Akvarel i tus na akvarel papiru 40 *30 cm. Akademski umetnik Ivana Petrovski Hvala sto kupovinom mojih radova ucestvujete u ostvarenju mog sna

Akvarel i tus na akvarel papiru 40 *30 cm. Akademski umetnik Ivana Petrovski Hvala sto kupovinom mojih radova ucestvujete u ostvarenju mog sna

Akvarel i tus na akvarel papiru 49 *35 cm. Akademski umetnik Ivana Petrovski Hvala sto kupovinom mojih radova ucestvujete u ostvarenju mog sna

Akvarel i tus na akvarel papiru 40 *30 cm. Akademski umetnik Ivana Petrovski Hvala sto kupovinom mojih radova ucestvujete u ostvarenju mog sna

Akvarel i tus na akvarel papiru 40 *30 cm.  Akademski umetnik Ivana Petrovski Hvala sto kupovinom mojih radova ucestvujete u ostvarenju mog sna

Akvarel i tus na akvarel papiru 40 *30 cm. Akademski umetnik Ivana Petrovski Hvala sto kupovinom mojih radova ucestvujete u ostvarenju mog sna

Akvarel i tus na akvarel papiru. Ram je 50*35 cm.Akademski umetnik Ivana Petrovski Hvala sto kupovinom mojih radova ucestvujete u ostvarenju mog sna

Akvarel i tus, olovke- kombinovana tehnika na akvarel papiru 40 *30 cm. Akademski umetnik Ivana Petrovski Hvala sto kupovinom mojih radova ucestvujete u ostvarenju mog sna

Akvarel i tus, olovke- kombinovana tehnika na akvarel papiru 40 *30 cm. Akademski umetnik Ivana Petrovski Hvala sto kupovinom mojih radova ucestvujete u ostvarenju mog sna

Akvarel i tus na akvarel papiru 40 *30 cm. Ram je spolja oko 50*40cm. Akademski umetnik Ivana Petrovski Hvala sto kupovinom mojih radova ucestvujete u ostvarenju mog sna

Meštrović i savremeni sukob skulptora s arhitektom *6688*01-2023 (jedan estetički problem) / Teorija i filozofija kiparstva,Teorija i filozofija arhitekture Žarko Vidović Dr.Žarko Vidović MEŠTROVIĆ i sukob skuluptora sa arhitektom Sarajevo 1961.g izdavač: Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1961.g Tvrd povez,latinica,ilustrovana cb. ukupno: 455.strana,255 strana teksta + 200.str [100 tabli ] listova s tablama:ilustracijama ;format: 20 x 14 cm, težina 630.grama stanje: vrlo dobro očuvana-nema ispisivanja Sadržćaj knjige na slikama iz sadržaja: I. Uvod, -II.-Meštrović -problem arhitektonskih pretenzija u skulpturi. III.-Secesija i traženje stila u Srednjoj E vropi, IV.-A. Hiildebrant i Minhenska škola teoretičara., V.-O Meštrovićevom traženju kompozicije u skulpturi. VI.-Rodenovo gledanje na skulpturu i njegova suprotnost Hiildebrantovom gledanju..osnov za autonomiju ili čistotu plastike..Modelacija kao suština skulpture, Uticaj na Meštrovića i srenju Evropu,..VII.-Autonomija ili čistota arhitekture. VIII.-Klasično shvatanje odnosa arhitekture i skulpture, IX.-Arhitektonske skulpture, X. -KRATAK PIKAZ MEŠTROVIĆEVIH SPOMENIKA...... Žarko Vidović (istoričar umetnosti) Žarko Vidović (Tešanj, 6. januar 1921 — Beograd, 18. maj 2016) bio je srpski istoričar umetnosti, likovni kritičar i istoričar civilizacije. Žarko Vidović spada u red onih tako malobrojnih filozofa koji neguju hrišćanski pogled na svet i sva društvena pitanja. Duboko je uticao na čitavu generaciju pravoslavnih mislilaca koja je krenula njegovim tragom u sagledavanju one filozofije i istorije srpskog naroda koja se u najkraćem sažima u dve reči: Srpski zavet. Arhaična komponenta u kiparstvu Ivana Meštrovića Između javnih spomenika i kapija mosta: Meštrovićeve konjaničke predstave vladara za Zemunski most viteškog kralja Aleksandra I Ujedinitelja [Between the Public Monuments and Bridge Gates: Equestrian Statues of Rulers by Ivan Mestrovic for Zemun Bridge of Chivalric King Alexander I the Unifier] u „Belom dvoru izložen je model Vidovdanskog hrama našeg čuvenog vajara Ivana Meštrovića… kao i skulpture iz kosovskog ciklusa“...u knjizi ima maketa Kosovskog hrama Maketa hrama u kojem je umetnik hteo da predstavi mesopotamsko-egipatskim gigantinizmom srpsku i jugoslovensku rasu bila je izložena u Veneciji, upravo na dan kada je Gavrilo Princip ubio Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju u Sarajevu. Na vest o atentatu, koja je, kako je u svojim memoarima zapisao Meštrović, stigla uveče dok je sedeo u kafani, on se na Trgu Svetog Marka sa „našima, većinom mladih“ vrlo veselio. Taj hram je dobro poznat i stručnoj i svetskoj javnosti, onima koje je destrukcija Jugoslavije izbacila danas na površinu, naravno da nije. Više puta su mu i u Kraljevini Srbiji, i u staroj i u novoj Jugoslaviji uzimane umetničke i finansijske mere. O ovom megalomanskom projektu su mišljenje dali Crnjanski, Petar Dobrović, Krleža, Matoš, Drainac, Rastko Petrović, Žarko Vidović, Lazar Trifunović. I sva su negativna. Svi su saglasni da je taj hram ordinarni kič. Pohvale su dobile samo neke skulpture iz kosovskog ciklusa. Beogradska publika imala je prilike da maketu razgleda još pre sto godina i nije bila oduševljena, a od njegove realizacije odustao je prvo kralj Petar i zbog ogromnih troškova, i zbog toga što po njegovom mišljenju u tom asirskom hramu punom golotinje nije bilo ničeg „srpskog“, najmanje pravoslavne crkve. Kasnije je Aleksandar Karađorđević dao prednost mnogo skromnijem Spomeniku neznanom junaku na Avali, koji je projektovao i uradio hrvatski i jugoslovenski umetnik Ivan Meštrović. Hvaljen i osporavan, uzdizan i huljen, Vidovdanski hram Ivana Meštrovića jedan je od najmanje poznatih slavnih umetničkih i političkih projekata u Srbiji. Nastao je u vreme oživljenog i moćnog nacionalnog zanosa…“

