Autor: Ivan Krivec Povez: broširan Br. strana: 183 Format: 13,5 x 22 Kolor fotpgrafije, štampano na kunstdruku Godina : 2009 Stanje : Lepo ocuvana, cista unutrasnjost. dar kut

Srce u zavicaju Ivan Hetrich Zagreb, 1986. Tvrd povez, strana 235 Ima posvetu, vrlo dobro ocuvana

SRCE U ZAVIČAJU - Ivan Hetrich Format: 25x18 cm Broj stranica: 237 Uvez: tvrdi Godina izdanja: 1986 Izdavač: Iros, Zagreb Djelo hrvatskog književnika i režisera Ivana Hetricha u izdanju zagrebačkog IROS-a iz 1986. godine vrlo dobro ocuvana ,sadrzaj je cist / ima samo potpis na zadnjoj stranici -organizovani transport podrazumeva slanje posiljke ,kao preporucenu tiskovinu VIDITE SLIKE POGLEDAJTE MOJE OSTALE aukcije NA LIMUNDU I KUPINDU uplate na tekuci racun (kutija 6 )

Mek povez

Putopisi i pisma Bernar, 2011. 184 strane. Veoma lepo očuvana.

Tezina: 0.3 kg Izdavač: Naklada Dubrava Autor: Ivan Esih Opis: Zagreb 1944, tvrdi povez, stanje vrlo dobro 4+, str. 170, latinica

IVAN ALVIROVIĆ - PUTOPISI: PUTEVIMA SNOVA I SAZNANJA TRAGOVIMA POLA I KOLOMBA UKRŠTAVANJA IZDAVAČ: AUTORSKO IZDANJE STRANA: 262 ILUSTROVANIH MEKOG POVEZA Godina : 1989 Stanje : Dosta dobro ocuvana, ima posvetu pisca, unutrasnjost cista. D- ter

Književni klub Subotica 155 strana Posveta na prvoj strani

Crno-beli kontinent Godina : 1994 STranica : 155 STanje : Pisano na prednjoj korici, ima posvetu autora, sem toga odlicno ocuvana, bez nekih mana. D-ter

Stranica : 100 Godina : 2001 Stanje : Fino ocuvana, cista unutrasnjost D-ter

Put u proslost i buducnost Herceg Novi Godina : 2000 STranica : 100 Stanje : Fino ocuvana, ima posvetu autora na prvoj stranici, unutrasnjost cista. D-ter

