REČNIK RELIGIJSKIH POJMOVA, Ivan Cvitković Prometej Novi Sad 2009 tvrd povez, zlatotisak, format 17,5 x 24,5 cm , 482 strane Razvojem filozofije, istorije, psihologije, politologije, žurnalistike, a posebno sociologije religije, javila se potreba i za rečnikom religijskih pojmova. Otud ideja da se u ovom rečniku obrade karakteristični pojmovi iz različitih religija staroegipatskih; starogrčkih; staroslovenskih; starogermanskih; hinduizma; budizma; konfučijanstva; taoizma, lamaizma; šintoizma; jevrejske religije; islama; katoličanstva; pravoslavlja; protestantskih sekti; romskih i afričkih verovanja, itd. Možda će se neko zapitati zašto su u rečnik religijskih pojmova uvršteni i oni iz domena praznoverja, magije. Odmah da kažemo ne samo zbog teorijskih protivrečnosti o odnosu magije i religije već i iz praktičnih potreba. Ovakav rečnik nije nikad bio tako potreban kao danas kad ponovo raste zainteresovanost za religiju. Očekujemo da će on dobro doći svima u multikonfesionalnom društvu da bi se, na najlakši mogući način, upoznali s osnovnim pojmovima iz religija svojih sugrađana. Ovo izdanje urađeno je prema sarajevskom dopunjenom i proširenom izdanju iz 2005. godine, adaptirano je za srpski jezički izraz u saradnji sa autorom, ima nepunix 500 stranica rečničkog formata i obuhvata 8.900 pojmova. Napomena: Posveta na prvoj stranici Stanje odlično

IVAN MUŽIĆ IZRAEL I ANTIKRIST Izdavač - Crkva u svijetu, Split Godina - 1979 58 strana 21 cm Edicija - Radovi Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst je podvlačen grafitnom olovkom i hemijskom olovkom na više od polovine stranica SADRŽAJ: Teološki i povijesni pojam antikrista Kristov duh isključivosti Carstvo antikrista u viziji Dostojevskoga Strast na zapadu Metafizički smisao antijudaizma Židovstvo i zapad Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

kao nova

Ivan Aleksandrovič Iljin POGLED U DALJINU knjiga promišljanja i nadanja Bernar, Stari Banovci/ Beograd, 2010. 332 strane. Listovi imaju žute fleke a inače je očuvana. Nepobitno je da je Iljinov ugled u postsovjetskoj Rusiji veoma porastao, ali nije baš lako odgovoriti na pitanje u kojoj će meri njegovi duboki uvidi da steknu i svoju pravu primenu. Novi svetski poredak i prateća globalizacija baš i nisu skloni poštovanju tog nadasve prirodnog odnosa u familiji i državi, za koji se on svom dušom zalagao. Ako ga samo tehnički budu podražavali, generalizovaće se još jedna u nizu naivnosti da je sa time ljudsko dostojanstvo još uvek ostalo uvaženo. - Dr Aleksandar Petrović

Ivan Aleksandrovic Iljin - Zagledan u zivot dobro ocuvana

Inoslav Bešker TO JE BIO IVAN PAVAO II. Autor: Inoslav Bešker Izdavač: Jutarnji list Godina izdanja: 2005 Broj strana: 141 Format: 30 x 23cm Povez: Meki povez Opis i stanje: Sadržaj na slici, ilustrovano, dobro očuvano Tags: Biografija Istorija 29.06.2023.

odlična

Autor: priredila Zorica Kovačev Strana: 403 U knjizi su zapisane besede sa predavnja srpskih duhovnika: Jeromah Rafailo Boljević, Monahinja Makarija, Jerej Ivan Stanišić, Jerej Ivan Stanišić, Arhimandrit Mihailo (Biković), Arhimandrit Ilarion, dr Darko Đogo, Jerej Igor Zirojević i mnogi drugi.