k4 Kraljevo 1975. / 1980. / 1988. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, veliki format (29 cm), 336 + 370 + 328 strana. Sadržaj: KNJIGA I Predgovor ČLANCI I RASPRAVE Đurđe Bošković: Osvrt na neke karakteristike regionalnog prostornog planiranja spomenika na teritoriji srednjovekovne Raške Vojislav J. Đurić: Mileševa i drinski tip crkve Svetozar Radojčić: Odjek Pesme nad pesmama u srpskoj umetnosti XIII veka Vojislav Korać: Mesto Pridvorice u raškoj arhitekturi Gordana Babić: Ciklus Hristovog detinjstva u predelu s humkama na fresci u Gracu Vladislav Ristić: O živopisu crkve sv. Stefana u Kruševcu Milorad Mihailović: Zidna dekoracija novopavličke crkve Milka Čanak-Medić: Manastir Trojica pod Ovčarom Radomir Stanić: Zidno slikarstvo crkve manastira Crne Reke Zdravko Kajmaković: Georgije Mitrofanović i kir Georgije Slobodan Đorđević: Hamam u Novom Pazaru Obrenija Vukadin: Arheološka istraživanja u Staroj Pavlici Jovan Nešković: Đurđevi Stupovi u Rasu Antica Pavlović: Javni spomenici posvećeni narodnooslobodilačkoj borbi PRILOZI, GRABA I IZVEŠTAJI Radoslav Prokić: Rimske terme u Čačku Mihailo Zotović: Antički spomenici i predmeti sa lokaliteta Kolovrata kod Prijepolja Dušica Minić, Obrenija Vukadin i Slobodan Đorđević: Srednjovekovni grad Stalać Dobroslav Pavlović: Prilog proučavanju slikanih dekoracija fasada srpskih srednjovekovnih crkava sa područja Zapadne Morave Branka Pavić-Basta: Crkva sv. Nikole u Paležu Slobodan Nenadović: Seoska arhitektura koja nestaje. Zabeleške iz sela Graca Mirjana Šakota: Hadži Ruvim u Studenici Dobrila Gaj-Popović: Ostava novca u Kumanici Miodrag Jovanović: Crteži srpskih romantičara Nadežda Pešić-Maksimović: Pojedinci, pokretači stvaranja središta u selima Užičke Crne Gore Branko Vujović: Carske dveri Vojvode Molera Mirko Kovačević: Konzervatorsko-restauratorski radovi na crkvi manastira Lepenca u Rasini Marija Domazet: Čardak kneza Miloša u Gornjoj Dobrinji Radmila Pavićević-Popović: Natpisi na seoskim kućama u okolini Čačka i Gornjeg Milanovca Branislav Živković: Konzervatorski radovi na živopisu manastira Žiče Vladimir Brguljan: Prvi opšti pravni akti iz oblasti zaštite spomenika kulture u socijalističkoj Jugoslaviji Ivan Zdravković: Prvi pokušaji stvaranja konzervatorske službe u Srbiji Radomir Stanić: Delatnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu od 1965. do 1975. godine KNJIGA II PREDGOVOR ČLANCI I RASPRAVE Branislav Vulović: KULTNA GRAĐEVINA U DRENOVI I NATPIS `TE CRISTE AUCTORE PONTIFEX...` Milka Čanak-Medić: PRVOBITNA ZAMISAO KUPOLNOG DELA BOGORODIČINE CRKVE U STUDENICI Slobodan M. Nenadović: NEKA PITANjA IZ OBLASTI TEHNIKE GRAĐENjA I STILA PORTALA U SREDNjOVEKOVNOJ SRPSKOJ ARHITEKTURI Radomir Nikolić: PRILOZI PROUČAVANjU ŽIVOPISA IZ XIII I XIV VEKA U OBLASTI RASA Petar Momirović: SILOANOVO RUKOPISNO ČETVOROJEVANBELjE Srđan Đurić: NAJSTARIJE SLIKARSTVO LjUBOSTINjE Ivan M. Đorđević: ZAGONETNI LIK NA KAPITELIMA U NOVOJ PAVLICI Svetislav Mandić: ROZETA NA RESAVI Radomir Stanić: CRKVA SV. PETRA I PAVLA U TUTINU PRILOZI, GRAĐA, SAOPŠTENjA Desanka Milošević: NAPRSNI KRST SA BURBEVIH STUPOVA Obrenija Vukadin: ARHEOLOŠKA ISTRAŽIVANjA NA LOKALITETU `KULINA” POD KABLAROM Dimitrije Madas: OSTACI SREDNjOVEKOVNE CRKVE U SLAVKOVICI Ivan Zdravković: POSTANAK I RAZVITAK NAŠIH SREDNjOVEKOVNIH VAROŠI—GRADOVA Ejup Mušović: NOVOPAZARSKI BEZISTAN Danica Janić: DžAMIJA U NIŠKOJ TVRĐAVI Jovan Krunić: O POREKLU I RAZVOJU TIPA GRADSKE KUĆE CENTRALNOG BALKANA U XIX VEKU Ranko Findrik: PRILOZI POZNAVANjU KROVNIH POKRIVAČA OD DRVENE GRAĐE U NAŠEM NARODNOM GRADITELjSTVU Antica Pavlović: NEKOLIKO POKUŠAJA PODIZANjA SPOMENIKA KARAĐORĐU Nadežda Pešić-Maksimović, Radmila Pavićević-Popović: POLjANE — VINOGRADARSKA NASELjA ALEKSANDROVAČKE ŽUPE IZ ISTORIJE ZAŠTITE I OBNOVE SPOMENIKA KULTURE Anka Stojaković: OBNOVA SPOMENIKA ARHITEKTURE U SRBIJI IZMEĐU DVA RATA Vladislav Ristić: PROMENE NA ARHITEKTURI LAZARICE U XIX VEKU Leontije Pavlović: ARHIVSKI I LIKOVNI PODACI O POPRAVCI MANASTIRA LjUBOSTINjE I ZIDANjU ZVONARE 1850/1851. GODINE IZVEŠTAJI DELATNOST ZAVODA ZA ZAŠTITU SPOMENIKA KULTURE U KRALjEVU OD 1976. DO 1980. GODINE KNJIGA III ČLANCI I RASPRAVE Dragoslav Srejović, Obrenija Vukadin: BLAGO IZ KRUŠEVICE Vera Bogosavljević: LANIŠTE KOD BALjEVCA, KASNO ANTIČKA NEKROPOLA Đorđe Trifunović: PREGLED NAJSTARIJIH JERESI U KRMČIJI SVETOGA SAVE Radomir Nikolić: PRILOZI TUMAČENjU SREDNjOVEKOVNIH NATPISA I ZAPISA Jovanka Kalić, Marko Popović: KUZMIČEVO I ŠARONjE U PROŠLOSTI Slobodan Nenadović: PROZORSKI RAMOVI I STAKLA NA CRKVI KRALjA MILUTINA I PRIPRATI KNEZA LAZARA U HILANDARU Zorica Ivković: KADIONICE I NjIHOVE LIKOVNE PREDSTAVE U SREDNjOVEKOVNOJ SRBIJI Marko Popović: OSTACI MANASTIRA NA LOKALITETU CRKVINA U TUTINU Radomir PETROVIĆ OTKRIĆE FRESAKA U NOVOJ PAVLICI — PRILOG PROUČAVANJU UMETNOSTI XV VEKA Nikola Dudić: ČOVEK I NjEGOVA LIKOVNA PREDSTAVA NA NADGROBNOM KAMENjU U SRBIJI PRILOZI, GRAĐA, SAOPŠTENjA Emilija Tomić: ENEOLITSKO NASELjE NA LOKALITETU JAZBINA U MAKREŠANIMA Marija Radan-Jovin: STUDENICA 1980—1986 (ISTRAŽIVANjA, REZULTATI) Dimitrije Madas: REZULTATI SONDAŽNIH ARHEOLOŠKIH ISPITIVANjA SREDNjOVEKOVNIH LOKALITETA U SELU MAJDANU NA RUDNIKU Obrenija Vukadin: ARHEOLOŠKA ISTRAŽIVANjA CRKVE SVETIH ARHANĐELA U STALAĆU Vujadin Ivanišević: OSTAVA CEKINA DRUGE POLOVINE XVII VEKA IZ CRKVE SVETIH ARHANĐELA U STALAĆU Dušica Minić: DžAMIJA MISA U RUDNIKU Grboljub Živanović: ANTROPOLOŠKA ANALIZA SRPSKIH SREDNjOVEKOVNIH SKELETA Olga Zirojević: PEĆKA PATRIJARŠIJA U SVETLOSTI TURSKIH POPISA (1485—1582) Vojislav Matić: ARHITEKTURA KAPELE MANASTIRA RAKOVCA Ranko Barišić: BRAVA PATRIJARHA MOJSEJA RAJOVIĆA IZ 1714/1715. GODINE Miloje Nikolić: ZBEGOVI U SRBIJI TOKOM DRUGOG USTANKA 1815. GODINE IZVEŠTAJI DELATNOST ZAVODA ZA ZAŠTITU SPOMENIKA KULTURE U KRALjEVU OD 1980. DO 1988. GODINE

UMJETNOST - KRITIKA USRED OSAMDESETIH ART AND CRITICISM IN MID EIGHTIES Postavka izložbe - Ješa Denegri, Davor Matičević Tekstovi - Ješa Denegri, Tomaž Brejc, Marina Gržinić, Davor Matičević, Branka Stipančić, Lidija Merenik, Bojana Pejić, Zoran Petrovski, Nermina Zildžo Prevod - Damjana Baškot, Josip Osti, Saša Pavlović, Maja Šoljan, Spomenka Beus, Ivan Vejvoda Izdavač - Umjetnički paviljon Collegium artisticum, Sarajevo Godina - 1986 160 strana 23 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja UMETNICI ZASTUPLJENI U KATALOGU: Rajko Apollonio Emerik Bernard Herman Gvardijančič Dušan Kirbiš Metka Krašovecduba Sambolec Jože Slak Andraž Šalamun Tugomir Šušnik Lujo Vodopivec Grupa Irwin - Dušan Mandić, Borut Vogelnik, Andrej Savski, Roman Uranjek, Miran Mohar Škuc - Forumova Video Produkcija Meje Kontrole - Aina Šmid, Marina Gržinić Studio Blenuria - Andreja Medvedič, Roman Bahovec Slavomir Drinković Zvjezdana Fio Nina Ivančić Sanja Iveković Dalibor Martinis Dušan Minovski Vesna Popržan Ante Rašić Edita Schubert Damir Sokić Tomislav Gotovac Željko Kipke Branko Lepen Vlado Martek Goran Petercol Dubravka Rakoci Mladen Stilinović Goran Trbuljak Dejan Anđelković Mrđan Bajić Bora Iljovski Darija Kačić Laslo Kerekeš Dragoslav Krnajski Milica Lukić Mileta Prodanović Vera Stevanović Nada Alavanja Mileta De Stil Marković Miomir Grujić Tahir Lušić Ilija Šoškić Raša Todosijević Gliogor Stefanov Aneta Svetieva Zoran Bogdanović Aleksandar Saša Bukvić Muradif Ćerimagić Braco Dimitrijević Jusuf Hadžifejzović Sadko Hadžihasanović Anto Kajinić Edin Numankadić Veso Sovilj Radoslav Tadić Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Katalog