mek povez 136 str 1997 god b5

U dobrom stanju, sa posvetom autora Lovrenović, Ivan, 1943- = Lovrenović, Ivan, 1943- Sedam dana po Bosni : u kolovozu godine 2008. / Ivan Lovrenović ; fotografije Josip Lovrenović Vrsta građe dokumentar.lit. Jezik hrvatski Godina 2009 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Ljevak, 2009 Fizički opis 245 str. : fotogr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Lovrenović, Josip Zbirka Biblioteka Cicero / [Ljevak] ISBN 978-953-303-061-6 Napomene Bilješka o piscu: str. 241-244 Bilješka o autoru fotografija: str. 245. Predmetne odrednice Bosna i Hercegovina -- Putopisi U zrelo ljeto 2008. Ivan Lovrenović zaputio se sa sinom Josipom, koji mu je u ovoj prilici bio suradnik (fotograf), na višednevno putovanje po Bosni. Postojao je i formalni razlog, iako bi se vjerojatno putovalo i bez njega: serijal reportaža koje će biti objavljene u sarajevskome magazinu Dani. Premda se išlo autom, sam model putovanja bio je vrlo starinski i skoro bez presedana u našoj novijoj prozi. Poput francuskih, engleskih, njemačkih ili austrijskih putnika, koji su kroz devetnaesto stoljeće pohodili Bosnu, vrlo često po zadaći dobivenoj na dvoru, a rjeđe kao avanturisti, znatiželjnici i pioniri u otkrivanju bliskoga Orijenta. Ti su putnici otkrivali Bosnu na jednom od njezinih zalazaka i javljali su zapadnim dvorovima kako stoje stvari s turskom vladavinom, bi li se ta neobična pokrajina kako mogla preoteti, ali i kakvi su njezini običaji, kako se živi u tim gradovima i selima. Tako je, na kraju, nastala čitava golema biblioteka knjiga putopisaca po Bosni, od kojih neke nikada nisu ni prevedene, ali većina jest. Tako je, moglo bi se reći, nastao i poseban žanr bosanskih putopisnih izvještaja. Ti su stranci, obično, putovali od čaršije do čaršije, susretali ljude i razgovarali s njima, a u stankama bi, oni ili njihovi pratitelji, olovkom ili perom i tušem skicirali i crtkali vedute gradova, žanr sličice na kojima bi pokušavali zaustaviti ono najkarakterističnije od lokalnoga života. U narednih stotinjak godina mnogi su se bosanski pisci i mudraci dobro morali potruditi da objasne, najprije sebi i svojima, a potom, možda, i svijetu kako to i nije bilo najkarakterističnije. Ali to je već druga priča. Lovrenović je preuzeo nešto u tonu i smislu od starog bosanskog putničkog žanra. Iako je putovao kao domaći, a još uvijek ne kao stranac, savršeno je ovladao umijećem da predjele kroz koje prolazi gleda prvi put. Njegovo znanje o toj zemlji je potpuno, kao u izvještajima koje su svojim glavarima s puta pisali bosanski fratri (na koji se žanr također naslanja ova proza), ali ono je istovremeno nenametljivo i - na neki način - važno samo priči u koju je upisano i ničemu drugom, i nikome drugom. Ono što ovu prozu čini začudnom jest to što ona, mimo svojih žanrova, bilježi malo o živome svijetu. Putuje se, uglavnom, po grobljima i okolo njih, obilazi se nevidljivi svijet, u kojemu su najživlja imena i toponimi. Međutim, atmosfera nije ni tmurna, ni grobljanska - o, daleko od toga! - riječ je o prozi ispunjenoj vedrinom i nevjerojatnim unutarnjim ozarenjem. Kao stari fratar koji se oprašta od ovozemaljskog života, vjerujući u Kraljevstvo Nebesko, tako se pisac oprašta s jednom Bosnom. Velika je to priča, nakon čijeg se čitanja i gledanja, čovjek osjeti sretnim što je postojala. (Miljenko Jergović) *** Ivan Lovrenović rođen je u Zagrebu 18. 4. 1943. godine. Pisac, urednik, novinar. Osnovnu školu i nižu realnu gimnaziju završio u Mrkonjić-Gradu, a gimnaziju i filozofski fakultet u Zagrebu (južnoslavenske književnosti, jezik, etnologija). Do 1976. predavao književnost u gimnaziji u Mrkonjić-Gradu, potom radio u Sarajevu kao urednik u reviji za kulturu Odjek, te kao glavni urednik u izdavačkim kućama Veselin Masleša i Svjetlost. Od 1992. godine, nakon bijega s obitelji iz okupirane sarajevske četvrti Grbavica, godinu dana živio u opsjednutom Sarajevu, a od 1993. do 1996. u egzilu u Zagrebu i u Berlinu. Nakon Daytonskoga sporazuma i reintegracije Grbavice 1996. godine, vratio se u Sarajevo. Književnu prozu, eseje, novinske članke i komentare objavljuje od 1969. godine. Surađivao u svim važnijim listovima i časopisima u Bosni i Hercegovini i u Jugoslaviji. Proza, članci i eseji prevođeni su mu na njemački, engleski, arapski, ruski, francuski, španjolski, poljski, češki, nizozemski, slovenski, makedonski i druge jezike. Od 1992. do 1996. eseji i članci o aspektima rata u Bosni objavljivani su mu u listovima i časopisima New York Times, Frankfurter Rundschau, Frankfurter Algemeine Zeitung, Die Zeit, Le Messager Europeen itd. Lovrenovićeva knjiga o kulturnoj historiji Bosne i Hercegovine (Unutarnja zemlja) prevedena je na njemački, češki, madžarski i engleski jezik.

