IVAN SUPEK OTKTIĆE U IZGUBLJENOM VREMENU Tvrdi povez

Књига садржи и кју-ар кодове помоћу којих могу да се чују и звукови птица. Садржај књиге која је настала на основу петнаестогодишњих резултата истраживања аутора биолошког богатства родног Пирота, у оквиру којих је забележено пуно ретких и међународно важних врста, представио је аутор Иван Меденица, одржавши презентацију о резултатима истраживања, међународно значајним и ретким врстама које су приказане у књизи, као и трендовима њиховог појављивања. Будући да компензациони базен заправо поспешује богатство птицама, књига уједно представља и путоказ како спрега људске интервенције и дивљег света у природи може да буде на добробит људи и природе, што су учесници на промоцији могли и да виде током обиласка базена, након промоције. Аутор књиге је Иван Меденица. Рецензенти књиге су др Петар Шурулинков, др Владимир Јовановић, Братислав Грубач и Милош Радаковић. Формат књиге је 24 cm, има 383 странa и писана је на српском језику.

dobro očuvana 747str velok

Stanje:lepo očuvana knjiga Izdavač:Naprijed,Zagreb God.izd.:1990 Korica:tvrda Pismo :latinica Stanje proverite na slikama. Ovo se ne kupuje svaki dan. U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! -----49-----

Ivan Focht NAŠI VRGANJI Zagreb, 1987. Tvrd povez, 280 strana. Lepo očuvana, malo požutela i blago valovitih listova (pogledajte slike - ništa preterano). Upisano slovce na predlistu i neznatno iskrzane ivice korica su sasvim zanemarljivi. Vrganji, vrganjevke, Boletaceae...

Ендре Пап/ Ивана Штајнер-Папуга: АНАЛИЗА 2 за информатичаре Издавач: ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, Нови Сад, 2005.год. Меки повез, 367 страна, латиница. Врло пристојно очувано. РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ.

Ђурђица Такачи/Арпад Такачи/Стојан Рађеновић/Ненад Ђапић/Ивана Штајнер-Папуга: ГРАНИЧНЕ ВРЕДНОСТИ, НЕПРЕКИДНОСТИ, ИЗВОДИ И ПРИМЕНЕ Издавач; ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ, Нови сад, 2002.год. Меки повез, 356 страна, латиница. Одлично очувано. Тираж 300 РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ.

