Mek povez, 30 strane, 1982 godina, Izdavac: Knjizevna omladina Srbije Knjiga ocuvana, K5/3

tvrd povez odlično očuvana vellokpoez

vrlo dobro stanje , 20 x 13, 65 strana

Mek povez. U odličnom stanju.

Tvrd povez, 63 strane, 2012 godina, Izdavac: Narodna biblioteka `Danilo Kis`, Vrbas Knjiga ocuvana, K2/3

Poznata epska pesma zasnovana na stvarnim istorijskim dogadjajima koja prica pricu o turskom osvajacu, silniku i tiraninu koji je izvrsio bezdusno nasilje nad Crnogorcima. Ima pet pevanja. -Agovanje -Nocnik -Ceta -Harac -Kob Svi stihovi zajedno pricaju o osveti hrabrih Crnogoraca nad okrutnin agok koja je dovela ne samo do pada age nego i do pada carstva zasnovanog na nasilju i pljacki. Prica o bedi, patnji i potcinjenosti Hrvata i Juznih Slovena pod Turcima.

Pisma u nista J. St. Popovicu Pesme Ivan Gadjanski Nolit, Beograd, 1981. Meki povez sa klapnama, format: 12x19,5, 68 strana, cirilica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Nema tragova pisanja. Kompaktna! 070523 ktj-55

edicija PESNIKOVOM RUKOM PISANO odlično očuvana kao nova SK.6

STANJE PREDMETA: Dobro očuvana. Posveta. OPIS: Knjiga poezije. NAPOMENA: Ostale predmete u mojoj ponudi možete proveriti preko sledećih linkova: - Kupindo: https://www.kupindo.com/Clan/Duduledu/SpisakPredmeta - Limundo: https://www.limundo.com/Clan/Duduledu

Sa posvetom prevodioca! Preveo Miodrag Sibinovic Izdavac - SKZ, Beograd Godina - 1993. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom na prvoj strani,mek povez,format 20 cm,199 str. (73)

PODGORICA 1992. MEKI POVEZ 100 STR OCUVANO POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 NI

OSVIT SUBOTICA 1979.GOD MEKI POVEZ 63 STR OCUVANO POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 COL

Jama i druge pesme - Ivan Goran Kovačić „Jama“ je poema Ivana Gorana Kovačića nastala kao protest i reakcija na sve strahote do kojih je došlo tokom ratnih zbivanja. „Jama“ je lirska poema pisana u prvom licu, gde sva čitanja polaze od tvrdnje o kontrastu između prikazanih strahota s jedne strane i sklada koji s druge strane obeležava poemu. Poema je podeljena na deset pevanja različite dužine, a subjekat je civil koji je tokom rata odveden na masovno pogubljenje i koji je jedini preživeo. Zahvaljujući opisu osećanja i proživljenih utisaka za vreme pogubljenja i uz pomoć naracije, pesnik kasnije govori o oslobodiocima partizanima, o onima koji su stradali, kao i o izlasku iz jame. `Mladi hrvatski pjesnik, koji je u pjesmi `Jama` tako snažno oformio najžešći u ovom ratu ispjevani protest protiv ustaških pokolja nad Srbima, bio je ubijen od `srpskih osvetnika` (četnika), tih švapskih i ustaških saveznika. Prerezali su grlo, koje je tako iskreno i snažno grmjelo iz bratske hrvatske duše protiv ustaških zločina nad srpskom nejači. Nikada poštenije i čovječnije djelo pjesnika nije bilo grđe kažnjeno i nikad čelo ubice nije bilo ukaljano sramnijim zločinom. Čitajući Goranovu `Jamu`, pokoljenjima i pokoljenjima srpske omladine stezat će se srce nad zločinima, koji su izazvali takav krik pjesnika, ali isto tako i nad zločinom, koji je tome divnom galebu prerezao grlo.` Moša Pijade Tri dana pred Novu godinu 1943. Goran odlazi u partizane iz Zagreba zajedno s Vladimirom Nazorom. Četvrtu ofanzivu prošao je uglavnom u I dalmatinskoj brigadi, a u Petu ofenzivu ulazi s V crnogorskom brigadi kojoj je komandant bio Sava Kovačević. Peta ofanziva je bila naročito mučna. Kroz nju je Goran Kovačić prolazio teško, oslabljen i svojom ranijom plućnom bolesti. Kada je dr Simo Milošević bio ranjen i bio tako prisiljen da ostane, ostao je s njim i Goran, jer mu je bio prijatelj i jer je bio već iscrpljen teškim marševima. Koncem lipnja i početkom srpnja 1943 Goran se nalazio u istočnobosanskom selu Vrbici kod Foče, skrivajući se od četnika koji su klali partizanske ranjenike sa Sutjeske. 13. srpnja četnici su ga pronašli i ubili. Gorana je ubio komandir “leteće čete” Borislav Boro Blagojević. Blagojević je poslje rata emigrirao, ali je ostao aktivan u četničkoj emigraciji kao predsjednik organizacije “Draža Mihailović” za Belgiju i jedan od rukovoditelja organizacije “Ravna Gora” za Europu. On je ubijen 8. ožujka 1975. godine u Briselu, pod nerazjašnjenim okolnostima, najvjerovatnije zbog njegovih aktivnosti protiv Jugoslavije. Izdavač: Rad, Beograd Godina: 1978 Broj strana: 73 Meki povez Biblioteka: Dom i škola Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: 2220 Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo KUPUJUĆI VIŠE ARTIKALA SMANJUJETE CENU POŠTARINE!