Uzbudljiva knjiga o životu, načinu donošenja odluka, više o porazima nego o pobedama, u kojoj je penjanje na jedan od vrhova uzeto samo kao okvir i metafora za životne priče. Himalaji ili Kako sam zavoleo more neobična je priča planinara početnika, koji se, iako nije u cvetu mladosti, hrabro upušta u planinske avanture sa ironijom i samoironijom. Nije to samo putovanje fizičkim stazama Himalaja, već i kroz unutrašnje vrhove i doline, kao i metafora za životne uzlete i padove. Autor se suočava sa izazovima planina, otkrivajući kako tajne njihovih vrhova, tako i dublje istine o sopstvenom postojanju. Himalaji ili Ka ko sam zavoleo more nije samo priča o osvajanju staza; to je putovanje koje prelama led i osvaja vrhove ljubavi, porodičnih veza i poslovnih izazova. Ova knjiga nije putopis; to je priručnik za život, koji nudi dragocena učenja o ranjivosti i suštinskom značaju odluka. Uz divlje okruženje kao kulisu, autor koristi ironiju kako bi osvetlio složenost ljudskog iskustva i nudi duboke uvide u sopstvene snage i slabosti, prožimajući priču praktičnim savetima koji nadmašuju nadmorsku visinu. Međutim, nije ovo klasična knjiga o samospoznaji – napisana je tako da izmami osmeh, ali i da suptilno podstakne čitaoca na samoposmatranje. Bez obzira na to da li ćete se smejati ili ozbiljno razmišljati, ova knjiga pruža priliku da istražite vlastitu unutrašnjost kroz ironični filter života na visinama.

U dobrom stanju, omot iskrzan RETKO Put vjetrova / I. A. Jefremov ; [preveo Franjo Gaži] Jedinstveni naslov Doroga vetrov. scr Jezik srpski Godina 1965 Zagreb : Epoha, 1965 Fizički opis 381 str., [16] str. s tablama : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Gaži, Franjo Zbirka Biblioteka Globus Prevod djela: Дорога ветров / Иван Антонович Ефремов Tumačenja i rječnik: str. [377]-381. Predmetne odrednice Pustinja Gobi -- Ekspedicije -- Mongolija -- 1946-1949 Efremov, Ivan Antonovič Put vetrova je publicistička knjiga Ivana Jefremova o njegovom trogodišnjem putovanju po Mongoliji (1946–1949) kad je bio vođa sovjetsko-mongolske paleontološke ekspedicije.

Put vjetrova I. A. Jefremov Putopisi Put vjetrova Ivan Jefremov Izdavač: Epoha, Zagreb 1965; biblioteka Globus Detaljnije: tvrd povez strana 381+ilustracije, 20cm, stanje: vrlo dobro. L.. SAJ.D. O.1. . P. 7

Geopoetika, 2003. 224 starne. Veoma lepo očuvana, sem što ima posvetu na prvom praznom listu (može se odstraniti). Prva knjiga Ivane Stefanović, kompozitora i umetničkog direktora muzičkog festivala BEMUS. U formi kratkih tekstova, koje autor zove u svom uvodu beleške, predstavljene su nam priče glavnih junaka koje oslikavaju Siriju. I. Stefanović je u periodu od 1995 do septembra 1999. godine živela u Siriji i tada je napisala jedan od najlepših domaćih putopisa - Put za Damask.

Mek povez. U odličnom stanju.

Naziv: Praški turistički vodič Autor: Jana Hofmeisterova, Ivan Pfaff, František Schulz, Jan Piotr, Boris Goulek, Stanislav Sigmund, Jindrich Pokorni Godina izdanja: 1957 Izdavač: Sportovní a turistické nakladatelství, Prag Povez: Tvrd Pismo: Ćirilica Stanje kao na slikama. Unutrašnjost je nekorišćena. Sadržaj videti na slikama. Opis: 18 dvobojnih crteža u tekstu i crteža na mapi centra grada Karela Milera, crteža u odeljku „Informacije“ Jiržija Rehaka, ilustracije, mapa u prilogu, 189 strana karton 13k17cm

Broj strana: 328 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2022. Izdavač: Media Sfera "Priče s putovanja nastale su kao rezultat mog dugogodišnjeg ličnog putničkog iskustva, istraživanja i saznanja o predelima čija su istorija, umetnost i kultura ostavili dubok trag i obogatili moj um i dušu. Knjiga sadrži lična saznanja i doživljaje s putovanja, i sastoji se iz nekoliko zasebnih delova - razvrstanih prema destinacijama. U ovoj knjizi, pisanoj u pripovedačkom i putopisnom žanru, inspiraciju za putovanje mogu pronaći zaljubljenici u pejzaže, istoriju, umetnost i kulturu zemalja kao što su Maroko, Portugal, Španija, Grčka, Liban i Sirija. Ono što povezuje putovanja u svaki od ovih naizgled potpuno različitih delova sveta su: duboko ukorenjena tradicija, istorija koja seže do u daleku prošlost, karakteristike i zanimljivi običaji ljudi, i bajkoviti pejzaži koji svojom ponekad bezvremenom lepotom nalik scenografiji prate tekst. Ivana Dukčević Kroz Ivanine fotografije, ističu se i neguju lepote Grčke. Kroz njene tekstove, čitalac postaje željan da otkrije širok spektar mogućnosti Grčke kao turističke destinacije. Ivana Dukčević je umetnica koja komponuje slike i osećanja, koja zajedno podstiču ljude da sanjaju. Nadam se da ćemo i ubuduće sarađivati, i pomoći srpskom narodu da otkrije neočekivane i manje poznate delove Grčke, tokom svakog godišnjeg doba. Hvala, Ivana! Angela Varela Direktorka Nacionalne turističke organizacije Grčke, u Srbij"

