daniel peres modni detalji nova, 272 str šta kombinovati od garderobe šta niko ne obući i kombinovati na engleskom pun kolor odela jakne veš obuća šalovi rukavice satovi ,,,, velok

Iz recenzije : ’’Igorov pjesnički glas gradi svoj ritam između psovke, s jedne, i oniričke blagosti, s druge strane; u lutanju noćnom cestom i sunčanim krajolikom duše, u egzistencijalnom škripcu između kožne jakne – crne – koja “miriši na d-mol solo bas. elektični” i mekog dodira dlana na bijeloj koži žene. Igorova poezija je rezultat dvojnog, suprotstavljenog impulsa: druželjubiva je, naseljena sjećanjima na sitnice, riječi i glasove, ali je istodobno i usamljenička, sposobna hrabro se očistiti od uspomena, i umjesto buke motora koji poziva na putovanje, odabrati tišinu. “Kao vjetrovita tišina, kao neobavezan trepet: tako pišem pjesmu, tako dišem” – kaže Isakovski. Posljednja Igorova knjiga – u Hrvatskoj objavljena poslije smrti autora – posjeduje rijetku, rekli bismo whitmanovsku kvalitetu, a to je vitalizam u pristupu temi umiranja. U Whitmanovim Vlatima trave, riječ “smrt” pojavljuje se preko dvije stotine puta kroz svjedočenje i kontemplaciju, fantaziju i transfiguraciju. Smrt ima kosu od morske trave, međutim, nije whitmanovska knjiga na programatski, nego na spontan način. Testamentarni stihovi Igora Isakovskog svjedoče o vječnome životu kao vječnom kruženju energije pojavnosti. Njegovi su stihovi egzistencijalno “točni” i vizionarski “pogođeni”, potvrđeni kako življenjem, tako i umiranjem, dosljedni i iskreni, ispovjedno-narativni – samim time uznemirujuće intimni – ali i opći, utješni u općeljudskoj poruci koju pružaju čitateljima, zavodljivi u ekstatičkom prihvaćanju prirodnosti preoblike materijala ljudskog tijela i duha u druge oblike vibrantnih postojanja.’’ Sibila Petlevski

Mister No specijali kompletna edicija od 20 brojeva U ponudi su sledeci naslovi: spc 1 - Crna magija, spc 2 - Ljudi iz dzungle, spc 3 - Kralj Sertaa, spc 4 - Izgubljeni svet, spc 5 - Zulu (Mister No u Africi), spc 6 - Mracna dama (Epizoda kako su se upoznali Kruger i Mister No), spc 7 - Avantura u Manausu, spc 8 - Bijeg iz Skyneta (Marti Misterija i Mister No zajedno), spc 9- Hijene, spc 10 - Bijeli vragovi, spc 11 - Bezimeni vojnik (epizoda govori kako je Mister No dobio detelinu sa cetiri lista koju ima na jakni!), spc 12 - Dzungla na asfaltu spc 13 - Mladi Amerikanac spc 14 - Andjeli pakla, spc 15 - Prica sa zapada, spc 16 - Prokleto blago, spc 17 - Kolumbijski klan, spc 18 - Krvavi sertao, spc 19 - Misteriozni ubica, spc 20 - Jangadas! spc 21 - Božićni poklon

Reč izdavača: ’’Ellinor je trideset šest godina. Omiljena joj je odjeća crna trenirka i debela podstavljena jakna, a dobar je dio svojih mladenačkih godina provela boreći se s muškarcima u skrivenim podrumima po uzoru na likove iz Kluba boraca. Pametna i lišena sentimentalnih osjećaja, svoju će sreću okušati online, na stranici za samce, gdje će upoznati neobičnog književnog kritičara. Max Lamas cijenjeni je pisac koji sanja o ljubavnici poliglotkinji, ženi koja će ga uistinu razumjeti – na svim zamislivim jezicima. Njegova će ga potraga, ali i osobni demoni odvesti u Italiju, gdje će upoznati ostarjelu markizu čija je stoljećima stara plemenitaška obitelj na rubu financijske propasti. Njihovu će priču ispričati unuka ove plemenitašice. A ono što povezuje tri živopisna lika ove književne intrige je rukopis koji će nepopravljivo utjecati na njihove živote. Ljubavnici poligloti roman je o ljubavnicima i genijalcima, a posebno o onima koji to žele biti. Ovaj roman konfuznih zavrzlama i sabotaže apsurdistička je komedija o ljubavi i očaju u kojoj Lina Wolff testira hipoteze o muškarcima genijalcima koje se slavi i ženama vizionarkama čiji uspjesi prolaze ispod radara. Britka kritika društva upakirana je u dosjetljivi sarkazam što cijelu priču zaokružuje u nezaboravnu melodramu. Pitanja muških i ženskih uloga u društvu, feminizma, mizoginije, koliko nam tjelesni porivi mogu uništiti život i potraga za ljubavlju samo su neke od tema obrađenih u ovoj nezaboravnoj knjizi. Naklada Ljevak s ponosom vam je predstavlja u prijevodu Željke Černok.’’

