VEČNA VATRA-Ivan Vukadinović 224.str.,Beograd,2007.god. Na predlistu posveta pisca. Beogradski pisac Ivan Vukadinović objavio je nedavno svoj prvi roman `Večna vatra`, svojevrsni nastavak trilogije `Gospodar prstenova` Engleza Dž.R.R. Tolkina. Inženjer informatike u `Telekomu`, Vukadinović (32) je rekao agenciji Beta da njegov roman nije `bukvalan nastavak` Tolkinovog klasika književnosti fantastike. `Delo je inspirisano Tolkinom i jeste nastavak na odredjeni način, ali nije bukvalni nastavak. Moj roman može da funkcioniše sasvim nezavisno. Skoro svi likovi su novi, stari se pominju na nekim mestima, ali ne kao akteri radnje, već kao neko ko je nešto pre radio`, naglasio je Vukadinović. Uz početnu napomenu da radnja počinje hiljadu godina posle `Gospodara prstenova`, Vukadinović je u Tolkinovom zamišljenom svetu stvorio novih dvadesetak junaka, a medju njima i kralja Zlata, potomka Aragorna, koji zle sile Mordora počinje da koristi za svoje potrebe. Vukadinović ističe da je u `Večnoj vatri`, prvom romanu iz planirane trilogije `Tri goblina`, mogao da izbegne oslanjanje na `Gospodara prstenova`, ali da to nije učinio jer otvoreno priznaje da je pisao nadahnut isključivo Tolkinom. Dok čeka prve reakcije kritike i publike na roman koji je sam izdao u malom tiražu, Vukadinović kaže da će mnogima biti zanimljivo što za razliku od `Gospodara prstenova` u njegovoj knjizi `ima seksa na nekim mestima`. Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` 1k

Иван Јефремов: СЈЕНКА ПРОШЛОСТИ Издавач: НОВО ПОКОЉЕЊЕ, Загреб, 1948.год. Меки повез, 64 стране, илустровано, латиница. Очувано као на фотографијама (запрљане корице, посвета на предлисту, трагови времена). ИЗУЗЕТНО РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ. `Ivan Jefremov (1907-1972) stupa na scenu sovjetske naučne fantastike u vreme odlaska Aleksandra Beljajeva, velikana ove literature iz prethodne generacije. Mladi pisac se odmah susreo sa zahtevima vlasti prema sveukupnoj literaturi pa i naučnoj fantastici; naime, tzv socijalistički realizam tražio je dela sa jasnom ideološkom porukom, bez psihološko-dekadentnih zastranjivanja. Naučna fantastika je, pošto se prostirala u budućnost, trebala da opisuje buduće uspehe socijalizma, odnosno svet u kome je socijalizam pobedio i na Zemlji zavladao komunistički raj. Mnoštvo pisaca se, ispunjavajući partijske direktive, takmičilo u smišljanju verzija svetle budućnosti u kojoj je radni čovek svoj gospodar, neugnjetavan od kapitalista, svestan klasnih interesa i uloge u istoriji čovečanstva. Naravno, poštujući ideološke zahteve, pisci su junake i priče sveli na puko prepričavanje udžbenika, proglasa i programa. Jefremov je, nasuprot toj modi, u svojim delima opisivao sukobe čoveka ne sa klasnim neprijateljom već sa večitim, moćnim i nezaiteresovanim neprijateljom - Prirodom. U pričama koje su sakupljene u zbirke «Susret nad Tuskarorom» (1944.g.), «Pet rumbova» (1944.g.), «Beli rog» (1945.g.) «Dijamantska truba» (1946.g.) i «Priče» (1950.g.), varirani su različiti susreti sa nepoznatim planetama, njihovom florom, faunom (ređe i inteligentnim žiteljima) i opisani napori astronauta da otkriju načine na koje je Priroda stvorila pejzaže i život, često skrivajući fatalne zamke; samo hrabrost i požrtvovanost može da izbavi Zemljane od neprijateljskog okruženja. U tim pričama ideološke poruke