Jama i druge pesme - Ivan Goran Kovačić „Jama“ je poema Ivana Gorana Kovačića nastala kao protest i reakcija na sve strahote do kojih je došlo tokom ratnih zbivanja. „Jama“ je lirska poema pisana u prvom licu, gde sva čitanja polaze od tvrdnje o kontrastu između prikazanih strahota s jedne strane i sklada koji s druge strane obeležava poemu. Poema je podeljena na deset pevanja različite dužine, a subjekat je civil koji je tokom rata odveden na masovno pogubljenje i koji je jedini preživeo. Zahvaljujući opisu osećanja i proživljenih utisaka za vreme pogubljenja i uz pomoć naracije, pesnik kasnije govori o oslobodiocima partizanima, o onima koji su stradali, kao i o izlasku iz jame. `Mladi hrvatski pjesnik, koji je u pjesmi `Jama` tako snažno oformio najžešći u ovom ratu ispjevani protest protiv ustaških pokolja nad Srbima, bio je ubijen od `srpskih osvetnika` (četnika), tih švapskih i ustaških saveznika. Prerezali su grlo, koje je tako iskreno i snažno grmjelo iz bratske hrvatske duše protiv ustaških zločina nad srpskom nejači. Nikada poštenije i čovječnije djelo pjesnika nije bilo grđe kažnjeno i nikad čelo ubice nije bilo ukaljano sramnijim zločinom. Čitajući Goranovu `Jamu`, pokoljenjima i pokoljenjima srpske omladine stezat će se srce nad zločinima, koji su izazvali takav krik pjesnika, ali isto tako i nad zločinom, koji je tome divnom galebu prerezao grlo.` Moša Pijade Tri dana pred Novu godinu 1943. Goran odlazi u partizane iz Zagreba zajedno s Vladimirom Nazorom. Četvrtu ofanzivu prošao je uglavnom u I dalmatinskoj brigadi, a u Petu ofenzivu ulazi s V crnogorskom brigadi kojoj je komandant bio Sava Kovačević. Peta ofanziva je bila naročito mučna. Kroz nju je Goran Kovačić prolazio teško, oslabljen i svojom ranijom plućnom bolesti. Kada je dr Simo Milošević bio ranjen i bio tako prisiljen da ostane, ostao je s njim i Goran, jer mu je bio prijatelj i jer je bio već iscrpljen teškim marševima. Koncem lipnja i početkom srpnja 1943 Goran se nalazio u istočnobosanskom selu Vrbici kod Foče, skrivajući se od četnika koji su klali partizanske ranjenike sa Sutjeske. 13. srpnja četnici su ga pronašli i ubili. Gorana je ubio komandir “leteće čete” Borislav Boro Blagojević. Blagojević je poslje rata emigrirao, ali je ostao aktivan u četničkoj emigraciji kao predsjednik organizacije “Draža Mihailović” za Belgiju i jedan od rukovoditelja organizacije “Ravna Gora” za Europu. On je ubijen 8. ožujka 1975. godine u Briselu, pod nerazjašnjenim okolnostima, najvjerovatnije zbog njegovih aktivnosti protiv Jugoslavije. Izdavač: Rad, Beograd Godina: 1974 Broj strana: 71 Meki povez Biblioteka: Dom i škola Ocena: 3+. Vidi slike. Skladište: 2220 Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo KUPUJUĆI VIŠE ARTIKALA SMANJUJETE CENU POŠTARINE!

