Naslov:Govedarstvo Autor: Ivan Šmalcelj, Ante Rako Izdavač: Nakladni zavod Godina izdanja: 1955 Povez: Tvrd, 800 str. Latinica Odlično očuvana. Nema pisanja.

ENCEFALOPATIJE I ZNACAJ EEG DIJAGNOSTIKE - Ivan Mihaljev Izdavac: Ivan Mihaljev specijalista neurologije, klinicki neurofiziolog Tvrd povez 140 str.

Tvrd povez, većeg formata. Izdanje Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2015. godine. Razvoj aktivnosti na prevenciji, lečenju, edukaciji i istraživanju u zemljama Balkana. Nekorišćena knjiga, 536. strana. doktor goran, 2023.

LONDON - NEW YORK 1985 GOD. ILUSTROVANO , MEKI POVEZ , VECI FORMAT , DOBRO OCUVANO , NA ENGLESKOM JEZIKU , RETKO U PONUDI

Praktikum za vežbe iz histologije i embriologije autori: Goran Rančić i Ivan Nikolić Univerzitet u Nišu medicinski fakultet NIŠ 2004. NOVA KNJIGA

Encefalopatije i značaj EEG dijagnostike Ivan MIhaljev Beograd 2015 g. Tvrd povez,140 str.ilustrovano. Knjiga odlicno ocuvana,kao nova,uslikan deo sadrzaja. vr331

Litijum i Afektivni Poremećaji Ivana Timotijević Institut za Mentalno Zdravlje,Beograd 2007 g./248 str. mek povez,veoma očuvana Neuropsihijatrija vr317

Ivana Pejin Miodrag Mirilovic Zbirka zadataka iz biostatike Beograd, 2009. godine na 215. strana. Knjiga je dobro ocuvana. Radjene pojedine vezbe grafitnim olovkom.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Hugo Klajn (Vukovar, 30. septembar 1894 — Beograd, 2. decembar 1981) bio je jugoslovenski lekar, reditelj, profesor i šekspirolog.[1][2] Biografija Hugo Klajn je rođen u Vukovaru, u hrvatsko-jevrejskoj porodici, koja je generacijama živela u Hrvatskoj. Osnovnu i srednju školu završio je u Vukovaru.[3] Učenik Sigmunda Frojda doktorirao je medicinu 1919. god. na Medicinskom fakultetu u Beču.[1] Između dva svetska rata radi kao lekar u Beogradu, te prevodi i piše tekstove iz oblasti psihoanalize. Uz Nikolu Šugara, smatra se ocem psihoanalize u Jugoslaviji. Klajn je dao posebno originalni doprinos izučavanju ratnih neuroza svojom studijom iz 1945. godine, `Ratna neuroza Jugoslavena` (objavljenom tek 1955. godine, u izdanju Sanitetske uprave JNA). Od 1945. god. postaje stalni reditelj u Narodnom pozorištu u Beogradu.[2] Režirao u narodnim pozorištima u Sarajevu, Nišu, Skoplju, Mostaru, Banjaluci i Splitu. Režirao niz pozorišnih predstava („Hamlet“ Šekspira, „Šuma“ Ostrovskog, „Gospoda Glembajevi“ Krleže, „Pobuna na Kejnu“ Vouka, „Živi leš“ Tolstoja“) i televizijskih drama (kao što je „Dnevnik Ane Frank 1959. god).[1] Pozorišni kritičar, prevodilac i poznavalac Šekspirovih dela, pisac eseja i knjiga iz oblasti pozorišta: „Osnovni problemi režije“, „Šekspir i čoveštvo“, „Pojave i problemi savremenog pozorišta“ kojima udara osnove modernom i naučno-analitičkom teatru kome težimo i danas. Dobitnik nagrade Vlade FNRJ za režiju i Sedmojulske nagrade za životno delo. Pedagoškim radom na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu (sadašnji Fakultet dramskih umetnosti) se bavio od 1949. godine, kao profesor pozorišne režije, a od 1949. god do 1952. god je predavao i psihologiju. Svojom dvadesetogodišnjom praksom reditelja-analitičara koju je preneo na svoje učenike i pretočio u svoje delo „Osnovni problemi režije“, Dr Hugo Klajn je utro put mnogim generacijama koje i danas pokušavaju da ga prate. Tako da i danas kada govorimo o sistemu glume i režije po kome se rukovode umetničke škole u svetu, govorimo o „Sistemu glume“ Stanislavskog i „Osnovni problemi režije“ dr. Huga Klajna, koji zajedno čine osnovicu za obrazovanje novih generacija umetnika poznatom kao „Sistem Klajn-Stanislavski“. U braku sa suprugom Stanom (1905–1986), rođenom Đurić, imao je sina, akademika i lingvistu Ivana Klajna. Stana je iz prethodnog braka sa Vladislavom Ribnikarom imala ćerke Milicu i Ivanu i sina Slobodana.