Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-24 od 24 rezultata
Broj oglasa
Prikaz
1-24 od 24
1-24 od 24 rezultata
Prikaz
Prati pretragu "ivan"
Vi se opustite, Gogi će Vas obavestiti kad pronađe nove oglase za tražene ključne reči.
Gogi će vas obavestiti kada pronađe nove oglase.
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Tuzni cirkusanti - Mirko Vujacic; Zasto postoji sve - Ivan Cekovic, Princeza Breza - Vidoe Podgorec. Izdavac Nolit, Beograd 1973. Mek povez, 122+ 192 strane. Knjige su u veoma dobrom stanju. Kljucne reci: knjige, knjiga, za decu, pesme, price, princeza, breza, cirkusanti, tuzni Kljucne reci: knjige, knjiga, za decu, pesme, price, princeza, breza, cirkusanti, tuzni, lektira, lektire skola skolska knjiga zanimljiv roman decija knjiga decije knjige decja knjiga decje knjige tuzan tuzna tuzno cirkusant cirkuzant cirkuzanti cirkus cirkusi princesa princes lektira za skolu skolske knjige skolska knjiga
KNJIGA PO IZBORU -Sevina jutarnja pesma-Grigor Vitez -Zeleni mis-J.J.Zmaj -Esopove basne -Pisma iz mog mlina-Alfons Dode -Pinokio-Kolodi -San i java hrabrog Koce / Podvizi druzine pet petlica - Aleksandar Vuco -Otkljucana skrivnica-Momcilo Tesic -Crvena jedra -Crna braca-France Bevk ( 2 ) -Cunko-Mirko Milojkovic -Veliki talas-Perl Bak -Voda sa izvora-Glisa Babovic -Tajna barake 33-Ivan Bratko -Svemocno oko- Ceda Vuckovic -Tera baba kozlice-Danica Bandic -sale anegdote crtice-knjiga na ruskom sa recnikom stranih reci i izraza za lakse ucenje jezika
Biblioteka Vjeverica Nedostaje najavni list, inače dobro očuvano. Autor - osoba Bevk, France Naslov Crna braća ; Učiteljica Breda / France Bevk ; [prevela sa slovenskog Anđelka Martić ; ilustrirao Vlado Veić-Sukreški] Vrsta građe kratka proza Jezik hrvatski Godina 1978 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1978 (Zagreb : `Ognjen Prica`) Fizički opis 157 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Martić, Anđelka Veić-Sukreški, Vlado Zbirka Biblioteka Vjeverica Napomene Prevodi dela: 1. Črni bratje ; 2. Učiteljica Breda Bilješka o piscu: str. 157. Predmetne odrednice Bevk, France, 1890-1970 – Pripovetke Bevk, France, slovenski književnik (Zakojca, 17. IX 1890 – Ljubljana, 17. IX 1970). Po profesiji učitelj, obavljao mnoge prosvjetne i političke dužnosti, osobito u vezi s problematikom Slovenskoga primorja i Trsta. Narodnobuditeljsku funkciju, izraženu u jednostavnoj realističkoj proznoj strukturi, ima i njegovo, izvanredno opsežno, književno djelo. Najbolja su mu djela nastala između dvaju svjetskih ratova. U njima prevladava povijesna i suvremena inspiracija, a obje su povezane sa životom u slovenskim regijama pod fašističkom vlašću (Tolminska, Primorska, Trst). Među povijesnim romanima ističu se Umirući bog Triglav (Umirajoči bog Triglav, 1930), Znamenja na nebu (1927–29) i Čovjek protiv čovjeka (Človek proti človeku, 1930), a suvremena je tematika vezana uz život u primorskim gradovima i na selu. Nacionalnu, povijesnu i etičku problematiku najuspješnije je obradio u romanu Kapelan Martin Čedrmac (Kaplan Martin Čedrmac, 1938). Uspjeh je doživio i na području književnosti za djecu i mladež; u tom je žanru branio tradicionalne nacionalne i etičke vrijednosti, što je privuklo čitaoce i iz drugih jezičnih sredina. France Bevk, slovenački pisac, pesnik, dramaturg, prevodilac, urednik, političar * 17. septembar 1890, Zakojca pri Cerknem, † 17. septembar 1970, Ljubljana. Rođen je u bajtarskoj porodici kao najstariji od osmoro dece seoskog obućara Ivana i njegove supruge Katarine. Završio je narodnu školu u Bukovu, kratko bio trgovački šegrt u Kranju, zatim je nastavio školovanje na učiteljskim školama u Kopru i Gorici. Posle diplomiranja 1913. učiteljstvovao je u selu Orehek, Cerkno, a 