hrvatsko društvo pisaca, 2013. Stihozbirka poznatog hrvatskog suvremenog pjesnika srednje generacije (rođen u Krapini, živi u Zagrebu). Hercegova osobna poetika na tragu je onih poetika koje se obraćaju svijetu punom znakova. Tematiziraju se riječi, pojmovi, slike, konkretna stvarnost, svemir, onostranost... Pjesnikov neoegzistencijalizam je najčešće neortodoksan, odmaknut od preskriptivnih književnih poetika (na pr. semantokonkretističke, stvarnosne, metafizičke, ali i ortodoksno egzistencijalističke) koje bi često problematičan obzor egzistencijalnog iskustva i jezičnih potencijala svodile na isključive ili - ili odgovore. Ivan Herceg, pjesnik, prozaik i urednik, rođen je 1970. u Krapini. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirao je hrvatski jezik i književnost i južnoslavenske filologije. Živi u Zagrebu i radi kao urednik u Jutarnjem listu. Glavni je urednik časopisa Poezija i Biblioteke Poezije te direktor festivala Stih u regiji (SUR) i kreativni voditelj festivala Susret riječi. Uvršten je u preglede, panorame i antologije suvremenoga hrvatskog pjesništva. Pjesme su mu prevođene na više od deset jezika, među ostalima na slovenski, poljski, makedonski, bugarski, njemački, francuski, engleski i kineski. Sudjelovao je na mnogim pjesničkim festivalima, kao što su: Poetry International, Rotterdam, 2009., Curtea de Arges poetry nights, Bukurešt i Curtea de Arges, 2011., Beijing Poetry Festival, Peking, 2011., Chapbook Festival, New York, 2012. i Voix Vives, Sete, 2014. Objavio: -Naša druga imena (poezija, Zagreb, 1994.), nagrada “Goran” za mlade pjesnike -Noć na asfaltu (poezija, Karlovac, 1996.), nagrada “Zdravko Pucak” -Snimke zemaljskih uzdaha (poezija, Zagreb, 1997.) -Anđeli u koroti (poezija, Zagreb, 2004.) -Nepravilnosti (poezija, Zagreb, 2007.) -Koliko će nas ostati (izabrane pjesme, na slovenski prevela Slavica Šavli, Ljubljana, 2009.) -Snimke zemaljskih uzdaha (poezija, www.elektronickeknjige.com, Zagreb, 2010.) -Anđeli u koroti (poezija, www.elektronickeknjige.com, Zagreb, 2011.) -Naša druga imena (poezija, www.elektronickeknjige.com, Zagreb, 2013.) -Goli (kratke priče, Zagreb, 2011.). -Kad će doći Babilon (poezija, Zagreb, 2013.), nagrada „Rikard Jorgovanić“ - Warsaw, Warsaw (izabrane pjesme, na poljski prevela Natalia Wyszogrodzka-Liberadzka, Gdanjsk, 2014.) - Nepravilnosti (pjesme, na bugarski prevela Ljudmila Mindova, Sofija, 2014.) - Noćni ljudi (izabrane pjesme, na makedonski preveo Vladimir Martinovski, Skoplje, 2021.)

IVAN RASTEGORAC - DRVO KOJE TEČE IZDAVAČ: DOB BEOGRAD STRANA: 62 MEKOG POVEZA STANJE: POSVETA AUTORA, VEOMA OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA: 4... PA I VIŠE, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 329

IVAN GORAN KOVAČIĆ - SABRANA DELA I-V IZDAVAČ: NZMH ZAGREB 1. PROZA I 2. PROZA II 3. PROZA II 4. PJESME PREPJEVI 5. PISMA OCUVANO POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 V14

