sudbinu. Crtao sam olovčicom veličine malog prsta i na papiru kakvog se dokopam. To sam radio tajno, rizikujući život. Crteže sam potom zakopavao u zemlju.“ Bio je oženjen Danicom Karišić-Bajić, prof. biologije i dugogodišnjom direktorkom Prve beogradske gimnazije. Imali su dvoje dece: ćerku Jesenku Bajić i sina Darka Bajića. Jesenka Bajić, dugogodišnja urednica u redakciji programa za decu i mlade RTS-a. Darko Bajić, reditelj i profesor FDU u Beogradu. Za svoja filmska ostvarenja dobitnik je niza nagrada u zemlji i inostranstvu. Nakon oslobođenja nastavio je studije na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu. Studirao je u klasama Mila Milunovića, Ivana Tabakovića, Nedeljka Gvozdenovića. Diplomirao je 1949. a posle specijalke kod Marka Čelebonovića postaje jedan od prvih asistenata na ALU gde kao profesor slikarstva radi do penzionisanja 1979. U klasi profesora Bajića studirali su mnogi danas poznati i afirmisani slikari u našoj zemlji i svetu. Bio je član grupe Samostalni (1951–1955) i Decembarske grupe (1955–1960) koje su se svojim modernim izrazom obračunavale sa vladajućim socrealizmom. Prvu samostalnu izložbu imao je u galeriji ULUS-a u Beogradu 1952. (...)on je u svojoj generaciji prvi apstraktni slikar. A biti prvi često je isto što i biti vrednost (Miodrag B. Protić). Učestvovao je u osnivanju umetničke kolonije u Bačkoj Topoli (1953), gde je nastao njegov prvi mozaik velikog formata i obelisk posvećen osvajanju kosmosa. U njegovom kasnijem radu ističu se mnogobrojni mozaici i freske (kompozicije u prostoru) a posebno spomen kosturnica Partizanska nekropola u Resanovcima (1971). 1967. po prvi put izlaže svoj novi ciklus slika velikog formata Mauthauzen, inspirisan autentičnim crtežima nastalim u logoru. Uzbuđenje koje i sada osećamo pred oporim i muškim radovima Miloša Bajića, istinsko je i trajno, kao što su i ove slike trajne baš zato što su istinite (Slobodan Novaković). 1975. objavio je monografiju Mauthauzen 106621 u čijem predgovoru Bajić piše: „Neka mladost koja ne zna za tragiku toga vremena, niti za život u njemu, svoje beskrajno zanesenjaštvo uputi do najudaljenijih zvezda, ali nikada više tamo.“

Pesme - Raša Livada Izdavač: Prosveta - Beograd Pesme u izboru Borislava Radovića ostvaruju dva cilja. Potvrđuju mišljenje i stav onih koji su upoznati s Livadinim sada već udaljenim pesničkim radom, ali pretenduju da izborom najkvalitetnijih njegovih stihova, nekim novim, mladim čitaocima prikažu jednog od savremenika različitog, a njima verovatno apsolutno nepoznatog liričara. Silna jezička energija Raša Livada: „Pesme” Od objavljivanja prve pesničke knjige Raše Livade „Poprskan znojem kazaljki” (1969), do pri kraju prošle godne objavljeneog izbora pod uopštenim naslovom „Pesme”, protekle su tri i po decenije. I to kakve tri i po decenije! Bile su to decenije silovotih promena, lomova, preokreta pa, u srećnim i retkim okolnostima, postepenih i poželjinh preobražaja. Menjalo se u svetu, menjalo se u ljudima a mutilo u svetu smrkavalo je u dušama. Kad prođu takva vremena postavlja se sasvim normalno i logično pitanje ne šta se i koliko promenilo već je li išta preostalo. Odista, šta je preostalo od svega što se činilo nepropadivim? U sudarima, ništenjima i razdešavanjima ne razdešava se samo materijalno već i duhovno. Ono najviše i najočiglednije strada. Ili se, nekim čudom, ono najviše odupre? U takvom slučaju posle takvih vremena vrše se rekapitulacije i temeljna