Šifra proizvoda: K9788687471030 ISBN: K9788687471030Izdavač: DON VASTip robe: KomisionaAutor: Ivan Škokljev , Antonije ŠkokljevGodina izdanja: 2010Jezik: SRLPismo: LatinBroj strana: 124Format i povez: Plastificirane korice | 100 x 190 mm Kategorije: Religija, Religija i mitologija Dostupno: Knjižara Akademija, Knez Mihailova 35, 11000 Beograd WEB SHOP

11. listopada 1992. papa Ivan Pavao II., blažene uspomene, predao je vjernicima cijeloga svijeta Katekizam Katoličke Crkve predstavljajući ga kao `polazni tekst` za katehezu obnovljenu na živom izvoru vjere. Isti Ivan Pavao II. utemeljio je 2003. posebnu komisiju, pod predsjedanjem kardinala Josepha Ratzingera, tadašnjeg prefekta Kongregacije za nauk vjere, sa zadatkom da napravi nacrt Kompendija Katekizma Katoličke Crkve, koji će sadržavati sažet pregled bitnih sadržaja vjere i morala. Kompendij odlikuju tri glavne značajke: uska povezanost s Katekizmom Katoličke Crkve; dijaloški okvir; korištenje slika u katehezi. Kompendij predstavlja sadržaje Katekizma Katoličke Crkve u obliku dijaloga slijedeći klasični raspored Katekizma: Prvi dio – Vjerovanje; drugi dio – Slavlje kršćanskog otajstva; treći dio – Život u Kristu; četvrti dio – Kršćanska molitva. Odvažno pristupa velikim problemima suvremenog svijeta iskazujući poštovanje znanstvenom napretku, pozivajući na savjest i na prava osobe. U obliku dijaloga između učitelja i učenika, gotovo zamišljajući da je u školi istinskoga Učitelja, Kompendij jednostavnim i pristupačnim jezikom daje jasno, životno i očaravajuće izlaganje kršćanske poruke u njezinoj cjelovitosti i potpunosti. Svojim sadržajem i pristupom predstavlja odlično sredstvo kateheze za sve uzraste.

Autor: Ivan T. Kaluđerović Format: 17,5x25 Povez: Tvrd Br. strana: 354 Ilustrovano, kolor fotografije! Sava Očinić Kaluđeričić (Kaluđerović) crnogorski mitropolit (1612-1697) Sava (Savatije Kaluđerović; preminuo 1697) bio je crnogorski mitropolit. Na položaj crnogorskog mitropolite/vladike umesto mitropolita Visariona III Borilovića, došao je Sava Kaluđerović (1692—1697). Sava je bio iz mesta Očinići, nadomak Cetinja. na tom položaju zadržao se do 1697. godine, kada ga zamenjuje novoizabrani mitropolit Danilo Šćepčević, rodonačelnik vladičanske kuće Petrović-Njegoši.

ALEKSANDAR ŠMEMAN OSNOVE RUSKE KULTURE Predgovor - Olga Sedakova Prevod - Ivan S. Nedić, Jelena Nedić Izdavač - Kalenić, Kragujevac Godina - 2019 236 strana 23 cm ISBN - 978-86-6008-025-9 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Olga Sedakova - Sedamdesete: u potrazi za izgubljenom dušom Jelena Dorman - Reč priređivača Reč srpskih prevodilaca Duhovni putevi Rusije OSNOVE RUSKE KULTURE (besede na Radiju Sloboda 1970-1971) 2. Rasprava o kulturi u Sovjetskom Savezu 3. Kultura u ruskoj samosvesti 4. Paradoksi ruskog kulturnog razvoja: maksimalizam 5. Paradoksi ruskog kulturnog razvoja: minimalizam 6. Paradoksi ruskog kulturnog razvoja: utopizam 7. „Prasak` ruske kulturne samosvesti u XIX veku (1) 8. „Prasak“ ruske kulturne samosvesti u XIX veku (2) 9. „Prasak“ ruske kulturne samosvesti u XIX veku (3) 10. Poricanje kulture u ime pragmatizma 11. Poricanje kulture u ime religije 12. Poricanje kulture u ime socijalne utopije 13. Tolstoj i kultura 14. Dostojevski i ruska kultura 15. Kulturna samosvest početkom XX veka (1) 16. Kulturna samosvest početkom XX veka (2) 17. Udaljavanje od moralnih osnova kulture 18. Prva reakcija na revoluciju 19. Porobljavanje kulture 20. Stvaralački otpor (1) 21. Stvaralački otpor (2) 22. Stvaralački otpor (3) 23. Prošlost i tradicije 24. Zapad 25. Tehnologija i nauka 26. Socijalne teme 27. Religijske teme 28. Na raspuću 29. Na putu ka sintezi (1) 30. Na putu ka sintezi (2) 31. Zaključak Rusko sveštenstvo kod Čehova Indeks imena Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Prototip Avakum Georgij Adamovič Andrej Rubljov Ana Ahmatova Andrej Beli Visarion Belinski Nikolaj Berđajev Aleksandar Blok Valerij Brjusov Sergije Bulgakov Ivan Bunjin Pol Valeri Vladimir Knez Nikolaj Gogolj Maksim Gorki Nikolaj Gumiljov Gavril Deržavin Nikolaj Dobroljubov Fjodor Dostojevski Ivan Groznisergej Jesenjin Anton Kartašov Vladimir Iljič Lenjin Mihail Ljermontov Osip Mandeljštam Semjon Nadson Nikolaj Nekrasov Nikolaj Imperator Nikon Patrijarh Apostol Pavle Boris Pasternak Petar Veliki Dmitrij Pisarev Konstantn Pobedonoscev Jemeljan Pugačov Aleksanar Puškin Žan Rasin Sarovski Serafim Aleksandar Solženjicin Josif Staljin Aleksandar Suvorov Georgij Fedotov Georg Vilhelm Fridrih Hegel Aleksandar Hercen Vladislav Hodasevič Aleksej Homjakov Petar Čadajev Nikolaj Černiševski Anton Čehov Viljam Šekspir