Osnovi hidroGEOekologije Osnovi hidrogeoekologije Autori: Slobodan Vujasinović, Ivan Matić Godina: 2009 Br.strana: 276 Povez: tvrd Format: A-4 Fotografije: koloru “Osnovi hidrogeoekologije” je udžbenik namenjen prvenstveno studentima Departmana za hidrgeologiju Rudarsko geoloskog fakutleta mada po svom karakteru može imati daleko širu primenu u školovanju stručnjaka drugih naučnih “geo” i “eko” disciplina (bilogija, poljoprivreda, gradjevianrstvo, geografija, šuamrstvo, medicina i sl.). Pri koncipiranju sadržaja auotri su usvojili logičan princip prvo prikaza opšteg funkcionisanja životne sredine na nivou ekologije, sa postepenim rpelaskom na konkretno sageldvanje problematike geološke sredine i podzemnih voda. Gradivo koje je obuhvaćeno ovim udžbenikom je realizovano kroz osam, sažeto izloženih i pvoezanih poglavlja. U I poglalvju se daje i razjašnjava osnovna šema multidisciplinarnosti proučavanja životne sredine, mesto hidrogeoekologije u toj šemi njena pvoezanost sa ekologijom i ostalim naukama i upoznavanje i definisanje osnovnih pojmova. Sledi prikaz prirodnog abiotičnog sastava biosfere -litosfere, hidrosfere i atmosphere (poglalvje 2), struktura i funkcionisanje biosfere u prirodnim uslvoima (poglavlje 3), kruženje materije i proticanje engije kroz biosferu (poglalvje 4). Izložena materija je data na onom stepenu saznanja, koje je primereno studentima hidrogeologije. Posebno treba istaći da se kod upoznavanja sa osnovnim pojmovima iznetim u predhodnim poglalvjima, nije ueo u obzi antropogeni ili tehnogeni uticaj, kako bi se shvatila prirodna ekološka ravnoteža u biosferi, koja se ogled au činjenici da jedna te ista količina materije kruži kroz biosferu, i zajedno sa proticanjem nergije, čini osnovu održavanja biosfere, milionima godina unazad. Medjutim, u drugom delu teksta kroz poglavlja Zagađivanja životne sredine (5), Antropogeno zagadjivanje životne sredine (6) i Zagadjivanje geološke sredine i podzemnih voda (7), istaknuta je sva pogubnost tehnogenih promena na životnu sredinu, u smislu anrušavanja te prirodne ekološke ravnoteže i ugrožavanja pa čak i nestanka živog sveta u biosferi. Poglalvje (8) daje pregled sadržaja uže predmetne problematike koja se proučava na višim nivoima studija hidrogeologije, rkoz kurseve Zaštita pdomenih voda i Remedijacija podzmenih voda i geološke sredine. Iz sadržaja: UVOD U OSNOVE HIDROGEOEKOLOGIJE Osnovna šema multidisciplanrnosti proučavanja zaštite životne sredine Veza ekologije i drugih nauk u obalsti zaštite životne sredine PRIRODNI ABIOTIČKI SASTAV BIOSFERE Litosfera Hdirosfera Atmosfera STRUKTURA I FUNKCIONISANJE BIOSFERE U PRIRODNIM USLovima Uvodni deo Osnovni pojmovi o strukturi i funkcionisanju biosfere KRUŽENJE MATERIJE I PROTICANJE ENERGIJE U BIOSFERI - metabolizam ekosistema Protok energije kroz biosferu Kruženje materije u biosferi Kruženje materije i proticanje energije u prirodnoj ravnoteži ZAGAĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE Osnovna terminologija - definisanje pojmova Distribucija i trnaformacija zagđujućih materija u životnojs redini ANTROPOGENO ZAGAĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE Zagadjivanje atmosphere Zagađivanje hidrosfere Zagadjivanje litosfere ZAGADJIVANJE GEOLOŠKE SREDINE I PODZMENIH VODA Osnovna terminologija - definisanje pojmova zagadjivanje, zagadjivač i zagadjujuća materija Opšta klasifikacija zagadjujućih materija i zagadjenja podzemnih voda i geološke sredine Antropogeno zagađivanje geološke sredine i podzemnih voda Glavne grupe i osnovne karakteristike tipičnih polutanata geološke sredine i podzemnih voda PREGLED SADRŽAJA PREDMETNE PROBLEMATIKE KOJA SE PROUČAVA NA VIŠIM KURSEVIMA Sadržaj kursa Zaštita podzmenih voda Sadržaj kursa Remedijacija podzmenih voda i geološke sredine. Knjiga je N O V A ------------------------------ ⭐️ 1s h

