Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Duga, sunce i srce - Bojana Nešić Izdavač: Komshe Godina izdanja: 2017 Broj strana: 170 Format: 21 cm Povez: Broširani Roman Duga, Sunce i Srce je prva knjiga Bojane Nešić. Autorka je želela da kroz ličnu i emotivnu porodičnu priču, podeli teškoće, izazove i pobede koje donosi život sa detetom sa smetnjama u razvoju. Knjiga prati period Bojaninog života, od trenutka kada sa mužem Nemanjom dobija prvo dete, Ivonu (Nonu). Nona je dete sa smetnjama u razvoju, ali to ne obeshrabruje mladi par. Porodica se proširuje, stižu drugo i treće dete, Đurđa i Bogdan. Svoja sećanja, emocije i događaje Bojana je pretočila u roman koji je dragoceno štivo za svakog roditelja. Duga, Sunce i Srce je priča o sreći i tugi, o suzama i smehu, o različosti, to je priča o odrastanju i sazrevanju ne samo dečjem već i roditeljskom. Ova knjiga podsetiće svakog od nas na to šta je najvažnije u životu i koliko je život, i kada je težak, beskrajno lep. Bojana Nešić je rođena u Užicu 1978. godine gde i danas živi sa Nemanjom, sa kojim je najpre delila školsku klupu, a sada i život. Iako je uspešan inženjer agroekonomije, svestrana i talentovana u različitim oblastima, ona sebe najradije predstavlja kao mamu Ivone, Đurđe i Bogdana.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Četiri diskurzivne tačke plesne prakse - Izdavač: Fakultet za medije i komunikacije Godina izdanja: 2016 Broj strana: 134 Format: 21 cm Povez: Broširani Ples nema tako dugu tradiciju zapisivanja i teoretizacije kao što je imaju druge izvođačke umetnosti, te se još uvek traga za načinima da se artikulišu različite plesne prakse. Četiri diskurzivne tačke plesne prakse nude jednu šemu te artikulacije. Ovaj otvoreni model se bazira na jednom zamišljenom kvadratu, gde se jedna tačka (teme) odnosi na matricu tela, druga na politiku pokreta, treća na izvedbenu strukturu i četvrta na matricu drugog. Analizirano je osamnaest plesnih dela (među kojima su Hexentanz – Meri Vigman, Groosland – Megi Maran, Trio A – Ivon Rajner, Blaubart – Pina Bauš, Rosas danst Rosas – Rosas, Solo – Vilijam Forsajt, Strangefish – Lojd Njuson, The Perfect human – Hofeš Šehter, Le dernier spectacle – Žerom Bel, Tragédie – Oliver Duboa). Simulirajući postupak faktorske analize, izdvojeno je šest faktora koji su postali osnova multidimenzionalnog pristupa plesnoj analizi. Ovaj rad je pokušaj da se uz pomoć matrice diskurzivnih tačaka, kao i različitih teorijskih platformi (Lakan, Batlerova, Kristeva, Derida, Delez, Danto, Vitgenštajn, Fuko i dr.) ostvari doprinos u pravcu sistematičnog promišljanja o plesu.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Džin - Alen Rob-Grije Izdavač: Futura publikacije Godina izdanja: 2021 Broj strana: 116 Format: 20 cm Povez: Broširani Prva verzija romana Džin, pod nazivom Sastanak (Rendez-vous), objavlјena je 1980. u Americi kao priručnik za učenje francuskog. Autor ga je sastavio na molbu profesorice Ivon Lenard sa Univerziteta Domingez Hils u Kaliforniji. Ovo izdanje takođe se sastojalo od osam poglavlјa, koja su se završavala tipičnim pitanjima za đake. Pretvarajući knjigu u roman, autor je vežbe uklonio, pridodavši tekstu prolog i epilog. Izbor koncepta udžbenika istovremeno je pooštrio Rob-Grijeove poetičke nazore i na neki način ih rasteretio. Tekst se povinuje obrascu usvajanja jezika. U svakom poglavlјu postepeno se uvode nova gramatička pravila: prvo poglavlјe ispripovedano je u prezentu, a od drugog pa sve do kraja zastuplјena su sve zahtevnija vremena. S druge strane, udžbenička forma pružila je poligon za primenu Rob-Grijeovih književnih strategija. Protagonista, čije je pretežno ime Simon Leker, svoju nesigurnost izražava vežbajući kondicional. Suvoparni opisi tipični za ovog autora mogli su, fokusom na učenje jezika, da dobiju svrhu: uvođenje leksike svakodnevnih predmeta. Ovim prelamanjem književnih i gramatičkih sredstava autor je u knjizi postigao teorijsko-praktičnu celovitost. Druga osobenost po kojoj se Džin razlikuje od svih ostalih knjiga u Rob-Grijeovom opusu jeste humor. Autor ga je inače proterao iz svojih dela kao „preostatak humanizma“, kao sredstvo „prirodnog“ zbližavanja sa čitaocem. Ovde je i te kako prisutan i uglavnom zasnovan na autoironiji. Kada Simon priča bajku devojčici Mariji, najpre koristi običan perfekat, ali dete zahteva aorist. Narator nam tad poverava kako mora da razmisli nekoliko trenutaka „pošto nije navikao da koristi to glagolsko vreme“. Rob-Grijeovi čitaoci će se tim povodom setiti da on sam decidirano odbacuje aorist, to tipično pripovedačko vreme u francuskom, smatrajući ga bajkovitim ostatkom sveznajuće, „božje“ perspektive (zalažući se, naravno, za subjektivno Ja). Isto tako, kad nakon bajke o robotu mala Marija kritikuje pripovedača zamerajući mu što nije uspeo da stvori „žive i simpatične likove“, ona zvuči kao uobičajeni kritičar Rob-Grijeovih knjiga, koji ga, kao što smo videli, istim rečnikom osporavaju i danas. Naslovna grafija — Djinn — semantički upućuje na upućuje na dobrog duha. Rob-Grije je, međutim, koristi kao fonetsku transkripciju engleskog imena Jean („Džin“), prilagođenu francuskim govornicima. Potonja grafija u francuskom pravopisu upućuje na muško ime, Žan. Ova homonimija čitaoca odmah uvodi u postupak travestije i udvajanja, koji će se u knjizi primeniti na bezmalo sve protagoniste. Rob-Grije ne bi bio to što jeste da nije udžbenik francuskog iskoristio kao uvod u svoj život i delo. Razgovor za posao između naratora i Džin odvija se u prostoru koji podseća na mesto za susrete parova iz Sastajališta. Neodređene godine šarmantne Džin takođe pripadaju katalogu autorovih opsesivnih motiva. Opčinjenost mladim devojkama u središtu je mnogih njegovih knjiga, a vrhunac doživlјava u poslednjoj, pod naslovom Sentimentalni roman (2004). Ta „bajka za odrasle“ izlazi tik nakon što je Rob-Grije primlјen u Francusku akademiju, gde nikad nije kročio, jer je odbijao ceremonijalnost te ustanove kao zastarelu. Objavlјivanje ove knjige pod titulom (krnjeg) akademika moramo shvatiti kao još jedan nestandardni pedagoški gest.