Autor - osoba Žuv, Pjer-Žan, 1887-1976 Naslov Pesme / Pjer Žan Žuv ; izbor, prevod i pogovor Ivan V. Lalić Vrsta građe poezija Jezik srpski, francuski Godina 1967 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1967 (Beograd : Kultura) Fizički opis 211 str. : autorova slika ; 21 cm Drugi autori - osoba Lalić, Ivan V., 1931-1996 = Lalić, Ivan V., 1931-1996 Zbirka Savremena svetska poezija / Prosveta ; 3 Napomene Tekst uporedo na srp. i franc. jeziku O pesniku Pjeru Žanu Žuvu: str. 197-202 Bibliografija: str. 203. Predmetne odrednice Žuv, Pjer-Žan, 1887-1976 Pjer-Žan Žuv rođen je 1887. a preminuo u dubokoj starosti, 1976. godine. Smatra se rodonačelnikom oniričke struje u francuskoj poeziji, čiji je nastavljač Iv Bonfoa koji je pripremio kritičko izdanje Žuvovog dela. Pisac „Pauline 1880.“ rođen je 1887. godine u starom gradu Arasu, svedoku mnogih burnih istorijskih zbivanja. Detinjstvo i ranu mladost proveo je u rodnom mestu, a zatim je u Lilu završio studije filozofije i prava. Prve radove objavio je 1906. godine i, još kao početnik, u svojoj dvadesetoj godini, počeo da izdaje (zajedno sa Polom Kastijanijem) časopis „Zlatne trake“ koji je poživeo čitave tri godine. U to vreme veoma se zbližio sa pesnicima unanimistima, okupljenim oko Žila Romena. U Prvom svetskom ratu učestvovao je neko vreme kao dobrovoljac-bolničar, a potom je, otpušten iz vojske kao bolestan, otišao na lečenje u Švajcarsku, gde se sreo i sprijateljio sa Romenom Rolanom. Početkom dvadesetih godina dosta je putovao no Nemačkoj, Austriji i Italiji i sa tih putovanja poneo brojne i neizbrisive utiske. Posle jedne duboke duševne krize vratio se 1924. katoličkoj veri i doneo odluku presudnu po svoj potonji književni rad: odrekao se svega što je do tada bio napisao – deset zbirki pesama, jednog pozorišnog komada, jedne knjige proze – i odlučno krenuo novim putevima. Ne moramo nagađati koji su razlozi naveli Žuva na tako dalekosežnu odluku, jer nam ih je on sam otkrio u svojim autobiografskim zapisima U ogledalu „Uticaj unanimističke i pacifističke poezije bio je koban. On me je odvratio od mog traganja, od onoga što je za mene u isti mah predstavljalo stvarnost i mogućnost [...]“ Od tog časa književno stvaranje će za Žuva značiti istraživanje čovekovog unutrašnjeg sveta i neprestanu upitanost nad svetom i civilizacijom u kojima savremeni čovek bitiše. Zbirka pesama „Tajanstvene svadbe“ i roman „Paulina 1880“, objavljeni iste, 1925. godine, stoje kao međaši na početku tog novog, zrelog razdoblja pisca koji je najzad našao sebe. I naredna, 1926. godina, biće za Žuva izvanredno značajna, jer će tada upoznati Frojdove radove koji će mu otkriti „hiljadu svetova u čoveku`, neizmerno bogatstvo oniričnog, i, u isti mah, učvrstiti i produbiti neka njegova naslućivanja o čovekovoj prirodi. Otkriće psihoanalize, čije je osnovne postavke Žuv na veoma heterodoksan način pokušao da spoji sa slobodno protumačenom hrišćanskom dogmom o grehu, zatvara proces piščeve misaone evolucije: potonje godine značiće za njega samo produbljivanje već saznatog i naslućenog, ali ne i otkrivanje nečega suštinski novog. Otada, na sve do duboke starosti, piščev rad neće znati gotovo ni za kakve prekide: u tom dugom razdoblju Žuv je sazdao delo krupnijih razmera u kome knjige pesama nadmoćno pretežu, ali i roman ima svoje mesto. Pored „Pauline 1880“, Žuv je do 1935. godine, kada je prestao da piše romane, napisao još roman „Pusti svet“ (1927), „Hekata“ (1928), „Vagadu“ (1931) i „Glavni prizor“ (1935). Objavio je i zbirku pripovedaka i novela „Krvave povesti“, zbirku pesama u prozi „Proze“, autobiografske zapise „U ogledalu“, oglede o Bodleru, Mocartovom „Don Žuanu“, Bergovom „Voceku“. Valja dodati da je obogatio i francusku prevodnu književnost unevši u nju dosta Helderlinovih pesama, Šekspirove „Sonete“, „Romea i Juliju“ i „Magbeta“. Današnja francuska književna kritika gotovo jednodušno daje Žuvu veoma visoko mesto među francuskim pesnicima XX veka, a nekolicina kritičara stavlja ga, sa još nekoliko izabranih, u sam vrh savremene francuske poezije. MG97