1931 Knjižarnica Svetlost Beograd Retko Sjajan dizajn korica Џон Грифит (енгл. John Griffith Chaney; Сан Франциско, САД, 12. јануар 1876 — 22. новембар 1916)[1][2][3][4] је био амерички писац познат као Џек Лондон (енгл. Jack London), један од најчитанијих у првој половини 20. века. Рођен је као ванбрачни син самозваног „професора“, писца и астролога В. Х. Ченија, који га никада није признао. Написао око 50 приповедака и романа, најпознатији Зов дивљине и Бели очњак и аутобиографски роман Мартин Еден (1909). Говорио је o животу радничке класе, са изразито социјалистичком тенденцијом. Често је описивао људе са дна, потлачене и понижене и зато је назван „амерички Горки“.[5] Џек Лондон Jack London young.jpg Датум рођења 12. јануар 1876. Место рођења Сан Франциско, САД Датум смрти 22. новембар 1916. (40 год.) Место смрти Глен Елен, САД Школа Универзитет Калифорније у Берклију Најважнија дела Зов дивљине Бели очњак Потпис Дела Уреди Романи Кћи снега (1902) Зов дивљине (1903) Кемптон-Вејс писма (1903) (објављено анонимно, написао заједно са Аном Струнски) Морски вук (1904) Игра (1905) Бели очњак (1906) Пре Адама (1907) Гвоздена пета (1908) Мартин Еден (1909) Burning Daylight (1910) Lost Face (1910) Авантура (1911) The Scarlet Plague (1912) Син Сунца (1912) The Abysmal Brute (1913) Месечева долина (1913) The Mutiny of the Elsinore (1914) The Star Rover (1915) (у Енглеској објављено под насловом Јакна) The Little Lady of the Big House (1916) Џери са острва (1917) Мајкл, Џеријев брат (1917) Hearts of Three (1920) The Assassination Bureau, Ltd (1963) (остало полузавршено, довршио Роберт Фиш) Збирке кратких прича Син вука (1900) Деца мраза (1902) Tales of the Fish Patrol (1906) Приче са Јужних мора (1911) Smoke Bellew (1912) Корњаче са Тасманије (1916) Не-фикција и есеји Људи понора (1903) Револуција, и други есеји (1910) The Cruise of the Snark (1911) Кратке приче Ко верује у духове! (1895) Хиљаду смрти (1899) У далекој земљи (1899) The Rejuvenation of Major Rathbone (1899) Бела тишина (1899) The King of Mazy May (1899) Северна одисеја (1900) Even unto Death (1900) The Man With the Gash (1900) A Relic of the Pliocene (1901) Бог његових предака (1901) Закон живота (1901) The Minions of Midas (1901) Diable—A Dog (1902), renamed Bâtard in 1904 У шумама севера (1902) Keesh, Son of Keesh (1902) Moon-Face (1902) The Death of Ligoun (1902) To Build a Fire (1902, revised 1908) The Dominant Primordial Beast (1903) The Leopard Man`s Story (1903) The One Thousand Dozen (1903) Сенка и муња (1903) Negore the Coward (1904) Љубав живота (1905) Отпадник (1906) A Curious Fragment (1908) Aloha Oe (1908) Непријатељ целог света (1908) A Piece of Steak (1909) Збогом, Џек (1909) South of the Slot (1909) Китајац (1909) The Dream of Debs (1909) Семе Макоја (1909) Голијат (1910) Када је свет био млад (1910) The Unparalleled Invasion (1910) Снага снажног (1911) Рат (1911) The Scarlet Plague (1912) Црвени (1918)[6] All Gold Canyon By The Turtles of Tasman Семјуел Лудило Џона Харнеда Мексиканац The Sundog Trail Told in the Drooling Ward To the Man on Trail Ха! Ха! Ха! Паганин Савез стараца Неочекивано Одисеја сјевера Позоришни комади The Acorn Planter: a California Forest Play ( Tags: Knjige sa omotima omotaci knjiga Avant-garde design serbian books pavle bihaly nolit avangarda

