BEOBOOK, 2011. 414 strana. Lepo očuvana, nedostaje prvi prazni list, ima posvetu autora na predlistu i sasvim malo oštećenje rikne. “Deo afričkog neba” je roman koji opisuje stvarne dogadjaje u životu Jovana, diplomiranog geologa iz Beograda, koji je početkom devedesetih godina prošlog veka otišao u Južnoafričku Republiku u potrazi za boljim životim. Po dolasku u daleku zemlju, Jovana splet događaja vodi daleko od cilja i primorava ga da se snalazi na razne, često opasne načine. Kako je vreme prolazilo, menjaju se njegovi stavovi o životu i počinju često bolne ali i komične promene u nekog drugog mladića koji je ostao bez snova koji su ga doveli u tu daleku zemlju Želja da ostvari svoj cilj, posao u struci i profesonalnu karijeru vodi ga od betonske džungle Johanesburga gde život često vredi koliko i paket droge ili kožna jakna, do nepoznate i nepristupačne divljine severa Namibije u kojima je junak ove knjge živeo sa afričkim plemenima i za vladu Namibije trazio vodu. Ovaj roman opisuje urbanu i divlju Afriku na realan i surov način, bez ulepšavanja i patetike, i tera čitaoce das a Jovanom idu do samog kraja.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Život je lak, ne brini - Anjes Marten-Ligan Godina izdanja: 2018 Broj strana: 252 Povez: Mek Nastavak bestselera Srećni ljudi čitaju i piju kafu. Ja sam i dalje pevala svoju pesmu iz sveg glasa, dok je Feliks, koji je sakrio bocu šampanjca ispod jakne, bio prateći vokal. Otpratio me je do ulaza u zgradu u čijem su se prizemlju nalazili Srećni ljudi. Bacio je pogled na izlog. „Srećni ljudi sami odlučuju o svom životu! Sad si svoj na svome!“ Godinu dana nakon što se vratila iz Irske, Dijan je stavila tačku na burnu vezu sa Edvardom, čvrsto rešena da započne nov život u Parizu. Uz Feliksovu pomoć nastavila je da vodi svoj kafe. Upravo u kafeu Srećni ljudi čitaju i piju kafu, svojoj mirnoj luci, ona sreće Olivjea. On je ljubazan, brižan i, pre svega, razume njeno odbijanje da ponovo postane majka. Zato što Dijan zna da se nikad neće oporaviti od gubitka ćerke. Sve će, međutim, poremetiti jedan neočekivani događaj, a Dijanina uverenost da je donela ispravne odluke, za koje se toliko borila, raspršiće se poput mehura od sapunice. Hoće li imati hrabrosti da krene drugim putem? „Čitalac je ponet darom Anjes Marten-Ligan da na čudesan način održava ljubavnu napetost.“ Le Figaro „Anjes Marten-Ligan poseduje nesporan osećaj za pripovedanje.“ L`Expres

Knjiga je kao nova. Kap veselja - Selvedin Avdić Izdavač: Književna radionica Rašić Godina izdanja: 2019 Broj strana: 147 Format: 21 cm Povez: Broširani Miran se nakon rata vratio u grad onoga dana kada je, nakon zemljotresa i velike poplave, minuo zvuk zubarske bušilice. Pokušat će živjeti mirno, u oronuloj zgradi, sa živopisnim susjedima i uspomenama, započet će ljubavnu vezu s Verenom, bivšom ženom Kralja Banana koji je uz, recimo Hondu, anđela u kožnoj jakni, samo dio moćne i neobične galerije likova romana Kap veselja Selvedina Avdića. Miranovo pripovijedanje smjenjivat će se sa sveznajućim pripovijedanjem šefa sale hotela Metalurg u gradu „kolijevci proletarijata“, a ispričana bit će priča o… teško je reći čemu sve. No, o mraku svakako, o otvorenim vratima podzemnog svijeta koji je prokuljao u ljude, o zlu koje raste i dolazi, o padu i sumraku civilizacije, o tjeskobi i paranoji, o onome od čega kao od nekog apokaliptičnog ili tamnog futura općenito, strepimo. U