Iz mraka Ovo je knjiga koja govori o našoj političkoj zbilji viđenoj očima partijskog bota – psihološki prodoran roman, gorko deziluzivan, na momente brutalan, ironičan upravo onoliko koliko su cinični akteri te stvarnosti. U našoj novijoj političkoj istoriji ostala je zapamćena rečenica: „Kome je do morala, neka ide u crkvu.” Među junacima ove knjige čitalac će naći mučene i mučitelje, sebičnjake, plaćenike, lažove i naivce, batinaše i prebijene, egoiste, pijance i špijune, ali nikoga ko bi otišao u crkvu. A i da neko ode, ništa mu ne bi pomoglo

Iz elemenata Gročanska čaršija: ostalo je malo od nje, a istorijski se prostirala bogato, gusto, umršeno. Ova mala varoš na Dunavu bila je nekada deo Carigradskog puta. Tu su blizu nastradali i prvi beogradski martiri. Sve to, ali u širinu, prožeto melaholijom i lokalnim pričama, ovo je venac kratkih priča koje sakupljene na jednom mestu čine nešto kao roman-varošicu. Berbernice, pas po imenu fon Dutch, stara lipa, vinske sorte, Dunav i opet Dunav, i ovaj “naš“ otomanski i onaj preko – banatski… Nenad Milenković Panić uspeo je da sve to ušrafi u univerzalan, nadgeografski simbol zavičaja. Svako će se tu lako pronaći, u tom njegovom Mestu, ma koje bilo vaše lično mesto.

IZ ŠKRINJE DOMAĆE PRIČE I PRIPOVETKE Šifra artikla: 387057 Isbn: 9788663418714 Autor : Jasna Jeremić Izdavač : PRESING Autorka mlađe generacije (1987) Jasna Jeremić spada u red onih pisaca koji pokazuju svoju veštinu ne razmećući se svojom erudicijom, kitnjastim rečnikom i dramatičnim zaokretima. Njen pristup je, suprotno tome, u nekim pričama krajnje minimalistički, gde u nekoliko rečenica, kao haiku majstor, ka... Detaljnije Autorka mlađe generacije (1987) Jasna Jeremić spada u red onih pisaca koji pokazuju svoju veštinu ne razmećući se svojom erudicijom, kitnjastim rečnikom i dramatičnim zaokretima. Njen pristup je, suprotno tome, u nekim pričama krajnje minimalistički, gde u nekoliko rečenica, kao haiku majstor, kaže sve što treba reći. U drugim pričama, koje često ne prelaze jednu stranu, Jasna Jeremić ulazi u takozvani svakodnevn i“običan“ svet. Ona ga vešto secira, analizira i, neretko, prikazuje i one istine koje se ne izgovore javno ali koje svi osećamo kao neporecive. Na tom putovanju, koje neretko završava u tamnim delovima čovekove svesti, čitaoce čekaju mnoga iznenađenja. Ova knjiga je za one hrabre, otvorene ljubitelje kratke priče i sigurno vas neće ostaviti ravnodušnim. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija DOMAĆE PRIČE I PRIPOVETKE Autor Jasna Jeremić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač PRESING Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2023 Format 14,8x21 Strana 59 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Kamen iz odrona je jedan od najboljih romana o Španskom građanskom ratu i jedan od retkih iz ovog ciklusa čiji su i pisac i protagonista žene. Potresna ispovest žene s Pirineja čiji je život promenio građanski rat. U njen svet, koji nije znao za istoriju i ideologiju, odjednom provaljuju vojske građanskog rata, čija žrtva postaje njena porodica. Pričajući svoj život, junakinja romana Kamen iz odrona jednostavno i sa antičkom snagom svedoči o iznenadnoj i brutalnoj patnji koja je obeležila njen život. Kamen iz odrona je jedna od najvažnijih knjiga moderne katalonske književnosti, vrhunsko delo prevedeno na većinu evropskih jezika.

O knjizi: Njena majka potiče iz malog mesta u blizini maglovitog Praga, njen otac iz mirisima i protivurečnostima prebogatog Bagdada. Mišel je plod velike ljubavi, ali i dve potpuno različite kulture koje će u sebi vremenom pomiriti, ali koje zapravo nikada neće uspeti da uspostave pravi dijalog i odnos poverenja, što će bolno obeležiti njen život i život njenih najbližih.I dok detinjstvo za nju protiče kao u bajci, čitalac "Devojke iz Bagdada", romana Mišel Nuri, stiče uvid u način života ljudi iz neposrednog okruženja Sadama Huseina, sociološku skicu malo poznatog, oduvek ntrigantnog ambijenta.