preispitivanja. Tako je i sa duhovnim tvorevinama. Život u karantinu Nije neobično i neočekivano da jedan pesnik koji se nije nametao obimom i brojnošću knjiga već karakterističnim načinom pevanja i sam preispita ono što je stvorio te da napravi neku vrstu prevrednovanja. Raša Livada je od svoje prve pesničke knjige do izbora iz prethodnih objavljivao retko ali su njegove knjige uvek imale i znatnog i značajanog odjeka. Sada je njegov pesnički sadrug Borislav Radović napravio izbor iz tri Livadine knjige: „Poprskan znojem kazaljki” (1969), „Atlantida” (1972), i „Karantin” (1977). Izbor koji je starim i novim čitaocima Livadine poezije ponudio Radović dat je hronološki, pa je na osnovu njega moguće pratiti ili konstatovati doslednost u Livadinom pevanju protegnutom na više od tri decenije. Šta današnjem ali i onom davnašnjem čitaocu, onom koji je, makar i sa kolegijalnom radoznalošću ili čitalačkom posvećenošću pratio pesništvo Raše Livade, kazuje ovaj i ovakav izbor? Pre svega kazuje da se promenilo mnogo toga ali se nije izmenio onaj osnovni utisak koji je Livadina pesma nametala još od samih početaka. Neobičnost, svežina, silna jezička energija, smelost u oblikovanom postupku i nekonvencinalnost u građenju pesme su samo neke lako uočljive i nesporne karakteristike ovog pevanja. Ali i vrline njegove. No, srećom nisu i jedine. Ono neuhvatljivo i neobjašnjivo jeste poezija. Novo čitanje Livadene poezije pokazuje da je ona, kolokvijalno kazano, izdržala probu vremena te da je i onda kad pesnik uvodi kolokvijalni govor (a on to uvek radi namerno da karakterističan i netipičan ambijent naslika življe ) obznanjivala neprolazne vrednosti. Mućenje pogleda Livada nije (ma koliko se pisalo i ma kako se na tome insistiralo) pesnik van vremena i prostora. Da jeste onda bi ovo pevanje ostalo u domenu eksperimenta a za to bi, vremenom, prestalo zanimanje. Ono, srećom, nije prestalo. Vredi ukazati još jednom ne samo na neobičnost postupka, osobenu tematiku, neobičnu ritmiku i metriku već i na osoben temperament pesnički kome je sve ostalo podređeno i saobraženo. Iz kog, uostalom, sve ovo proističe. Ako je poezija u onom neobjašnjivom i neuhvatljivom, onom što izvire iz same prirode onda je Livada, po meri svoga nemalog dara, našao u jeziku svoju melodiju i primeren mu tip kazivanja. Pesnik kod kojeg su prepoznavali kritički govor, nove moderne ritmove, depoetizaciju i desakaralizaciju, mnogo je više od toga. Metafora karantina ili sudbinsko određenje atlantide nisu tek tako potrošeni u jednom pevanju, njih je u širokoj asocijaciji i slobodnijoj interpretaciji moguće proširiti na opšteljudski udes. Ne protiče li mnogo toga u karantinu i sa obeležjima potonulih gradova? Ako nije sveobuhvatna (čak i kad je ostvarena kao mikro celina) poezija gubi smisao. Livada je je to razumeo pa kaže: „da predugačka priviđenja zamute pogled”. Pogled ovih pesničkih očiju je, srećom, jasan i bistar i kad nije vedar, govor odrešit i smeo i kad nije viskoparan i toržestven. Dragomir Brajković 19.11.06 Danas Ponovni izlazak iz karantina Pesme, Raša Livada Jedno od najprijatnijih iznenađenja na minulom Sajmu knjiga bila je pojava Prosvetine biblioteke savremene književnosti, gde je u okviru tri kolekcije (proza, poezija, esej) objavljeno čak deset odličnih naslova, što domaćih, što stranih pisaca. Recimo: Bore Ćosića, Ivane Dimić, Milana Đorđevića, Ibrahima Hadžića, Bogdana A. Popovića, ali i Eve Lipske i Vislave