Čuvena Antologija nemačke lirike (od Stefana Georga do H. M. Encensbergera i Petra Handkea) koju su priredili Ivan V. Lalić i Branimir Živojinović. Biblioteka Orfej – urednik Zoran Mišić. Naslov Antologija nemačke lirike XX veka / priredili Ivan V. Lalić i Branimir Živojinović ; predgovor Mirko Krivokapić ; biblio-biografske beleške i pogovor Branimir Živojinović ; [preveli Slobodan Glumac, Ivan Ivanji, Zvonimir Kostić-Palanski, Ivan V. Lalić, Boško Petrović i Branimir Živojinović] Vrsta građe poezija ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1976 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1976 (Subotica : Birografika) Fizički opis 339 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Lalić, Ivan V., 1931-1996 = Lalić, Ivan V., 1931-1996 Živojinović, Branimir, 1930-2007 = Živojinović, Branimir, 1930-2007 Krivokapić, Mirko, 1933-2017 = Krivokapić, Mirko, 1933-2017 Glumac, Slobodan, 1919-1990 = Glumac, Slobodan, 1919-1990 Kostić Palanski, Zvonimir, 1948- = Kostić Palanski, Zvonimir, 1948- Petrović, Boško, 1915-2001 = Petrović, Boško, 1915-2001 Zbirka ǂBiblioteka ǂOrfej ; 48 ISBN (Pl. sa omotom.) Napomene Tiraž 4.000 Str. 5-32: Nemačka lirika dvadesetog veka / Mirko Krivokapić Str. 329-330: Pogovor / B.[Branimir] Živojinović. POGOVOR Pre dvadeset godina pojavila se, u ovoj istoj kolekciji, Antologija novije nemačke lirike, za koju su pesme izabrali i preveli Ivan Ivanji i potpisani. Ova sadašnja Antologija nemačke lirike XX veka, iako organski proistekla iz prethodne i stoga po izvesnom broju tekstova istovetna sa njom, ipak predstavlja u toj meri drukčiju i novu knjigu da se ni u kom slučaju ne može smatrati kao drugo izdanje pomenute antologije. Razlike su u sledećem: a) Razdoblje koje ova antologija obuhvata pomereno je za dvadeset do dvadeset i pet godina bliže našem vremenu. Prethodna antologija obuhvatala je vreme od predimpresionizma i naturalizma do kraja četrdesetih godina našeg veka. Najstariji pesnik u njoj rođen je 1844. godine, a najmlađi 1922. Ova sadašnja antologija, međutim, počinje tek od kraja prošlog veka, to jest polazi od simbolističko-neoromantičarskog pravca, pa seže do takozvane konkretne poezije i do pesnika koji su se javili krajem šezdesetih godina našeg stoleća. b) Ne samo što je usled ovoga otpao izvestan broj starijih pesnika, dok su uvršteni oni koji oko 1955. ili još nisu bili dovoljno poznati (Huhel, Celan, Frid itd.) ili se još nisu ni pojavili (na primer, H. Dornin, Bobrovski, Encensberger) nego je i u onom razdoblju koje je zajedničko obema antologijama znatan broj imena iz prve antologije izostavljeno u ovoj drugoj (prva broji 84 pesnika; od ovih je u drugoj, koja ukupno ima pedeset i jednog pesnika, zadržano trideset). Izostali su – mada često i sa žaljenjem – oni pesnici koji su od sekundarnog značaja, odnosno oni čija je vrednost uglavnom istorijska. c) I u broju pesama postoji osetna razlika. Stara antologija je imala 201 pesmu; od njih su u ovu sadašnju preuzete 72 pesme – oko jedna trećina. Sadašnja antologija broji 266 pesama, tako da je u njoj svega oko jedna četvrtina staroga teksta. Smanjenjem broja pesnika, uz istovremeno povećanje broja pesama, postiglo se da je svaki pesnik u sadašnjoj antologiji prikazan, u proseku, na dvaput većem prostoru, to jest potpunije i svestranije. Smatrali smo da je, ma i po cenu žrtvovanja izvesnih ličnosti, korisnije tako učiniti kako bi se bolje izrazila stvaralačka individualnost i širina tematike onih preostalih, a nesumnjivo važnijih pesničkih imena. d) I najzad, u većem broju prevoda koji su zadržani iz prethodne antologije činjene su ispravke, koje su išle bilo za preciznijim prenošenjem sadržine, bilo za boljim formalnim rešenjima. Potpisanom je, zajedno sa njegovim koeditorom i prijateljem Ivanom V. Lalićem, prijatna dužnost da zahvali kako izdavačkom preduzeću „Nolit” na inicijativi, uviđavnosti i strpljenju, tako i svim ostalim saradnicima pri izradi ove knjige na njihovom trudu i predusretljivosti. B. Živojinović Bertolt Breht, Ginter Gras, Eliza Šiler, Rajner Marija Rilke, Ingeborg Bahman, Paul Celan, Peter Handke, Marija Lujza Kašnic, Neli Zaks, Georg Hajm, Franc Verfel, Herman hese, Elza Lasker Šiler... Veoma dobro očuvano. MG38 (N)