Retko u ponudi Sjajna monografija Odlično očuvano Slikarstvo Nedeljka Gvozdenovića - Nikola Kusovac Svet slikane površine: razgovori sa slikarom Nedeljkom Gvozdenovićem - Gordana Harašić Univerzitet umetnosti 1987 241 strana : ilustrovano : reprodukcije Božidar Džmerković Nedeljko Gvozdenović (Mostar, 24. februar 1902. — Beograd, 31. januar 1988) bio je srpski slikar i akademik SANU. Motivi kojima se Gvozdenović bavio su mrtve prirode, predeli i enterijeri.[1] Biografija[uredi | uredi izvor] U Minhen odlazi 1922. i upisuje Internacionalnu školu kod profesora Hanca Hofmana, a po završenim studijama 1926. godine se vraća u Beograd. Bio je profesor na Likovnoj akademiji u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Sa nekolicinom svojih kolega i ondašnjih studenata, od kojih su neki danas akademici, bio je inicijator osnivanja Kuće legata kao posebne ustanove kulture koja bi se starala o zaostavštinama poklonjenim Muzeju grada Beograda. Slikar Nedeljko Gvozdenović je zaveštao Muzeju veliki broj svojih radova raznih tehnika - ulja, gvaševa, tempera, akvarela i crteža, svoj stan sa ateljeom, idealnu trećinu kuće u Beogradu i izvesnu sumu novca za opremanje galerije u kojoj će biti izložena njegova dela. Grad Beograd je poverio legat Nedeljka Gvozdenovića na staranje i javno izlaganje Muzeju grada 1983. godine, kada je svečano otvorena Galerija Gvozdenović. Izlagao je u Parizu, 1937, Veneciji, 1952, Tokiju, 1957, i Bruklinu, 1963. godine. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Jedna ulica na Bežanijskoj kosi nosi njegovo ime. Slika pod nazivom ”Mali predeo”. Nastala je 1963. godine tehnikom ulje na platnu. Deo je zbirke Istorije umetnosti Narodnog muzeja u Leskovcu. Vidi još[uredi | uredi izvor] Toma Rosandić Ljuba Ivanović Milo Milunović Zora Petrović Petar Lubarda Ivan Tabaković

EMIR KUSTURICA AND THE NO SMOKING ORCHESTRA - 25 GODINA MUZIKA Šifra artikla: 388910 Isbn: 9788690459025 Autor : Dragan Teodorović Zeko Izdavač : GANE MUZIČKA RADIONICA Fotomonografija „Emir Kusturica & the No Smoking Orchestra – 25 godina“ je vredan dokument koji pokazuje i dokazuje uspeh, priznatog režisera, Emira Kusturice sa svojim bendom. U knjizi, pored 400 fotografija, se nalazi i Kusturičin autorski tekst, tekst scenografkinje Ivane Protić i tekst, etno-... Detaljnije Fotomonografija „Emir Kusturica & the No Smoking Orchestra – 25 godina“ je vredan dokument koji pokazuje i dokazuje uspeh, priznatog režisera, Emira Kusturice sa svojim bendom. U knjizi, pored 400 fotografija, se nalazi i Kusturičin autorski tekst, tekst scenografkinje Ivane Protić i tekst, etno-muzikološkinje, Jagode Jamakosmanović. Takođe dokumentovana je kompletna diskografija benda sa kredit listama. Kroz tekst i fotografije je prikazan rad Punk opere „Dom za vešanje“, i sva gostovanja Opere i benda u zadnjih 25 godina. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija MUZIKA Autor Dragan Teodorović Zeko Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač GANE MUZIČKA RADIONICA Pismo Ćirilica Povez Tvrd Godina 2023 Format 24x33 Strana 400 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

IDENTITETI I MEDIJI - UMETNOST ANASTASA JOVANOVIĆA I NJEGOVO DOBA Urednik - Tatjana Korićanac Izdavač - Muzej grada Beograda, Beograd; Matica srpska, Novi Sad Godina - 2017 452 strana 30 cm ISBN - 978-86-6433-014-5 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvodna reč u čast jubileja Reč urednika IDENTITETI IGOR BOROZAN Vizuelno predstavljanje sopstva i autoportretna delatnost Anastasa Jovanovića ZLATAN STOJADINOVIĆ Odnosi Anastasa Jovanovića sa grčkom zajednicom u Beču RADOMIR J POPOVIĆ Anastas Jovanović - angažovani Obrenovićevac IGOR BOROZAN Anastas Jovanović i vizuelna reprezentacija dinastije Obrenović DANIJELA VANUŠIĆ Politička institucionalizacija Spomenika Srbskih u svetlu obnove srpskog zlatnog doba DANIJELA VANUŠIĆ Vizuelizacija mita o bogoizabranom narodu: Spomenici Srbski Anastasa Jovanovića SAŠA BRAJOVIĆ Portreti Petra II Petrovića Njegoša Anastasa Jovanovića SAŠA BRAJOVIĆ Portreti Danila і Petrovića Njegoša Anastasa Jovanovića ZVONKO MAKOVIĆ Anastas Jovanović i ban Josip Jelačić IVANA MANCE Anastas Jovanović i slovnik umjetnikah jugoslavenskih Ivana Kukuljevića Sakcinskog MEDIJI IGOR BOROZAN Anactac Jovanović i umetnost u doba medijskog buma sredinom 19. veka JELENA PERAĆ Crtež Anastasa Jovanovića MILANKA TODIĆ Milica Stojadinović Srpkinja i Anastas Jovanović: „Vrdnička vila` pred fotografskim objektivom TIJANA BORIĆ U sadejstvu dokumentarnog i režiranog: srpski dvorovi dinastije Obrenović kroz objektiv Anastasa Jovanovića ISIDORA SAVIĆ / JOVANA MILOVANOVIĆ Pitoreskni pozitivizam: fotografije beča Anastasa Jovanovića MILAN POPADIĆ Spomeničko u Spomenicima Srbskim Anastasa Jovanovića VELJKO DŽIKIĆ Anastas Jovanović - tehnika i konzervacija ČEDOMIR VASIĆ Anastas Jovanović - prvi srpski (više)medijski umetnik Hronologija Spisak ilustracija Spisak literature Imenski registar Spisak saradnika sa afilijacijama ``Monografsku publikaciju čini 18 autorskih tekstova koji osvetljavaju po jednu od izabranih tema u vezi sa pojedinim delima ili određenim aspektima umetnikove biografije. U radu o autoportretnoj delatnosti Anastasa Jovanovića, Igor Borozan ističe da je, nalazeći se u međuprostoru između dokumentarnosti i idealističke fikcije, umetnik sebe verbalizovao pisanom autobiografijom, kao i mnogobrojnim autoportretima u fotografskom mediju. Zlatan Stojadinović navodi manje poznate detalje iz Jovanovićevog života u Beču, s naglaskom na odnos sa grčkom zajednicom. Pored toga, autor daje i hronološki prikaz umetnikovih bečkih adresa. U studiji Radomira J. Popovića prikazan je politički angažman Anastasa Jovanovića u korist dinastije Obrenović (bio je poverenik kneza Miloša, i upravnik dvora kneza Mihaila). Igor Borozan govori o mnogobrojnim Jovanovićevim radovima vezanim za Obrenoviće. Ekonomski i emocionalno vezan za članove ove dinastije, uradio je fotografije i litografije sa likovima srpskih kneževa. U dva teksta Danijele Vanušić data je analiza ideološkog konteksta Jovanovićeve litografske edicije “Spomenici Srbski“, u svetlu mita o srpskom zlatnom dobu, kao i tumačenja njegove obnove u skladu sa učenjem o božanskoj milosti i bogoizabranom narodu. Saša Brajović piše o portretima Petra II Petrovića Njegoša, koje je od 1846. do 1851. u Beču uradio Anastas Jovanović. U narednom tekstu autorka izučava Jovanovićeve portrete kneza Danila I Petrovića Njegoša, nastale 1851-60. tokom saradnje umetnika i ovog crnogorskog vladara. Profesor dr Zvonko Maković govori o Jovanovićevim radovima koji se odnose na bana Josipa Jelačića (ulazak Jelačića u Zagreb, dan pre njegovog ustoličenja, i portret bana). U svom radu, Ivana Mance daje podatke o saradnji Anastasa Jovanovića i Ivana Kukuljevića Sakacinskog, za čiji je umetnički leksikon Jovanović izradio litografske portrete nekolicine umetnika (Dimitrije Avramović, Tripo Kokolja, Andrija Medulić i drugi). Igor Borozan govori o Jovanovićevom bečkom iskustvu sa novim medijima, koje je umetnik prenosio u vizuelnu kulturu mlade srpske Kneževine. U tekstu Jelene Perać, autorka piše o crtačkoj delatnosti Anastasa Jovanovića. Usmerena prvenstveno na izradu skica i nacrta za dela izvedena u drugim tehnikama, ova delatnost je utemeljena na neoklasicističkim premisama o crtežu kao osnovi umetnosti, odnegovanim na Likovnoj akademiji u Beču. Milanka Todić govori o Jovanovićevoj fotografiji Milice Stojadinović Srpkinje. Sredinom 19. veka u umetnikovom bečkom ateljeu nastala je galerija portreta znamenitih ličnosti, među njima i portret “Vrdničke vile“, kako su ovu pesnikinju zvali njeni romantičarski savremenici. U studiji “U sadejstvu dokumentarnog i režiranog“, Tijana Borić piše o Jovanovićevim fotografijama srpskih dvorova. Kao najreprezentativnije graditeljske celine i ključni dinastičko-državni toposi, rezidencijalni kompleksi srpskih vladara zauzimali su značajno mesto u plodnoj fotografskoj delatnosti ovog svestranog umetnika. Isidora Savić i Jovana Milovanović daju analizu Jovanovićevih fotografija Beča. U želji da sačuva sećanje na ključne topose grada u kom se školovao i delovao, on je značajne arhitektonske i spomeničke celine beležio u stereoskopskoj tehnici. O značenju pojma “spomenik“ u Jovanovićevom delu “Spomenici Srbski“, govori rad Milana Popadića. Ono na šta se ova reč odnosila menjalo se tokom vremena - od raznovrsnih komemorativnih fenomena, preko brige o prošlosti, do normiranih umetničkih struktura. U tom smislu, Jovanovićeva litografska edicija može poslužiti kao uzorak za tumačenje ideje spomenika u srpskoj kulturi sredinom 19. veka. Tekst Veljka Džikića govori o konzervaciji i sistematskoj zaštiti Jovanovićeve fotografske zaostavštine. Na samom kraju knjige, Čedomir Vasić piše o novom čitanju dela opusa Anastasa Jovanovića u svetlu savremene medijske kulture i umetnosti. Nova istraživanja predstavljena u monografskoj publikaciji “Identiteti i mediji - umetnost Anastasa Jovanovića i njegovo doba“ ukazala su da je kao vrsni vizuelni hroničar vremena, Jovanović svojim opusom postao prototip umetnika koji sjedinjuje osetljivost za aktuelna tehnička i tehnološka dostignuća sa njihovom odgovarajućom primenom u umetničkom, ali i širem društvenom okruženju. Kako se u središtu delatnosti i bogatog likovnog opusa nalazio proces uobličavanja raznolikih identiteta srpske države, Anastas Jovanović (1817-1899) s pravom je imenovan za prvog tvorca “modernog imidža“ devetnaestovekovne Srbije. (Siniša Kovačević)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Dimitrije Avramović Fridrih Amerling Friedrich Amerling Sveta Ana Radmila Antić Roland Bart Barthes Federik Benković Valter Benjamin Walter Johan Bes Johann Boess Bogorodia Napoleon Bonaparta Đorđe Branković Jovan Bugarski Ferdinand Georg Valdmiler Waldmuller Pavle Vasić Ambrouz Vranyczany Dobrinović Milena Vrbaški Toma Vučić Perišić Ljudevit Gaj Ilija Garašanin Luj Žak Dager Louis Jacques Mande Daguerre Dragan Damjanović Đura Daničić Branibor Debeljković Ljubomir Durković Jakšić Sveti Đorđe Miodrag Đorđević Aleksa Ivić Josif Jelačić Nastas Atanasija Tanasija Tanaša Katarina Jovanović Konstantin Mihailo Aleksandar Karađorđević Karađorđe Vuk Stefanović Karadžić Mina Vincenc Kacler Jozef Krihuber Joseph Kriehuber Ivan Kukuljević Sakcinski Franjo Kulmer Leopold Kupelvizer Kupelwieser Konstantin Kurti Žan Batist Gistav Le Grej Jean Baptiste Gustave Le Gray Marko Kraljević Milorad Medaković Klemens Meternih Von Wenzel Metternich Milan Milićević Kralj Milutin Katarina Mitrović Car Murat Dinastija Nemanjić Ljubomirljuba Nenadović Mateja Sveti Nikola Nikolaj Josip Nojšteter Neustadter Miloš Obilić Dositej Obradović Aleksandar Obrenović Jevrem Milan Miloš Mihailo Johan Fridrih Overbek Johann Friedrich Overbeck Karlo Pacek Karol Hajduk Veljko Petrović Danilo Petrović Njegoš Jozef Pecval Josef Maximilian Petzval Vuk Popović Jovan Popović Josif Rajačić Jovan Rajić Johan Rauh Johann Sveti Sava Simeon Pavle Simić Georg Simon Sina Jovan Skerlić Sveti Stanislav Stefan Nemanja Stefan Prvovenčani Uroš Dečanski Jovan Subotić Sava Tekelija Verner Telesko Werner Miroslav Timotijević Demeter Tirka Monika Faber Johan Kristof Foigtlender Johann Crisstoph Voigtlander Josif Franja Joseph Ludvig August Frankl Ludwig August Franc Herman Hajd Verena Han Johan Heflih Johann Hofelich Lazar Hrebeljanović Hrist Agnes Huslein Arko Agnes Husslein Arco Julija Hunjadi Arsenije Čarnojević Johan Štadler Johann Stadler Stefan Šupljikac