34878) BOG PRED KRIŽEM zbornik u čast Jurgena Moltmanna , Ex libris Rijeka 2007 , Priredio: Zoran Grozdanov , Je li danas, nakon strašnih iskustava ratnih pošasti XX. stoleća, sveuništavajuće tehnike i globalizacije, još uvek moguće onkraj svake teologije i filozofije kao vernik stati pred Hriistov krst, preuzeti ga na sebe u bespogovornom služenju Drugom? Je li upravo s obzirom na taj krst moguće prekoračiti i prevladati sve bezdane predrasuda koji nas dele od tog drugog i drugačijeg, kako bismo uopšte mogli razumeti ne samo tuđu, nego i Hristovu vlastitu patnju, patnju Isusa kao Hrista? To su samo neka od pitanja koja na neponovljiv i krajnje dojmljiv način tematizira Moltmannova knjiga Raspeti Bog. Ovo ga je delo učinilo ne samo jednim od najvećih teologa XX. stoleća, nego pre svega Vernikom koji u svojim promišljanjima nikako ne želi ostati kod kazanog, već pre svega nastoji svojim životom svedočiti tu veru. Bio je to jedan od temeljnih razloga zbog kojih se naklada Ex libris odlučila na objavljivanje Raspetoga Boga, a sada i Zbornika koji se u bitnome odnosi na referate izložene prigodom promocije spomenute Moltmannove knjige 20. Maja, 2005. godine u dvorani Vijenac Katoličkoga bogoslovnog fakulteta u Zagrebu. O važnosti i dometu Moltmannove teologije najbolje svedoči podatak o opsegu Moltmannova istraživanja, unutar kojega su obuhvaćena gotovo sva područja hrišćanske teologije, a o njegovom delu do danas je napisano preko dve stotine doktorata. Zbog toga nas još više raduje činjenica da je tokom osamdesetih godina prošloga stoleća pet hrvatskih teologa (barem koliko je nama poznato) doktoriralo na Moltmannovoj teologiji. Većina njih sudeluje u ovom Zborniku. Sadržaj : Nakon Moltmanna : promišljanja o budućnosti eshatologije – Miroslav Volf Božija pasija : Jurgen Moltmann Crux probat omnia : propast omto teologije pred križem : Željko Pavić Političnost k(o)ristoljublja : Entoni Šperić Razvitak teološke misli u Jurgena Moltmanna : Marko Matić Perihoreza u službi trinitarizacije : Ciril Sorč Teološki put Jurgena Moltmanna : Ivan Karlić Simpatični Bog : razmišljanje uz teološku misao Jurgena Moltmanna : Ante Mateljan Tvrd povez, zaštitni omot, format 14 x 21 cm , latinica, 262 strane ,