1916. je zbog pisanja antiratnih redova krivično premešten u Novake. Godine 1917. pozvan je u vojsku na Istočni front u Galiciji i Bukovini. Posle rata odustaje od učiteljskog zvanja, 1919. postaje urednik ljubljanskog Večernjeg lista, zatim kulturne rubrike lista Slovenec. Krajem 1920. iz Jugoslavije se vraća u Goricu i uprkos pritiscima italijanskih vlasti odlučuje da tamo i ostane. I kasnije, kada mu je komesarijat savetovao da emigrira u Jugoslaviju, ostao je nepokolebljiv: „Ovo je moja domovina, ovde imam pravo da živim! Ja ne idem nigde. Spreman sam na sve.” U Gorici je naredne dve godine preuzeo uredništvo Mladike. Istovremeno se posvetio pozorištu; vodio je Narodnu scenu i režirao. Uređivao je i politički list Goriška straža i humorističan Čuk na palcima, a 1923. postao je direktor Narodne knjižare u Gorici, uređivao knjige, sakupljao književnu tradiciju i pre svega opširno pisao. Zbog jedne od satiričnih pesama objavljenih u Čuku na palcima bio je u zatvoru četiri meseca. Posle potpisivanja Rapalskog ugovora, primorskim Slovencima je postajalo sve teže, a posebno otežano kulturno i stvaralačko delovanje. Bevka su pratile i godine kućnog pritvora, zatvora, zatvaranja, ali kada je bio na slobodi, putovao je i aktivno učestvovao na kongresima PEN kluba (takođe u Barseloni, Parizu i Pragu). U Trstu je uređivao i Naš glas, jedinstvo i poglede. Do 1943. bio je u italijanskim zatvorima, iste godine odlazi u partizane i postaje jedan od vođa narodnooslobodilačkog pokreta u Slovenačkom primorju (predsednik Pokrajinskog komiteta OF za Slovenačko primorje i Trst); do kraja rata i posle oslobođenja radio u organima vlasti: od februara 1944. član Predsedništva SNOS-a i Izvršnog odbora OF i predsednik Pokrajinskog narodnooslobodilačkog odbora za Slovenačko primorje (naizmenično sa Jožom Vilfanom), posle oslobođenja predsednik Slovenačko-italijanske antifašističke unije u Trstu Narodne skupštine NR Slovenije (1947–53), više puta republički i savezni poslanik i član delegacija, mr. na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1946. Često se sastajao sa mladim čitaocima. Od 1950. u dva mandata je bio predsednik Društva književnika Slovenije, kao i predsednik Ljudske prosvete, potpredsednik Slovenske matice, a od 1953. član SAZU (1960–66 sekretar njene umetničke klase). Posle Drugog svetskog rata najpre je živeo u Trstu, zatim u Ljubljani (gde je preminuo na 80. rođendan) i Rožnoj dolini kod Nove Gorice. Sahranjen je u Solkanu. Bio je oženjen, ali njegova supruga Davorina nije rodila potomstvo, a imao je nekoliko vanbračne dece. Njegovi sinovi su bili i Vasja Ocvirk, koji je bio pisac, i Marjan Bevk, direktor i predsednik društva TIGR. Rad Bevkovo književno stvaralaštvo je veoma obimno i obuhvata istorijske romane i romane iz savremenog života, pripovetke, seljačke pripovetke, replike, drame, omladinske priče, pesme, filmske scenarije, putopise i prevode. Sa prevodima na albanski, francuski, hrvatski, italijanski, mađarski, makedonski, nemački, ruski, srpski, ukrajinski itd. napisao je više od 150 dela. Pisao je mnogo i brzo; pre desetak godina, uz reprint i prevode još više knjiga, pored brojnih članaka, memoara i drugih komemorativnih zapisa. Među razlozima ishitrene jurnjave bio je nedostatak originalnih dela. U vreme kada je fašizam u Italiji oterao veliki deo primorske inteligencije preko granice u Jugoslaviju, insistirao je na drugoj strani granice i sa oduševljenim objavljivanjem pod raznim pseudonimima (Ivan Bežnik, Tone Čemažar, Jože Gorički, Jože Jeram, Jerko Jermol, Ivan Lesjak, Pavle Sedmak, Franc Seljak, Esar Vano) brinuli su se o mentalnoj hrani slovenačkog naroda. „Peru je često bilo teško da uhvati moje misli u svojoj bujnoj mašti, ali žurba je