15 x 4 x 2,3 cm drvo (hrastovina iz kolubare), rucni rad naiva, brut art. folk art, primitive & outsider art samo srbija ovaj predmet ne saljem u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Dragiša Stanisavljević (Jabučje, 1921 – 21. avgust 2012) bio je vajar, klasik naivne umetnosti Srbije. Rođen je 1921. godine u Jabučju kod Valjeva, Srbija. Skulpturom se bavio od 1958. Život na selu i vaspitanje u duhu patrijarhalnih načela, zavičajno okruženje stoletnim šumama podstakli su svakako njegov nagon za slobodom i oblikovanjem. Apsolutni je samouk, snažnog osećaja za stilizaciju forme. Umro je 2012. godine u Jabučju. Frontalnost i jednostavnost u izrazu, arhaično shvatanje forme, nesvesno su postignuti. Iz crnih, stoletnih debala umetnik oslobađa čistu formu, gladeći je do sjaja. Zaobljava je i ističe njenu organsku bit. Završava ono što je priroda davno započela. Sve je stilizovano gotovo do ogoljene, osnovne praforme, redukovano s izrazitim osećajem za meru, kakav su posedovali samo izvorni umetnici primitivnih kultura. Instiktivno stvaralaštvo ovog umetnika koje traje već više od pet decenija, ukazuje na snagu autentičnosti njegovih originalnih formi, na vezu između praiskonskog i modernog senzibiliteta likovnog izražavanja. Stoletna hrastovina koju vadi iz korita obližnje reke, nosi sama po sebi neki tajanstveni trag na svojoj materiji, vrstu patine. Sa izrazitim osećajem za harmoniju, bez gestova, sa interesovanjem za duhovnu podlogu svojih likova. Dragiša nesvesno shvata ulogu forme u postizanju univerzalnog. Reljefno shvatanje forme sa izraženim vertikalnim komponovanjem pomoćiće umetniku u njegovoj jednostavnosti izraza naročito kada za motiv bira filozofska razmišljanja o odnosima ljudi, njihovim sudbinama, skrivenim osobinama, njihovom grehu ili molitvi. Izlagao je samostalno i grupno počev od 1964. godine, u zemlji i inostranstvu, kao i na gotovo svim međunarodnim izložbama naivne i marginalne umetnosti (svetskim trijenalima u Bratislavi, počev od šezdesetih godina, tematskim izložbama u Martinjiju, Parizu, Pragu, Budimpešti itd.) Za svoje monumentalne skulpture, dobijao je više nagrada i priznanja, od kojih je najznačajnija Nagrada za ukupan umetnički rad na 10. Bijenalu naivne i marginalne umetnosti, 2001. godine u MNMU, Jagodina, Srbija. ------------------------------------- Dragiša Stanisavljević rođen je u selu Jabučju – Srbija 1921. godine, gde je proveo čitav svoj život i umro 2012. u svojoj 91. godini. Potiče iz skromne porodice ali, umetnički veoma obdarene. Za Dragišu i njegovog sina Milana akademik Ivan Tabaković tvrdio je da su: ,,…bili i ostali istinski nukleusi vajarske umetnosti…”. Umetnikova sestra Ranka Dinić sa uspehom piše poeziju, a u svet likovne umetnosti sa žarom i uverenjem Stanisavljevića upustila se i unuka Ivana. Vaspitavan u duhu patrijarhalnih načela, rano je naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik, obrađivao zemlju, a bio je vičan i mnogim zanatima i poslovima. Kuća, ograda, pokućstvo – delo su Dragišinih ruku. Zimske večeri prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta i prodavao ih, kako bi dodatno popravio svoje prihode. Tako se dogodilo da ovi predmeti dođu u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih umetnika. Posetio je Dragišu u Jabučju. Među rezbarenim kutijama, koricama u drškama za noževe, sviralama i štapovima, primetio je i nekoliko zabačenih, prašnjavih figura. Dragiša mu je objasnio da su to nezavršeni radovi, i da slične ,,nezavršene” figure, radi i njegov sin Milan. Upravo ti, ,,nezavršeni” sumarno obrađeni kipovi imali su snagu neposrednosti i prizvuke originalnosti koje je profesor naslućivao i priželjkivao. Uticaj stručnjaka na pojedine naivne umetnike bio je od velikog značaj u formiranju njihove umetničke ličnosti. Ali treba imati u vidu da su, pri tom, uvek bili presudni talenat i lična predispozicija autora. Uz potsticaj i podršku Ivana Tabakovića, Dragiša i Milan izlagali su zajedno već 1964. godine u Beogradskom grafičkom kolektivu. Ako posmatramo skulpturu “Troglavog” 1962. možda je predstava tri objedinjene figure u čvrsti stub, začetak nove legende o umetničkoj porodici sa dubokim korenjem i dugačkim trajanjem, čiji je začetnik Dragiša Stanisavljević, produžava je i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja unuka Ivana. ------------------------------------------------ Trpe Nikolovski o Dragiši Dragiša Stanisavljević vajar – naivac iz Jabučja godinama dokazuje da je kultura kad se lepota udruži sa istinom. Da vas upoznam sa pokojnim ocem..! Glosa: „Moj sin Milan, kad dovede prijatelje u našu kuću, koja je godinama već muzej naive, oronuo i dotrajao doduše, jer niko sem nas dvojice o njemu ne brine, pokazujući im skulpturu „Pokojnik”, a ja se odnegde pojavim na vratima, ima običaj da kaže: „E, sad, kad ste videli drvenog Dragišu, da vas upoznam i sa njenim autorom, mojim pokojnim ocem!” Piše Trpe Nikolovski Krevet je Dragiša napravio od tesanih dasaka hrastovine i ukrasio reljefnim predstavama Bogorodice sa Hristom, Arhanđela Mihajla, cara Lazara i carice Milice. Pored kreveta nalazi se masivni kovčeg sa ležećom figurom pokojnika sa šajkačom na glavi, šiljkanima na nogama, brič pantalonama, išaranim čarapama, vezenim jelekom, do grla zakopčanoj košulji, i rukama stisnutim uz telo. Sa strane kovčega izrezbarena je pogrebna povorka, utučenih ljudi, biće valjda, komšija i prijatelja. Više je nego očigledno da drveni „Pokojnik” ovde preuzima ulogu dvojnika samog umetnika. Zauzima Dragišino mesto na kovčegu sve dok on ne završi započete poslove u ovom životu. Izvajao ga je posle jedne preležane bolesti, da po narodnom običaju iznenadi smrt i preuzme zlo. – Kad dođe vreme, kad ja rešim – šali se, smejući se punim srcem Dragiša – ima da legnem na onaj krevet, pored ovog mog ispisnika, pa ujutro, ko se od nas dvojice probudi, taj će i da navabi živinu. A dotle, samo ću ovako da ga pokazujem ljudima. – Znate kako ga je radio, kako mu je uzimao meru – šali se sin Milan koji nas je krivudavim stazama i bogazama pored tamnavskih ugljenokopa, uz Kolubaru i dovezao do očevine u Jabučju, koju bi, kako reče, jer je zabita, dolazeći iz Beograda, teško mogli da nađemo . – Legao je na jednu dasku i rekao unuci da mu kredom povuće po dasci, baš tamo gde mu se završavaju šiljkani i šajkača, i obavezno ocrta i popola, gde je bio zategao pojas od pantalona. To su mu bile mere za skulpturu. Nije hteo da omane ni u milimetar, da ne napravi nekog drugog, nego sebe. – Bilo mi od tada nekoliko puta loše – nastavlja priču Dragiša – al’ zahvaljujući ovom mom dvojniku, dubleru, ja svanjivam svako jutro i idem za živinom, a ko zna da li bi tako bilo da se ovaj ovde nije opružio. No, ne uzima ni njega, biće da mu još nismo po volji, evo ga, leži, vidite ga… – smeje se šeretski naš domaćin. U sobi između kovčega i kreveta nalaze se skulpture „Molitva” i „Krilati anđeo”. Zidove sobe krase reljefni prikazi „Tajne večere”, „Skidanja s krsta” i mnoštvo ikona. Iz ove sobe proisteklo je Dragišino poimanje sveta i umetnosti sve što umetnik opaža i spoznaje u mirnom seoskom okruženju zelenih proplanaka oko Kolubare, ali i crnih ogromnih rupčaga tamnavskih ugljenokopa koji se neumitno približavaju prvim okućnicama rodnog mu Jabučja. – Ko smrt čeka – zagonetno će Dragiša – taj će otkriti sve što mu je na srcu. Ali, što više i što dublje saznaješ svoj život, tim manje veruješ da se on može uništi smrću. Za Dragišu je sve tema, pogotovo što je rano naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik i ratar, a bio je, i dandanji je, vičan i mnogim zanatima. Kuća, ograda, pokućstvo, sve je to delo Dragišinih ruku. Još kao dete, zimske večeri, prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta, poneke ih prodajući na beogradskim pijacama. I sve tako do 1964.godine, kada su njegove rukotvorine nekako došle u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih slikara. Uz podsticaj, podršku i na nagovor profesora, Dragiša i sin mu Milan, izlagali su zajedno sa njim svoje rezbarije u drvetu. Bilo je to pre tačno četrdeset godina u Beogradskom grafičkom kolektivu, a novinari nisu mogli čudom da se načude; profesor Tabaković izlaže zajedno sa dva vajara – naivca. Saživljenost sa prirodom i ljudima ogleda se i u izboru materijala u kome on i sin danas rade. Kao što je njegov pogled okrenut ka veri i mitu, tako je odabrao i drvo koje i samo ima svoju istoriju i legendu: crna hrastovinu koju vade iz tresetišta pored Kolubare. Prastara je, otporna i jaka, toliko čvrsta, da ponekad i tri testere „štilovke” odu na remont dok se skulptura napravi. – Vreme, voda i zemlja tvorili su njenu građu baš kao i ljude koje od nje vajam i režem – kaže Dragiša, milujući jedno od tri stabla visoka nekih tri do pet metara, širine oko dva metara, izvađenih sa tamnavskih kopova. – U oba slučaja reč je o životu, stradanju i ponovnom rađanju – nastavlja Dragiša. – Kao što selišće na stablu menja, tako prolazi i ljudski rod. Odlaze jedni, dolaze drugi ljudi, al’ za njima, treba nešto lepo da ostane. Ja se trudim, i uspevam. Moj Milan me je nadmašio u svemu, on me je i naučio nekim savršenstvima u skulpturi, pa na onu njegovu pošalicu da ljude upoznaje s pokojnim ocem ja uzvraćam; e, tako ti je kod nas Stanisavljevića, „od sina je ostanulo ocu”. Milan je vrhunski suklptor. Na meni prihvatljiv način prenosio mi je savete učenog profesora Ivana Tabakovića, preuzevši na sebe ulogu čuvara mojih, kako jednom neko napisa, u crnoj kolubarskoj hrastovini neiskvareno oblikovanih osećanja. Dragišu produžava i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja i unuka Ivana, koja nosi ime pokojnog profesora Ivana Tabakovića. A da sudbinski božji prst bude čudovišniji, rođena je istog dana kada je velikan srpske umetnosti preminuo. ANTRFILE: Divili se Evropljani, al’ i Amerikanci Dragišine skulpture nalaze se voljom ljudi kojima su se dopale, u kolekcijama bogatih na svih pet kontinenata. Dve godine, njegove skulpture, zajedno sa radovima slikara i naivaca iz Jugoslavije, obišle su čitavu Ameriku od Vašingtona do Tenseija. Ljudi su kupovali, divili se i uživali. – Ja se ne mučim dok radim. Ne tražim i ne izmišljam rešenja, koj’ će mi… Kad ne znam ‘de je čovek popola, šta mu je nagore, a šta nadole, ja legnem na deblo, unuka mi kredom il’ noktom, zabeleži kraj glave, stopala, i tu gde mi je kaiš na pantalonama, da imam celu figuru, i eto ti čoveka. Koja, druga mera, mi treba. Nikoja. Tako rezbareći izradio sam sve svece i vladare srpskog roda i poroda, od slavske mi ikone Svetog Đorđija, do Lazareve subote, gde je sedam likova na ikoni, sa crnim gavranom zloslutnikom nad glavom. I sve je to ovde, u ovoj mojoj kući, koja bi da je volje i para valjevskih i drugih vlasti, mogla i muzej da bude, da ljudi dolaze, gledaju i uživaju. ANTRFILE: Da spustim skulpturu, tu na Terazije – Imam jedan san – kaže Dragiša – Da me neko odvede kod gradonačelnika Beograda Radmile Hrustanović da mogu da joj pokažem skice za skulpturu koju sam namenio Beogradu. Da onda tu skulpturu uradim, za to još imam snage, i da bude jedno pet metara visoka i dva široka, od crne kolubarske hrastovine, koja je na dnu reke u mulju ležala neki kažu 10.000 a neki i 100.000 godina. Da onda ovde u selo dođe helikopter, da vežu lancima to moje delo i da ga spuste na Terazije, gde bi posle vekovima podsećalo na Dragišu Stanisavljevića iz Jabučja. Jeste, to sanjam. I da znate, srećan je onaj ko ima snove koji ga uspavljuju. Naspavao se toliko da mu se više i ne mili živeti, nego radostnik samo sanja… ----------------------------------------------------- He was born in Jabučje near Valjevo in 1921. He began doing sculpture in 1958. The life in the country under patriarchal principles, with century-old forests of his homeland and the impulse for modelling were basic motivational preferences of Dragiša Stanisavljević. Frontal aspect, simplicity of expression and archaic approach to form are unconsciously achieved. The artist liberated the form, polished it to brightness, made it round and emphasised its organic essence, thus completing what the nature had begun. Everything was stylised nearly to the bare, basic primordial form, and reduced with the pronounced sense for measure, which was known only to authentic artists of primitive cultures. More than five-decade-long instinctive and creative work of this artist pointed to the force of his authentic and original forms and the connection between primordial and modern sensibility of artistic expression. Age-old oak trunks which he tooled from the bed of the Kolubara River had a secret trace in its very substance, a kind of patina. With a pronounced sense of harmony, without gestures, expressive movements, but with interest in the spiritual background of his figures, Dragiša Stanisavljević understood the role of a form with the sensibility of a contemporary artist. Relief-like concept of form with pronounced vertical composition helped the artist with the simplicity of expression, especially when the selected motif was philosophical contemplation on human relationships, destinies, hidden characteristics, sins or prayers. He received many awards and recognitions for his monumental sculptures, among which the Award for Entire Artistic Work at the Tenth Biennial of Naïve and Marginal Art in Jagodina, 2001 was the most significant. He is a world classic. References: Oto Bihalji-Merin, Snovi i traume u drvetu, Beograd,1962 M. Bošković; M.Maširević, Samouki likovni umetnici u Srbiji, Torino,1977 Oto Bihalji-Merin; Nebojša Bato Tomašević, Enciklopedija naivne umetnosti sveta, Beograd, 1984 N. Krstić, Naivna umetnost Srbije, SANU, Jagodina, 2003 N. Krstić, Naivna i marginalna umetnost Srbije, MNMU, Jagodina, 2007 Lj. Kojić, Dragutin Aleksić, monografija, MNMU, Jagodina, 2007 N. Krstić, Histoire de Voire, Dragiša Stanisavljević,katalog, Pariz, 2012. N. Krstić, Outsiders, katalog, MNMU, Jagodina, 2013. -------------------------------------- Sveti Nikola (Patara, oko 270 — Mira, oko 345), u hrišćanstvu još poznat i kao Nikola Mirlikijski, Nikola Čudotvorac, svetac je u tradicionalnim crkvama, arhiepiskop Mire Likijske. U hrišćanstvu se poštuje kao čudotvorac, u istočnom hrišćanstvu još i kao zaštitnik putnika, zatvorenika i siromašnih, a u zapadnom hrišćanstvu još i kao zaštitnik gotovo svih slojeva društva, ali naročito dece. Često se prikazuje sa mitrom na glavi, simbolom njegovog episkopstva. Sveti Nikola je dao osnovu za stvaranje lika Santa Kloza. Na osnovu njegovih žitija, u kojima se govori o poklonu Svetog Nikole za tri kćerke siromašnog čovjeka, proizašao je običaj darivanja za Božić. U porti crkve Sv. Nikole u gradu Miri, gde je su bile nekad njegove mošti, nalazi se statua sveca u liku Deda Mraza (Božić Bate), a uz nju prikladna vreća poklona sa dečijim likovima. U drevnim žitijima Nikola Mirlikijsko obično se miješa sa Nikolom Patarskim zbog sličnih detalja u životima svetaca: oba su rodom iz Likije, bili su arhiepiskopi i poštovani su kao svetitelji i čudotvorci. Ove sličnosti su dovele do pogrešnog zaključka koji je postojao mnogo stoljeća, a to da je u istoriji crkve postojao samo jedan Sveti Nikola Čudotvorac. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola se praznuje 22. (9) maja (prenos moštiju), 19. (6) decembra (dan smrti). Četvrtak je prema sedmičnom krugu bogosluženja u Pravoslavnoj crkvi posvijećen Svetom Nikoli, kao i Svetim apostolima.