O knjizi: Njena majka potiče iz malog mesta u blizini maglovitog Praga, njen otac iz mirisima i protivurečnostima prebogatog Bagdada. Mišel je plod velike ljubavi, ali i dve potpuno različite kulture koje će u sebi vremenom pomiriti, ali koje zapravo nikada neće uspeti da uspostave pravi dijalog i odnos poverenja, što će bolno obeležiti njen život i život njenih najbližih.I dok detinjstvo za nju protiče kao u bajci, čitalac "Devojke iz Bagdada", romana Mišel Nuri, stiče uvid u način života ljudi iz neposrednog okruženja Sadama Huseina, sociološku skicu malo poznatog, oduvek ntrigantnog ambijenta.

Kamen iz odrona je jedan od najboljih romana o Španskom građanskom ratu i jedan od retkih iz ovog ciklusa čiji su i pisac i protagonista žene. Potresna ispovest žene s Pirineja čiji je život promenio građanski rat. U njen svet, koji nije znao za istoriju i ideologiju, odjednom provaljuju vojske građanskog rata, čija žrtva postaje njena porodica. Pričajući svoj život, junakinja romana Kamen iz odrona jednostavno i sa antičkom snagom svedoči o iznenadnoj i brutalnoj patnji koja je obeležila njen život. Kamen iz odrona je jedna od najvažnijih knjiga moderne katalonske književnosti, vrhunsko delo prevedeno na većinu evropskih jezika.

Kamen iz odrona je jedan od najboljih romana o Španskom građanskom ratu i jedan od retkih iz ovog ciklusa čiji su i pisac i protagonista žene. Potresna ispovest žene s Pirineja čiji je život promenio građanski rat. U njen svet, koji nije znao za istoriju i ideologiju, odjednom provaljuju vojske građanskog rata, čija žrtva postaje njena porodica. Pričajući svoj život, junakinja romana Kamen iz odrona jednostavno i sa antičkom snagom svedoči o iznenadnoj i brutalnoj patnji koja je obeležila njen život. Kamen iz odrona je jedna od najvažnijih knjiga moderne katalonske književnosti, vrhunsko delo prevedeno na većinu evropskih jezika.

Kamen iz odrona je jedan od najboljih romana o Španskom građanskom ratu i jedan od retkih iz ovog ciklusa čiji su i pisac i protagonista žene. Potresna ispovest žene s Pirineja čiji je život pro­menio građanski rat. U njen svet, koji nije znao za istoriju i ideologiju, odjednom prova­ljuju vojske građanskog rata, čija žrtva postaje njena porodica. Pričajući svoj život, junakinja ro­mana Kamen iz odrona jednostavno i sa antičkom snagom svedoči o iznenadnoj i brutalnoj pat­nji koja je obeležila njen život. Kamen iz odrona je jedna od najvažnijih knjiga moderne ka­talonske književnosti, vrhunsko delo prevedeno na većinu evropskih jezika.

Opis proizvoda Kamen iz odrona je jedan od najboljih romana o Španskom građanskom ratu i jedan od retkih iz ovog ciklusa čiji su i pisac i protagonista žene. Potresna ispovest žene s Pirineja čiji je život pro-menio građanski rat. U njen svet, koji nije znao za istoriju i ideologiju, odjednom provaljuju vojske građanskog rata, čija žrtva postaje njena porodica. Pričajući svoj život, junakinja romana Kamen iz odrona jednostavno i sa antičkom snagom svedoči o iznenadnoj i brutalnoj patnji koja je obeležila njen život. Kamen iz odrona je jedna od najvažnijih knjiga moderne katalonske književnosti, vrhunsko delo prevedeno na većinu evropskih jezika.

