ČOVIK S BOGOM: Ivan Antunović Naslov Čovik s Bogom / Ivan Antunović ; [pridgovor Andrija Anišić] Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Subotica : Bunjevačka matica : Katoličko društvo za kulturu, povijest i duhovnost `Ivan Antunović`, 2015 (Subotica : Rotografika) Fizički opis [VIII], VII, 897 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Anišić, Andrija ISBN 978-86-906589-6-1 Pečat, odlično očuvana knjiga.

Govori i raz-govori 2000 - 2005 Ivan Devčić, riječki nadbiskup i mitropolit. Rođen je 1. januara 1948. u Krasnom, od oca Antuna i majke Kate rođene Devčić. Osnovnu školu završio je u Krasnu, a srednjoškolsko obrazovanje stekao je od 1963. do 1967. u Rijeci i Pazinu te je 1967. maturirao. Studije teologije je upisao u Rijeci, a nakon trećega semestra prebacuje se na iste studije na Papinskom sveučilištu Gregoriana u Rimu, gde diplomira 1974., a 29. novembra 1980. doktorira filozofiju. Po povratku iz Rima intezivnije se bavi naučnim i nastavničkim radom, a i danas predaje filozofiju na Visokoj bogoslovnoj školi u Rijeci. Objavio je više naučnih članaka i knjiga. Za sveštenika Riječko-senjske nadbiskupije zaređen je 1975. godine. Čovek sve manje veruje u one koji nas vode, crkvu i samoga sebe Potrebna je deklerikalizacija crkve Moramo probuditi veru u budućnost Crkva ne želi ulaziti u konflikte s odredjenom politikom i vlašću Trsat - oaza mira i osveženja Kakvo društvo takvi mediji Sloboda medija ovisi o novinarima Sloboda ide ruku pod ruku s odgovornošću Naša je crkva nesvrstana Papa dijaloga i ekumenizma U Vatikanu ćemo moliti za toleranciju Crkva ne navija ni za jednu političku stranku Crkveni mediji ponašaju se kao da se društvene promene nisu dogodile Na prvom mestu treba biti čovek Euroskeptikom se postaje iz neznanja Sveti Vid nas uči slobodi savesti, mišljenja i govora Dijalogom mogu svi dobiti, komercijalizacijom siromašiti Sadržaj detaljno na fotografiji Riječka nadbiskupija, tvrd povez, Dimenzije: 23,5 x 15,5, 272 str, posveta autora

Dobro očuvana , Retko !!! 357 strana 470 grama Usponom na goru Karmel Ivan simbolizira stanje mističnog sjedinjenja duše sa svojim Bogom. Za Ivana to sjedinjenje predstavlja duboku etičku, psihičku i antičku asimilaciju s Bogom, uranjanje u otajstva Ljubavi... Put do tog vrhunca — mističnog sjedinjenja vodi kroz faze mučnog očišćenja..., kroz svjetlo i sjenu — chiaroscuro jednog Caravaggia ili velikih slikara baroka: Velasgueza, Murilla, Rembrandta... Uspon u samoj koncepciji ima određenu fizionomiju i autor ga samo razvija u pojedinostima. Prisna mu je veza između emotivnog i refleksivnog elementa; sve je ispunjeno duhom, u kojem je koncentriran bitak. Ivanova nam se paleta otkriva tako čarobna, kao paleta impresionista: Cétannea, Maneta, Moneta... Ili nam se čini kao da motrimo kroz njegova djela prelijevanje boja sunčanoga spektra: zelene kao smaragd, crvene kao rubin, žute kao topaz, modre kao safir ... Za podlogu svoje nauke i života Ivan traži ništa (nije to »ništa« u ontičkom smislu) da postigne sve. Nije to ono Budhino-Sakvamunino ispunjenje u ništavnosti Nirvane, nego je to obuhvaćanje svega, po oslobođenju od spona neurednosti u samome čovjeku. Ivanova je Ljubav — sazrela na Križu — razapeta i raspjevana... Ona vodi dubinama Vječnosti, najuzvišenijemu Vrhuncu: Trojstvenome Bogu. Sveti Ivan od Križa (1542.-1591.) katolički je mistik, crkveni naučitelj i reformator Karmelićanskog reda. Jedan je od najvećih katoličkih mističnih pisaca, a njegova djela Uspon na goru Karmel, Duhovni spjev, Tamna noć duše i Živi plam ljubavi klasična su djela europske duhovnosti i književnosti. Svoje mistično iskustvo izrazio je slikovitim pjesničkim jezikom, ne zanemarujući pritom sustavnost i cjelovitost, ostavivši tako neprolazni duhovni nauk. RL2

Neokatekumenski put prema Pavlu VI. i Ivanu Pavlu II. / priredio Ezechiele Pasotti ; uvod Kiko Arguello i Carmen Hernandez ; [prijevod Bono Mazić, Berard Barčić]. - Impresum Poreč ; Pula : Antun Bogetić ; 1996. (Umag : Tipografija). - Materijalni opis 200 str., [16] str. s tablama u bojama : ilustr. ; 25 cm. - Uputnica Iohannes Paulus, II, Barčić, Berard (trl) Mazić, Bono (trl) UDK 2-78RELIGIJA. TEOLOGIJA .OPĆENITO ISBN 953-96241-2-6 Jezik Hrvatski Napomena Prijevod djela: Il commino neozatecumenale secondo Paolo VI e Giovanni Paolo II, Nakl. 2000 primj, Knjiga sadrži govore pape Pavla VI. i Ivana Pavla II. s četrdesetak susreta održanih s neokatekumensk Bibliografija: str. 196-198 i uz tekst.

