JAZAVAC PRED SUDOM - Petar Kočić Izdavač: Beograd Godina izdanja: 1945. Povez: broš Broj strana: 48 Pismo: ćirilica Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Biblioteka Stranih pisaca Izdavačko preduzeće `Narodna prosveta` Beograd. sadržaj: Tomas Man i problem umetnika, od Anice Savić Rebac. Tonio Kreger. Tristan. Smrt u Veneciji. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Prosveta, 1967. Prva knjiga drama velikog Aleksandra Popovića, sa njegovim najpoznatijim komadima: Ljubinko i Desanka, Sablja dimiskija, Čarapa od sto petlji, Krmeći kas i Razvojni put Bore Šnajdera. Apsolutna klasika! Aleksandar Popović (Ub, 20. novembar 1929 — Beograd, 9. oktobar 1996) bio je srpski književnik. Najviše je pisao komedije i satire a uspešno se bavio i drugim žanrovima, pa je iza sebe ostavio bogat opus drama za decu, scenarija za televizijske drame i serije. Za dramska dela osvojio je mnogobrojne nagrade, a pozorišne predstave rađene po njegovim tekstovima postale su zaštitni znak mnogih pozorišta. Napisao je više od 50 drama za decu i odrasle.[1] Biografija Rođen na Ubu u porodici sa vojničkom tradicijom.[2] Po završetku gimnazije, predaje se pisanju poezije i postaje kandidat za člana Udruženja književnika. Krajem `40-ih uhapšen je i provodi pet godina na Golom Otoku. Nakon robije bio je prisiljen da se okuša u raznim zanatima. Početkom `50-ih prihvata poziv Duška Radovića iz Radio Beograda i piše radio-drame za decu. Prvo delo je objavio 1959. godine. U pitanju je bio kriminalistički roman Ubistvo u trouglu. U svom raznovrsnom opusu stvara drame i komedije, drame za decu, TV drame i televizijske serije. Njegova predstava „Mrešćenje šarana“ je bila zabranjivana.[3] Prema mišljenju žirija za izbor najbolje posleratne drame, u organizaciji Televizije Beograd, lista Večernje novosti i izdavačke kuće „Dereta”, drama Razvojni put Bore Šnajdera proglašena je za najbolji dramski tekst objavljen u periodu 1944–1994.[4] Nagrade Sterijina nagrada za tekst savremene drame, za dramu Razvojni put Bore Šnajdera, 1967. Književna nagrada „Neven”, za roman Lek protiv starenja, 1975. Nagrada „Ćuran” za tekst savremene komedije, za dramu Mrešćenje šarana, 1985. Nagrada „Branko Ćopić” za humor i satiru, za dramu Mrešćenje šarana, 1985. Sterijina nagrada za tekst savremene komedije, za dramu Kus petlić, 1990. Sterijina nagrada za tekst savremene komedije, za dramu Bela kafa, 1991. Nagrada „Ćuran” za tekst savremene komedije, za drame Kus petlić i Bela kafa, 1991. Nagrada „Joakim Vujić”, za dramu Mrtva tačka, 1993. Povelja Zmajevih dečjih igara, 1994. Sterijina nagrada za tekst savremene drame, za dramu Tamna je noć, 1994. Nagrada festivala „Zemun fest”, za dramu Tamna je noć, 1994. Odabrana dela Drame 1964. Ljubinko i Desanka (praizvedba 30. decembar 1964 Atelje 212, Beograd) 1965. Čarapa od sto petlji (praizvedba 17. jun 1980 Narodno pozorište Timočke krajine, Zaječar) 1967. Razvojni put Bore Šnajdera (praizvedba 12. februar 1967, Atelje 212, Beograd) 1967. Smrtonosna motoristika (praizvedba 7. april 1967, Beogradsko dramsko pozorište, Beograd) 1984. Mrešćenje šarana (praizvedba 4. april 1984, Narodno pozorište u Pirotu, Pirot) 1990. Bela kafa (praizvedba 6. decembar 1990, Narodno pozorište u Pirotu, Pirot) 1992. Tamna je noć (praizvedba 23. jun 1993, Kult teatar, Beograd) 1995. Čarlama, zbogom (praizvedba 16. mart 1995, Narodno pozorište, Pirot 1996. Baš bunar (praizvedba 5. oktobar 1996, Zvezdara teatar, Beograd) 1999. Noćna frajla (praizvedba 17. mart 1999, Gradsko pozorište, Jagodina), posthumno Književnost za decu Devojčica u plavoj haljini, roman (Beograd: Mlado pokolenje, 1961) Tvrdoglave priče, kratka proza (Zagreb: Mladost, 1962) Sudbina jednog Čarlija, roman (Beograd: Prosveta, 1964) Kako se voli Vesna, kratka proza (Beograd: Nolit, 1974) Gardijski potporučnik Ribanac ili Fantazija o cvećkama, kratka proza (Beograd: Nolit, 1984) Tri svetlice s pozornice, tri drame (Beograd: „Vuk Karadžić”, 1986) Pepeljuga : bajka za igranje u tri čina (Beograd: Pozorište `Boško Buha`, 2001)