DIZAJN ENTERIJERA STAMBENOG PROSTORA ENTERIJER I UNUTRAŠNJI DEKOR Šifra artikla: 362211 Isbn: 9788690384402 Autor : Jelena M. Stepanov Izdavač : DECORAMA DOO "Publikacija „Dizajn enterijera stambenog prostora“, Jelene M. Stepanov je nastala kao rezultat dugogodišnjeg rada autorke u oblasti dizajna enterijera i predstavlja zanimljivu, multidisciplinarnu studiju u kojoj se na profesionalan i konzistentan način kombinuju hronološki prikaz razvoja dizajna... Detaljnije "Publikacija „Dizajn enterijera stambenog prostora“, Jelene M. Stepanov je nastala kao rezultat dugogodišnjeg rada autorke u oblasti dizajna enterijera i predstavlja zanimljivu, multidisciplinarnu studiju u kojoj se na profesionalan i konzistentan način kombinuju hronološki prikaz razvoja dizajna enterijera kao samostalne prakse, i uputstva i praktične smernice za projektovanje i dizajn enterijera. prof. dr Vladan Djokić Ova monografija svrstava se u jedno od retkih dela na srpskom jeziku u kojima je obrađena tema dizajna enterijera. Iako je osnovni fokus monografije usmeren ka stambenim enterijerima, ona pokriva širok spektar oblasti i različitih, kako kulturoloških, tako i tehničkih, aspekata dizajna enterijera, uopšteno. Monografija je namenjena kako studentima arhitekture i dizajna, tako i svima koji imaju nameru da se upoznaju sa osnovama dizajna enterijera. Sadržajan i slojevit rukopis Jelene M. Stepanov, odeljen je na više funkcionalnih poglavlja upotpunjenih obiljem reprodukcija. Teorijske i praktične aspekte dizajna enterijera stambenog prostora autorka sagledava problemski i analitički u širem istorijskom i savremenom kontekstu. - dr Đorđe Alfirević Dajući prikaz velikog broja pozicija u enterijeru, knjiga ukazuje na mnoge aspekte projekta koje dizajner enterijera ne bi smeo prevideti. Zbog mnoštva korisnih informacija koje su kondenzovane na njenim stranicama, ova knjiga može naći svoju primenu kako u fakultetskoj nastavi, tako i van nje. Može biti od velikog značaja za sve koji stiču svoja prva znanja u oblasti dizajna enterijera, za one koji stiču prva iskustva u realizaciji projekata, ali i za one koji, iako su već u struci, žele da uza se imaju sažet pregled ključnih elemenata enterijerske struke. Krećući se kroz poglavlja, prelazimo put od opšteg, teorijskog znanja, istorijskih referenci i principa organizacije stambenog prostora do tehničkih detalja i konkretnih saveta, koji u praksi mogu imati veliku vrednost. -Ivan Mangov Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ENTERIJER I UNUTRAŠNJI DEKOR Autor Jelena M. Stepanov Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač DECORAMA DOO Pismo Latinica Povez Broš Godina 2021 Format 19x24 Strana 247 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