Gojko Banović : PO NAŠOJ ZEMLJI - Reportaže , Beograd : Rad, 1949 (Beograd : Rad) Fizički opis 96 str. ; 20 cm Očuvanost 3- ; malo pohabano. Novinar i pisac Gojko Banović (1911 - 1991) rođen je u Malom Palanačištu kod Prijedora, a živio je i radio u Beogradu. Od književnih djela najpoznatije su mu romansirane biografije Petra Kočića i Ivana Gorana Kovačića, a napisao je i mnoštvo zbirki priča, kao i dvije zbirke novinskih reportaža...

Naziv: Makedonija turistički vodič, Jugoslavija Autor: Tosko Ivan, Minčev Aleksandar Godina izdanja: 1956 Izdavač: Turistička sojuz na Makedonija, Skopje Povez: Tvrd Pismo: Latinica Stanje kao na slikama. Zaštitni omot je ishaban. Sa ilustracijama. Opis: PREDGOVOR Postoje dve vrste ljudi koji posećuju jednu zemlju ili jedan kraj. Jedni žele, da se dublje i svestranije upoznaju sa narodom zemlje ili kraja koji posećuju (njegovom istorijom, kulturom, privredom itd.), a drugi su zadovoljni ako pored prijatnog odmora i šetnje upoznaju usput, bez naročitog udubljivanja i interesovanja, i po nešto drugo. Vodeći računa i o jednima i o drugima, Vodič Makedonija` podeljen je na dva dela. U prvi Opšti deo, pored istoriskog pregleda i kulturno-istoriskih spomenika, uključeno je i poglavlje o privrednom, kulturnom i političkom razvitku Narodne Republike Makedonije. U ovom delu se izlaže kontinuelno nit istoriskih zbivanja, kulturnih dostig- nuća i duhovnih manifestacija makedonskog naroda od dolaska na Balkansko Poluostrvo, početkom VII veka, do današnjih dana, sa naročitim aspektom na postignuća u svim oblastima društvenog i državnog života kroz Narodnooslobodilačku borbu i od 1944 godine u Narodnoj Republici Makedoniji. U drugom Praktičnom delu, posetilac će naći sva potrebna obaveštenja o mestima, koja želi posetiti, kao i kratka uputstva i opise najinteresantnijeg, što bi eventualno želeo videti i upoznati. Pošto su, pri sastavljanju ovog Vodiča, korišćeni materijali i kompilirani tekstovi iz prilično velikog broja objavljenih (kao i neobjavljenih) dela i članaka to u samom tekstu nisu navođena imena autora, kako bi se izbegla prenatrpanost primedbama (spisak korišćene literature, priložen je na kraju knjige). Skraćenja uslovljena ograničenim prostorom, kao i eventualni manji propusti i greške verujemo da neće umanjiti značaj Vodiča.