Retko u ponudi Kao na slikama Strane lepo očuvane ali bi trebalo odneti knjigu kod knjigovesca da se tabaci ponovo povežu ili da se prekoriči. Mada kome ne smeta može i ovako čitati. Prvo izdanje Oton Kučera (Petrinja, 1. januar 1857 — Zagreb, 29. decembar 1931) bio je profesor, prirodnjak, astronom, najveći hrvatski popularizator tehnike i prirodnih nauka, književnik, predsednik Matice hrvatske, te autor nekoliko udžbenika iz fizike za srednje škole te niza naučno-popularnih dela iz fizike, astronomije i elektrotehnike. Rođen je 1. januara 1857. godine u Petrinji, kao prvo od trinaestoro dece u braku Ide i Franje Kučere, učitelja. Prema navodima porodice, Oton se rodio 31. decembra 1856. godine, ali su roditelji zbog praktičnih razloga (vojna obaveza i drugo), prijavili da se rodio 1. januara 1857.[a] Oca, učitelja, služba je ubrzo odvela iz Petrinje u Otočac, gde je Oton proveo detinjstvo i završio pet razreda osnovne škole, a zatim je nastavio gimnaziju u Senju. Iz Senja je u Otočac i natrag putovao preko Velebita, te ja na tim prelascima zavoleo Velebit, planine i zvezdani svod, što ga je pratilo tokom celoga života. Školovanje je nastavio u Vinkovcima gde je maturirao 1873. godine. Kao odličnom i talentovanom učeniku dodeljena mu je krajiška stipendija, te je otišao u Beč na studije fizike, matematike i astronomije. Studira kod čuvenih Jožefa Stefana, Ludviga Bolcmana i Johana Lošmita, a usavršava se u astronomiji na Bečkoj opservatoriji, čiji je direktor tada bio Karl fon Litrou. Bilo mu je ponuđeno mesto asistenta, ali su ga rodoljubni i porodični razlozi doveli natrag u Vinkovce, gde je u dobi od samo 19 godina počeo predavati u vinkovačkoj gimnaziji, a dve godine kasnije položio je u Beču profesorski ispit, kako su zahtevali propisi tadašnjeg doba. Tri godine kasnije objavljuje prve naučno-stručne radove. Uz glavne utemeljitelje, Spiridona Brusinu i Đuru Pilara, uključio se u osnivanje Hrvatskoga naravoslovnog (prirodoslovnog) društva, utemeljenog u Zagrebu, krajem 1885. godine. U godini osnivanja društva još je bio profesor gimnazije u Vinkovcima. Nalazimo ga pod brojem 101 u abecednom popisu redovnih članova društva, a u Glasniku, I godišta, iz 1886. godine, glasilu novoosnovanoga društva, Kučera je već prisutan člankom Čovek i prirodna nauka, u kojem daje pregled razvoja prirodnih nauka.[2] Premještajem u Požegu započinje naučno-popularizatorski rad, kojem je ostao veran sve do smrti. U Požegi je osnovao i prvu školsku opservatoriju, a 1892. godine štampana je njegova prva naučno-popularna knjiga, Crte o magnetizmu i elektricitetu. Naučna prosvećenost nekoga naroda ne stiče se samo školskim obrazovanjem, nego veliku ulogu u tom procesu ima popularizacija odnosno promocija nauke u narodu, što se postiže na više načina: popularnim predavanjima za široki krug različitih struka i obrazovanja, izdavanjem naučno-popularnih časopisa, koji na jednostavan način objašnjavaju čitalaštvu dosege određene nauke te objavljivanjem popularnih dela iz određene nauke, u kojima je na zanimljiv i jednostavan način prikazano ono najvažije iz nje, što bi trebalo predstavljati temelj za njeno upoznavanje. U 19. veku naročito je ojačala popularizacija nauke, naročito zato što se i u nauci počelo sistematično koristiti maternjim jezikom. Kučera slovi za najpoznatijeg hrvatskog popularizatora nauke i tehnike, a u astronomiji ga nazivaju i „hrvatskim Flamarionom“, po čuvenom francuskom popularizatoru astronomije. Kučera je smatrao da je odnos čoveka prema nauci o zvezdanom nebu sasvim drugačiji nego prema bilo kojoj drugoj nauci i da se može uporediti s odnosom čoveka prema rodnoj grudi i domovini, tako da astronomija usmerava čoveka na razmišljanja o poslednjim i najvećim problemima prirode i čoveka u njoj, a takva razmišljanja jako utiču na to da se umire i natrag potisnu strasti, koje ne krase obrazovane ljude te u tome vidi snagu astronomije i njenu veliku odgojnu vrednost za sve naraštaje. Najplodnije razdoblje stvaralaštva Prelaskom u Zagreb, 1892. godine, počinje Kučerino najplodnije razdoblje stvaralaštva. Delovao je na Realnoj gimnaziji, gde je uredio prvi savremeni kabinet za fiziku, 1893. godine, a iste godine iz štampe je izašla njegova knjiga Vrieme - crtice iz meteorologije. Godine 1895. izlazi i naučno-popularno astronomsko delo Naše nebo, štampano u izdanju Matice hrvatske, sa tiražom od 12.000 primeraka. Delo je dočekano oduševljenjem i rasprodato u kratkom vremenu, da bi doživelo još dva izdanja za Kučerinog života, godine 1921. u izdanju Hrvatskog prirodoslovnog društva i godine 1930. u izdanju Matice hrvatske. Za ovu knjigu Kučera je nagrađen iz zadužbine