Autor - osoba Hinerman, Vilhelm Naslov Svetac i njegov demon / Wilhelm Hünermann ; [preveo Petar Gärtler] Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1969 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : D. Majić, 1969 (Slavonski Brod : Plamen) Fizički opis 419 str., [1] str. s tablom ; 17 cm. Drugi autori - osoba Gertler, Petar Napomene Prevod dela: Der Heilige und sein Dämon. Romansirana biografija Sv. Ivana Vianneya, popularnog Župnika iz Arsa koji je živio u 19. stoljeću. On je malo, vjerski zanemareno selo Ars, pretvorio u središte izvanrednog pastoralnog rada i čudesnih ozdravljenja što je uznemirilo zlog demona koji je župnika noćima uznemiravao. Sveti Ivan Marija Vianney rodio se 8. svibnja 1786. u Francuskoj, u mjestu Dardillyju. Bilo je to vrijeme upravo uoči Francuske revolucije. Tako je Ivan bio svjedok te zloglasne revolucije i njezine strahovlade. Svećenici koji su ostali vjerni Crkvi i katoličkoj vjeri, i zato bezbožničkoj vlasti nisu položili prisegu na revolucionarni ustav, morali su pred progoniteljima bježati i skrivati se. Redovnice, preobučene u građansko odijelo, djecu su poučavale u vjeronauku potajno noću. Tako je bilo i s Ivanom. Ivan se tajno ispovijedio u roditeljskoj kući, a svetu Pričest je primio u jednom štaglju. U siromašnoj obitelji od šestero djece Ivan je spavao u štali, a bio je pastir triju ovaca i jedne magarice, što je obitelj Vianney posjedovala. Kad su se prilike, koje su ishodile iz Francuske revolucije, donekle smirile, pobožni i učeni svećenik Balley, koji je bio pred revolucionarima pobjegao iz Pariza, došao je za župnika u Ivanovo susjedno selo Ecully. On je Ivana uzeo k sebi u župni dvor i spremao ga za svećenika. Bilo je to vrijeme Napoleonskih ratova, pa je i Ivan morao u vojsku i kao ratnik marširati u Španjolsku. U nekom mjestu vojnik Ivan predugo se zadržao u jednoj crkvi, drugi vojnici već su daleko odmakli i on se morao skrivati kao da je bjegunac. Ivan je bio netalentiran za školu. I samo zahvaljujući uglednom župniku Balleyu, primljen je u malo sjemenište, a potom i u veliko sjemenište u Lyon. Uz velike teškoće konačno je Ivan zaređen za svećenika 1815. godine. A sretnom mladom svećeniku sreća se i povećala jer je imenovan kapelanom svojem dobročinitelju župniku Balleyu. Već 1818. godine Ivan je imenovan župnikom u malom mjestu Arsu. Za stanovnike toga mjesta rekao je jedan župnik da se osim Krštenja ni u čemu ne razlikuju od životinja. A generalni vikar mu je prilikom imenovanja rekao: »U toj župi nema mnogo ljubavi prema Bogu, ali ćete je vi u nju unijeti.« Župnik Ivan Marija Vianney vidjevši u kakvu je vjerskom stanju župa, vjerojatno se sjetio Isusove tvrdnje da ima slučaja kada se Đavla može svladati i otjerati samo postom i molitvom. I Župnik arški se hranio jedino krumpirom, koji bi skuhao odjednom za cijeli tjedan. Teško se trapio i drugom pokorom. A noću je satima molio pred Oltarskim sakramentom. Propovijedi su mu bile vrlo glasne i oštre. Na pučkim misijama u susjednim župama pomagao je kao ispovjednik. Mnoštvo svijeta počelo je grnuti baš njemu na svetu Ispovijed. A sve je više ljudi iz cijele okolice dolazilo u Ars da se ispovjede kod svetog Arškog župnika. Bio je to ne samo običan svijet nego i ugledni klerici i visoko školovani ljudi. Mnoge sate i kasno u noć provodio je u ispovjedaonici. Imao je dar kardiognoze – čitao je ljudska srca i savjesti. Otkrivao je pokornicima prošlost i proricao budućnost. No, taj silan Ivanov uspjeh izazvao je zle ljude i Đavla. Đavao mu noću oduzima bukom i štropotom ionako kratak san. Zli ga ljudi blate najodvratnijim lažima. A najviše su ga boljele zavisti i neopravdane kritike koje su dolazile od strane klera, i ne samo nižeg klera. Upadao je radi svega toga i u krize – čak je odlučio i pokušao napustiti Ars. Veliko ohrabranje i utjeha bila mu je „Kuća Providnosti“, nešto slično kao sirotište što je osnovao za siromašne i nezbrinute djevojčice. U tom su se domu dogodila i prva čudesa. Tako se dogodilo čudo umnoženja brašna za kruh, kad župnik nije imao dovoljno novca za prehranu sve većeg broja djevojčica. Glas o svetosti župnika Vianneya nadaleko se pronio, župa se duhovno preporodila, a mjesto Ars postalo je hodočasničko stjecište. Pokornički način života, naporno pastoralno djelovanje, mnoge nepravde koje su mu činjene – sve je to iscrpilo svetog svećenika i nakon 42 godine župničke službe u Arsu i 73 godine života, umro je 4. kolovoza 1859. godine. Po zagovoru župnika Ivana Marije Vianneya događala su se mnoga čudesa. Blaženim je proglašen 1905. godine, a svetim 1925. godine. Zaštitnikom župnika proglašen 1929. godine; seljačko dijete koje je jedva završilo školu i neobrazovana „seljačina“ koja je tek samilošću profesora pripuštena svećeničkom redu – takva je osoba postala zaštitnik svih svećenika, svih župnika – onih koji o sebi imaju visoko mišljenje, jer su obrazovani, učeni, intelektualni i u zavisti mnogi ne podnose kolege uspješnije od njih. „Nego što je ludo pred svijetom, izabra Bog, da posrami mudre, i što je slabo pred svijetom, otkupi Bog, da posrami jako; i što je neplemenito pred svijetom i prezreno, izabra Bog, i ono, što nije, da uništi ono, što jest, da se ne hvali ni jedan čovjek pred Bogom.“ [1 Kor 1, 27-29] Wilhelm Hünermann, njemački svećenik i pisac, * 28. juli 1900, Kempen, Njemačka, † 28. novembar 1975. Život i djelo Hünermann je 1923. godine postao katolički svećenik i zatim služio u gradu Essenu u Aachenskoj biskupiji. Prvu dramu, tragediju Dječiji križarski pohod (Der Kinderkreuzzug) objavio je 1931, a onda je 1936. postigao uspjeh biografskim romanom o češko-njemačkom redemptoristu Klementu Mariji Hofbaueru (Dvořáku). Iste godine ga je prijenos posmrtnih ostataka svetačkoga misionara Damjana de Veustera s havajskog otoka gubavaca u rodnu Belgiju nadahnuo da je i o njemu napisao biografski roman (Priester der Verbannten). Hünermann se rodio, odrastao i služio blizu Flandrije koju je dobro poznavao i volio, tako da je u roman o flamanskom ocu Damjanu unio vlastite duboke osjećaje prema tada prilično kulturno obespravljenim belgijskim Flamancima, a istodobno je pokazao i kako predana požrtvovanost, čije utjelovljenje je bio otac Damjan, nadilazi uske nacionalne i rasne granice. Roman su u to vrijeme različito tumačili: njemački i flamanski nacionalisti kao hrabrenje otpora germanskih Flamanaca prema romanskim Valoncima, a većina ostalog svijeta kao potresnu priču o nepokolebljivoj ljubavi i strpljenju katoličkoga misionara. Bilo kako bilo, roman je ubrzo bio preveden na brojne europske i neeuropske jezike te je Hünermannu odredio autorski pravac za cijeli život: osim nekoliko drama i priča pisac se skoro u potpunosti posvetio sastavljanju svetačkih biografija. Može se reći da je sa svojih trideset biografskih romana bio vjerojatno najplodonosniji hagiograf dvadesetog stoljeća. Romani