Samizdat Povez broš Strana 91 Godina 2004

Prvo izdanje, veoma dobro očuvano! Autor - osoba Lalić, Ivan V., 1931-1996 = Lalić, Ivan V., 1931-1996 Naslov Pismo / Ivan V. Lalić Vrsta građe poezija ; odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1992 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1992 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 85 str. ; 21 cm Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ85, ǂknj. ǂ559 (plast.) Napomene `Štampano o stogodišnjici Srpske književne zadruge u Beogradu 1992.` --> nasl. str. Tiraž 2.000 Beleška o piscu: str. 81-82. Ivan V. Lalić – Pesnik koji je ujedinio tumače i čitaoce Aleksandar Jovanović 02/07/2021 BROJ 671, O dve godišnjice Ivana V. Lalića Nedavno se navršilo devedeset godina od rođenja, a krajem ovog meseca biće dvadeset pet godina od smrti Ivana V. Lalića (8. jun 1931 – 27. jul 1996). Lalićeva poezija je neprestano, u istoj meri za vreme njegovog života koliko i posle iznenadnog, i moguće ranije naslućenog, pesnikovog odlaska, dobijala nova tumačenja i nove čitaoce, tako da u ovom slučaju i nije reč samo o datumskoj zaokruženosti koju treba obeležiti nego o njenom živom i nezaobilaznom prisustvu u srpskoj književnosti. Lalić je prihvaćen kao pesnik već od prvih zbirki Bivši dečak (1955) i Vetrovito proleće (1956). Od pojave knjige Vreme, vatre, vrtovi (1961), u kojoj je sveo račune s prvom fazom svoga pevanja, počinje njegova tiha slava. Sa svakom novom zbirkom – što nije čest slučaj u nas – Lalić je pesnički rastao i zauzimao sve značajnije mesto u savremenoj srpskoj poeziji. Bitne tačke na tome putu jesu Izabrane i nove pesme (1969 – s novom zbirkom O delima ljubavi ili Vizantija), Smetnje na vezama (1975) i Strasna mera (1984). U zaveštajnim zbirkama Pismo (1992) i Četiri kanona (1996) Lalić je dosegao sopstvene pesničke vrhove i ispunio svoju službu poeziji i pevanju. Složen i moderan pesnički govor Za njegovu poeziju bitan je i trenutak u kojem se pojavio. Lalić je ušao u srpsku književnost sredinom pedesetih godina kada su mnogi književno-ideološki sukobi već bili na izmaku. Zbog toga nije ni morao, a nije ni želeo da učestvuje u, za to vreme, karakterističnim sporovima između tzv. tradicionalista i modernista (ta bitka je, već dobrim delom, bila dobijena), nego se odmah, izbegavajući jednostrana opredeljenja, usredsredio na najbitnija pitanja poezije, na biranje sopstvenih prethodnika i lirski dijalog sa tradicijom i kulturom. Snažno oslonjen na iskustva moderne evropske poezije, on je sve vreme svoje pevanje vezivao za jezik i nasleđe svoga naroda. Pesnik u čijem su delu propevali svi slojevi naše kulture, ali i izuzetan poznavalac svetske poezije i kulture (jedan je od naših najboljih prevodilaca nemačkih, francuskih, engleskih i američkih pesnika), Lalić je bio predodređen da bude pesnička žiža u kojoj se ukršta nacionalno i evropsko nasleđe. Smatrajući podražavanje evropske poezije duhom provincijalizma, on će u jednom razgovoru reći: „Ko ne povuče pouke iz Laze Kostića ili Vojislava Ilića, uzalud će ih tražiti kod Malarmea i Helderlina.“ A mogao je to da kaže jer je u istoj meri poznavao i Helderlina (koga je izvrsno preveo) i Vojislava Ilića (o kojem je napisao jedan od najboljih eseja u nas), a podsticaji oba pesnika snažno su ugrađeni u njegove stihove. U svome pevanju Lalić je izgradio izuzetno osetljive pesničke mehanizme i složenu organizaciju svojih pesama, sa specifičnom pesničkom slikom, da bi opisao složeni i nijansirani doživljaj sveta. Otuda kod Lalića moderan i precizan pesnički govor, da bi se u pesničku sliku uhvatila jedva primetna a suštinska dešavanja u ljudskom biću i oko njega, na samoj granici između vidljivog i nevidljivog, postojanja i nepostojanja („Vidljivo, to je sigurnost / […] / ali / Nevidljivo – ono nam stalno izmiče, / A šapuće nam svoju prisutnost i uporno primorava / Da delujemo, da ga prevodimo u slike“, „Elegija ili Dunav kod Donjeg Milanovca“). Zahvaljujući upravo ovom poetičkom svojstvu, širok tematsko-motivski raspon Lalićevog pevanja krasi neraspletiva unutarnja jedinstvenost: pevanja o predvajanju leta, prolaznosti, o trajnom i trošnom, smrti, kulturnom pamćenju, užasu i radosti, dati su kroz pesnikove složene vremensko-prostorne, sinestezijske, gotovo opipljive i istovremeno visoko simbolizovane slike, kroz koje se prelama emocionalna, čulna i intelektualna situacija onoga koji peva. Zato se ova poezija prima i kao izuzetno moderna i sa velikim čitalačkim