„Ја га волим…“ – Породици и пријатељима алкохоличара и наркомана / Јекатерина Савина Страна: 368 Повез: меки Писмо: ћирилица Формат: 23 цм Јекатерина Алексејевна Савина, рођена у Москви 11. децембра 1957. године. Живи и ради у Русији. Директор рехабилитационог центра «ЗЕБРА», специјалист по психолошком консултовању. Добивши више психолошко и православно образовање, више од двадесет година се бави рехабилитацијом алкохоличара, наркомана и њихових ближњих. Широм Русије организује обучавање специјалиста за рад са проблемима зависности. Аутор је три књиге: “Повратак Каја“, „Духовном жеђу морен“ и „Ја га волим…“. Књига није намењена само алкохоличарима, наркоманима и њиховим рођацима зато што су примери применљиви у свакодневном животу – у односима између супруга, родитеља и деце, пријатеља… Сви смо ми помало сазависни и треба да научимо да будемо храбри да волимо и себе и друге када је то најтеже. Да пустимо друге да осете последице свог понашања, а да сачувамо љубав према њима. Такође нам фали вере у Бога, да се препустимо његовој вољи и да имамо поверења у њега. – Ивана Мунђа, професор руског језика (преводилац) САДРЖАЈ: Захвалнице Одзиви на књигу О аутору Предговор српском издању Увод Алкохолизам и наркоманија – основни појмови. Шта се догађа са породицом? Наш заједнички проблем – сазависност Васпитана сазависност Тест на сазависност Искуство живљења у љубави Реални циљеви и перспективе породице Мотивација за сопствено оздрављење. Да ли желимо да он оздрави? Мала дигресија: Породица, рај и спасење душе Здрава породица и породица у невољи. Дистанца с љубављу, права личности и одговорност за своје поступке Зауставите насиље које се врши над вама и које ви вршите над другима! Осећања и живот, увређеност, страх, гнев, кривица, усамљеност Наши општи страхови – „мотор“ сазависности Ко је крив? Прихватање зависности ближњег „Пустити“ Мала дигресија: Обраћање верницима и неверујућим. Вера Личне границе у породици Уметност помагања, интервенција и мотивација Уметност активног слушања Разрешење конфликта Контакт Други корак. Систем подршке Први кораци на новом путу. Издржавати зависника или не издржавати? Или, о саветима „искусних људи“ Мала дигресија: Шта значи „морам“, „желим“ и „могу“? Порицање. Показало се да смо слични Породично позориште Цена речи „није ми сад до тебе“. Одлучили смо да променимо свој живот – Трећи корак Мала дигресија: Зашто одлазите на састанке група Ал-Анон? „Лаж само шкоди“ И други духовни закони Брачни односи. Неверство и праштање „Кукање – плакање“ или Не бркајте љубав и сажаљење! Морални инвентар – четврти корак Прихватање себе – пети корак Како живети даље? – шести корак Васпитавање осећања – седми корак. Рад са увредама које смо ми нанели другима и које су нанете нама. Опраштање – осми и девети корак Признавање грешака и захвалност – десети корак Мала дигресија: Опасност од фарисејства и одсуство осећаја за свој грех Прихватање оздрављања ближњег. Поверење У сусрет једно другом Молитва за себе и ближње. Молитва мајке је велика сила. – једанаести корак Најлепши Дванаести корак – пренети смисао наших идеја зависницима Зашто смо дошли у групу „кораци“? Рецидив у сазависности Закључак Прилог. Речник термина Дванаест корака Ал-Анона (Нар-Анона): Путокази на путу оздрављења Девизе Ал-Анона и друга „хитна помоћ“ Ванредне ситуације Списак литературе