su izišli u zajedničkoj nakladi od preko tri milijuna primjeraka i prevedeni su na više od dvadeset jezika, osobito na francuski, španjolski, nizozemski, hrvatski, slovenski, poljski, češki, slovački, mađarski, litavski, i rumunjski. Svoja djela, posebice o omladinskim svecima, namijenio je u prvom redu mladima, ali su ih čitali i još uvijek ih prihvaćaju čitatelji svake životne dobi i struke. Posjedujući izuzetnu osjetljivost za svetost u svim oblicima i okolnostima, Hünermann ju je otkrivao svuda oko sebe i postavljao je drugima za cilj i uzor. Prije i za vrijeme pisanja svojih djela detaljno je proučavao cjelokupno dostupno gradivo u vezi dotičnoga lika, od časopisnih članaka preko dnevničkih zabilješki i pisama do biografija, i svaku je zanimljivu pojedinost odnosno svjedočenje spretno povezivao u skladnu cjelinu. U memoarske spise spada knjižica (Clemens August: Aus dem Lebensbuch des Kardinals Graf von Galen, 1947) o njemačkom kardinalu Klementu Augustu von Galenu, velikom moralnom borcu protiv nacističkog nasilja koji je bio Hünermannov župnik kada je ovaj služio kapelanom u jednoj berlinskoj župi. I u nekim drugim djelima je Hünermann uznosio borce protiv nacizma (npr. Die Jungen von Hallstadt, 1949). Opsežan je bio Hünermannov pokušaj didaktične sinteze crkvene povijesti (Povijest Kristova kraljevstva – Geschichte des Gottesreiches, u četiri knjige, 1956–1958), kao i zbirka portreta velikih misionara (Geschichte der Weltmission: Lebensbilder großer Missionare, u tri knjige, 1960–1961). Među najuvjerljivija ostvarenja svakako se može ubrojiti veoma popularan roman o svećeniku Petru Coudrinu u vrijeme francuske revolucije i nakon nje (U sjeni giljotine – Die Herrgottsschanze, 1940), koji je u vrijeme objave poticao na potajni otpor nacizmu; socijalno angažirano djelo o ocu Adolfu Kolpingu (Vater Kolping: Ein Lebensbild des Gesellenvaters, 1948); ganutljivu priču o suvremenoj mučenici za čestitost, Mariji Goretti (Okrvavljeni ljiljan – Um Mädchenehre, 1950), koja je izišla prilikom njene kanonizacije; te izvanredno živ i dojmljiv portret francuskoga seoskog župnika Ivana Vianneya (Svetac i njegov demon – Der Heilige und sein Dämon, 1952). Prevodi Prevodi su poređani po godini izdanja njemačkih originala. Apostol Beča – Klement Marija Hofbauer (Đakovo: Karitativni fond UPT Ne živi čovjek samo o kruhu, 2000) (Pater Hofbauer, der Fähnrich Gottes. Innsbruck, München: Tyrolia-Verlag, 1936; izišlo i pod naslovom: Der Bäckerjunge von Znaim: Pater Hofbauer. // Der Bäckerjunge von Znaim, Klemens Maria Hofbauer. // Der Apostel von Wien: Klemens Maria Hofbauer.) Svećenik prognanika (Đakovo: Narodna obrana, 1940; Vjesnik Đakovačke biskupije, 1963; Biskupski ordinarijat, 1981, 1986, 1994; Karitativni fond UPT Ne živi čovjek samo o kruhu, 2007) (Priester der Verbannten: Damian de Veuster, ein flämischer Held. Innsbruck, Wien, München: Tyrolia-Verlag, 1938) U sjeni giljotine: prema istinitim događajima iz doba francuske revolucije (Đakovo: Biskupski ordinarijat, 1991) (Die Herrgottsschanze: Erzählung nach wahren Begebenheiten aus der Zeit der Französischen Revolution. Freiburg: Herder, 1940) Prosjak iz Granade: Sveti Ivan od Boga (Đakovo: Karitativni fond UPT Ne živi čovjek samo o kruhu, 2001) (Der Bettler von Granada: Ein Lebensbild des hl. Johannes von Gott. Regensburg: Johann von Gott-Verlag, 1949) Okrvavljeni ljiljan (Pazin: Biskupski ordinarijat, 1962; Istarsko književno društvo Sv. Ćirila i Metodija, 1964, ?, 1969); izišlo i pod naslovom Marija Goretti (Pazin: Istarsko književno društvo Sv. Ćirila i Metodija, 1980; Istarsko književno društvo „Juraj Dobrila`, 1981, 1993.) (Um Mädchenehre: Maria Gorettis Kampf und Martyrium. Freiburg Schweiz, Konstanz Baden-Württemberg, München: Kanisius-Verlag, 1950; izišlo i pod naslovom: Die Heilige und ihr Mörder: Maria Goretti und ihr blutiges Zeugnis für die Reinheit.) Borba za zvonove: pripovijesti o ministrantima (Zagreb: Janko Horvat, Rijeka: Župni ured Gospe Lurdske, 1962); drugo izdanje pod naslovom Zvona u srcu: pripovijesti o ministrantima (Donji Andrijevci: Župni ured, 2001.) (Ministranten: Erzählungen über das Völklein im bunten Rock. Mainz: Matthias-Grünewald-Verlag, 1950; izišlo i pod naslovom: Die Lausbuben des Lieben Gottes.) Svetac i njegov demon (Zagreb: Dragan Majić, 1969; Zagreb: Teovizija, 2006, 2007) (Der Heilige und sein Dämon: das Leben des armen Pfarrers von Ars. Heidelberg: Kerle 1952; izišlo i pod naslovom: Der Pfarrer von Ars: Johannes Vianney.) Bukteći oganj: sveti Pijo X. (Đakovo: Karitativni fond UPT Ne živi čovjek samo o kruhu, 2000, 2007) (Brennendes Feuer: Papst Pius X. Innsbruck, Wien, München: Tyrolia-Verlag, 1953; izišlo i pod naslovom: Feuer auf die Erde: Papst Pius X.) Povijest Kristova kraljevstva. 1. Grimizno jedro: od Duhova u Jeruzalemu do osnutka crkvene države. 2. Križ na zastavama. Opatija: Srećko Cetinić, 1963–1964. 3. Izgubljeno jedinstvo: od renesanse do Francuske revolucije. Rijeka: F. Mašić, 1967; četvrti dio nije preveden.) (Geschichte des Gottesreiches. 1. Das Purpurne Segel - Vom Pfingstfest in Jerusalem bis zur Gründung des Kirchenstaates (1956). 2. Das Kreuz auf den Fahnen. Die Kirche im Mittelalter (1957). 3. Die verlorene Einheit. Von der Renaissance bis zur französischen Revolution (1957). 4. Fels in der Brandung: von der französischen Revolution bis zur Gegenwart (1958). Bilder aus der Kirchengeschichte für Jugend und Volk. Luzern, München: Rex-Verlag, 1956–1958) Redovnik među vukovima: Ivan Kapistran – velikan Evrope, pobjednik nad Turcima kod Beograda (Đakovo: Biskupski ordinarijat, 1982); drugo i treće izdanje pod naslovom Redovnik među vukovima: Ivan Kapistran - apostol Evrope (Karitativni fond UPT Ne živi čovjek samo o kruhu, 1994, 2005) (Ein Mönch unter den Wölfen: Johannes von Kapistran, der Apostel Europas. Innsbruck, Wien, München: Tyrolia-Verlag, 1965; izišlo i pod naslovom: Ein Mönch unter Wölfen: das Leben des heiligen Johannes Kapistran – Apostel Europas.) Princ Gonzaga (Zagreb: Zorislav Nikolić, 1967) (Prinz Gonzaga: Ein lebensbild des heiligen Aloysius. Luzern, München: Rex-Verlag, 1965) MG9 (N)

Mons. Josip Uhač: život i djelo / vita ed opera Studijski dani, Giornate di studio Ivan Devčić, Zlatko Komadina, Kardinal Josip Božanić, Jozef Tomko, Giovani Battista Re, Vinko Puljić - Crkva i Bosni i Hercegovini za vreme rata i poraća, Nikola Eterović - Narav i prioriteti delovanja diplomatije Svete Stolice, Djuro Gašparović, Mile Bogović - Marčanska biskupija, Milan Simčić - uloga u priznavanu Hrvatske os strane Svete Stolice i Nemačke, Jure Bogdan - Zavod svetog Jeronima, Maria Isabel Telleria Tapia - apostolska nuncijatura u Kinšasi i Rimu, Vladimir Uhač, Bernard Franković, Ermano Peršić, Francisco Javier Lozano Mek povez, Riječka nadbiskupija, 17 × 24 cm, 685 g, 368 str NAPOMENA: Za lično preuzimanje poslati upit.