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Naslovna: Marijan Trepse Marijan Trepše (Zagreb, 25. ožujka 1897. - Zagreb, 4. listopada 1964.), hrvatski slikar, grafičar i kazališni scenograf. Nakon osnovne škole i realne gimnazije, 1914. upisuje se na Privremenu višu školu za umjetnost i umjetni obrt, na slikarski odjel prof. Bele Csikosa Sessije, što je, kako je istakao Grgo Gamulin, „za posljedicu imalo vješt i lak crtež“. Prvi puta skupno izlaže 1916. s ostalim đacima Škole. Zapaža ga Lunaček, koji o njemu bilježi: „dobar je u kompoziciji, dok je u akvarelima nekako propovjednik bijede i tuge, dok te note iznosi za mladog čovjeka upravo čudnom zbiljom.“ 1916. odlazi u vojsku, a 1918. školovanje nastavlja u Pragu, gdje na Akademiji kod prof. Maxa Švabinskog specijalizira grafiku i slikarstvo. Tu dolazi u dodir s njemačkim ekspresionizmom, i slikarstvom Vlamincka, koji će biti osjetni u njegovim kasnijim radovima, kao i Kraljevićev uticaj. Upravo će u grafici Trepše možda ponajbolje izraziti svoje socijalne dojmove koje je bio apostrofirao Lunaček. Po svršetku drugog semestra u Pragu, gdje je boravio zahvaljujući stipendiji grofa Pejačevića, vraća se u Zagreb i 1919./1920. izlaže na Proljetnom salonu, tvoreći s Milivojem Uzelcem, Vilkom Gecanom i Vladimirom Varlajem tzv. Grupu četvorice. U razdoblju između 1919. i 1923. nastaju njegove najbrojnije i najkvalitetnije grafike, koje nažalost nemaju upisane godine nastanka, naslova, niti podataka o ediciji. Motivi iz Biblije, literature, cabareta, i osobito iz polusvijeta, psihološki nabijeni emocijama tjeskobe, straha, bezumlja i očaja, dani su izrazito ekspresionistički, u jakim gestama i izrazitim crno-bijelim kontrastima. U lirskoj varijanti svojeg ekspresionizma u akvarelu i grafici bavi se temom akta, da bi se kasnije, nakon 1933. okrenuo također i prirodi, tj. pejsažu. Od 1920. do 1922. radi u Pariz na Académie de la Grande Chaumiére. 1923. u ediciji zagrebačke knjižare M. Šek, izdaje svoju prvu grafičku mapu s 8 litografija. Od 1925. radi kao scenograf za Hrvatsko narodno kazalište u Zagrebu, te će do svog umirovljenja 1957. ostvariti preko stotinu dramskih i opernih inscenacija. Na Međunarodnoj izložbi u Philadelphiji 1926. nagrađen je zlatnom medaljom za slikarstvo. Po njegovim nacrtima izrađen je veliki vitraž Golgota, postavljen u zagrebačkoj kapeli Trpećeg Isusa. Od 1926. do 1932. radi kao privremeni učitelj Državne obrtne škole, a od konca 1940, i tijekom 1941. kao učitelj vještina I. muške realne gimnazije. Samostalno je izlagao devet puta. Jedan je od najznačajnijih slikara i vjerojatno najznačajniji grafičar hrvastkog ekspresionizma. Planinarenje (takođe alpinizam)[2] je set aktivnosti koje obuhvataju uspon uz planinu, pri čemu je jedan od glavnih ciljeva osvajanje vrha. Aktivnosti vezane za planinarenje obuhvataju tradicionalne spoljno penjanje, pešačenje, skijanje, i prelaženje preko ferata.[3][4][5][6] Penjanje u sali, sportsko planinarenje i penjanje po stenama se obično isto tako smatraju planinarenjem.[7] Za razliku od većine sportova, planinarstvu nedostaju široko primenjena formalna pravila, propisi i upravljanje; planinari se pridržavaju velikog broja tehnika i filozofija kada se penju na planine.[8] Brojni lokalni alpinistički klubovi podržavaju planinare ugošćujući resurse i društvene aktivnosti. Savez alpskih klubova, Međunarodna federacija za penjanje i planinarenje (UIAA), je svetska organizacija za planinarenje i penjanje, priznata od strane Međunarodnog olimpijskog komiteta.[9] Nematerijalno kulturno nasleđe Alpinizam u Austriji, Italiji i Švajcarskoj je upisan 2019. godine na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.[10] Alpinizam je tradicionalna fizička praksa koju karakteriše zajednička kultura. Ta zajednička kultura se sastoji od poznavanja planinskog okruženja, istorije prakse i povezanih vrednosti, kao i specifičnih veština. Sem tih elemenata neophodno je znanje o prirodnom okruženju, promenljivim vremenskim uslovima i prirodnim opasnostima. Alpinizam kao veština se zasniva i na estetskim aspektima: alpinisti teže elegantnim pokretima penjanja, kontemplaciji pejzaža i harmoniji sa prirodnim okruženjem. Ova praksa razvija etičke principe koji su zasnovani na posvećenosti svakog pojedinca, kao što je neostavljanje trajnih tragova za sobom i preuzimanje obaveze pružanja pomoći među sobom. Suštinski deo alpinističkog načina razmišljanja je i osećaj timskog duha, koji čini nit povezivanja alpinista.