Autor: Vilhelm Rihter Izdavač: `Svetlost`, Kragujevac Broj strana: 129 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21 cm Prilike u Srbiji pod knezom Milosem do njegove abdikacije 1839 godine: prikaz najnovijih dogođaja, karakteristika Srpskog naroda i topografska skica kneževine Vilhelm Rihter koji je bio u službi kneza Miloša Obrenovića kao inženjer u svojoj knjizi Prilike u Srbiji pod knezom Milošem do njegovog odstupanja 1839, koja je objavljena u Lajcpigu 1840. godine piše o svakodnevnom životu kneza Miloša Obrenovića. Život kneza Miloša Obrenovića, u njegovim konaku u Kragujevcu, pripoveda Vilhelm Rihter bio je isto onako prost kao i život građana, seljaka i činovnika. Leti čim bi svanulo, a zimi još sat ili dva ranije, knez bi ustao, i pošto bi se bez velike tuđe pomoći potpuno obukao, popio bi svoju rakiju i crnu kafu i popušio na čibuku. Direktor kancelarije saopštio bi mu sve novosti iz svake grane državne uprave. Često je ljubopitljivome knezu pričao o uređenju ove ili one strane države i predstavio mu strance. Knez je svaki čas pozivao svoje najviše činovnike da mu ovo ili ono objasne. Jednom reči sve do ručka, koji je bivao u 10 sati pre podne, bio je zauzet državnim poslovima. Za kneževu trpezu pozivana je njegova najbliža okolina: njegovi ađutanti, njegov direktor kancelarije, nekoliki drugi činovnici i njegov lični lekar. Sa kneževom kujnom ne bi se zadovoljio ni imućniji nemački zanatlija. Jela su bila ne samo skoro i suviše prosta, već spravljena po srpskom ukusu jedva su se mogla jesti... O strogim srpskim postovima, koji su ispunjavali oko dvadeset nedelja godišnje, bio je beli pasulj obično i najomiljenije jelo, koje je samo s vremena na vreme zamenjivalo sočivo ili kiseo kupus. Sve je međutim bivalo tako zaljućeno i belim i crnim lukom začinjeno da je trebalo imati naročiti, od detinjstva na to naviknut stomak, da bi se ovakvo jelo moglo podneti i probaviti. Činovnici su često, kad bi ih knez na ručak pozvao, uzdisali za svojim izgubljenim ručkovima; voleli su da jedu i u rđavim kragujevačkim mehanama nego za kneževsko-srpskom dvorskom trpezom. Nikakvog sjaja nije bilo; obično porculansko posuđe, jedna rakija da se dobije apetit, a posle ručka crna kafa. Knez koji vrlo mnogo jede ne bi voleo kad bi se ko pre ručka najeo i o ručku bi samo premizgivao i tek ponešto uzimao; on je voleo da pri ručku ima dobre drugove i nije trpeo prazna zahvaljivanja. Vino kneževe trpeze bilo je obično zemaljsko vino i kad bi se pilo trnuli bi zubi od njegove kiseline. U svakoj mehani ili u običnoj kafani ovakvo je vino kupovano po trideset para, i ja sam tvrdo uveren da mnogi srpski činovnik ne bi rado promenio sa knezom svoj ručak i svoje vino. Tvrd povez sa zaštitnim koricama. Knjiga je dobro očuvana, osim što su listovi sa strane požuteli od starosti. Knjiga sadrži crno-bele fotografije. Na srednjoj slici priložen sadržaj.

KRATKA ISTORIJA POROKA Robert Evans Str 319 Povez mek Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Duhovito, naučno dokazano, sa receptima koje je autor lično isprobao. Razvoj i napredak vrste pod uticajem alkohola, droge, muzike, seksa i svega ostalog što su ljudi koristili da bi im ovaj svet bio lepši. Do sada ste čitali istorije u kojima su glavni junaci bili veliki vladari i još veće bitke koje su vodili. Da, bilo je tu i bolesti i kraljevskih brakova, revolucija i mnogo skinutih glava. Nije bilo piva, iako su još stari Sumerci uživali u njemu, a pivo je odgovorno i za uspon i pad prvog južnoameričkog carstva. Nisu vas ponudili ni kafom, a o duvanu da ne govorimo. Drogu pored ratova i dinastija niko i ne pominje jer opojne materije nikada nisu bile miljenice istoričara, što ne znači da ih nisu koristili još i pećinski ljudi. Ovde vas nećemo zamarati datumima i imenima, ali ćete između ostalog saznati: – zašto je „jebivetar“ veliki srpski doprinos napretku civilizacije – šta leči izuzetna mešavina kuvanih listova duvana i sitno iseckanog belog luka – kako da se legalno „uradite“ kao grčki filozofi – zbog čega je Stounhendž preteča dens festivala – da li je bolja rakija od slovenačkih daždevnjaka ili srpske šljive? A to je samo deo obilja duhovitih, veselih i proverenih informacija, korisnih recepata i činjenica o istoriji svih poroka koji su nam pomogli da stvorimo civilizaciju i preživimo do današnjeg dana.