m9 Električna zastava“, legendarnog Žikice Simiića je svojevrsna enciklopedija rok muzike prikupljena u poslednjih dvadesetak godina kroz tekstove-eseje objavljene na stranicama novina i časopisa od Ritma i Danasa do Politike i ispričanih u kultnim radio emisijama Tajanstveni voz (Studio B) i Dole na uglu (B92). Knjiga je lični doživljaj autora u kojem su naslovi albuma i imena izvođača jedini istiniti elementi, sve ostalo je nestvarno i izmišljeno i predstavlja personalno viđenje koje rok pesma proizvodi na „slušača“. U današnje vreme jednostavne dostupnosti podataka ovakva lična percepcija dobija posebnu važnost i značenje. „Električna zastava“ ima više od 500 odrednica, od legendarnih Lu Rida, Boba Dilana i Džoni Keša do White Stripesa i Ivana Denda. Žikicu Simića zanimaju, pre svega, nestvarni životi i izmišljene avanture muzičara koji žive na „divljoj strani“. Otuda i toliko prisustvo gubitnika, otpadnika i odmetnika na stranicama knjige. „Električna zastava“ je i kolekcionarski biser Žikice Simića, gurua različitih generacija koje su odrastale i još odrastaju uz stvar koja „nikad neće umreti“. Na taj način, ona je i tajna istorija aktera same knjige ali naših života. Za kraj sam Žikica: „Slušajući singlove Rolling Stonesa, pre sto godina, doživeo sam veliki prasak. Čehoslovački gramofon, debela igla i crni komad plastike proizveli su muziku koja je otključala vrata paralelne realnosti. Ušao sam tamo. I nikad se više nisam vratio. Kako mi je bilo, možete pročitatati na stranicama „Električne zastave“.

ŽIKICA SIMIĆ ELEKTRIČNA ZASTAVA Meki povez Električna zastava“, legendarnog Žikice Simiića je svojevrsna enciklopedija rok muzike prikupljena u poslednjih dvadesetak godina kroz tekstove-eseje objavljene na stranicama novina i časopisa od Ritma i Danasa do Politike i ispričanih u kultnim radio emisijama Tajanstveni voz (Studio B) i Dole na uglu (B92). Knjiga je lični doživljaj autora u kojem su naslovi albuma i imena izvođača jedini istiniti elementi, sve ostalo je nestvarno i izmišljeno i predstavlja personalno viđenje koje rok pesma proizvodi na „slušača“. U današnje vreme jednostavne dostupnosti podataka ovakva lična percepcija dobija posebnu važnost i značenje. „Električna zastava“ ima više od 500 odrednica, od legendarnih Lu Rida, Boba Dilana i Džoni Keša do White Stripesa i Ivana Denda. Žikicu Simića zanimaju, pre svega, nestvarni životi i izmišljene avanture muzičara koji žive na „divljoj strani“. Otuda i toliko prisustvo gubitnika, otpadnika i odmetnika na stranicama knjige. „Električna zastava“ je i kolekcionarski biser Žikice Simića, gurua različitih generacija koje su odrastale i još odrastaju uz stvar koja „nikad neće umreti“. Na taj način, ona je i tajna istorija aktera same knjige ali naših života. Za kraj sam Žikica: „Slušajući singlove Rolling Stonesa, pre sto godina, doživeo sam veliki prasak. Čehoslovački gramofon, debela igla i crni komad plastike proizveli su muziku koja je otključala vrata paralelne realnosti. Ušao sam tamo. I nikad se više nisam vratio. Kako mi je bilo, možete pročitatati na stranicama „Električne zastave“.