THE ANNUNCIATION CATHEDRAL OF THE MOSCOW KREMLIN Благовещенский собор Московского Кремля Tvrd povez sa zaštitnom kutijom, 384strane, ilustrovano u boji, izdavač: ISKUSTVO - Moskva, knjiga ima eks libris bivšeg vlasnika, kutija ima manje oštećenje - unutra je sve u redu?! U poređenju sa druge dve glavne crkve u Kremlju, Blagovještanska saborna crkva nešto je manje dimenzije. Takođe je izgrađena u tradicionalnijem stilu, jer su je izgradili lokalni arhitekti iz Pskova, a ne italijanski arhitekti emigranti. Najupečatljivija karakteristika je devet zlatnih kupola i krov sa bogatim ukrasom kokošnika u ogivnom obliku. Izgrađena je od opeke, sa fasadama od belog krečnjaka koje su ukrašene. Na istočnoj i južnoj strani zgrade nalaze se ulazi u crkvu, uz izradu rešetki pod uticajem italijanske renesansne arhitekture. Bronzana vrata su ukrašena zlatnom folijom. Turisti ulaze u crkvu istočnim stepeništem, dok je južno stepenište Ivan Grozni dodao 1570. Благовещенский собор Московского Кремля The Annunciation Cathedral of the Moscow Kremlin

Kult Svetog Benedikta kod pravoslavnih hrišćana u srednjem veku Boris Stojkovski, Ivana Bezrukova Arhiv Vojvodine/ Fondacija SVETOZAR MILETIĆ, 2022. 348 strana, A4 format.

60174) Zakonik kanonskoga prava , Codex Iuris Canonici , Glas koncila Zagreb 1988 ,proglašen vlašću pape Ivana Pavla II ; tvrd povez, fromat 16 x 20,5 cm , zlatotisak, latinica, LXVII + 1029 strana , u predgovoru pojedine rečenice senčene crvenom drvenom bojicom ,

55446) ARHIEPISKOP DANILO II I NJEGOVO DOBA, grupa autora , Srpska akademija nauka i umetnosti Beograd 1991 , međunarodni naučni skup povodom 650 godina od smrti , decembar 1987 , urednik akademik Vojislav Đurić, sadržaj : Pozdravna reč akademika Miroslava Pantića, sekretara Odeljenja jezika i književnosti SANU 1. Božidar Ferjančić, Arhiepiskoй Danilo II i Vizantija 2. Ljubomir Maksimović, Vizantinci u Srbiji Danilovog vremena 3. Sotirios К. Кisas, Danilo II i solunska okolina. Beleške o vizantijsko-srpskim odnosima početkom XIV veka 4. Jovanka Кalić, Raško nasleđe u vreme Danila II 5. Sima Ćirković, Biografija kralja Milutina u Ulijarskoj povelji 6. Leonidas Mavromatis. O ideji monarhije u srednjovekovnoj Srbiji 7. Mirjana Živojinović. Svetogorski dani Danila II 8. Marija Janković, Danilo, banjski i humski episkop 9. Radomir Popović, Arhiepiskoй Danilo II i upravljanje crkvom 10. Pribislav Simić, Arhiepiskoй Danilo II i crkveni ustavi 11. Atanasije Jevtić, jeromonah. Eklisiologija arhiepiskopa Danila Drugog (Osnovni aspekti) ... 12. Dimitrije M. Кalezić, Arhiepiskop Danilo II i pitanje njegova pripadanja isihazmu 13. Stanislav Hafner, Danilo II kao srednjovekovni istoriograf 14. Miloš Blagojević, Srpsko kraljevstvo i ’’države` u delu Danila II 15. Srbobran Milojević, Ekonomija u ogledalu Danilovih žitija 16. Ivan Đurić. Deževski sabor u delu Danila 17. Ljubomir Кotarčić, Zbornik Danila II kao izvor pri sastavljanju žitija Nikodimu Tismanskom 18. Damjan Petrović, Dela arhiepiskopa Danila II u Sopoćanskom zborniku iz 1526. g. 19. Aleksandar Naumov. Prepis Danilovog zbornika koji je bio u Lavovu (BUL 198 III), a danas se čuva u varšavskoj Narodnoj biblioteci ( Aks 10780 ) 20. Gordon L. Mak Daniel, Genezis i sastavljanje Danilovog zbornika 21. Radmila Marinković, Кako proučavati Danilov zbornik 22. Miodrag Pavlović, Čitati Danila II 23. Ljiljana Juhas-Georgievska, Domentijan i arhiepiskop Danilo II 24. Ninoslava Radošević, Danilo II i vizantijska dvorska retorika 25. Tatjana Subotin-Golubović, Mineji u Danilovom 26. Aleksandar Mladenović, Neke jezičke osobine žitija kraljice Jelene arhiepiskopa Danila II (Prepis iz 1536. godine) 27. Biljana Jovanović-Stipčević, O sređivanju srpskoslovenskog pravopisa u prvim decenijama XIV veka 28. Vojislav J. Đurić, Sveti pokrovitelji arhiepiskopa Danila II i njegovih zadužbina 29. Milka Čanak-Medić, Arhiepiskop Danilo II i arhitektura Pećke pašrijaršije 30. Janko Maglovski, Skulptura Pećke pašrijaršije. Motivi, značenja 31. Danica Popović, Grob arhiepiskopa Danila II 32. Srđan Đurić, Portret Danila II iznad ulaza u Bogorodičinu crkvu u Peći 33. Кristofer Valter, Značenje portreta Danila II kao ktitora u Bogorodičinoj crkvi u Peći. 34. Branislav Todić, Ikonografski program fresaka iz XIV veka u Bogorodičinoj crkvi i priprati u Peći 35. Gordana Babić, Liturgijske teme na freskama u Bogorodičinoj crkvi u Peći 36. Mirjana Tatić-Đurić, Bogorodica u delu arhiepiskopa Danila II 37. Vesna Milanović, Proroci su te nagovestili u Peći 38. Svetlana Tomeković, Monaška tradicija o zadužbinama i spisima arhiepiskopa Danila II 39. Ljubica Popović, Figure proroka u kupoli Bogorodice Odigitrije u Peći: identifikacija i tumačenje tekstova 40. Zaga Gavrilović, Pogledi arhiepiskopa Danila II i teme kraljevstva i krštenja u srpskom slikarstvu XIV veka 41. Ivan M. Đorđević, Prozne i pesničke slike Danila II i srpske freske crve polovine XIV veka tvrd povez, format 20 x 28,5 cm , ilustrovano, ćirilica, 495 strana