Radnja ovog neobičnog romana počinje i završava se na klupi ispred Kafkinog muzeja u Pragu, gde se slučajno upoznaju Kamelija Magdi, književnica iz Kaira, i Adam Kostaki, književnik iz Sijetla. Kao što to ponekad biva među strancima, možda zato što pomisle da se nikada više neće sresti, njih dvoje, van sopstvenih očekivanja, odmah razmenjuju neke vrlo lične tajne, sećanja na bolne trenutke odrastanja, nesrećan i nesređen privatni život, kojih ne mogu da se oslobode i koji su uticali na njihovo formiranje, kao i na odluku da se posvete pisanju, kao jedinom načinu da se izraze. Tu je i niz isprepletanih likova, kojima je zajedničko preispitivanje ličnih i porodičnih, to jest nasleđenih životnih gubitaka, strahova, neuspeha i nesigurnosti, ali i koji se često bave pitanjima umetničkog stvaralaštva i izražavanja jezikom, slikom, muzikom. Virtuozno intertekstualno tkanje i struktura romana koja izlazi iz okvira tradicionalne romaneskne forme, čini da je nemoguće odrediti kome tačno pripada pripovedački glas i ko tačno o kome piše. Može se reći da je roman Priviđenja iz senke posvećen književnoumetničkom stvaralaštvu, njegovoj moći, tome šta ga sve pokreće, čemu teži, na čemu se zasniva, kako se gradi i šta predstavlja za književnike, ali i za nas, čitaoce. Mansura Izudin se od početka do kraja Priviđenja iz senke s lakoćom poigrava slikama, predstavama, likovima i jezikom, dok preispituje našu percepciju stvarnosti, darujući nam roman neobičnog ustrojstva i kova posvećen ljudskom postojanju, njegovoj istovremenoj krhkosti i snazi. – Dr Dragana Đorđević Mansura Izudin rođena je 1976. u jednom seocetu u Delti Nila. Završila je novinarstvo na Univerzitetu u Kairu. Živi u Kairu i radi kao zamenik glavnog i odgovornog urednika i novinar u najznačajnijem egipatskom književnom listu, nedeljniku ’Aẖbār al-’adab (Književne vesti). Prvu zbirku pripovedaka, Drhtavo svetlo, objavila je 2001. godine, a tome su usledili romani Merjemin lavirint (2004), Iza raja (2009), sa kojim je 2010. godine ušla u najuži izbor za Međunarodnu nagradu za arapski roman (IPAF), zbirka priča Putem ludila (2014), koja je proglašena za najbolju zbirku pripovedaka na Sajmu knjiga u Kairu, roman Smaragdna planina (2014), koji je ovenčan nagradom Sajma knjiga u Šarži, roman Priviđenja iz senke (2017) i zbirka priča Utočište za odsustvo (2018). Njeni romani i priče prevedeni su na engleski, francuski, nemački, italijanski i druge jezike. Roman Priviđenja iz senke prvo je delo Mansure Izudin prevedeno na srpski.

Knjiga izabranih tekstova „Početi iz početka” donosi osnovni pogled na Žižekovu percepciju društvenog i političkog, Žižekovu samokritiku, pogled na delovanje ideologije danas, izbor iz njegovog eseja o Lenjinu i tekst u kom određuje šta danas znači „početi iz početka”.detaljnije

Priče iz davnine „Priče iz davnine“ zbirka su bajki koje su autorki su donele svetsku slavu.

Pisma iz tamnice Branko Vukelić, iz loze krajiških oficira, dopisnik „Politike“ iz Japana, uhapšen je oktobra 1941. kao saradnik Riharda Zorgea, obaveštajca Kominterne, i potom osuđen na doživotnu robiju. Tristotinak pisama (razmenjivanih tokom tri godine sa suprugom Jošiko Jamasaki, iz porodice samurajskog porekla) predstavlja svojevrsni epistolarni roman, pun dinamike i nežnosti, strepnje, nade i čežnje, jadanja i hrabrenja, naoko trivijalnih pojedinosti, kao i razmišljanja o smislu života, poezije, budističke filozofije i savremene političke istorije. Pisma je preveo Hiroši Ladislav Jamasaki Vukelić, njihov sin, rođen nekoliko meseci pre hapšenja.

Priče iz Indije Priče iz ove knjige su deo rekonstrukcije istorije Posebnog učenja danas poznatog kao Učenje o individualnoj meditaciji

Opis proizvoda Nova knjiga priča dobitnika „„Andrićeve nagrade““.Knjiga snažnih priča o migracijama, bekstvima i izmeštenosti.Od splina banatske svakodnevice, preko junaka koji beže iz stvarnosti koju poznaju u stvarnost koja im je potpuno nepoznata, migranata koji se na svom putu sreću sa opasnostima i izazovima, pretnjama i prevarama, bodljikavim žicama i opasnim ljudima, do susreta sa granicama i graničarima, uključujući i epsko proterivanje iz Tunisa.