Manastir Sveti Prohor Pčinjski / priredio Nenad Makuljević Beograd / Vranje 2021. Tvrd povez, bogato ilustrovano, veliki format (31 cm), 679 strane. Knjiga je nekorišćena (nova). Ods1 Rad započet pre više od deset godina rezultirao je objavljivanjem monografije `Manastir Sveti Prohor Pčinjski`. Ova temeljna i moderna, a ipak tradicionalna studija rađena je zajednički od strane Eparhije vranjske, manastira Sveti Prohor i Centra za vizuelnu kulturu Balkana Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ona je svojevrsni podsticaj da se još više ljudi uključi u istraživanje manastira i manastirskog kompleksa. Do podataka nije bilo lako doći, ali su upravo takve teškoće dovele do postepenog i temeljnog rada, čulo se na promociji. Sadržaj: Reč priređivača Svetlana Smolčić Makuljević: Istorija manastira Svetog Prohora Pčinjskog Nenad Makuljević: Manastir Svetog Prohora Pčinjskog od obnove Pećke patrijaršije do kraja XX veka Tatjana Subotin-Golubović: Himnografski tekstovi posvećeni Svetom Prohoru Pčinjskom Svetlana Smolčić Makuljević: Pod blagoslovom Svetog oca Prohora Pčinjskog: sakralna topografija i mesto poklonjenja Jadranka Prolović: Arhitektura crkvenog kompleksa od osnivanja do XVI veka Nenad Makuljević: Nova crkva Svetog Prohora Pčinjskog Jadranka Prolović: Živopis crkve Svetog Prohora Pčinjskog od XIV do XVI/XVII veka Ivana Ženarju: Zidno slikarstvo crkve Svetog Prohora Pčinjskog u XIX i XX veku Vuk Dautović: Enterijer crkve Svetog Prohora Pčinjskog Irena Ćirović: Ikonostas crkve Svetog Prohora Pčinjskog Irena Ćirović: Zbirka ikona manastira Svetog Prohora Pčinjskog Vuk Dautović: Riznica manastira Svetog Prohora Pčinjskog Ana Kostić Đekić: Konaci manastira Svetog Prohora Pčinjskog Summary Literatura Registri

Električna zastava“, legendarnog Žikice Simiića je svojevrsna enciklopedija rok muzike prikupljena u poslednjih dvadesetak godina kroz tekstove-eseje objavljene na stranicama novina i časopisa od Ritma i Danasa do Politike i ispričanih u kultnim radio emisijama Tajanstveni voz (Studio B) i Dole na uglu (B92). Knjiga je lični doživljaj autora u kojem su naslovi albuma i imena izvođača jedini istiniti elementi, sve ostalo je nestvarno i izmišljeno i predstavlja personalno viđenje koje rok pesma proizvodi na „slušača“. U današnje vreme jednostavne dostupnosti podataka ovakva lična percepcija dobija posebnu važnost i značenje. „Električna zastava“ ima više od 500 odrednica, od legendarnih Lu Rida, Boba Dilana i Džoni Keša do White Stripesa i Ivana Denda. Žikicu Simića zanimaju, pre svega, nestvarni životi i izmišljene avanture muzičara koji žive na „divljoj strani“. Otuda i toliko prisustvo gubitnika, otpadnika i odmetnika na stranicama knjige. „Električna zastava“ je i kolekcionarski biser Žikice Simića, gurua različitih generacija koje su odrastale i još odrastaju uz stvar koja „nikad neće umreti“. Na taj način, ona je i tajna istorija aktera same knjige ali naših života. Za kraj sam Žikica: „Slušajući singlove Rolling Stonesa, pre sto godina, doživeo sam veliki prasak. Čehoslovački gramofon, debela igla i crni komad plastike proizveli su muziku koja je otključala vrata paralelne realnosti. Ušao sam tamo. I nikad se više nisam vratio. Kako mi je bilo, možete pročitatati na stranicama „Elektične zastave“. Stanje kao na slikama.

Mek povez - 366 strana - veći format 33 cm MARKS BLEEDS BEOGRAD 2012 Korice sa vidljivim znacima korišćenja malo iskrzane na rikni Tragovi presavijanja na stranicama Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja IB Električna zastava“, legendarnog Žikice Simiića je svojevrsna enciklopedija rok muzike prikupljena u poslednjih dvadesetak godina kroz tekstove-eseje objavljene na stranicama novina i časopisa od Ritma i Danasa do Politike i ispričanih u kultnim radio emisijama Tajanstveni voz (Studio B) i Dole na uglu (B92). Knjiga je lični doživljaj autora u kojem su naslovi albuma i imena izvođača jedini istiniti elementi, sve ostalo je nestvarno i izmišljeno i predstavlja personalno viđenje koje rok pesma proizvodi na „slušača“. U današnje vreme jednostavne dostupnosti podataka ovakva lična percepcija dobija posebnu važnost i značenje. „Električna zastava“ ima više od 500 odrednica, od legendarnih Lu Rida, Boba Dilana i Džoni Keša do White Stripesa i Ivana Denda. Žikicu Simića zanimaju, pre svega, nestvarni životi i izmišljene avanture muzičara koji žive na „divljoj strani“. Otuda i toliko prisustvo gubitnika, otpadnika i odmetnika na stranicama knjige. „Električna zastava“ je i kolekcionarski biser Žikice Simića, gurua različitih generacija koje su odrastale i još odrastaju uz stvar koja „nikad neće umreti“. Na taj način, ona je i tajna istorija aktera same knjige ali naših života. Za kraj sam Žikica: „Slušajući singlove Rolling Stonesa, pre sto godina, doživeo sam veliki prasak. Čehoslovački gramofon, debela igla i crni komad plastike proizveli su muziku koja je otključala vrata paralelne realnosti. Ušao sam tamo. I nikad se više nisam vratio. Kako mi je bilo, možete pročitatati na stranicama „Električne zastave“.

30 crteža Dragana Ćirkovića Izdavač: Narodni muzej Čačak Tvrda plastificirana fascikla, format 24,5×34,5 cm, 4 stranice teksta + 30 reprodukcija. Napomena: ogrebotine na fascikli; ako se to izuzme, odlično očuvano. Dragan Ćirković rođen je 1909, godine u Čačku. Umetničku školu i viši akademski tečaj završio je u Beogradu 1938. u klasi Ivana Radovića. Po završenoj akademiji posvećuje se slikarstvu i živi u Čačku. Prohujalo doba, građevine i ljude, osvedočio je nadahnuto na svojim platnima i crtežima. Bio je istinski pesnik starog Čačka, njegovih tihih ulica, kuća u zelenju i cveću, raspevanih fasada i doksata, dućana i ćepenaka, kafanica i ljudi koji su sa tim grđevinala trajali i nestajali u maticama vremena. Popis reprezentacija crteža: 1. Konak Gospodara Jovana Obrenovića iz 1835. 2. Kuća Jankovića 3. Crkva 4. Zgrada bivšeg Okružnog načelstva iz 1875 5. Velika pijaca 6. `Ćira` na železničkoj stanici u Ljubiću 7. Stara kuća u Ulici Vojvode Stepe 8. Stare kuće u Hajduk Veljkovoj ulici 9. Virerova kuća 10. Stara zdanja u Ulici Bate Jankovića 11. Skver sa starim dućanima 12. Stara kuća u Lominoj ulici 13. Kuća dr Kuželja 14. Velika pijaca 15. Stare zgrade u Skadarskoj ulici 16. Knjižara `Kod Resavica` 17. Zgrada bivše Čačanske Oblasne banke 18. Ulica Bate Jankovića 19. Stara kovačka radionica 20. Kuća Janka Erića 21. Sokolana 22. Železnička stanica sa mlekarom 23. Kafana `Luković` 24. Palata dr Dragomirovića 25. Kuća Beogračića 26. Hotel `Kasina` i Pušeljića kuća 27. Kafana `Car Lazar` 28. Stara pivara 29. Bašta kafane `Belvi` 30. Kuželjeva ulica