Hermenegildo Herman - KRISTOV BORAC Lik i djelo Sv. Ivana Kapistranskog 2. izdanje Priredili: fra Tadej Vojnović, fra Kornelije Zvonimir Šojat Izdavač: Hrvatska franjevačka provincija Sv. Ćirila i Metoda Godina izdanja: 2006 Broj strana: 362 Povez: Mek Knjiga je veoma dobro očuvana, samo postoji neznatna talasavost vrha listova u uglu spajanja; na koricama sitni tragovi korišćenja - stanje možete videti na fotografijama. s

STRUKTURA OBMANE IZDAVAČ: NAKLADA JESENSKI I TURK GODINA IZDANJA: 2015, ZAGREB BROJ STRANA: 365 POVEZ: MEK STANJE KNJIGE: OČUVANA - NEČITANA DOSTA JE KNJIGA NAPISANO O PAPAMA, NJIHOVIM DOBRIM I LOŠIM, ZA EUROPSKU, ALI I SVJETSKU I CRKVENU POVIJEST ZNAČAJNIM I MANJE ZNAČAJNIM, KORISNIM I ŠTETNIM POSTUPCIMA I ODLUKAMA, ALI NI U JEDNOJ OD NJIH KAO U OVOJ PAPINSKI GRIJEH. STRUKTURE OBMANE AUTORA GARRYJA WILLSA, INAČE PRAKTIČNOGA VJERNIKA KATOLIKA, NIJE BILO MOGUĆE NAĆI NA POVIJESNIM DOKUMENTIMA TE TEOLOŠKIM I FILOZOFSKIM DJELIMA UTEMELJENU ANALIZU `NEKIH` PAPINSKIH ODLUKA I STAVOVA KAO NPR. ONIH O HOLOKAUSTU, ANTISEMITIZMU, KONTROLI RAĐANJA, POBAČAJU, SVEĆENIČKOM CELIBATU, RASTAVI BRAKA, ŽENAMA-SVEĆENICAMA, HOMOSEKSUALNOSTI, PEDOFILIJI, MARIJANSKIM POBOŽNOSTIMA, DRUGIM RELIGIJAMA, ZNANOSTI I UMJETNOSTI, ITD. OVA KNJIGA DONOSI RELEVANTAN ZNANSTVENI MATERIJAL ZA PROSUDBU PONAJPRIJE CRKVENO-POVIJESNIH OKOLNOSTI PRI DONOŠENJU NEKIH VAŽNIH CRKVENIH ODLUKA, ALI I ZA PROSUDBU (NEGATIVNIH) POSLJEDICA TIH ODLUKA NE SAMO U OKVIRU KATOLIČKE CRKVE KAO VJERSKE ORGANIZACIJE, NEGO I DRUŠTAVA IZGRAĐENIH NA ZASADAMA ZAPADNOEUROPSKE KRŠĆANSKE CIVILIZACIJE U KOJIMA TA CRKVA DJELUJE. SVOJIM IZUZETNO DOBRIM POZNAVANJEM CRKVENE POVIJESTI, ALI I POVIJESTI PAPINSTVA POSEBNO, G. WILLS OVIM DJELOM U SREDIŠTE ZANIMANJA I RAZMATRANJA DOVODI RELEVANTNA PITANJA IZ DALJNJE I BLIŽE POVIJESTI KATOLIČKE CRKVE I NJEZINIH STRUKTURA TE UVIJEK IZNOVA SUGERIRA DALJNJE SMJEROVE U ISTRAŽIVANJU OVE TEMATIKE A SVE DA BI SE SKINUO `VEO TAJNE` S MNOGIH DOKTRINARNIH PITANJA I ODLUKA O NJIMA, A KOJE DONOSE OSOBE ZAŠTIĆENE „DOGMOM“ PAPINE NEPOGREŠIVOSTI. U TOM SMISLU OVA ĆE KNJIGA, U KOJOJ AUTOR NA TAKO SUSTAVAN I ZNANSTVENO UTEMELJEN NAČIN ISTRAŽUJE U KOJOJ MJERI JE CRKVENA POVIJEST „POVIJEST PREŠUĆIVANJA, PRIKRIVANJA I LAŽI“ TE U KOJOJ MJERI JE CRKVENA HIJERARHIJA SPREMNA AUTOKRITIČKI PROMATRATI SVOJU VLASTITU POZICIJU, BITI OD VELIKE KORISTI NE SAMO ONIMA KOJI SE U OKVIRU SVOJE STRUKE (TEOLOGIJA, OPĆA POVIJEST, POVIJEST CRKVE, POVIJEST PAPINSTVA, ITD.) BAVE OVOM TEMATIKOM, NEGO I MNOGIMA IZ DRUŠTVENIH ZNANOSTI (NPR. SOCIOLOZIMA RELIGIJE), ALI I ZAINTERESIRANIM LAICIMA. PROF. DR. SC. IVAN MARKEŠIĆ, INSTITUT DRUŠTVENIH ZNANOSTI IVO PILAR

BOG - ZBORNIK RADOVA - filum RELIGIJSKI MOTIVI , SRPSKA KNJIZEVNOST, RELIGIJA -2012 GODINA ,KRAGUJEVAC - 540 stranica VRLO dobro ocuvana ,sadrzaj je cist // О Зборнику / 5 Снежана Д. Самарџија Када бог крпи опаклију (представе о богу у усменој прози) / 11 Бошко Сувајџић Убог Небог Бог / 25 Јасмина С. Јокић Кад се Христос на Земљу родио: Рођење и крштење Исуса Христа у фолклорној традицији / 39 Драгољуб Ж. Перић Бог и срећа јуначка (веровања у судбину, срећу и вишу силу у вуковим записима српске усмене епике) / 53 Анка Ж. Ристић Присуство у одсуству као топос старе српске књижевности / 73 Iva Lj. Draškić Vićanović Bog: književnost, kultura i kriza humaniteta. Jedan pokušaj razrešenja krize humaniteta – apoteoza racionalnosti, morala i lepote u 18. veku / 79 Svetlana S. Kalezić Radonjić Pakao – planeta bez smisla za otmenost ili Sioranove vježbe nepokornosti / 85 Драган Б. Бошковић Месија: Књижевност и хришћанско преусмеравање Левинасове идеје Богочовека / 97 Михаило З. Смиљанић Теолошки поглед на метахумани идентитет / 105 Jasmina Ahmetagić Merilo života / 113 Лидија Д. Делић Божанство без емпатије (Мит о Атлантиди: опет то, само потпуно другачије) / 123 Ина Илиева Христова Градът в стария завет – стратегии на изображение и символизация / 135 Иван M. Коларић Богочовештво и/или човекобоштво / 145 Predrag R. Milidrag O (ne)dovoljnom razlogu za egzistenciju Boga u metafizici novog veka / 157 Јасмина А. Теодоровић Божански „пакт“ (не)раздвојености: Барнсов Пулс и Албахаријев Цинк / 169 Александар Петровић Крај света или још историје / 175 Марија В. Лојаница Божански откуцаји срца: теологија и космогонија Едгара Алана Поа / 181 Ivana V. Đurić Paunović Tehnologija kao (post)religija u prozi Daglasa Koplanda / 187 Ђорђе М. Деспић Говор о ничем или шта би то било бог / 195 Ирена П. Арсић Дубровачки парац Свети Влахо: од светог до популарног / 203 Снежана М. Милосављевић Милић Јерес читања – рецепција Станковићевих Божјих људи у књижевној критици / 213 Драгана Б. Вукићевић Бог који одустаје / 225 Ана С. Живковић Фигура (не)верујућег свештеника у реалистичком роману / 235 Елена Ив. Дараданова Ангелът в южнославянската поезия / 243 Branko Tošović Bog u Andrićevom stvaralaštvu do 1941. godine / 255 Часлав Николић Антиномије Бога у роману Прољећа Ивана Галеба Владана Деснице / 269 Никола М. Бубања Идеолошко-религијска критика у роману Шахт Андрије Матића и роману Врли Нови Свет Олдуса Хакслија / 277 Sofija Kalezić Đuričković Danilo Kiš između judaizma i hrišćanstva / 285 Биљана Ђ. Ђорић-Француски Религија, мит и традиција у постколонијалној књижевности / 293 Danijela