marginalizovane su u ime slavljenja veličine Čoveka kao vrste pa je ovakav način pisanja imenovan kao `optimistička naučna fantastika`. Po ovom obrascu Jefremov je napisao i roman «Zvezdani brodovi» (1948.g.) dok je serijal «Velika duga», koji čine romani «Na ivici Ekumene» (1949.g.) i «Putovanje Baurdžeda» (1953.g.) pokušaj uspostavljanja `istorijske` naučne fantastike koja se dešava u `pogodbenom` starom veku; ovom maniru pisac će se vratiti u poslednjem romanu «Atinska Taisa» (1972.g.) smeštenom u helenski svet. Najpoznatije Jefremovo delo je roman «Magline Andromede» iz 1957.g. koje opisuje daleku budućnost u kojoj na Zemlji vlada socijalističko društvo blagostanja a svi pojedinci su visoko obrazovani i svesni; zemaljski brodovi plove dubokim svemirom otkrivajući čudne planete, uspostaljen je i kontak, istina povremen i samo putem radio poruka, sa drugim inteligencijama. Direktnih ideološki-propagandnih poruka ima malo jer je čitavo ustrojstvo društva svojevrsna potvrda ispravnosti socijalističkih ideja; opisi tehnologije, kosmičkih pojava i pejzaža drugih planeta živopisni su i ubedljivi. Kao i u `tvrdoj` naučnoj fantastici sa Zapada, najveći problem je sa uverljivošću junaka mada Jefremov nalazi mesta i za ove segmente romana. U svakom slučaju, «Magline Andromede» su, uprkos manjkavostima, korektan roman kvalitetniji od mnogih slične tematike. Novela «Srce zmije» iz 1959.g. unekoliko je nastavak prethodnog dela jer je ustrojstvo identično: svemirski istraživači sa socijalističke Zemlje, u dubinama svemira `nabasaju` na brod druge inteligentne vrste. Ovaj `zadesni prvi kontakt` potpuno je miroljubiv i svodi se na razmenu brodskih arhiva nakon koga svaki brod odlazi svojim putem. Umesto sukoba sa svom silom lasera i slične pirotehnike, Jefremovi junaci fascinirani su činjenicom da su susreli najređu pojavu u Univerzumu - razum. Miroljubivi susreti sa vanzemaljcima teme su (uz nadmetanje sa Prirodom) priča iz zbirki «Zaliv duginih boja» (1959.g.) i «Vranina koliba» (1960.g.) za kojima sledi roman «Oštrica brijača» (1963.g.). Motiv socijalističkog raja na Zemlji, bez političke vulgarizacije okosnica je romana «Vreme Bika» iz 1970.g. Jefremov je svojom delom dokazao da se može izbeći napadna ideologizacija i otkrio nove mogućnosti tretiranja teme `prvog kontakta`; dok su njegove zapadne kolege pisale o invazijama vanzemaljaca, on je iz `bliskih susreta treće vrste` isključio sve šund trivijalnosti dajući im značaj koji bi oni trebali imati - najvećeg događaja u istoriji Homo Sapiensa kojim on definitivno izlazi iz svoje Zemaljske kolevke. Jefremovim primerom pošla su braća Strugacki i Stanislav Lem a potom i pisci sa Zapada.`

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Biblioteka Kentaur Naučna fantastika Jugoslavija Beograd. Godina: 1980. Slika na koricama: Slika u slici III - Aleksandar Cvetković, 168 strana, 11.5x21cm SF prvenac Ivana Ivanjija ima za temu jednu antiutopijsku viziju sveta daleke budućnosti Zemlje. Stotinu stoleća od sada, na tehnološki savršenoj planeti postoje dve klase bića: ljudi i veljudi (veštački ljudi). Dramski zaplet proishodi iz činjenice da su ovi drugi zapravo klasa potlačenih koji datog trenutka počinju da se bune protiv svojih tvoraca. Svaka takva revolucija je mač sa dve oštrice, a to će na kraju dela imati prilike da osete i ljudi i veljudi...