Žena iz Huareza Nova knjiga priča dobitnika „Andrićeve nagrade“. Knjiga snažnih priča o migracijama, bekstvima i izmeštenosti. Od splina banatske svakodnevice, preko junaka koji beže iz stvarnosti koju poznaju u stvarnost koja im je potpuno nepoznata, migranata koji se na svom putu sreću sa opasnostima i izazovima, pretnjama i prevarama, bodljikavim žicama i opasnim ljudima, do susreta sa granicama i graničarima, uključujući i epsko proterivanje iz Tunisa.

Nagrada „Miroslav Dereta“ za 2012.Robert Tili, pesnik po vokaciji, filozof po obrazovanju, roker i bluzer u duši, ispisao je bespoštednu autobiografiju, podignutu na univerzalni nivo, sa jasnim znakovima vremena, prostora, imenskog registra i toponima. Sve u surovo ispovednom tonu porodičnog haosa, kolapsa i raspadanja. U potpunom očišćenju od konkretnog promašenog života pedesetdvogodišnjaka, u državi poremećenih vrednosti, autor, bez kolebanja, najmanje štedi upravo uzvišeno grozno svoje prvo lice. Ovo je neprestani dijalog sa sopstvenom sudbinom, sa njenim ishodima i prividima. Tili pominje i preminule i žive, vrlo konkretno i personalno okruženje, iz sopstvene sadašnjosti, prošlosti, ali i iz krika i škrguta.U Izdahu iz staklenika smenjuju se dijagnoze i metafore, likovi i trikovi, košmari i neuroze, citat i blistavi poetski aforizam, beli i oštri stih, kao i tamna i veličanstv...

Ćutanja iz gore ISTORIJA U SAMOM JEZGRU JEZIKA Ćutanja iz Gore Mirka Demića prvi su deo petoknjižja u kome slede već objavljene knjige: Molski akordi (2008, 2009, „Andrićeva nagrada“), Ataka na Itaku (2015), Trezvenjaci na pijanoj lađi (2010, nagrada „Dejan Medaković“) i Po(v)ratnički rekvijem (2012). Petrova gora je glavni junak ove fantazmagorije, kako mitska tako i stvarna, čija se istorija prati od predrimskog i rimskog doba, sve do savremenosti. Raspliću se predanja o njenom postanju i poreklu imena, uz narodnu pesmu o nastanku i nestanku Petrove gore. Roman pratimo kroz svesti tri pripovedača: Leša Samouka, poslednjeg krajiškog proroka, čiji glas istovremeno i otvara i zatvara ne samo svako poglavlje već i čitavo petoknjižje svojevrsnim „Epilogom koji je na početku“; upraviteljku sanatorijuma, koja progovara u „Prologu, koji je na kraju“; i naratora centralne priče. U Ćutanjima iz Gore mešaju se beskonačne polemike Adama i Adame, prvih ljudi, glasovi vrhovne sveštenice Kolapljana i rimskog legionara, glasovi ruke i glasovi pepela, ispovesti duša i ispovesti tela, braće i razbraće, političkih protivnika i koalicionih saboraca, svedočanstva patrijarhove glave i patrijarhovog trupa, Nikog i ničega i Nekog i nečega, Duše i tela, Petra i Pavla, večne polemike igumana i kralja... Dva ugaona stuba ove priče čine dva stvarna i mitska Petra; jedan je Petar Svačić, poslednji hrvatski kralj, po kojem je, prema hrvatskoj verziji, Petrova gora i dobila ime, dok se druga, srpska verzija, za rodonačelnika poziva na kaluđera Petra, tvorca života. Obojici je zajednički grob – Petrova gora. Miting iz 1990. godine održan na Petrovoj gori, nije pustio duhove iz boce, već duhove mrtvih iz Gore, nagoveštavajući neizvesnu budućnost živih, što se pokazalo u knjigama koje iza Ćutanja iz Gore slede. Prikaži više