uzbuđenjem. Pismo. Četiri kanona Još dok je po časopisima objavljivao pojedinačne pesme, slutilo se o kakvoj je knjizi reč, a kada se pojavila, odmah je nazvana antologijskom zbirkom. I zaista, srpska poezija je, odjednom i na jednom mestu, dobila tridesetak vrhunskih pesama: od „Deset soneta nerođenoj kćeri“ do „Rimske elegije“, od „Mlade žene sa violom“ do „Melanholije“, od „Zapisano nad jednim stihom“ do „Strambotta“, od „Pisma“ do „Nikada samlji“, od „Oktave o letu“ do „Slova o slovu“, od „Plave grobnice“ do „Šapata Jovana Damaskina“. Jednostavno, kao izbor antologijskih pesama može se prepisati čitav sadržaj. Ove godine navršava se i dve i po decenije od objavljivanja Četiri kanona, kompoziciono i smisaono veoma složene knjige. U njoj se pesnik snažno oslonio na najpoznatiji srednjovekovni žanr i njegov molitveni bruj, ispevavši jednu od najlepših pohvala Bogorodici na srpskom jeziku. Ali Četiri kanona su najpre knjiga moderne poezije, počev od leksike, smenjivanja diskurzivnih iskaza i pesničkih slika do tekstovnih prepleta i poetičkih tokova. U prožimanju pesničkog i svetog, sveto je otvaralo duboke prostore natčulnog i onostranog, ali nije dovodilo u pitanje prirodu pesničkog teksta i egzistencijalni grč onoga koji peva. Dve zaveštajne Lalićeve zbirke su najpotpunija objava njegovih poetičkih načela i na najlepši način zatvaraju srpski pesnički XX vek. Lični ulog Lični ulog koji u pesmi ne sme da bude više od nagoveštaja, a bez prava da se poništi, takođe je jedan od zaštitnih znakova Lalićeve poezije. Pesniku je bila strana ideja o impersonalnom/bezličnom subjektu: „Insistiram, u svakoj prilici, na tvrđenju da je poezija komunikacija – a kako da komunicirate sa tzv. bezličnim subjektom? Kod pesnika takvog usmerenja impersonalnost je, ako su zaista talentovani, samo maska. Beli zavoj ispod kojeg, ako je pesnik autentičan, osećate ranu.“ Odnosno, on nikada nije pravio veštački jaz između pesničkog subjekta i autora i nije se ustručavao da peva ono iskustvo koje bi bilo njihov zajednički presek. Evo nekoliko primera, koji mogu biti od koristi za potpunije razumevanje pojedinih pesama. Česti dečji letnji boravci zbog bolesti na Divčibarama prizvani su u pesmi „Vetar“. Drugi svetski rat provodi u Beogradu, u Kumanovskoj 13. Za vreme uskršnjih „savezničkih“ bombardovanja ginu mu četiri druga iz okolnih zgrada i taj događaj je osnova pesme „Zarđala igla“. Razgovori s rano preminulom majkom Ljubicom (ćerkom kompozitora Isidora Bajića, od koje je pesnik nasledio apsolutni sluh, od izuzetnog značaja za njegovo pevanje), dati su u pesmama „Requiem za majku“ i „Pomen za majku“. Sve njegove ljubavne pesme, da se navedu samo „Mesta koje volimo“, „Ljubav“, „Rimski kvartet“, „Rimska elegija“ i „Strambotti“, posvećene su supruzi Branki Lalić (Kašnar). U pesmi „Amor fati“ vide se one dve lipe koje je pesnik lično posadio u dvorištu iza svoga stana (u Internacionalnih brigada 39). Tragičnu smrt starijeg sina Vlajka čuvaju pesme „Pieta“, „More“ i pojedini stihovi Četiri kanona („sem toga / On udešava namere: ne možeš buvu da zdrobiš / / Noktom o nokat palca, ako ti pisano nije. / On je taj koji udene buru u noć, zdrobi brod, / U crno oboji vunu nekoj majci na preslici“, I/3). Ne treba posebno naglašavati da je razmak između početnog podsticaja i završenog oblika pesme mera veličine jednog pesnika. POEZIJA TRAJE JER ZNAČI Često se misli, ne bez razloga, da je prva decenija po smrti jednog stvaraoca najnemilosrdnija provera njegovog dela, kada ono ostane samo sa sobom i sa čitaocima. Ako je tako – a u ovom slučaju reč je ne o jednoj nego o dve i po decenije – Lalićeva poezija ne samo da je prošla ovu proveru nego je njen značaj još i uvećan. Krenimo redom. Ubrzo posle pesnikove smrti izašla su njegova Dela u četiri knjige (koja su uključila celokupnu poeziju, pesme iz zaostavštine, izbor eseja i kritika o poeziji, detaljnu biografiju i bibliografiju), više izbora iz poezije, izdanja školske lektire, knjiga u kanonskoj ediciji Deset vekova srpske književnosti, knjiga izabranih pesama i eseja Ivan V. Lalić. U knjizi Pogled preko okeana data je njegova prepiska s Čarlsom Simićem. Takođe je objavljeno uporedno izdanje Lalićevih pesama na srpskom i engleskom jeziku Walking Towards the Sea / Koraci prema moru, u prevodu Frensisa R. Džonsa, a zahvaljujući istom prevodiocu iduće godine će u Engleskoj biti objavljena celokupna Lalićeva poezija. I u skladu sa duhom vremena, njegove pesme su izuzetno praćene na više internet adresa.