„PLAVA PTICA“, knj. 29, veoma dobro očuvano. Autor - osoba Beljajev, Aleksandar Ramanovič Naslov Amfibija : neobična pripovest o čoveku-vodozemcu / Aleksandar Beljajev ; [preveli Mih. Sile, B. P. Krajišnik ; ilustracije Ivan Lučev] Jedinstveni naslov Čelovek - amfibija. scc Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija` : Prosveta, 1979 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 288 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Sile, Mih. Krajišnik, B. P. Lučev, Ivan Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ29 Napomene Prevod dela: Čelovek - amfibija / Aleksandar Ramanovič Beljajev Tiraž 10 000. Aleksandar Beljajev AMFIBIJA Pisano u najboljoj tradiciji ruskog fantastičnog romana, „Amfibija“ je delo koje pred čitaoce postavlja neke od prvorazrednih moralnih dilema, posebno naglašene važnosti u ovo naše doba. Do koje granice, na primer, može sebi dozvoliti da ode jedan naučnik u svojim eksperimentima? Čak i ako je rukovođen željom da radi za dobrobit čovečanstva, može li biti siguran da će njegov rad biti iskorišćen u istinski vredne, humane svrhe? Može li on, uopšte, u svetu pohlepe, predrasuda, niskih strasti i bezobzirnosti, računati sa srećnom sudbinom svog pronalaska? Mladi Ihtiandar je vodozemac, biće koje je, eksperimentalnim putem, osposobljeno za život u moru. Ako bi on bio sam i prvi od jedne nove rase – kakve bi to samo neslućene vidike otvorilo čitavom ljudskom rodu! Čoveku bi postala dostupna neizmerna blaga okeana; on bi dobio novi životni prostor, našao nove izvore hrane i energije; i tek tada bi postao istinski gospodar rodne planete. Ali težnja ka visokim ciljevima suočava se sa grubom zbiljom: mladog Ihtiandra nedostojni žele da iskoriste u vlastite, prljave pobude, videći u njemu samo instrument bezmernog bogaćenja, i besprimerne moći. Svet još, očigledno, nije sazreo za velike perspektive što mu ih stvara ovakva sudbina; i mladi vodozemac se povlači u samoću, kao prerano procvali pupoljak jedne srećnije sutrašnjice. KC novo (K)

„PLAVA PTICA“, knj. 29. Spolja kao na fotografijama, unutra dobro očuvano. Autor - osoba Beljajev, Aleksandar Ramanovič Naslov Amfibija : neobična pripovest o čoveku-vodozemcu / Aleksandar Beljajev ; [preveli Mih. Sile, B. P. Krajišnik ; ilustracije Ivan Lučev] Jedinstveni naslov Čelovek - amfibija. scc Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Jugoslavija` : Prosveta, 1979 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 288 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Sile, Mih. Krajišnik, B. P. Lučev, Ivan Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; ǂknj. ǂ29 Napomene Prevod dela: Čelovek - amfibija / Aleksandar Ramanovič Beljajev Tiraž 10 000. Aleksandar Beljajev AMFIBIJA Pisano u najboljoj tradiciji ruskog fantastičnog romana, „Amfibija“ je delo koje pred čitaoce postavlja neke od prvorazrednih moralnih dilema, posebno naglašene važnosti u ovo naše doba. Do koje granice, na primer, može sebi dozvoliti da ode jedan naučnik u svojim eksperimentima? Čak i ako je rukovođen željom da radi za dobrobit čovečanstva, može li biti siguran da će njegov rad biti iskorišćen u istinski vredne, humane svrhe? Može li on, uopšte, u svetu pohlepe, predrasuda, niskih strasti i bezobzirnosti, računati sa srećnom sudbinom svog pronalaska? Mladi Ihtiandar je vodozemac, biće koje je, eksperimentalnim putem, osposobljeno za život u moru. Ako bi on bio sam i prvi od jedne nove rase – kakve bi to samo neslućene vidike otvorilo čitavom ljudskom rodu! Čoveku bi postala dostupna neizmerna blaga okeana; on bi dobio novi životni prostor, našao nove izvore hrane i energije; i tek tada bi postao istinski gospodar rodne planete. Ali težnja ka visokim ciljevima suočava se sa grubom zbiljom: mladog Ihtiandra nedostojni žele da iskoriste u vlastite, prljave pobude, videći u njemu samo instrument bezmernog bogaćenja, i besprimerne moći. Svet još, očigledno, nije sazreo za velike perspektive što mu ih stvara ovakva sudbina; i mladi vodozemac se povlači u samoću, kao prerano procvali pupoljak jedne srećnije sutrašnjice. MG 106 (N)