[10] Planinarenje i planinari Veliki broj planinara ima različite motive, a uglavnom su to: izazov, uživanje u netaknutoj prirodi i druženje. Planinarenje često zahteva dobru kondiciju, jer ono obuhvata penjanje, silaženje, nošenje ranca itd. Iskustvo je potrebno za korišćenje karte, kompasa, visinomera, i druge opreme. Osnovna planinarska oprema podrazumeva cipele, jaknu, ranac. Spisak opreme za ozbiljnije planinarske ekspedicije je dugačak. On pored hrane i vode podrazumeva penjačku opremu (pojas, prusik, karabineri, cepin, dereze, šlem, štapovi...), opremu za prenoćište (šator, vreća, podloga), ostalu opremu (naočare za sunce, ski naočare, baterijska lampa, kompas...) Za vreme uspona i silaska može doći do nepredviđenih okolnosti. Planinari moraju biti psihički pripremljeni da i u najtežim okolnostima (magla, vetar, sneg, kiša, nedostatak vode i hrane, povrede, kvarovi opreme...) ostanu pribrani, pomognu drugima i bezbedno privedu akciju kraju.

Knjige su nove. Tvrde plastificirane korice, šiveno, bela marker traka. Danko Šipka - Savremeni englesko-srpski i srpsko-engleski rečnik I-II Данко Шипка - Савремени енглеско-српски и српско-енглески речник I-II Danko Šipka - Contemporary English-Serbian & Serbian-English Dictionary I-II Novi Sad, Prometej, 2013 Dimenzije 21 x 16 x 9 cm Ukupno 1.907 strana Težina 2.057g Odlomak iz rečnika: https://www.prometej.rs/wp-content/uploads/2016/11/savremeni-englesko-srpski-recnik.pdf Zbog veličine i težine knjiga, iste se ne mogu slati kao preporučena tiskovina već kao `CC paket` ili Post Expressom. Unapredite svoje znanje jezika u oba pravca uz Savremeni englesko-srpski i srpsko-engleski rečnik. Ovi izuzetno kvalitetni rečnici komponovani su tako da sasvim odgovaraju svima koji dolaze u dodir sa engleskim jezikom kod nas, kao i govornicima engleskog jezika koji se upoznaju sa srpskim. U našim praktičnim rečnicima od po 30.000 reči informacije su potpune i pregledne, smernice precizne, a broj razgraničenih ekvivalenata veliki. Ovi rečnici dr Danka Šipke zadovolјiće potrebe prevodilaca, poslovnih sekretara, studenata, učenika i njihovih profesora, svojom jezgrovitošću i širinom, rešavajući svakodnevne profesionalne izazove. U našim rečnicima, koji su napredniji od ostalih na tržištu, označena su kombinatorna obeležja pojedinih leksema, dato je dosta frazeologizama, kao i prevod češćih leksičkih kombinacija. Tako je korisniku omogućeno ne samo pronalaženje prevoda želјenih reči i učenje savremenih fraza, nego i stalno proširivanje znanja iz engleskog i srpskog jezika. The present dictionaries adhere to the strictest quality assurance standards. They are intended to serve the needs of the speakers in Serbia (and a more broader region) and to assist the speakers of English seeking familiarity with the Serbian language. These practical dictionaries comprise approximately 30.000 entries in each direction and offer complete and readily available information, including full lexicographic treatment of all relevant grammatical and usage features as well as an exhaustive list of equivalents. The two dictionaries authored by Dr. Danko Šipka are designed to meet the major needs of users such as translators/interpreters, administrative assistants, students and their teachers whose daily professional/educational challenges can be solved through compact definitions which discriminate a broad range of equivalents. These