Maksimović Apokalipsa u italijanskoj književnosti unutar ljubavne tematike / 305 Мирјана M. Секулић Бог и писац: стварање речима – творац, створено, побуна и спасење у делу мигела де унамуна / 313 Никола М. Поповић „Историја наполитанског милосрђа“ Терезе Раваскјери: мотиви и парелеле / 321 Владимир Ј. Карановић Идеолошки оквири клариновог пан(ен)теизма: атеизам и религиозност у роману la regenta / 331 Marjana M. Đukić Koegzistencija paganskog i hrišćanskog u kurtoaznom romanu – autorstvo nasuprot istoriji / 341 Марија В. Лојаница Божански откуцаји срца: теологија и космогонија Едгара Алана Поа / 181 Ivana V. Đurić Paunović Tehnologija kao (post)religija u prozi Daglasa Koplanda / 187 Ђорђе М. Деспић Говор о ничем или шта би то било бог / 195 Ирена П. Арсић Дубровачки парац Свети Влахо: од светог до популарног / 203 Снежана М. Милосављевић Милић Јерес читања – рецепција Станковићевих Божјих људи у књижевној критици / 213 Драгана Б. Вукићевић Бог који одустаје / 225 Ана С. Живковић Фигура (не)верујућег свештеника у реалистичком роману / 235 Елена Ив. Дараданова Ангелът в южнославянската поезия / 243 Branko Tošović Bog u Andrićevom stvaralaštvu do 1941. godine / 255 Часлав Николић Антиномије Бога у роману Прољећа Ивана Галеба Владана Деснице / 269 Никола М. Бубања Идеолошко-религијска критика у роману Шахт Андрије Матића и роману Врли Нови Свет Олдуса Хакслија / 277 Sofija Kalezić Đuričković Danilo Kiš između judaizma i hrišćanstva / 285 Биљана Ђ. Ђорић-Француски Религија, мит и традиција у постколонијалној књижевности / 293 Danijela Maksimović Apokalipsa u italijanskoj književnosti unutar ljubavne tematike / 305 Мирјана M. Секулић Бог и писац: стварање речима – творац, створено, побуна и спасење у делу мигела де унамуна / 313 Никола М. Поповић „Историја наполитанског милосрђа“ Терезе Раваскјери: мотиви и парелеле / 321 Владимир Ј. Карановић Идеолошки оквири клариновог пан(ен)теизма: атеизам и религиозност у роману la regenta / 331 Marjana M. Đukić Koegzistencija paganskog i hrišćanskog u kurtoaznom romanu – autorstvo nasuprot istoriji / 341 О Зборнику Бог! Тајна над тајнама, религиозна, егзистенцијална и антрополошка енигма, загонетно место наших идентитета и постојања, загонетка апсолутне Другости, Бог се упорно објављује у нашој историји, а тако и у овом зборнику. Личан и безличан, светлост и тама, смртан и бесмртан, далек и ближи нам од себе самих, он је онтолошка извесност или само троп, теолошки промишљан, откривен у догађајима и писму, хуманистички прогањан, психолошки сневан, „камен спотицања“ или „камен угаони“. О том Богу, боговима, божанствима, светости, метафизичким ентитетима и силама, о псеудобоговима, демијурзима, божијим супституцијама, судбини, о том непреусшном и неограниченом простору који опседа литературу и културу од њених првих трагова до данас, посвећена је ова свеска зборника радова са Шестог међународног научног скупа Српски језик, књижевност, уметност, одржаног 28-29. октобра 2011. године на Филолошкоуметничком факултету Универзитета у Крагујевцу. У књижевно-антрополошкој секцији научног скупа – која се реализује као разултат истраживања у оквиру пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије 178018: Друштвене кризе и савремена српска књижевност и култура: национални, регионални, европски и глобални оквир – поднесено је шездесет и осам реферата иностраних и домаћих учесника, док у овом зборнику објављујемо педесет и три достављена, прихваћена и рецензирана рада. Радови који чине зборник Бог, заправо сажимају различите филозофске, књижевнотеоријске и културолошке елаборације шире теме Бог: књижевност, култура и криза хуманитета. На подтематске блокове – Религија и књижевност; Хришћанство и књижевна традиција; Бог(ови) и књижевност, Бог(ови) књижевности; Жртве хуманитета: ко је истерао Бога из хуманистичке историје?; Да ли човек/књижевност постоје без Бога?; Метахумани идентитет и Бог; Књижевност и историја спасења; Књижевност: последње уточиште прогнаног Бога?; „Вратите нам Бога!“ – окупљени радови су очекивано одговорили на теоријско квалитетан и научноистраживачки компентентан начин. У наведеним подтематским оквирима, текстови наших колегиница и колега дијахронијски (од најстаријих култура до постмодернизма) и синхронијски (различите културе и литературе) конструишу и деконструишу антрополошка, културолошка и књижевнотеоријска питања присутног/одсутног Бога, проблеме односа човека и Бога, Бога и ђавола, анђела и среће, Божијег дискурса и места литературе у спознаји Бога, Божијег писма и писања Бога, проблеме хришћанског идентитета, Бога као алтеритета, критике и изгона Бога, атеизма и теизма, архајских и футуристичких космогонија, симбологије и тропологије божанстава. (Де)конструкција фигуре Бога, као и узајамно дефинисање и дешифровање књижевноисторијске, теолошке и антрополошке слике о Богу, као и „одговоре“ Бога, отворила је неке диференцијалне истраживачке хоризонте. Херменеутика (хибридног) идентитета Бога, различитих „маски“ Бога и онтолошких аспеката књижевности, раскри-ва амбивалентан однос човека и Бога, и реконструише утицај доминантних и маргиналних дискурзивних