takođe bila pomalo u mojoj prirodi...” Kasnije je korigovao svoja dela u kasnijim publikacijama, posebno u reprintima u Odabranim spisima. Kritičari su ukazivali na površnost ili nedorečenost likova u nekim delima, ne vodeći računa o posebnim okolnostima u kojima su nastali. Rad za odrasle Pre i tokom Prvog svetskog rata pisao je pesme raznovrsnih ritmova i simbolike. U početku su bili pod jakim uticajem Otona Župančiča, ali se kasnije okrenuo ekspresionističkom načinu izražavanja. Učio je pisanje kod domaćih pisaca, posebno kod Ivana Cankara, i kod stranih pisaca, i to kod ruskih i francuskih realista. Sa 23 dugačke priče, Bevk je najplodniji autor slovenačke seljačke pripovetke. Ovo su uglavnom provincijske priče. Sa njima je učvrstio svest da su pokrajine, otrgnute od Jugoslavije Prvim svetskim ratom, i dalje je slovenska. Priče se dešavaju na Primorskom, zanima ga život varošana i usamljenih planinskih zemljoradnika u rodnom Cerkljanskom i Tolminskom. Rana dela su bila ekspresionistička u izrazu, ali je vremenom ekspresionizam zamenjen popularnijim izmišljotinama sa mišlju jednostavnog lokalnog čitaoca. U istorijskim romanima tematizirao je prošlost zapadnog ruba slovenačkog etničkog prostora, posebno Tolmina (baš kao i Pregelj). Začudo, nije izjednačio društvene sukobe između seljaštva i plemenske vlastele sa sukobima između Slovenaca i neslovena, ali je pozitivne i negativne karakteristike ličnosti ravnomerno raspoređivao među pripadnicima naroda i staleža. Hrabro je pribegao motivskom drasticizmu, opisujući okrutno mučenje i smrt. Stroži književni kritičari optuživali su ga da je romantičan zbog njegove velike sugestivnosti. Poruka njegovih romana je da su Slovenci opstali ako su odustali od želje za moći i vlašću i aktivnog učešća u istoriji i postali sveštenici, pesnici ili putnici. Gomile Bevkovih likova teraju na akciju ljubav, borba za imovinu i dom, pohlepa, a neki padaju na put zločina ili ekscentričnosti. Iako najveći deo njegovog stvaralaštva pripada žanru seljačke pripovetke i istorijskog romana, veliki uspeh postigao je romanom Kaplan Martin Čedermac, u kojem je ojačao slovenačku nacionalnu svest, osudio odnarođavanje, nasilje nad narodom i antinacionalne crkvene institucije tokom fašistička Italija. Zbog cenzure je u svojim delima samo nagoveštavao mnoge stvari ili prenosio priče u prošlost, ostavljajući istoriju iza kulisa. Mnogo je pisao za omladinu pre i posle rata. Najmlađima je pričao bajke, a starije je vodio po svetu, učeći ih kulturnom ponašanju ili pričajući o svom životu. U omladinski rad uneo je poznavanje prirode, društva i života, rodoljublje. U pripovetkama Pastiri, Grivarova deca i Pestrna vodio je mlade čitaoce u tolminska brda, među siromašne zanatlije i lihvare. Knjiga Tonček govori o dečaku koji je živeo u Gorici, gde su fašisti zatvorili sve slovenačke škole i zbog toga je morao da uči italijanski. Još jedno značajno delo je priča o Lukecu i njegovom čvorku, u kojoj on opisuje kako su Lukec i njegova majka krenuli na put čamcem u Ameriku, gde ih je čekao otac, koji je otišao da služi pre njih i pokušao da „dobije hleba“ u t. i. obećane zemlje. Knjiga o Titu je bila veoma popularna, zbog čega su ga mnogi kasnije etiketirali čak i kao režimskog pisca, zaboravljajući da je Bevk veliki deo svog dela pre rata objavio u katoličkom časopisu Dom in svet. Drama Ceo život piše za scenu. Njegovom željom za dramom odraslih dominira želja da izrazi stvarnost; kakav je i sam osećao. Njegove prve drame (U dubini, Kain) napisane su kao otpor strahotama Prvog svetskog rata. Kasnije je napisao porodičnu dramu Krivda, koju je pretočio u pripovetku, a okušao se i u komediji (Šahova igra). Njegov dramski opus ne predstavlja smislenu celinu, ali ima izrazitu dokumentarnu vrednost. Bevk se takođe smatra važnim piscem omladinskih igara. U njima se odnosi na tradiciju koja obuhvata iz bajke i fantastike materijal. Njegovo prvo pisanje je scenski tekst za mlade (jednočinka Srećna godina, 1912). Takođe je prevodio i adaptirao drame... Biblioteka vjeverica MG10 (N)