Odlično stanje Naslov: Pravoslavlje - Pregled učenja pravoslavne crkve Autor: Sergej Bulgakov Izdavač: Književna zajednica Novog Sada tvrd šiveni povez, ćirilica, 21 cm, 283 str. Sergej Nikolajevič Bulgakov (rus. Сергей Николаевич Булгаков; Livni, 28. jun 1871 — Pariz, 12. jul 1944) je bio ruski ekonomista, filozof, teolog i sveštenik Pravoslavne crkve. Njegova filozofija religije je u tradiciji Vladimira Solovjova. Pohađao je crkvenu školu i Livniju i proveo četiri godine na teološkom seminaru, prije nego što je upisao pravo na Moskovskom univerzitetu, 1890. godine. Pravo je diplomirao 1894, a 1895. počinje da predaje političku ekonomiju na Moskovskoj tehničkoj školi. U periodu između 1898. i 1900. godine, putuje po zapadnoj Evropi i Velikoj Britaniji, prikupljajući materijal za svoju kapitalnu disertaciju Kapitalizm i zemledelie (Kapitalizam i zemljoradnja; 2 toma, Sankt Peterburg, 1900). Preko ovog djela i drugih radova na temu ekonomskih i društvenih pitanja, Bulgakov je vrlo brzo stekao nacionalnu reputaciju. U Kijevu je radio kao profesor pet godina, da bi se vratio u Moskvu 1906. godine, gdje preuzima katedru ekonomije na Moskovskom institutu trgovine. Iste godine je dobio svoje mjesto u donjoj komori Dume, kao konstitucionalni demokrata. Doktorirao je 1912. godine na Moskovskom univerzitetu, a 1917. je na njemu dobio mjesto profesora političke ekonomije. Iako je Bulgakov u deceniji 1890-ih, bio jedan od vodećih tumača marksizma, ipak je više puta potvrdio superiornost Imanuela Kanta, te ubrzo krenuo da se udaljava od Marksa dajući prednost drugim društveno-ekonomskim pitanjima. U svojoj kapitalnoj disertaciji, Kapitalizam i zemljoradnja, tvrdio je da Marksova terija o centralizaciji proizvodnje, nije primjenljiva na zemljoradnju, gdje je proizvodnja na malo daleko stabilnija i svrsishodnija od proizvodnje na veliko.[1] Biografija[uredi | uredi izvor] Mladost[uredi | uredi izvor] Sergej Nikolajevič Bulgakov je rođen 16. jula 1871. godine u porodici pravoslavnog sveštenika (Nikolaj Bulgakov) u gradu Livni, Orlovska gubernija, u Rusiji. Porodica je šest generacija pravoslavnih sveštenika, počevši od šesnaestog veka sa njihovim pretkom Bulgakom, Tatarom od koga potiče i prezime.[2][3][4] Mitropolit Makarije Bulgakov (1816–1882), jedan je od najznačajnijih pravoslavnih teologa svog vremena i jedan od najznačajnijih ruskih crkvenih istoričara, bio mu je daleki rođak.[5] Sa četrnaest godina, nakon tri godine provedene u lokalnoj parohijskoj školi, Bulgakov je otpočeo školovanje u bogosloviji u Orelu. Međutim, 1888. Bulgakov je napustio bogosloviju nakon što je izgubio veru. Bulgakov kasnije primećuje da je strast za sveštenstvom opala kako je postao razočaran pravoslavljem jer njegovi učitelji nisu mogli da odgovore na njegova pitanja.[6] Nakon što je Bulgakov napustio bogosloviju, upisao je sekularnu gimnaziju u Eletsu da bi se pripremio za pravni fakultet Carskog moskovskog univerziteta. Rana politička misao: 1890–1897[uredi | uredi izvor] Godine 1890. Bulgakov je upisao Carski moskovski univerzitet gde je studirao političku ekonomiju i pravo. Međutim, kako je razmišljao godinama kasnije, književnost i filozofija su mu bile prirodna sklonost i pravo ga nije zanimalo. Bulgakov je odlučio da studira pravo samo zato što je izgledalo verovatnije da će doprineti spasenju njegove zemlje.[7] Nakon diplomiranja 1894. godine, započeo je postdiplomske studije na univerzitetu i dve godine predavao na Moskovskom komercijalnom institutu. Bulgakov je tokom postdiplomskih studija studirao kod ekonomiste Aleksandra Čuprova . Bulgakovljeva razmišljanje tokom studija kod Čuprova uglavnom se posmatrala kroz prizmu marksističko-populističke debate. Iz ove perspektive, on je označen kao „ pravni marksista“.[8] On je 1895. objavio recenziju nedovršenog trećeg toma „ Kapitala“ i napisao esej 1896. „O pravilnosti društvenih pojava“. Sledeće godine Bulgakov je objavio studiju „O tržištima u kapitalističkim uslovima proizvodnje“. Upravo su ovi spisi prvobitno utvrdili Bulgakova kao značajnog predstavnika marksizma u Rusiji. Od marksizma do idealizma: 1898–1902[uredi | uredi izvor] Na 14. januar 1898. godine, neposredno pre nego što je krenuo u zapadnu Evropu, Bulgakov se oženio Elenom Tokmakovom, sa kojom je imao dva sina i ćerku.