Иван Димитријевич Папањин: ЖИВОТ НА САНТИ (дневник) Издавач: Накладни Завод Хрватске, Загреб, 1947.год. Тврди повез, 353 стране, илустровано, латиница. Очувано као на фотоградијама. ` 1. Важна прекретница у историји истраживања Арктика био је 6. јун 1937. године. Тога дана су совјетски научници званично отворили прву поларну научноистраживачку плутајућу станицу на свету. Станица се звала „Северни пол 1“, пише Russia beyond. 2. Четири члана експедиције и пас Весели привремено су обитавали на огромној санти леда широкој 3 км, дугачкој 5 км и дебелој нешто више од 3 метра. Било је планирано да научници изврше потребна истраживања док се санта креће на југ према Гренланду. 3. Током 1930-их је истраживање суровог арктичког региона било далеко теже него данас, у доба ледоломаца на нуклеарни погон. Полазило се од тога да ће плутајућа станица обезбедити услове за научна истраживања безмало током целе године, што није било могуће извести ни на један други начин. Научници са „Северног пола 1“ имали су задатак да прате метеоролошке показатеље, да прикупљају хидрометеоролошке, хидробиолошке и геофизичке податке, да мере дубину океана на путањи којом се креће ледена санта и да узимају узорке тла са дна. Поред тога, имали су обавезу да помоћу радио-везе и извештаја о временским условима опслужују први директан лет из СССР-а у САД преко Северног пола, који је извршила посада Валерија Чкалова. 4. За станицу су припремљене обилне резерве хране, довољне за 700 дана. Нико није очекивао да ће експедиција трајати толико дуго, али су организатори претпоставили да део намирница може пропасти, и испоставило се да су били у праву. „Са копна смо понели још 150 килограма пељмена“, написао је у својим мемоарима „Лед и пламен“ шеф станице „Северни пол 1“ Иван Папањин: „Они су били замрзнути, али су се због дугог пута и пролећног отопљења претворили у кашу непријатног мириса. Морали смо да их бацимо и уместо њих узмемо неколико свињских и говеђих полутки. На станици смо открили да ни поховани одресци које су најбољи кувари припремили са толико љубави, више нису јестиви“. У пар наврата су научници покушали да устреле брадату фоку и породицу белих медведа који су залутали на санту, али без успеха. 5. Као пребивалиште је члановима експедиције служио шатор од цераде, широк и дугачак четири метра и утопљен са два слоја перја од гавке. Поред тога, видевши да снег може бити изванредан грађевински материјал, научници су направили снежни „дворац“. За истраживачке радове су имали на располагању специјалне гумиране шаторе, два ваздушна чамца за спасавање, два кајака и лаке саонице од јасеновине. 6. Станица је плутала на југ прилично великом брзином. Прелазила је око 30 км за 24 часа. „Санта леда нас је приморавала на непрекидан и напоран рад. Током првих недеља смо се толико умарали да ја понекад нисам имао снаге да узмем оловку и упишем у дневник белешку за тај дан“, сећао се Папањин. 7. Арктичко лето са температуром од неколико степени изнад нуле и непредвидљивом сменом киша и вејавица потпуно је одсекло станицу од „великог копна“. Авион једноставно не би имао где да слети на санту леда са пуно воде која се скупљала од падавина. „На санти има толико језера да им већ можемо давати називе... Ишао сам да видим како вода тече по нашој санти. На једном месту се чак направио водопад, и ако би човек ту пао не би се више извукао“. 8. Поред обавезних научних извештаја радиста Ернст Кренкељ стално је слао са станице у СССР репортаже за новине које су детаљно описивале свакодневицу најнеобичније експедиције на свету. У то време су били популарни радио-маратони, и тада је Кренкељ могао да успостави везу са радио-аматером из Јужне Аустралије и морнаром са Хавајских острва, који су такође будно пратили дешавања на станици „Северни пол 1“. 9. У септембру је већ могао да се осети долазак арктичке зиме. Свакога дана је период сумрака постајао све дужи, сунце се појављивало ниско изнад хоризонта, температура није прелазила нулу, почеле су обилне снежне падавине. „Ветар је у налетима дувао бризном и по 20 метара у секунди. Ретко који метеоролог је на копну имао прилику да прати овакву појаву! Ветар је обарао с ногу. Нисмо могли да изађемо из шатора и удахнемо свежег ваздуха, а у нашој платненој кућици било је истовремено и загушљиво и хладно. Понекад нам се чак вртело у глави“, написао је Папањин. 10. Како се кретала на југ према Гренландском мору, санта се све више осипала, појавиле су се пукотине и почели да отпадају комади. Чланови експедиције су ноћима са зебњом ослушкивали како негде испод њих пуца лед. „Око нас су пукотине и велике водене површине између санти леда. Ако за време ове снежне мећаве, дође до сабијања, тешко ћемо се спасти... Саонице и кајак је засуо снег. Нема изгледа да се пробијемо до складишта са намирницама...“, записао је Папањин у свом дневнику за 29. јануар. 11. У олуји која је почетком фебруара трајала скоро недељу дана на територији станице су се појавиле пукотине широке од пола метра до 5 метара. Потопљено је једино складиште намирница, а складиште технике је било одсечено. Назирала се пукотина испод шатора. „Селимо се у снежну кућу. Координате ћу саопштити накнадно у току дана. Ако се изгуби веза молим вас да се не узнемиравате“, тако је гласила порука коју је радиста послао на „велико копно“. 12. 19. фебруара 1938. године, неколико десетина километара од обала Гренланда, два совјетска парна ледоломца „Тајмир“ и „Мурман“ покупила су научнике са остатака некада огромног леденог острва. Прва плутајућа поларна станица на свету сада се налазила на минијатурној санти леда дугачкој 300 и широкој 200 метара. 13. Чланови експедиције су за 274 дана на санти леда превалили преко 2.400 км. Код куће су дочекани као прави хероји, а убрзо затим су и званично добили такав статус. За изузетан подвиг у проучавању Арктика руководилац станице Иван Папањин, меторолог и геофизичар Јевгениј Фјодоров, радиста Ернст Кренкељ и хидробиолог и океанограф Петар Ширшов награђени су звањем Хероја Совјетског Савеза. После прве плутајуће станице „Северни пол“ СССР је организовао још 30 сличних експедиција. Оне се и даље регуларно организују у савременој Русији. Данас је ово Мјасњицка улица у Москви. Станица „Северни пол 1“ званично је отвоена 6. јула 1937. Девет месеци касније, након 274 дана плутања према југу, станица се нашла у Гренландском мору. Санта леда је превалила преко 2.000 км.`