Šimborske! Da je takvih deset knjiga objavio neko od izdavača medijskih miljenika ne bismo mogli da živimo od pohvala, a pošto je reč o slavnoj Prosveti, koja pokušava da se izvuče iz velike krize, suočavamo se s tipičnom našom gluvom tišinčinom samozvanih moralnih arbitara. U kolekciji poezije prva knjiga donosi izbor iz poezije Raše Livade koji je načinio pesnik Borislav Radović. Taj izbor hronološki sledi krajnje neobičnu karijeru ovog pesnika, ređajući pesme iz njegove tri pesničke knjige: Poprskan znojem kazaljki, Atlantida i Karantin. Ono što je ekstremno neobično jeste činjenica da je Livada prvenac objavio 1969. godine, s tek navršenih dvadesetak godina, Atlantidu tri godine kasnije, da bi s Karantinom 1977. godine, rekao bih neočekivano za svakoga ko je pročitao tu odličnu, vanserijsku knjigu, napustio poeziju, ili bar njeno objavljivanje u periodici i po knjigama. Dan po dan i tako prođe trideset godina... Livadine pesme iz Karantina, naravno, pojavljivale su se u antologijama i izborima, prevođene su na strane jezike, a on sam je pokretao časopise (čuveno i nezaobilazno Pismo) i edicije, radio svetske antologije lirike, učestvovao u književnom i društvenom životu... Ali! Pesme u izboru Borislava Radovića ostvaruju dva cilja. Potvrđuju mišljenje i stav onih koji su upoznati s Livadinim sada već udaljenim pesničkim radom, ali pretenduju da izborom najkvalitetnijih njegovih stihova, nekim novim, mladim čitaocima prikažu jednog od savremenika različitog, a njima verovatno apsolutno nepoznatog liričara. U mojem čitanju, a ja pripadam, nažalost, onoj prvoj starosnoj grupi, knjiga Poprskan znojem kazaljki protiče u drznovitom traganju vrlo mladog pesnika za vlastitim glasom i novim modernim ritmovima, odnosno traganju za drugačijim pesničkim govorom. Posezanje za depoetizujućim registrima jezika, pre svega u cilju lirske depatetizacije, jedna je od centralnih osobina Livadine prve knjige. (Onima koji se prisećaju kako je tada globalno izgledala srpska poezija jasan je nezaobilazni pesnikov modernistički ulog.) Posle trideset godina osećaj novuma je, naravno i međutim, gotovo nestao, a preostalo je i dalje vidno traganje za slobodnijim ritmovima. Mnogo je nejasniji status Atlantide. I u toj mladalačkoj knjizi pesnik je insistirao na formalnom radu u stihu, na drugačijosti, počev od vizuelnog izgleda i ritmičke organizacije, ali je tema globalnog aluzivnog posezanja za antičkim temama i simbolima, kao sredstvima oštrog satiričkog govora o utopijskoj ideologiji, bar ovom čitaocu ostala smisaono nejasna i vrednosno neizvesna. I izbor Borislava Radovića iz Karantina (s dve u njegovo tkivo ubačene pesme iz međuvremena!) potvrđuje krucijalnost te zbirke za Rašu Livadu i opstanak njegovog imena u korpusu srpske poezije druge polovine 20. veka. Zemun kao mitsko mesto ovog pesništva, njegovi (istorijski) toposi (Kapetanija, Sinagoga, Milenijumska kula...), sraz sa modernim životom i duhom (novog) doba, dijalog s istorijom filozofije i istorijom pesništva uopšte, mozaički prosede ove poezije čiji grafizam prati više upletenih glasova - neke su od dominantnih osobina ove odlične knjige. U nekim pesmama i delovima nekih drugih pesama Raša Livada pruža očaravajuće i zagonetne stihove u kojima se teme jevrejstva, žrtve, erosa, ludila... obrađuju iz pozicije žustrog, tvrdog ironičnog verizma. Mislim prevashodno na pesme Kapetanija, Siledžija, Majka, Književnik, Slepac, Sveštenik, Ratno ostrvo, Čistilište... I