[9] Bulgakov je 1898. otišao u Zapadnu Evropu da bi započeo istraživanje za svoju disertaciju, Kapitalizam i poljoprivreda, koja je imala za cilj da testira primenu Marksove teorije kapitalističkih društava na poljoprivredu. Bulgakov je ispitao celokupnu poljoprivrednu istoriju Nemačke, Sjedinjenih Država, Irske, Francuske i Engleske. Teza je završena mišlju da Marksova analiza kapitalizma, ograničena osobinama engleske ekonomije, nije integrisala ovaj sistem sa ekonomskom teorijom poljoprivrede i nije bila realan, univerzalni prikaz kapitalističkog društva. Tokom 1900. Bulgakov je izložio svoju gotovu disertaciju na ocenjivanje. Upravo je ovo ispitivanje dovelo do toga da Bulgakov postane predavač na Kijevskom univerzitetu i profesor političke ekonomije na Kijevskom politehničkom institutu 1901. Da se Bulgakov već udaljio od marksizma, videlo se u predavanjima poput „Ivan Karamazov kao filozofski tip“ u Kijevu. Dok je Bulgakov bio pod jakim uticajem neokantovizma, stanovištu krajnje suprotnom marksizmu, Vladimir Solovjev, koga je počeo da čita 1902. godine, uticao je na Bulgakova da konačno odbaci materijalizam i prihvati idealizam. Bulgakovljev idealizam ga je na kraju vratio u Pravoslavnu crkvu. Previranja: 1903–1909[uredi | uredi izvor] Zajedno sa Petrom Struveom, Bulgakov je izdavao časopis Liberation i sa njim je bio aktivan osnivač ilegalne političke organizacije „Unija oslobođenja“ 1903. godine. Posle Revolucije 1905. njeni članovi su formirali Ustavotvorno-demokratska partijau, koja je imala najviše mesta u predstavničkim skupštinama, Prvoj i Drugoj Dumi (1906–1907). Bulgakov se nije pridružio kadetima i umesto toga je formirao Uniju hrišćanske politike, stranku koja se zalaže za hrišćanski socijalizam. Iako je 1907. izabran u Drugu Dumu kao poslanik Orlovske gubernije, Bulgakov nije bio partijski opredeljen. U junu 1907, Druga Duma je raspuštena nakon jedva pet meseci zasedanja. Ranije, 1905. godine, Bulgakov je, zajedno sa Bratstvom hrišćanske borbe, episkopima, sveštenicima i mnogim drugima, podržao poziv za sazivanje sabora pravoslavne crkve u cilju podrške socijalnim reformama. Godine 1906. predsaborna komisija je pripremila šest pisanih tomova informacija za sabor. Car Nikolaj je osujetio planirani sabor, ali pripremljene informacije će biti korišćena kada se konačno sastane jedanaest godina kasnije. U leto 1909. Bulgakovljev četvorogodišnji sin Ivašečka je umro. Na sahrani Bulgakov je doživeo duboko religiozno iskustvo koje se generalno smatra njegovim poslednjim korakom na njegovom povratku u pravoslavlje.[10] Bulgakov će kasnije razmišljati o značenju smrti u svojim kasnijim delima, uključujući Neuvenuću svetlost. Građanski život: 1918–1944[uredi | uredi izvor] Godine 1918. Bulgakov je rukopoložen za sveštenika i postao je istaknut u crkvenim krugovima. Učestvovao je na Sveruskom saboru Ruske pravoslavne crkve koji je izabrao patrijarha moskovskog Tihona. Bulgakov je odbacio Oktobarsku revoluciju i odgovorio je „Na piru bogova“, 1918, knjigom sličnom Tri razgovora Vladimira Solovjeva. Nakon objavljivanja njegove knjige Jagnje Božije, Bulgakova je 1935. godine mitropolit moskovski Sergije optužio za učenja suprotna pravoslavnoj dogmi i preporučio mu isključenje iz Crkve dok ne popravi svoje „opasne“ stavove. Osudi se pridružio i Karlovački sinod (tj. Ruska pravoslavna zagranična crkva). Mitropolit Evlogije je u Parizu osnovao komisiju za istraživanje Bulgakovljevog pravoslavlja, koja je donela preliminarni zaključak da je njegova misao oslobođena jeresi. Međutim, do zvaničnog zaključka nikada nije došlo. Bio je načelnik instituta i profesor dogmatske teologije sve do smrti od raka grla 12. jula 1944. godine. Njegov poslednji rad bio je posvećen Apokalipsi. Sahranjen je na ruskom groblju u južnom predgrađu Pariza.