KAMEJA IZ KUSATKA, oniks, 4. vek NARODNI MUZEJ čista

Priviđenja iz senke Radnja ovog neobičnog romana počinje i završava se na klupi ispred Kafkinog muzeja u Pragu, gde se slučajno upoznaju Kamelija Magdi, književnica iz Kaira, i Adam Kostaki, književnik iz Sijetla. Kao što to ponekad biva među strancima, možda zato što pomisle da se nikada više neće sresti, njih dvoje, van sopstvenih očekivanja, odmah razmenjuju neke vrlo lične tajne, sećanja na bolne trenutke odrastanja, nesrećan i nesređen privatni život, kojih ne mogu da se oslobode i koji su uticali na njihovo formiranje, kao i na odluku da se posvete pisanju, kao jedinom načinu da se izraze. Tu je i niz isprepletanih likova, kojima je zajedničko preispitivanje ličnih i porodičnih, to jest nasleđenih životnih gubitaka, strahova, neuspeha i nesigurnosti, ali i koji se često bave pitanjima umetničkog stvaralaštva i izražavanja jezikom, slikom, muzikom. Virtuozno intertekstualno tkanje i struktura romana koja izlazi iz okvira tradicionalne romaneskne forme, čini da je nemoguće odrediti kome tačno pripada pripovedački glas i ko tačno o kome piše. Može se reći da je roman Priviđenja iz senke posvećen književnoumetničkom stvaralaštvu, njegovoj moći, tome šta ga sve pokreće, čemu teži, na čemu se zasniva, kako se gradi i šta predstavlja za književnike, ali i za nas, čitaoce. Mansura Izudin se od početka do kraja Priviđenja iz senke s lakoćom poigrava slikama, predstavama, likovima i jezikom, dok preispituje našu percepciju stvarnosti, darujući nam roman neobičnog ustrojstva i kova posvećen ljudskom postojanju, njegovoj istovremenoj krhkosti i snazi. – Dr Dragana Đorđević Prikaži više

Iz beogradskog života Od 1889. godine pa sve do smrti, Simo Matavulj živi u Beogradu. U tom razdoblju svoga života, napisao je preko trideset pripovedaka o Beogradu. Njegove priče iz beogradskog života se odlikuju svim što ovog pisca stavlja među prve u srpskoj književnosti.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaće pripovetke Ostali naslovi iz oblasti: Pripovetke

Geodezija je grana matematike koja određuje oblike i površine Zemlje u celini ili njene pojedine delove. Ovo je praktikum iz te oblasti za studente Građevinskog fakulteta

Svi šute o istom čovjeku. Zar je već sve rečeno o jednom životu ugašenom na frontu pred sam kraj rata? Iz supruge i braće ne može se iskamčiti ni riječ. Zašto zanijeme kad god razgovor dođe do crne tačke? Zbog straha? Stida? Od nerazjašnjene smrti proći će mnogo godina. Student mašinstva, sin prešućivanog, odlučuje se na čin koji će otvoriti Pandorinu kutiju, minijaturnu, porodičnu. Mladićeva sestra zavlači ruku unutra. Nešto traži. Ne nalazi mira i sve više prezire sebe. U zavadi je sa svojom gitarom. Gnuša se vlastitih prstiju dok iz žica istjeruju baroknu muziku. Rovati po porodičnoj prošlosti i žaliti se na blogu – dokad? Nepoznato lice mami je polupismenim mejlovima. Obećava da će joj otkriti zašto njenog oca više nema, ali pod jednim uslovom: neka potraži zagonetne predmete skrivene po gradu i dokuči šta oni znače. Jedna tajna, možda i dvije… Njihov uznemirujući bas širi se od rovova Grmeča i (poslije)ratnog Bihaća do Detroita i zabačenih kvartova New Yorka. To zlokobno brujanje potresa našu epohu društvenih mreža, elektronske špijunaže i internetskog trača, i prodire još dalje, u završne dekade prošlog stoljeća, u ono već davno vrijeme kasetofona i maloumnih kućnih kompjutera. Tada je socijalizam izdisao, a kiše donosile radioaktivnost iz Černobila. Čuvena havarija nuklearke svojevremeno je užasnula Evropu. A obradovala, navodno, jednog tinejdžera, budućeg profesionalnog programera, poznatog po ogrlici s privjeskom u obliku skarabeja. Simbola besmrtnosti…