poentni (in)direktni saveti ovih pesama, i njihove ideje koje se kolebaju između aforističkih iskaza i tamnih, apokaliptičnih slika, kao i znani i anonimni likovi, koliko i tajanstvene atmosfere - sve to gradi u Karantinu, i danas, kao i pre trideset hitro minulih godina, neodoljiv utisak - i za starije i za mlađe čitaoce, one koji će ovu knjigu čitati bez betonirajućih predrasuda, kakve su odnedavno `in` u čaršijskom delu Beograda. Svoje tri davnašnje pesničke knjige Raša Livada je objavio u Prosveti, stoga je pojava Pesama u novoj ediciji prirodan odgovor pesnika, ali i njegovog izdavača. Vasa Pavković 2006; ćirilica; 21 cm; 140 str.; 86-07-01684-9;

Sumatra, 2022. Prva zbirka poezije Milorada Pavića! Pavićeva poezija u nagoveštaju sugeriše dva božanska principa, ne izmiruje ih u molbi i moljenju, baš kao što odabirom leksike i žanra u celom ciklusu „Palimpsesti“ ostavlja prostor čitaocu za interaktivni pristup (recepcionistički domišljaj), kakav će pisac negovati u svojim proznim ostvarenjima. Čitaočev odabir motiva ili formalnog ustrojstva knjige odvešće ga u smeru vlastitog hermeneutičkog podviga, a ukoliko joj se jednog dana vrati i uoči nove naznake, tad će to za njega biti neka nova knjiga. Iz pogovora Milana Gromovića Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 — Beograd, 30. novembar 2009) bio je srpski književnik, prevodilac, istoričar književnosti, univerzitetski profesor i akademik. Pavić je bio prozni pisac, pesnik, dramski pisac, istoričar srpske književnosti 17−19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, nekadašnji dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesor univerziteta i akademik SANU. Njegova dela prevedena su na većinu svetskih jezika. Život i delo Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Bio je oženjen Brankom Pavić Basta, istoričarkom umetnosti, od 1957. do 1992, sa kojom je dobio sina Ivana i ćerku Jelenu. Od ćerke Jelene ima unuku Teodoru. Od 1992. je bio u braku sa Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kritičar. U periodu od 1974. do 1990. bio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, redovni profesor ovog fakulteta postao je 1977. godine, a u periodu 1977-79 bio je dekan. Spomenik Miloradu Paviću u tašmajdanskom parku, Beograd Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama „Palimpsesti“ 1967. godine, pa „Istoriju srpske književnosti baroknog doba“ 1970, zatim „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo“ 1971. godine. Drugu knjigu pesama „Mesečev kamen“ objavljuje 1971, a prvu zbirku priča „Gvozdena zavesa“ 1973. Slede knjige priča: „Konji svetoga Marka“ (1976), „Ruski hrt“ (1979), „Nove beogradske priče“ (1981), „Duše se kupaju poslednji put“ (1982). Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom „Hazarski rečnik“ koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne. U drugom romanu „Predeo slikan čajem“ (1988) autor nudi uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči. Godine 1991. objavljuje treći roman „Unutrašnja strana vetra“, pa „Poslednju ljubav u Carigradu“ (priručnik za gatanje) 1994. Pored ovog kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svestranog Pavićevog stvaralaštva, pojavljuje se „Šešir od riblje kože“ (ljubavna priča) 1996, „Stakleni puž“ (priče sa Interneta) 1998, „Kutija za pisanje“ 1999, i romani „Zvezdani plašt“ (astrološki vodič za neupućene) 2000 i „Unikat“ 2004. godine. Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu. Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. od posledica infarkta. Sahranjen je u četvrtak 3. decembra u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Opelo su služili episkopi šabački Lavrentije i hvostanski Atanasije. U ime Srpske akademije nauka i umetnosti od njega se pozdravnim govorom oprostio potpredsednik Nikola Tasić, a u ime Krunskog saveta i Odeljenja za jezik i književnost SANU Svetlana Velmar-Janković.[1] Prema rečima autora Časlava Đorđevića, Pavić je evropski Borhes jer u svojim delima – unoseći u njih naučno i fantastično – oblikuje prozne forme i umetničke svetove koji ne prestaju da zbunjuju i plene čitaoce svuda u svetu.[2] Milorad Pavić je Beogradu 1992. zaveštao sve svoje rukopise, knjige, biblioteku, i to postoji kao legat u stanu u kom je živeo u Beogradu.[3] U Narodnoj biblioteci Srbije je njegov legat prvi put predstavljen javnosti avgusta 2013. godine.[4] Spomen ploča sa njegovim likom otkrivena je 21. februara 2011. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.[5] Nagrade i priznanja Akademik Milorad Pavić bio je dobitnik više književnih nagrada: Nagrada „Đorđe Jovanović”, za knjigu Istorija književnosti baroknog doba, 1971. NIN-ova nagrada, za roman Hazarski rečnik, 1985. Nagrada „Meša Selimović”, za roman Predeo slikan čajem, 1988. Nagrada AVNOJ-a, 1989. Sedmojulska nagrada, 1989. Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, za roman Predeo slikan čajem, 1990. Oktobarska nagrada Grada Beograda, za celokupan knjiženi opus, 1992. Nagrada „Borisav Stanković”, za roman Unutrašnja strana vetra, 1992. Nagrada „Zlatni beočug”, za životno delo, 1992. Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša”, 1994. Kočićeva nagrada, 1994. Prosvetina nagrada, za roman Poslednja ljubav u Carigradu, 1994. Nagrada „Laza Kostić”, za roman Poslednja ljubav u Carigradu, 1995. Nagrada „Feliks Romulijana”, 1995. Izuzetna Vukova nagrada, 1996. Nagrada Zadužbine Jakova Ignjatovića, za životno delo, 1997. Nagrada „Račanska povelja”, za ukupno stvaralaštvo, 1997. Nagrada „Deretina knjiga godine”, za roman Zvezdani plašt, 1998. Nagrada „Nušićev štap”, za celokupno stvaralaštvo, 1999. Nagrada „Dušan Vasiljev”, za pripovedački opus, 2000. Andrićeva nagrada, za ciklus pripovedaka Priče sa savske padine, 2001. Nagrada „Belovodska rozeta”, 2004. Visoko priznanje „Dostojevski”, 2004. Nagrada „Kočićeva knjiga” Zadužbine „Petar Kočić”, 2007. Počasni doktor Sofijskog univerziteta Predsednik Srpsko–ukrajinskog društva Član Evropskog udruženja za kulturu, član Srpskog PEN centra, član Krunskog saveta.[6] Posveta (i potpis) Pavića pesniku Miodragu Pavloviću, deo kolekcije Adligata Dela Palimpsesti, pesme, Beograd 1967, 63 str. Istorija srpske književnosti baroknog doba, naučna studija, Beograd 1970, 527 str. Mesečev kamen, pesme, Beograd 1971, 118 str. Vojislav Ilić i evropsko pesništvo, Novi Sad 1971, 367 str. Gavril Stefanović Venclović, naučna studija, Beograd 1972, 326 str. Vojislav Ilić, njegovo vreme i delo, naučna studija, Beograd 1972, 346 str. Gvozdena zavesa, priče, Novi Sad 1973, 222 str. Jezičko pamćenje i pesnički oblik, ogledi, Novi Sad 1976, 429 str. Konji svetoga Marka, priče, Beograd 1976, 159 str. Istorija srpske književnosti klasicizma i predromantizma``, naučna studija, Beograd 1979, 572 str. Ruski hrt, priče, Beograd 1979, 215 str. Nove beogradske priče, Beograd 1981, 360 str. Duše se kupaju poslednji put, Novi Sad 1982, 145 