ovoj se knjizi susreću ontološka i psihološka pomutnja i rafinirana estetika Davida Lyncha s osobnom memorijom i nešto nostalgije za progresom i optimizmom socijalističkog razdoblja, koji je kao i sve drugo nastao na nesolidnim temeljima, na „klupku zmija“, kako to kaže inženjer rudarstva Arhitektu u romanu. Kap veselja je klupko značenja i simbola, vrh večeri i pjesma za fajrunt. Selvedin Avdić je opet napisao roman koji nadilazi horizonte iščekivanja, granice žanrova i, sasvim sigurno, koji će nadići i granice jezika na kojemu je napisan. Kruno Lokotar Selvedin Avdić rođen je 1969. godine u Zenici. Radi kao urednik online magazina Žurnal. Do sada je objavio zbirku priča „Podstanari i drugi fantomi“, romane „Sedam strahova“ i „Kap veselja“, i „intimnu monografiju“ „Moja fabrika“. Roman „Sedam strahova“ je objavljen u Bosni i Hercegovini (dva izdanja), Hrvatskoj, Srbiji, Makedoniji, Egiptu, Turskoj, Velikoj Britaniji (dva izdanja) i Danskoj, a priprema se špansko izdanje. Ušao je u širi izbor za nagradu IMPAC Dublin Award i u uže izbore za nagrade Science Fiction and Fantasy Translation Award u Kaliforniji, Jutarnjeg lista u Zagrebu i „Meša Selimović“ u Tuzli. Britanski Guardian uvrstio je roman među najbolja „paperback“ izdanja objavljena u 2014. godini. Prema motivima knjige „Moja fabrika“ napravljena je višestruko nagrađivana pozoršna predstava. Posljednji roman „Kap veselja“ do sada je objavljen u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. U pripremi su englesko i makedonsko izdanje.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Šta ako se baš u ovom trenutku rađa potpuno novi poredak, novo društvo, novi univerzum? Petak 22. novembar, životi Marije, Pedra, Paule i Eduarda, sa svim promenama, problemima i iluzijama, biće uzdrmani neverovatnim događajima koji će ostaviti posledice i na njihov grad i na čitavu planetu. Ta dvadeset četiri sata promeniće istoriju čovečanstva i navesti i junake i čitaoce romana da drugačije razmišljaju o svemu onome za šta su mislili da im bezuslovno pripada, o svemu što su uzimali zdravo za gotovo – o ljubavi, stvaralaštvu, ludilu, slobodi, avanturama, međuljudskim odnosima, samoći... Rodrigo Munjos Avia predstavlja nam ovim romanom splet priča i likova crtajući mapu društva u kom su svi previše zauzeti rešavanjem problema u svojim „ovozemaljskim životima“. Napisan u realističnom ključu, ali na granici s naučnom fantastikom, roman Životi Zemljana osvaja čitaoce svojim zapletom, ritmom, strukturom i upečatljivim likovima. Nakon uspeha romana Psihijatari, psiholozi i drugi bolesnici pisac se vraća s ne manje provokativnim romanom prožetim misterioznom atmosferom, s ironičnim i humorističnim osvrtom na sve ono što jesmo i sve ono što nismo i na postojanje drugih svetova koji nas nadilaze. Оvaj roman је ep o uzvišenosti i vrednosti ljudskog života – „najbolji način veličanja ljudskosti jeste otkrivanje onoga što nije ljudsko“. „Novi roman madridskog pisca, u kom se vešto prepliću i stapaju naučna fantastika i realistični ton, u kome on teži odavanju počasti unutrašnjem bogatstvu ljudskog bića.“ La Vanguardia Rodrigo Munjoz Avija (šp. Rodrigo Muñoz Avia; Madrid, 1967) je španski pisac. Biografija Rodrigo Munjoz Avija je rođen u Madridu, 1967. godine. Iako je počeo da studira fiziku 1991. godine, diplomirao je filozofiju na madridskom univerzitetu Komplutense.