dictionaries constitute a crucial advancement in comparison with those available on the market, given that they contain well-indicated collocations, a wide variety of phrasal idioms and translations of frequent word combinations. The user is thus enabled to find not only the equivalents of source-language words and to learn modern idioms, but also to steadily improve his/her skills in the English and Serbian languages. Srpski jezik se ugiba pod uticajem engleskog Danko Šipka U nekim slučajevima to poprima oblik epidemije. Recimo, umesto da se neko podstiče da uradi nešto (recimo da potpiše sporazum), on se „ohrabruje” (kao da se nečega prepao) – kaže naš sagovornik Čitavoj biblioteci kapitalnih lingvističkih izdanja novosadskog „Prometeja“, nedavno se pridružio još jedan naslov- „Savremeni englesko-srpski i srpsko-engleski rečnik“ Danka Šipke. Autor je stručnjak međunarodnog renomea , profesor na Državnom univerzitetu Arizone u Tempiju, koji je objavio preko 150 naučnih i stručnih radova na srpskom, engleskom, nemačkom i poljskom, kao i 24 knjige.Profesor Šipka radi i kao evaluator za nastavu stranih jezika u SAD, takođe je licencirani ispitivač za poljski i engleski, te prevodilac i sudski tumač. Danko Šipka (1962) je rođen u Banjaluci, slavistiku je diplomirao u Sarajevu, lingvistiku je doktorirao u Beogradu, a psihologiju u Varšavi. Šta ovaj rečnik razlikuje od sličnih izdanja, kako bi ste ga preporučili korisnicima, pitali smo profesora Šipku? - Prvo, ovo je jedini rečnik koji je tačno odredio na kojem su nivou vladanja jezika korisnici. Iz toga onda proizlazi izbor reči baš prema njihovim potrebama. Drugo, svi slučajevi višestruke ekvivalnecije jasno su razgraničeni, tako da u produkciji korisnik može da zna, npr. kad da izabere bill, check, ili receipt, : to su sve ekvivalenti naše reči” račun”. Treće, nivo detalja koji se daje u svakoj odrednici daleko je veći od uobičajenog. Daju se akcenti za naše reči (i kako se on menja), izgovor za engleske u naučnoj i uproštenoj notaciji, gramatičke inoformacije, obrasci kombinovanja reči, upotrebne etikete, veliki broj frazeologizama... Četvrto, dodaci donose skice gramatika oba jezika i veliki broj praktičnih spiskova (države i stanovnici, hemijski elementi, geološke ere, mere, itd.) Koliko je danas uopšte prisutna svest o važnosti negovanja jezika među mladim ljudima? Kako elektronsko komuniciranje utiče na savremeni jezik? -Pa, jedna od funkcija ovog rečnika jeste upravo da se na to utiče. Vidimo da se srpski jezik na različitim nivoima ugiba pod uticajem engleskog – u nekim slučajevima to poprima oblik epidemije. Recimo, umesto da se neko podstiče da uradi nešto (recimo da potpiše sporazum), on se „ohrabruje” (kao da se nečega prepao), što je primitivni doslovni i pogrešni prevod engeskog glagola to encourage. Ne radi se samo o tome, mešaju se i registri. Ja sam svojevremeno radio analizu novih reči (onih koje su ušle u jezik devedesetih godina prošlog veka) i pokazalo se, recimo, da u formalnim novinskim tekstovima nalazimo kolokvijalizme kao što su mnogobrojne imenice sa izrazito uličnim sufiksima –uša (npr. oficiruša) ili isto tako ulične univerbizacije kako imamo u kožnjak (kožna jakna). Upravo napomene koje razgraničavaju kad šta treba koristiti te upotrebne etikete, koje će nešto jasno odrediti kao kolokvijalno, i jesu u svrsi suzbijanja ovakvih pojava. Na koji način je vaš pokojni otac,, takođe znameniti lingvista, profesor Milan Šipka uticao na vaša profesionalna opredeljenja? -Ja sam se u srednjoj školi interesovao uglavnom za književnost i filozofiju. Otac je bio onaj koji je direktno uticao da se opredelim za nešto donekle slično. Naravno, i kasnije je uvek podsticao moj rad... Radmila Lotina