ISBN: 978-86-519-1351-1 Broj strana: 152 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13,5x20 cm Godina izdanja: 2015 Izdavač: Službeni glasnik Ova knjiga ukazuje na promene u slici Napulja, koja vrvi od stereotipa i predrasuda, od prvog srpskog putopisa o tom gradu (Njegoševo Pismo Dimitriju Vladisavljeviću) do Hiperborejaca Miloša Crnjanskog. Napulj je u srpskim putopisima lepo, sunčano, idilično mesto, mada je u isto vreme doživljavan kao varljiva i opasna varoš, koju naseljavaju sumnjivi, prepotentni ljudi, lišeni morala. Mario Liguori je u svom istraživanju, sprovedenom s velikom posvećenošću, jasnim stilom i preciznom metodologijom, pokazao zavidan nivo kompetencije da istražuje srpske putopise o Napulju. Njegov zaključak je dragocena konstatacija da su dve slike o Napulju najupečatljivije u istoriji srpskog putopisa o tom gradu: jedna je pozitivna predstava o bajnom zalivu; druga je viđenje Napulja kao raja u kojem đavoli obitavaju. Prof. dr Ivana Živančević Sekeruš

Broj strana: 359 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2017. Izdavač: Dereta Mirko Demić, posle višegodišnjeg priređivačkog rada na rukopisima i zaostavštini Stanislava Krakova, pred naše čitaoce donosi prvu knjigu njegovih putopisa u kojoj nas vodi po Evropi, Sredozeml?u i Severnoj Africi. Putopisi obuhvataju tekstove koje je Krakov sastavl?ao putujući po Evropi, Sredozeml?u i Severnoj Africi, objavl?ivane u časopisu „Vreme” i brojnim drugim međuratnim dnevnim i nedel?nim novinama od 1924. do 1931. Proučavaoci ove rukopisne građe smeštaju je u sam vrh srpske putopisne proze, uz slična dela Miloša Crnjanskog, Rastka Petrovića i Stanislava Vinavera. Kao samosvojan intelektualac širokog obrazovanja, Krakov u svojim tekstovima koristi raznovrsnu i po mnogo čemu unikatnu građu, na koju se može računati kao na značajan izvor književne i nacionalne istorije, te istorije umetnosti (u njima je obil?e informacija značajnih za arheologiju, arhitekturu, političke prilike). Ne očarava u ovim putopisima samo ono što autor vidi (a malo ko u svom veku vidi toliko) nego i ono kako vidi i predočava, uplićući literarne i mitološke reminiscencije, biografije značajnih l?udi, tradiciju i istoriju mesta kroz koja putuje. Krakovl?ev opus pripada onoj velikoj grupi dela koja su sve do devedesetih godina prošlog veka, kao „emigrantska građa” bila smeštena po kutijama i ormarima Narodne biblioteke Srbije (u posebnoj kutiji, kao dragocenost, čuvan je i deo rukopisa Stanislava Krakova), sklonjena od očiju javnosti. Tek devedesetih godina se pristupilo bibliotečkoj obradi te građe i njenom spuštanju u knjižni fond, te ponovnom objavl?ivanju njegovih dela (romana Kroz buru i Krila iz 1921, odnosno 1922. i knjige novela Crveni Pjeroi druge novele). Dr Jasmina Ahmetagić