пракси на његову репрезентацију, артикулишући га унутар сложене конфигурације материјалнога и нематеријалнога, умног и безумног, религиозног и рационалног, метафизичког и нихилистичког, кризе Бога и кризе хуманитета, а све то унутар једне перманентне теолошко-нихилистичколитерарне апокалипсе. Можемо зато констатовати да је у потпуности остварен истраживачка жеља да се задата проблематика научно и теоријски осветли, не би ли се темом одређени аспекти узајамног осмишљавања Бога и књижевности (српске, јужнословенске, европске, светске) довели у непосредну везу и из ње дедуковао перманентни процес (кон)фигурације, интерференције и интеракције ових феноменолошких и културолошких поља. Све наведено указује да у овом зборнику сакупљени текстови одражавају актуелне теоријске интересе, као и актуелну теоријску проблематику проучавања литературе и културе на домаћим и иностраним универзитетима и институтима, и индивидуалне теоријске и научноистраживачке амбиције и пројекте. Самим тим, зборник Бог представља релевантну слику садашњих проучавања наговештених проблема и велики извор идеја и теоријских елаборација. Он, заправо, представља само низ текстова, само један текст или једно писмо, из кога се, тихо и ненаметљиво, може изнова чути Божији глас. А шта вам говори, схватићете док будете читали стр (kutija 2)

Povez: tvrd Br. strana: 102 Format: 19 џ 26 Kolor fotografije, štampano na kunstdruku! Иллюстрированная энциклопедия! Настоящее издание — это прекрасная иллюстрированная энциклопедия, которая рассказывает о самых известных православных храмах Москвы. Читатель любого возраста найдет что-то интересное для себя: не только основные сведения из истории этих храмов, но и познакомится с особенностями архитектуры, а также с интересными событиями и фактами, связанными с ними. СОДЕРЖАНИЕ Патриарший собор Успения Пресвятой Богородицы на Соборной площади Собор Благовещения Пресвятой Богородицы на Соборной площади Собор Святого архистратига Михаила на Соборной площади Храм Преподобного Иоанна Лествичникас колокольней Ивана Великого на Соборной площади Собор Двенадцати апостолов на Патриаршем дворе Собор Покрова Божией Матери что на Рву (собор Василия Блаженного) на Красной площади Собор Казанской иконы Божией Матери на Красной площади Кафедральный соборный храм Христа Спасителя в Чертолье Богоявленский кафедральный собор в Елохово Храм Троицы Живоначальной в Никитниках Храм Всех Святых на Кулишках Храм Воскресения Христова в Кадашах Храм Святителя Николая на Берсеневке в Верхних Садовниках Храм Софии Премудрости Божией в Средних Садовниках Храм Всех скорбящих Радость на Большой Ордынке Храм Троицы Живоначальной в Вишняках (Лужниках) Храм Священномученика Климента на Пятницкой Храм Мученика Иоанна Воина на Якиманке Храм Святителя Григория Неокесарийского в Дербицах Храм Святителя Николая в Пыжах Храм Святых апостолов Петра и Павла на Новой Басманной Храм Святого благоверного царевича Дмитрия при Первой градской больнице Храм Ильи-пророка в Обыденном переулке Храм Воскресения Словущего на Успенском вражке Храм Вознесения Господня в Сторожах, у Никитских ворот Храм Святителя Николая в Хамовниках Храмы Успения Пресвятой Богородицы и Воскресения Словущего в Крутицах Храм Рождества Пресвятой Богородицы в Путинках Храм иконы Божией Матери «Знамение» в Ховрино Храм иконы Божией Матери «Знамение» в Аксиньино Храм Благовещения Пресвятой Богородицы в Петровском парке Храм иконы Божией Матери «Знамение» в Переяславской слободе Храм Троицы Живоначальной на Пятницком кладбище Храм Тихвинской иконы Божией Матери в Алексеевском Храм Троицы Живоначальной в Останкино Храм Покрова Пресвятой Богородицы в Медведково Храм Воскресения Христова в Сокольниках Собор Покрова Пресвятой Богородицы в Измайлово Храм Успения Пресвятой Богородицы в Вешняках Храм Спаса Всемилостивого в Кусково Храм Святых апостолов Петра и Павла в Лефортово Храм Влахернской иконы Божией Матери в Кузьминках Храм Рождества Пресвятой Богородицы в Старом Симонове Храм Вознесения Господня в Коломенском Храм Казанской иконы Божией Матери в Коломенском Храм Троицы Живоначальной в Воронцово Храм Святых благоверных князей Бориса и Глеба в Зюзино Храм Троицы Живоначальной в Коньково Храм Покрова Пресвятой Богородицы в Филях Храм Троицы Живоначальной в Троице-Голенищево

DEJAN MEDAKOVIĆ OTKRIVANJE HILANDARA Izdavač - Prometej, Novi Sad; Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, Petrovaradin Godina - 2022 442 strana 25 cm Edicija - Dela Dejana Medakovića ISBN - 978-86-515-1965-2 978-86-80929-51-4 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uz ovo izdanje Otkriće Hilandara I razdoblje II razdoblje III razdoblje IV razdoblje V razdoblje VI razdoblje VII razdoblje VIII razdoblje Put u Hilandar Vekovi Hilandara Stara viđenja Hilandara Stara i nova otkrivanja Hilandara Istraživanje Hilandara Zaboravljene vesti o manastiru Hilandaru Drvorezna ikona Raspeća u manastiru Hilandaru Reč uz Miroslavljevo jevanđelje Dva pisma Save Hilandarca proti Stevi Dimitrijeviću Pismo 1 Pismo 2 Manastir Hilandar u XVIII veku I Veze manastira Hilandara i Karlovačke mitropolije u XVIII veku II Veze manastira