grofa Ivana Nepomuka Draškovića. Stotinu godina nakon prvoga izdanja u Zagrebu je 1995. godine štampano i četvrto izdanje Našeg neba. Godine 1899. Oton Kučera je napisao udžbenik Fizika za niže razrede, s dodatkom iz astronomije i hemije i promovisan za doktora na Univerzitetu u Zagrebu, tezom o Marinu Getaldiću te postao predavač više matematike i teorijske fizike s mehanikom na Šumarskoj akademiji u Zagrebu, gde je predavao sve do penzionisanja, 1915. godine. Na Šumarskoj akademiji uveo je dvogodišnji geodetski tečaj, a prve godine je bio na njegovom čelu. Iz ovog geodetskog tečaja izrastao je današnji Geodetski fakultet u Zagrebu. Godine 1902. štampana je njegova Eksperimentalna fizika za više i srednje i njima slične škole, a iste godine je, na njegov podsticaj, u okviru Hrvatskoga prirodoslovnog društva, osnovana Astronomijska sekcija. Kučera je potom, uz svoja predavanja na fakultetu, prihvatio i zahtevan posao direktora Opservatorije, čije je utemeljenje inicirao i aktivnim delovanjem uspeo ostvariti i koja je otvorena 1903. godine. Iz Kučerinih spisa doznajemo da u vreme osnivanja Astronomijske sekcije niti u najvišim vrstama hrvatske inteligencije još nije bilo dovoljno svesti o važnosti i potrebi astronomije kao kulturnom elementu u obrazovanju svakoga inteligenta bez obzira na njegovo zvanje i zanimanje. Držao je, međutim, da niti kod velikih naroda nije bilo drugačije te navodi da je iste godine kad je osnovano Hrvatsko naravoslovno društvo, francuski astronom Kamil Flamarion osnovao Francusko astronomsko društvo u Parizu (1886), te da je to društvo, u jednom od najcivilizovanijih naroda sveta, od 40 miliona ljudi, u prvoj godini delovanja okupilo jedva 90 članova. Tim se više mogao ponositi činjenicom da je broj članova Hrvatskoga prirodoslovnog društva do osnivanja Astronomijske sekcije padao i iznosio 95 članova, a nakon osnivanja porastao na oko 230, što svedoči koliko zanimanje je pobudilo osnivanje te sekcije kao i ideje o utemeljenju hrvatske društvene opservatorije. Godine 1924. i sâm je izabran za člana Francuskog astronomskog društva u Parizu. U godini otvaranja Opservatorije, 1903, iz štampe izlazi njegova knjiga Talasi i zrake, a 1907. prevodi udžbenike: J. Scheiner, Uredba svemira i I. Walentin, Fizika za više razrede srednjih škola. Celo to vreme bio je aktivan i na mnogim drugim poljima: predsednik je prvoga radio kluba, član književnoga odbora Matice hrvatske, a osam godina, od 1909. do 1917. i njen predsednik. Od 1908. do 1911. predsednik je društva srednjoškolskih profesora. Redovni je predavač na Zagrebačkom narodnom univerzitetu, na kojem su njegova predavanja bila vrlo rado slušana. Uza sve ovo i u uredništvu je Glasnika hrvatskoga planinarskog društva, od prvoga broja, da bi u vremenu od 1892. do 1913. godine bio odbornik, sekretar i predsednik Hrvatskoga planinarskog društva. Bio je i član Bratstva hrvatskog zmaja, pod nazivom zmaj Petrinjski te član radnik Hrvatskoga književnog društva svetog Jeronima. Drugi put upravnik Opservatorije Godine 1915. Kučera je penzionisan, a 1920. godine, nakon sloma Austrougarske monarhije, reaktivirao se i postao srednjoškolskim direktorom pri Zemaljskoj kraljevskoj vladi, a zatim i ponovno upraviteljem Opservatorije od 1920. do 1925. godine, kada po drugi puta odlazi u penziju. U vremenu od 1924. do 1926. uređivao je Astronomski kalendar „Bošković“. Između brojnih knjiga koje je objavio u svojem kasnijem razdoblju ističu se one iz biblioteke „Novovjeki izumi“, Gibanja i sile (Crtice iz mehanike neba i zemlje) iz 1915. i Telegraf i telefon bez žica, iz 1925. godine. Iz prvoga braka imao je kći Elsu, kasnije poznatu hrvatsku psihološkinju. Nakon smrti prve supruge oženio se i imao još troje dece: Maru, Nevenku i sina Vlahu. U poslednjim godinama života morao je zbog porodičnih razloga prodati porodičnu kuću u Jurjevskoj ulici 14. u Zagrebu te je do kraja života živeo u iznajmljenom stanu u Mallinovoj ulici. Umro je 29. decembra 1931., uoči svoga rođendana, a na sam pravi dan rođenja, 31. decembra, pokopan je na zagrebačkom groblju Mirogoj. Zbog njegovog golemog doprinosa naučnom i tehnološkom preporodu Hrvatske, odgajanja mnogih ljubitelja astronomije, pa i otkrivača lično, prvi numerisani asteroid Opservatorije Višnjan, otkriven 22. maja 1996. godine, imenovan je njemu u čast, (7364) Otonkucera. Dela Crte o magneztimu i elektricitetu, 1892. Vrieme, crtice iz meteorologije, 1893. Naše nebo, 1895. Valovi i zrake, 1903. Gibanja i sile (Crtice iz mehanike neba i zemlje), 1915. Telegraf i telefon bez žica, 1925. Nikola Kopernik astronomija old rare ex yu croatian serbian yugoslavian books astronomy