Branko Milićević - Branko Kockica - Ledeni dah Alisa press / Politeka Kockica, Beograd, 2005 144 str. meki povez stanje: dobro 15 cm Zimska trilogija #1 Izdavači: Alisa press, Politeka Kockica, za izdavača Nebojša Andrić, likovna oprema Dragutin Vukelić, urednik Slobodanka Aleksić, lektor Ivana Vujanov, specijalni savetnici: Pavle Drakulić, Branka Milošević, Luka Šećerović, Tamara Aleksić O PISCU Branko nije oduvek bio pisac. U početku je bio samo slušalac. Slušao je priče koje su mu čitali baka i deka, a kad je naučio azbuku prvo je postao čitalac. Naučio je da piše slova, ali ne i knjige. To je naučio mnogo kasnije. U međuvremenu, Branko je bio glumac u jednom pozorištu u Pančevu, pa glumac u jednom zrenjaninskom pozorištu, pa glumac u dva beogradska pozorišta, pa glumac u tri filma, pa glumac u četiri Te-Ve drame, a na kraju je postao dečiji volitelj na televiziji. Voleo je da zadirkuje decu u seriji Kocka, kocka, kockica. Ustvari, nije baš najbolje reći da je postao Te-Ve volitelj na kraju, jer je to ujedno bio i početak. Bio je to početak nečeg sasvim novog. Branko je do tada glumio, svirao i pevao za odrasle, a od tada je počeo da glumi, svira i peva samo za decu. Niko ne zna zašto Branko nije počeo da piše u vreme dok je glumio, svirao i pevao za odrasle. Ali, ne može se sve znati. Bilo kako bilo, Branko je svoju prvu tanku knjigu objavio davno, čak 1977. godine. Bila je to zbirka pesama o moru i zvala se Pesme mornarice. Druga zbirka zvala se Slonovske pesme, a treća je bila priča o siromašnom klovnu koji se zaljubio u princezu. Klovn se zvao Bane, a za princezino ime se ne zna. Ali, ne može se sve znati. Četvrta tanka knjiga bila je pozorišni komad Čarobna truba, posle koje je Branko objavio svoju prvu debelu knjigu Pet komada dečijih komada. Bilo je to manje davno, 1990-sedme, i od tada se nije pojavila ni jedna njegova knjiga. Branko kaže da, jednostavno, nije stizao da se bavi knjigama zato što je pisao za pozorište. Napisao je 35 komada dečijih komada. Svi mogu da se vide u Pozorištancu Puž u Beogradu, ali možda će doći i u tvoj grad, jer Puž s Brankovim komadima mnogo putuje. Ne može se sve znati. Ali se pouzdano zna da je Branko, pre nego što je postao pisac, bio glumac, ali bio je i bravar i gnjurac i stolar i ribar, pravio je brodove, zidao je kuće, osnivao je pozorišta, snimao ploče, pravio televiziju. Bio je i mornar i kapetan. Probao je da igra košarku i tenis, trenirao je mačevanje, vaterpolo, klizanje i svirao u orkestu Elektroni bas gitaru, i pevao rokenrol. Izgleda da se tako postaje pisac. Prvo živiš život, a onda živiš knjige. Tako ti je to u tom našem životu. Čovek prvo bude svašta što nije, pa tek onda, ako ima sreće, postane ono što jeste. Čini se da moraš biti i ono što nisi da bi postao ono što jesi. Branko je imao sreće. Postao je pisac za decu, i zato je veoma srećan. Ali to je i tvoja sreća, jer srećni pisci pišu vesele knjige. Takva je i ova Zimska trilogija. Prvu knjigu si već pročitao. Znam da jedva čekaš sledeću epizodu i zato te uveravam da će se uskoro pojaviti druga knjiga – Hokus pokus, i treća – Severni pol. Brankove prve debele knjige više nema. Prodata je. Možeš da je naćeš jedino u biblioteci. Međutim, nemoj da se sekiraš. Uskoro će se pojaviti novo izdanje u nekoliko posebnih, malo tanjih knjiga. Branko mi je to obećao – lično. Veseli pozdrav! Caca Aleksić urednik
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.