Hilandara s Bosnom i Hercegovinom III Veze manastira hilandara s Dubrovačkom republikom, Bokom Kotorskom i Dalmacijom IV Veze Hilandaraca sa ruskom državom V Veze Hilandara sa Bugarima VI Manastir Hilandar i narodno pesničko stvaranje VII O duhovnoj kulturi u manastiru Hilandaru u XVIII veku VIII O hilandarskom živopisu u XVIII veku Prilog 1 Žefarović i Sveta Gora atoska Čudo u Solunu Pod Turcima, XVIII i XIX vek Istorija Duhovni život Zbivanja u XIX veku Savremeni Hilandar Registar imena Poreklo ilustracija Beleška o piscu `Iako je proslava osam vekova manastira Hilandara doista upečatljivo dokazala da je tematika vezana za ovo viševekovno duhovno središte srpskog naroda gotovo neiscrpna, smatrao sam korisnim i svojom obavezom da i sam priložim svoj skromni doprinos odazivajući se pozivu Odbora za obeležavanje ovog jubileja koji je i podstakao temu vezanu za šire nazvani naučni problem: „Otkriće Hilandara”. Upravo ova tema čini i okosnicu ove moje knjige. U njoj sam sabrao i neke druge ranije objavljene radove kao svedočanstvo mojih neprekidnih nastojanja da i sam doprinesem trajnoj obavezi naše nauke oko proučavanja ovog manastira čija je vekovna uloga nemerljiva u oblikovanju srpske duhovnosti. Ako sam u tome imalo uspeo, smatraću da sam ispunio svoj zadatak. Ovakva nada me je podstakla i ohrabrila da ovako sadržajno sklopljenu knjigu predam oceni naše javnosti. Na kraju imam prijatnu dužnost da najtoplije zahvalim svima koji su se trudili oko objavljivanja ove knjige a posebno Odboru za obeležavanje osam vekova Hilandara i mom izdavaču Prometeju koji je i ovoga puta imao sluha da se založi za dela posvećena našoj duhovnoj baštini. Akademik Dejan Medaković (Zagreb, 7. jul 1922 — Beograd, 1. jul 2008) bio je srpski istoričar umetnosti, univerzitetski profesor, književnik i akademik. Medaković je bio predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (1998—2003), dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (1971—1973), predsednik Vukove zadužbine u tri mandata kao i potpredsednik Srpske književne zadruge. Tokom života objavio je ukupno 46 knjiga, od čega 21 knjigu na stručne teme. U svom istraživanju interesovao se za široki raspon tema od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali je težište njegovog rada bilo na srpskom baroknom slikarstvu, srpskim kulturnim prilikama u 18. veku i srpskom slikarstvu u 19. veku. Predavao je po pozivu na više evropskih univerziteta i naučnih ustanova. Uz stručni rad, uporedo se uspešno bavio književnim stvaralaštvom i pisao poeziju, prozu, putopise. Pisao je sve vrste naučnih radova od eseja, prikaza i prigodnih reagovanja na politička i umetnička dešavanja do monografija i sintetičkih pregleda. Njegove studije su brižljivo inventarisane i sabrane u nekoliko knjiga. Prevođen je na mnoge jezike. Za svoje delo nagrađen je nizom međunarodnih i domaćih odlikovanja, nagrada i drugih priznanja. U Medakovićevu čast 2008. godine ustanovljena je nagrada „Dejan Medaković”. U kakvom istorijskom trenutku našega naroda stižu nas veliki vekovi ovog manastira? Opravdano se možemo pitati, kakve duhovne poruke smo kadri da iščitamo upravo danas, kada smo prinuđeni da preispitamo svoje postojanje u ovom sukobljivom svetu čije posledice snosimo sa tako mnogo ličnog i opšteg bola? Jer, celo naše nacionalno biće teško je ranjeno, ispresecana je njegova celovitost, oslabljena je biološka snaga, a nerešena pitanja koja odlažu i koče naše smirivanje prete novim nesrećama. U takvom neredu koji podstiče i umnožava tzv. „međunarodna pravda” i sama sazdana na sumnjivim osnovama, treba se okrenuti ne prema obmanama ovog verolomnog trenutka, već prema onim vrednostima koje je proveravalo vreme, a manastir Hilandar je o njihovoj uzvišenosti svedočio punih osam vekova.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Dimitrije Avramović Dragutin Anastasijević Arsenije Jovanović Šakabenta Atanasije Hilandarac Vasilije Barski Dimitrije Bogdanović Đurđe Bošković Barski Vasilije Ivan Vasiljevič Gerasim Radoslav Grujić Dinko Davidov Jovan Damaskin Danilo Arhimandrit Proiguman Danilo Aleksandar Deroko Vasilije Dimitrijević Vladika Stevan Dimitrijević Prota Nićifor Dučić Vojislav Đurić Hristofor Žefarović Mirjana Živojinović Jefrem Jovan Jovanović Episkop Bački Miodrag Jovanović Timotej Jovanović Vuk Stefanović Karadžić Nikodim Pavlovič Kondakov Mita Kostić Lazar Hrebeljanović Leonid Makarije Sofronije Malenović Marko Kraljević Kralj Milutin Lazar Mirković Kiril Mihailović Mihajlo Mihailo Mitropolit Pop Naidin Rastko Nemanjić Sveti Sava Pavle Nenadović Slobodan Nenadović Monah Nofit Dositej Obradović Mihailo Obrenović Zaharija Orfelin Visarion Pavlović Pajsije Partenije Pahomije Petar Aleksandrijski Petar Veliki Vladimir Petković Sreten Vićentije Popović Onufrije Popović Jelisej Radionovič Đorđe Radojičić Svetozar Radojčić Jovan Rajći Mojsije Mojsej Raojvić Jovan Rilski Dimitrije Ruvarac Sava Hilandarac Sevastijanov Ivanovič Sveti Mirotiočivi Simeon Stefan Nemaja Vasa Stajić Stanoje Stanojević Ljubomir Stojanović Stefan Stratimirović Teodor Stratilat Vladimir Ćorović Porfirije Uspenski