Firentinski dublet 1 i 2 Izdavač: Laguna, Beograd Format: 20 X 13 cm Povez: Meki Pismo: Latinica Kategorije: Domaci autori / Fantastika Firentinski dublet – Sfumato Goran Skrobonja, Ivan Nešić Godina izdanja: 2020 Broj strana: 272 „Knjiga koja se ne ispušta iz ruku. Istorija se vratila da ostane s nama.“ Vasa Pavkovic Godina 1889. Posle nekoliko mirnih meseci London ponovo drhti od straha: Trbosekova ubistva su se nastavila, a Skotland jard ne uspeva da pronade krvolocnog pocinioca. Pomoc može da ponudi samo jedan covek – isti onaj koji je, deset godina ranije, srpskoj policiji pomogao da pronade i uhvati serijskog ubicu Savu Savanovica. Covek po imenu Milovan Glišic. Ali kralj Milan I Obrenovic ima za Glišica još jedan zadatak. U Londonu slavnog pisca ceka misija od cijeg ishoda ne zavisi samo sudbina srpske i britanske krune vec sudbina citavog sveta, misija u kojoj kljucno mesto zauzimaju beležnice dvojice najvecih umetnika renesanse, Leonarda i Mikelandela, iz vremena kada su nakratko radili zajedno u Firenci, poznatije pod nazivom Firentisnki dublet. „Skrobonja i Nešic majstorski povezuju tajnu istoriju, stimpank i horor u zavodljivu književnu majstoriju u kojoj ce uživati svaki ljubitelj fantastike. Sugestivna naracija zasnovana na poznavanju perioda o kome se piše, intrigantan zaplet i privlacni likovi grade duhovito i zabavno štivo za istinsko citalacko uživanje.“ Dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanovic „Pred kraj XIX veka kakav (ne) poznajemo, markantni srpski pisac Milovan Glišic, zahvaljujuci dosetljivosti i spretnosti, rešava misteriozna serijska ubistva u okolini Valjeva i usred Londona. Uzbudljivo štivo rafiniranog stila iz pera domacih majstora istorijskog trilera.“ Ilija Bakic Firentinski dublet 2 – Kjaroskuro Goran Skrobonja, Ivan Nešić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 432 „Knjiga koja vraća radost čitanja!“ – dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović Zagonetni napadac na Milovana Glišica iz Beograda i iz Orijent ekspresa stradao je u obracunu sa piscem i detektivima Skotland jarda u pušionici opijuma, ali to lovcima na Trboseka nije od velike pomoci. Po nalogu kraljice Viktorije, grupi se pridružuju operativci iz novoosnovane britanske tajne službe, kao i japanski emisar koji zna kako izgleda stranica sa simbolima iz nestale Mikelandelove polovine Firentinskog dubleta. Za dešifrovanje piktograma, grupa angažuje slavnu arheološkinju madam Djelafoa da bi potom, u trenutku nesmotrenosti, Glišic dospeo u šake otmicara kcerke kralja Milana. U pripovesti koja se proteže kroz cetiri milenijuma, on konacno saznaje šta je svrha Dubleta i kolika se opasnost nadvila nad citavim svetom. „Uzbudljivi, vratolomni slalom kroz paralelne stvarnosti širom zemaljskog šara do viktorijanskog Londona, od fantastike do živopisnih fakata, od kraljevskih audijencija do prebiranja po mulju, preko intriga i zavera do konacnog obracuna...“ – Ilija Bakic „Skrobonja i Nešic dižu zavesu – sve je spremno za veliku završnicu njihove uzbudljive postmoderne sage. Igraci su postavljeni poput šahovskih figura i potezi se redaju sve brže i brže – do krešenda u kome ce se zatresti temelji pozorišta koje su pisci u cetiri ruke zajedno izgradili i u kome se tako nadahnuto preplicu realno i fiktivno, istorijske cinjenice i bogato popkulturno naslede žanra.“ – Ðorde Bajic ***Nekorišćeno***