[1] Studirao je tri godine na Fakultetu umetnosti u Madridu. Njegovi prvi spisi su posvećeni radovima njegovih roditelja, slikara Lusija Munjoza i Amalije Avije. Njegov literarni debi dogodio se 1996. godine sa romanom Ono što ne znamo (Lo que no sabemos). To je roman koji obrađuje teme za mlade za koji je dobio nagradu Haen za književnost za decu i mlade. Piše o savremenoj umetnosti u različitim publikacijama, kao što je kulturni dodatak dnevnih novina Abc. Godine 2005. je objavio svoj najuspešniji roman Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici . Godine 2007. i 2010. dobija nagradu Edebe za dečiju književnost, sa romanima Savršeni (Los perfectos) i Moj genijalni brat (Mi hermano el genio). Još neka njegova dela su roman Zemaljski život (Vidas terrestres), romani za mlade Portet hokej (El potreto de hockey), Kavez gorila (La jaula de las gorilas)... Pored toga, kao scenarista radi sa rediteljem Nikolasom Munjozem, svojim bratom. Njegova dela su prevedena na mnoge jezike. Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici (šp. Psiquiatras, psicólogos y otros enfermos) je roman španskog pisca Rodriga Munjoza Avije. Reč je o inteligentnoj komediji o neobičnom junaku koji se bori sa problemima na polju svog psihičkog zdravlja. Roman je prepun urnebesno smešnih likova, situacija i događaja. U isto vreme on je blagonakloni podsetnik na delikatnost profesija kao što su psihologija i psihijatrija, ali i uzdiže vrednosti porodičnog života, ljubavi i podrške zajedništva. On šalje poruku da je za sve probleme smeh najbolja terapija. Roman Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici doživeo je u Španiji brojna izdanja, a po romanu je 2009. godine snimljen film u režiji Pedra Telećeje (šp. Pedro Telechea). O delu Na samom početku romana Rodrigo Montalvo Leteljijer se predstavlja i uvodi čitaoce u svoj svet. Živi u porodičnoj kući u naselju Park Konde de Orgas (шп. Park Conde de Orgaz) u Madridu. Oženjen je Patrisijom sa kojom ima sina Markosa i ćerku Belen. S njima u kući živi i mačak Arnold. Rodrigova sestra Nurija je dve godine mlađa i udata je za psihijatra Ernesta. Rodrigo se seća dana kada su ga dugmići na jakni njegovog zeta Ernesta doveli do histeričnog ponašanja. Cela njegova porodica je bila prisutna i svi su čuli kako mu Ernesto nudi da dođe na njegove konsultacije. Kada je prvi put tamo otišao, počinju svi njegovi problemi. Tema Glavna tema ovog dela je Rodrigova potraga za srećom, odnosno smislom života. Rodrigo, narator, već u prvoj glavi upoznaje čitaoce sa temama ovog romana. On se tokom čitavog romana preispituje da li je srećan i da li je bio srećniji u svojoj mladosti, onda kada još uvek nije ni razmišljao o tome. Ova tema je univerzalna zato što svako može da se poistoveti sa Rodrigom. Svaki čovek teži ka tome da otkrije recept za sreću. Rodrigo je mnogo vremena proveo slušajući savete mnogih psihologa i psihijatara, ali na kraju shvata da je trebalo da radi suprotno od onoga što su mu oni govorili. Osećao se bolje onda kada je prestao da sluša njihove savete. U ovom romanu se obrađuju i sledeće teme: čovek u savremenom svetu razlike između psihijatra i psihologa život i smrt različiti odnosi između bračnih parova (različiti su odnosi između Rodrigovih roditelja, Rodriga i Patrisije, Ernesta i Nurije; ti odnosi se prate i upoređuju) odnos oca prema detetu (prati se odnos Rodriga prema Markosu i Belen i Rodrigovog oca prema Rodrigu; uočavaju se sličnosti)