La Wallonie, le pays et les hommes, lettres-arts–culture, tome II, du XVIe siècle au lendemain de la Première Guerre mondiale La Wallonie, le pays et les hommes Lettres-arts–culture, tome II, du XVIe siècle au lendemain de la Première Guerre mondiale VELIKI format...TVRD povez...601.strana..ILUSTROVANA... Livre premier : Du XVIe siècle à 1815 Liminaire. L’imprimerie, moyen de diffusion des idées au pays de Liège, par STIENNON, Jacques Dans les Pays-Bas méridionaux de langue romane, par PIERARD, Christine Première partie : Les lettres I Les Lettres latines L’humanisme en terre wallonne, par HALKIN, Léon-Ernest II Les Lettres françaises Au temps de Rabelais et de la Pléiade, par DE GREVE, Marcel Le XVIIe siècle : poètes et dramaturges des bords de Meuse et du Hainaut, par DELCROIX, Maurice Prosateurs du XVIIe siècle en Wallonie, par LEJEUNE, Rita Les provinces wallonnes, terre d’élection de l’historiographie, par MOREAU, Gérard Le siècle des Lumières aux pays de Liège, de Namur et de Hainaut, par MORTIER, Roland Spa, rendez-vous de l’Europe, par DETHIER, Ivan III Les lettres dialectales Naissance et premiers développements de la littérature dialectale (XVIIe-XVIIIe siècle), par PIRON, Maurice Le « Cramignon » et « Noël wallon », par DELBOUILLE, Maurice Un feu d’artifice : l’opéra-comique liégeois du XVIIIe siècle, par LEJEUNE, Rita Deuxième partie : Les arts I Gothique et Renaissance Tradition vivace et ferments nouveaux. Lambert Lombard, Jacques du Broeucq et les arts de leur temps, par COLMAN, Pierre Le groupe hennuyer d’architecture gothique, par BRIGODE, Simon A l’origine de la peinture de paysage : les Wallons Joachim Patinier et Henri Blès, par MARCHAL, André Un grand graveur-éditeur d’origine liégeoise : Théodore de Bry, par COLMAN, Pierre II Baroque et classicisme L’architecture civile et religieuse au pays de Liège aux XVIIe et XVIIIe siècles, par CHEVALIER, Ann L’architecture civile et religieuse dans le Namurois aux XVIIe et XVIIIe siècles, par BASTIN, Norbert L’architecture civile et religieuse dans le Hainaut et le Tournaisis aux XVIIe et XVIIIe siècles, par BRIGODE, Simon Le sculpteur Jean Delcour et son « école », par COLMAN, Pierre Les principaux peintres liégeois du XVIIe siècle, par HENDRICK, Jacques III Florilège du XVIIIe siècle, par STIENNON, Jacques IV Le décor de la vie Le mobilier des provinces wallonnes au XVIIIe siècle, par PHILIPPE, Joseph L’orfèvrerie en Wallonie aux XVIIe et XVIIIe siècles, par COLMAN, Pierre La céramique, par JOTTRAND, Mireille La verrerie du XVIe au début du XIXe siècles, par PHILIPPE, Joseph V La contribution wallonne à l’art français, par STIENNON, Jacques Troisième partie : La musique L’apport wallon à la musique du XVIe siècle : de Josquin Desprez à Roland de Lassus, par WANGERMEE, Robert Un âge musical nouveau : XVIIe et XVIIIe siècles, début du XIXe siècle, par QUITIN, José Quatrième partie : Les sciences L’apport scientifique de la Wallonie au XVIe siècle, par HALLEUX, Robert et OPSOMER, Carmélia L’apport scientifique de la Wallonie aux XVIIe et XVIIIe siècles, par FLORKIN, Marcel Livre second. De 1815 au lendemain de la première guerre mondiale Première partie : Les lettres I Les Lettres françaises Le romantisme dans les provinces wallonnes, par HANSE, Joseph Du romantisme au naturalisme et au symbolisme, par HANSE, Joseph La découverte triomphante du symbolisme. La Wallonie d’Albert Mockel, par THIRY Marcel Les chemins du régionalisme, par THIRY Marcel Du symbolisme à 1914, par THIRY Marcel La littérature du temps de guerre et l’ouverture sur l’avenir, par THIRY Marcel Le théâtre. De 1815 au lendemain de la première guerre, par POUILLART, Raymond Les régions wallonnes et le travail historique de 1805 à 1905, par STIENNON, Jacques II Les Lettres dialectales La chanson et la poésie wallonnes au XIXe siècle, par MARQUET, Albert Henri Simon, par MARQUET, Albert Le théâtre wallon, par DROIXHE, Daniel Deuxième partie : Les arts I La peinture Néo-classicisme et romantisme, par VANDELOISE, Guy Le réalisme et le naturalisme, par BOSMANT, Jules Le paysage en Wallonie au XIXe siècle, par MARCHAL, André Les artistes symbolistes en Wallonie, par SOMVILLE, Pierre II Dessin, gravure et lithographie en Wallonie au XIXe siècle, par VENELDEREN, Francis et COMHAIRE, Georges III L’évolution de la sculpture au XIXe siècle, par BOSMANT, Jules IV L’architecture L’architecture industrielle au XIXe siècle, par STIENNON, Jacques L’évolution de l’architecture vers 1900, par WATHELET, Jacques-Grégoire Table des matières Liens : ------------------------------------------------------------ Valonija, zemlja i narod, pismo-umetnost-kultura, tom II, od 16. veka do dana posle Prvog svetskog rata Valonija, zemlja i narod Pismo-umetnost-kultura, tom II, od 16. veka do dana posle Prvog svetskog rata Knjiga prva: Od 16. veka do 1815. godine Preliminarni. Štamparija, sredstvo za širenje ideja u zemlji Lijež, STIENNON, Jackues U južnoj Holandiji koja govori romanski, od PIERARD, Christine Prvi deo: Pisma I latinična slova Humanizam u Valoniji, HALKIN, Leon-Ernest II francuska pisma U doba Rablea i Plejade, DE GREVE, Marsel 17. vek: pesnici i dramski pisci sa obala Measa i Enoa, Delkroa, Moris Prozni pisci 17. veka u Valoniji, LEŽEN, Rita Valonske provincije, izabrana zemlja istoriografije, od MOREA, Žerara Doba prosvetiteljstva u zemljama Liježa, Namura i Enoa, MORTIER, Rolan Banja, mesto susreta Evrope, DETIER, Ivan III Dijalekatska pisma Rođenje i prvi razvoj dijalekatske književnosti (17.-18. vek), PIRON, Moris „Cramignon“ i „Valloon Christmas“, DELBOUILLE, Maurice Vatromet: komična opera iz Liježa iz 18. veka, LEŽENA, Rita Drugi deo: Umetnost I gotika i renesansa Živa tradicija i novi fermenti. Lambert Lombard, Jackues du Broeuck i umetnost njihovog vremena, Kolman, Pjer Eno grupa gotičke arhitekture, BRIGODE, Simon Na početku pejzažnog slikarstva: Valonci Joachim Patinier i Anri Bles, MARCHAL, Andre Veliki graver-izdavač iz Liježa: Teodor de Bri, Kolman, Pjer II Barok i klasicizam Građanska i verska arhitektura u zemlji Lijež u 17. i 18. veku, ŠEVALIER, Ann Građanska i verska arhitektura u Namuru u 17. i 18. veku, BASTIN, Norbert Građanska i verska arhitektura u Eno i Turnezu u 17. i 18. veku, BRIGODE, Simon Vajar Žan Delkur i njegova „škola“, KOLMAN, Pjer Glavni slikari Liježa 17. veka, HENDRIK, Žak III Zbornik 18. veka, STIENNON, Jackues IV Dekor života Nameštaj iz valonskih provincija u 18. veku, FILIP, Džozef Zlatarstvo u Valoniji u 17. i 18. veku, Pjer KOLMAN Keramika, JOTTRAND, Mireille Stakleno posuđe od 16. do početka 19. veka, FILIP, Džozef V Valonski doprinos francuskoj umetnosti, STIENNON, Jackues Treći deo: Muzika Valonski doprinos muzici 16. veka: od Žoskina Desprea do Rolana de Lasa, VANGERME, Robert Novo muzičko doba: 17. i 18. vek, početak 19. veka, KUTIN, Žoze Četvrti deo: Nauka Naučni doprinos Valonije u 16. veku, od HALLEUKS, Robert i OPSOMER, Carmelia Naučni doprinos Valonije u 17. i 18. veku, FLORKIN, Marsel Druga knjiga. Od 1815. do posle Prvog svetskog rata Prvi deo: Pisma I francuska pisma Romantizam u valonskim provincijama, HANSE, Džozef Od romantizma do naturalizma i simbolizma, HANSE, Džozef Trijumfalno otkriće simbolike. Valonija Alberta Mokela, THIRI Marcel Putevi regionalizma, THIRI Marcel Od simbolizma do 1914, THIRI Marcel Ratna književnost i otvorenost za budućnost, THIRI Marcel Pozorište. Od 1815. do dana posle Prvog svetskog rata, od Rejmonda POUJARA Valonski regioni i istorijski rad od 1805. do 1905., STIENNON, Jackues II Dijalekatska pisma Valonska pesma i poezija u 19. veku, Marketa, Alberta Anri Simon, od MARKUET, Albert Valonsko pozorište, DROIKSHE, Daniel Drugi deo: Umetnost I Slikarstvo Neoklasicizam i romantizam, Vandeloaz, Gaj Realizam i naturalizam, BOSMANT, Jules Pejzaž u Valoniji u 19. veku, MARCHAL, Andre Umetnici simbolisti u Valoniji, SOMVILLE, Pjer II Crtež, graviranje i litografija u Valoniji u 19. veku, VENELDEREN, Francis i COMHAIRE, Georges III Evolucija skulpture u 19. veku, BOSMANT, Žil IV Arhitektura Industrijska arhitektura u 19. veku, STIENNON, Jackues Evolucija arhitekture oko 1900. godine, od VATHELET, Jackues-Gregoire Sadržaj Knjiga je glanz stanje... ---------------------------- R1