str. Rađanje nove srpske književnosti, naučna studija, Beograd 1983, 631 str. Hazarski rečnik. Roman-leksikon u 100.000 reči, Beograd 1984, 242 str. Istorija, stalež i stil, ogledi, Novi Sad 1985, 281 str. Predeo slikan čajem. Roman za ljubitelje ukrštenih reči, Beograd, 1988, 375 (525) str. Izvrnuta rukavica, priče, Novi Sad 1989, 180 str. Kratka istorija Beograda / A Short History of Belgrade, Beograd 1990, 68 str. Unutrašnja strana vetra ili roman o Heri i Leandru, Beograd 1991, 115+98 str. Istorija srpske književnosti 2, 3, 4. (Barok, Klasicizam, Predromantizam), naučna studija, Beograd, 1991, 225 + 181 + 181 str. Zauvek i dan više, pozorišni jelovnik, drama, Beograd 1993, 134 str. Poslednja ljubav u Carigradu. Priručnik za gatanje, Beograd 1994, 195 str. Šešir od riblje kože. Ljubavna priča, Beograd 1996, 80 str. Stakleni puž. Priče sa Interneta, Beograd, 1998, 154 + 12 str. Milorad Pavić, Jasmina Mihajlović. Dve kotorske priče, Beograd, „Dereta“, 1998, 52 + 71 str. Glinena armija, Beograd, „Interpres“, 1999. (Bibliografsko izdanje) Kutija za pisanje, Beograd, „Dereta“, 1999, 171 str. Zvezdani plašt. Astrološki vodič za neupućene, Beograd, „Dereta“, 2000, 186 str. Strašne ljubavne priče, izabrane i nove. „Plato“, Beograd, 2001, 215 str. Vrata sna i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 196 str. Priča o travi i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 187 str. Devet kiša i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 202 str. Carski rez i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2002, 266 str. Sedam smrtnih grehova. „Plato“, Beograd, 2002, 173 str. Dve interaktivne drame – Krevet za troje, Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2002, 150 str. Dve lepeze iz Galate – Stakleni puž i druge priče. „Dereta“, Beograd, 2003, 167 str. Nevidljivo ogledalo – Šareni hleb (roman za decu i ostale). „Dereta“, Beograd, 2003, 84 + 70 str. Unikat. „Dereta“, Beograd, 2004, 170 str. Plava sveska. „Dereta“, Beograd, 2004, 118 str. Interaktivne drame: Zauvek i dan više; Krevet za troje; Stakleni puž. „Dereta“, Beograd, 2004, 274 str. Jasmina Mihajlović, Milorad Pavić – Ljubavni roman u dve priče. „Čigoja“, Beograd, 2004, 63 str. Priča koja je ubila Emiliju Knor. (na srpskom i engleskom) „Dereta“, Beograd, 2005, 44 + 50 str. Roman kao država i drugi ogledi. „Plato“, Beograd, 2005, 176 str. Svadba u kupatilu – Vesela igra u sedam slika. „Dereta“, Beograd, 2005, 104 str. Drugo telo. „Dereta“, Beograd, 2006, 310 str. Pozorište od hartije, priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2007, 240 str. Drugo telo (novo dopunjeno izdanje romana). „Euro Giunti“, Beograd, 2008, 292 str. Sve priče. Zavod za udžbenike, Beograd, 2008, 450 str. Veštački mladež. Tri kratka nelinearna romana o ljubavi. Matica srpska, Novi Sad, 2009, 157 str. Prevodi Aleksandar Puškin Poltava (prepev speva Milorad Pavić – „Mladost“, Beograd 1949) Aleksandar Puškin Poltava (prepevao Milorad Pavić – Beograd, „Novo Pokoljenje“,1952) U. Sanang: „Čičkovi pupoljci“ (NIN, 9. 1. 1995) Zegi: „Pesme Delte“ (NIN, 9. 1. 1995) Mun Bim: „Mesečina na Mendelejskom dvorcu“ (NIN, 12. 6. 1995) Leon Damas: „Ivice, Sećanja“ (NIN, 2. 10. 1995) Brijer Žan: „Kada smo se rastali“ (NIN, 30. 10. 1995) Paul Niger: „Mesec“ (NIN, 30. 10. 1955, V, br. 252.) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin (prepev i predgovor) Aleksandar Puškin: Evgenije Onjegin Aleksandar Puškin Selo i druge pesme Aleksandar Puškin Drame, poeme, pesme Džordž Gordon Bajron: Izabrana dela: - Dramske poeme, spevovi i pesme Aleksandar Puškin Boris Godunov, male tragedije, bajke – koautor Čarls Simić: „Pile bez glave“ Aleksandar Puškin „Pesma o Crnom Đorđu“ (odlomak) Džordž Gordon Bajron: „Manfred“ (odlomak) Adaptacije Pavićevih dela Film i televizija Crvena kraljica (igrani TV film), režija Miroslav Međimurec, Srbija, 1981. Vizantijsko plavo (igrani film), režija Dragan Marinković, Srbija, 1993. Vendedor de sueños futuros. Milorad Pavic (kratki, animacija), Maribel Martinez Galindo (Maribel Martinez Galindo), Meksiko, 2008. Steklяnnaя lampa (igrani film), režija Nikolaj Čepuriškin (Nikolaй Čepurыškin), Rusija, 2009. Strip Treći argument, scenarista Zoran Stefanović, crtač Zoran Tucić, „Bata“ — „Orbis“, Beograd-Limasol, 1995; serijalizovan i u Heavy Metal Magazine, Njujork, 1998-2000. Muzika „Prinsesse Atehs forsvundne digte“, kamerno delo danskog kompozitora Mogensa Kristensena (Mogens Christensen), 1991, 8′, po Hazarskom rečniku „Fortællingen om Adam Ruhani“ / „The tale of Adam Ruhani“, kamerno delo M. Kristensena, 1992, 11′, isto „De khazariske spejle“, solo kompozicija M. Kristensena 1991-1993, 14′, isto „Aй, volna“ - pesma ruske grupe „Meljnica“ („Melьnica“) je adaptacija Pavićeve priče „Duga noćna plovidba“. Muzika O. Lišina i Natalija O`Šej (Helavisa), reči N. O`Šej. Album Zov krovi, 2006. „Molitva Račana“, duhovni koncert za mešoviti hor i gudače Svetislava Božića, na stihove Gavrila Stefanovića Venclovića i Milorada Pavića. Premijerno izvođeno 2006. godine u Sankt Peterburgu, Rusija, sa orkestrom i horom Kapele „Glinka“ i dirigentom Vladislavom Černušenkom. Knjige o Paviću Mihajlović, Jasmina. Prilog za bibliografiju Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1991. pp. 231-305. Lefebvre, François. Lectures du Dictionnaire Khazar de Milorad Pavic Kratka istorija jedne knjige; izbor napisa o romanu leksikonu u 100.000 reci „Hazarski rečnik“ od Milorada Pavića Delić, Jovan. Hazarska prizma. Tumačenje proze Milorada Pavića, Beograd – Prosveta, Dosije; Titograd – Oktoih Leitner, Andreas. Milorad Pavics roman `Das Chasarische Wörterbuch`. Mihajlović, Jasmina. Priča o duši i telu. Slojevi i značenja u prozi Milorada Pavića, Beograd, Prosveta, 1992, 191 str. Mihajlović, Jasmina. Biografija i bibliografija Milorada Pavića, Beograd, G Homann, Binja. Phantastik und Realität zu den schriftlichen Quellen in Milorad Pavics Savremena srpska proza 5: Pavić i postmoderna, Trstenik, 1993 (1994″). (Miodrag Radović, Zoran Gluščević...) Ehrlich, Edeltraude. Das historische und das fiktive im „Chasarischen Wörterbuch“ von Milorad Pavic, Klagenfurt, D Mihajlović, Jasmina. Bio-bibliografija Milorada Pavića, (zasebno i kao deo knjige Anahoret u Njujorku u okviru Sabranih dela) Pijanović, Petar, Pavić, Beograd, „Filip Višnjić“, 1998, 407 str. Vasić, Smiljka, Polazne osnove novije srpske proze. Knj. 2. Hazarski rečnik Milorada Pavića – frekvencijski rečnik Babić, Sava, Milorad Pavić mora pričati priče, Beograd, „Stylos“, 2000, 191 str. Popović, Radovan, Prvi pisac trećeg milenija: Životopis Milorada Pavića, Beograd, Dereta, 2002, 233 str. Knjige razgovora Miloš Jevtić. Razgovori sa Pavićem, Beograd, „Naučna knjiga“, 1990, 128 str. Ana Šomlo. Hazari, ili obnova vizantijskog romana: Razgovori sa Miloradom Pavićem, Beograd, BIGZ, „Narodna knjiga“, 1990, 189 str. Lalas Tanasis. Milorad Pavić, Solun, 1997, 1-30 str.