Autor - osoba Lalić, Ivan V., 1931-1996 = Lalić, Ivan V., 1931-1996 Naslov Četiri kanona / Ivan V. Lalić Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1996 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1996 (Bor : Bakar) Fizički opis 89 str. ; 18 cm Zbirka Mala biblioteka Srpske književne zadruge (karton) Napomene Tiraž 1000 Beleška o piscu: str. 87-88. Ivan V. Lalić (1931—1996) srpski pesnik, esejista i prevodilac, jedan od najistaknutijih pesnika neosimbolističke struje u savremenoj srpskoj poeziji. Rođen je u Beogradu 1931. godine, gde je radio neko vreme kao novinar i urednik Radio Zagreba; bio je urednik u „Prosveti“ i „Nolitu“. Svojom poezijom preko artizma, uravnoteženih slika i duhovne sabranosti obnovio je liniju simbolističkog pesništva. Tragajući za klasičnom merom pesme i nalazeći pesničko nadahnuće u literaturi, Lalić se u svojoj poeziji okretao Vizantiji i antičkom svetu. Takođe je bio izvrstan prevodilac, esejista i kritičar. Ivan V. Lalić je ušao u književnu kritiku kao hroničar časopisa, najpre „Letopisa Matice srpske“, a potom beogradske „Književnosti“. Njegovu kritiku odlikuje objektivnost, kao i iskustvo koje u nju unosi. Priredio je nekoliko antologija i zbornika. Bavio se prevodilaštvom, naročito prepevima; tako je između ostalog priredio „Antologiju novije francuske lirike“ (od Bodlera do naših dana) i izbore pesama Helderlina (Nolitova nagrada) i Pjer Žan Žuva. Autor je radio-drame „Majstor Hanuš“ (nagrada Jugoslovenske radiodifuzije). Dela Bivši dečak (1955) Melisa (poema) (1959) Argonauti i druge pesme (1961) Vreme, vatre, vrtovi (Zmajeva nagrada) (1961) Smetnje na vezama (1975) Strasna mera (1984) Vizantija (1987) Izabrane i nove pesme (1969) Vetrovito proleće (1956) Čini (1963) Krug (1968) Velika vrata mora (1958) Pesme (1987) Pismo (1992) Četiri kanona (1996) Pisao je eseje i kritike: Kritika i delo (1971) O poeziji i dvanaest pesnika KC

novi prevodi Frensisa R. Džonsa broš povez, str. 106 nema podvlačenja, stranice ne ispadaju očuvanost: 4/5 V

Milić rakić 1992. Pesnikovom rukom pisano korice delimično izlizane i oštećene po rubovima

Izdavač: Rad Beograd Godina 1964. Biblioteka Reč i misao; kolo II knjiga 43 Broširano, strana 63, dimenzija 18 cm Korišćena,dobro očuvana, potpisana