"Da li ste poznavali Krulja", delo advokata i pisca Borka Stojanovića, kroz život Radeta Krulja opisuje put i razvoj čitavog našeg društva tokom prošlog veka. Od štićenika doma za nezbrinutu decu i učenika bogoslovije do studenta prava i vrsnog advokata, Rade Krulj svojim interesantnim pričama boji prošla vremena, sa svim svojim zamkama i večito prisutnim Službom i Partijom, a i veselim terevenkama i druženjima. Ova topla ljudska priča vraća nas u vremena koja su bila puna dinamike i opasnosti, ali i pravih prijateljstava i iskrene radsti življenja. U ljudskoj je prirodi da prošlost romantizuje, pa se tako i mnogih teških stvari iperioda u ovome životu čika Rade sa vedrinom prisećao. On nije ni dobar ni zao, on je jednostavno - živ. Stoga je identifikacija sa junakom snažna. Zato se ova knjiga može čitati kao triler, kao pesma, kao pouka. Skuvajte kafu, spremite meze, sipajte sebi jedno piće i - uživajte u knjizi! Vjera Mujović

KONSUELA Iz dnevnika puta na Špicbergen HANS JOST JUGOISTOK 1 9 4 3 B I S E R I svetske književnosti NAHS JOST, dramski pisac, vatreni pobornik nacionasocijalističkog pokreta u Hitlerovoj Nemačkoj... Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

PREDRAG VUKIČEVIĆ - SAVREMENA ŽENA IZDAVAČ: AUTORSKO IZDANJE STRANA: 160 MEKOG POVEZA DIMENZIJA: 20 CM. METEM-NOVI BANOVCI 1988. KOLAČI, TORTE, KOKTELI I LIKERI, KOZMETIKA, LEČENJE LEKOVITIM BILJEM, MALI SAVETI VELIKA POMOĆ, TESTOVI. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Poznajete li nekog ko uprkos visokom krvnom pritisku nastavlja da jede presoljenu hranu i ispija puno kafe ili nekog ko uprkos povišenom holesterolu i trigliceridima nastavlja da konzumira hranu bogatu zasićenim mastima i rafinisanim šećerom, doduše uz redovnu farmakološku terapiju. Ako vaša priča liči na ovu, treba da znate da vam nijedan lek neće biti od naročite koristi - još uvek nije otkrivena pilula koja može neutralisati štetno delovanje vaših loših navika u ishrani. Želja da se bude zdrav i izbegne iskustvo bolesti, patnje i bola zajednička je svim normalnim ljudima. Ipak, samo mali procenat ljudi ozbiljno namerava da se upusti u borbu sa lošim navikama. Čak i kada smo svesni činjenice da su kardiovaskularne bolesti, moždani udar, hipertenzija, artritis, šećerna bolest odraslih, gojaznost i mnoge vrste raka odgovorne za tri četvrtine smrtnih slučajeva u mnogim razvijenim državama sveta, i da su sve usko povezane sa savremenim stilom života, naročito lošim prehrambenim navikama, teško se odlučujemo na promenu. Ako vas trenutno odsustvo simptoma bolesti ili prepisana terapije lekova koja uredno sprovodite, ne motiviše da se borite protiv svojih ukorenjenih loših navika, treba da znate da zdravlje ne podrazumeva samo puko odsustvo simptoma bolesti. Ono podrazumeva pozitivno stanje duha, mentalnu bistrinu, pravilno reagovanje na stres, emocionalnu uravnoteženost i dobru fizičku kondiciju. Neadekvatan stil života potkopava vaš imunološki sistem, širom otvarajući vrata različitim bolestima. Osim puke želje da ostanete zdravi i neutemeljene nade i vere da neće baš vas zadesiti neka od zlokobnih bolesti današnjice, neophodno je da preispitate svoje navike, ali da se ne zaustavite na tome, već da odete korak dalje i započnete odlučnu borbu sa navikama za koje utvrdite da vas ugrožavaju. Jedan od značajnih faktora koji utiče na zdravstveno stanje, na koji svakako imamo uticaja, jeste ishrana. Ako želite poboljšati svoje zdravlje, ojačati svoj imunološki sistem, neuro-endo-imunološku mrežu, ne odlažite uvođenje promena. Prevencija je jednostavnija, bezbolnija i jeftinija od lečenja. Lečenje nije nimalo prijatno, a osim toga, ne postoji čarobna pilula koja može neutralisati ono što ste kvarili godinama. Trud koji budete svakodnevno ulagali, u cilju pobede štetnih navika, doneće vam daleko više od bilo koje pilule. Stoga ne oklevajte da se što pre upustite u bitku protiv najčešćih štetnih navika. Knjiga Ishrana u lečenju i prevenciji nudi vam mnogo korisnih informacija i otkriva šta vam može pomoći u slučaju gojaznosti, visokog krvnog pritiska, gihta, dispepsije, angine pektoris, ateroskleroze i još mnogih drugih bolesti.

U toj divljini sam naučila da se čuvam naglih pokreta. Živa bića koja tu obitavaju izuzetno su plašljiva i oprezna, imaju naročitu sposobnost da nas izbegnu i pred nama nestanu kada se tome najmanje nadamo. Nijedna pitoma životinja ne ume da bude tako savršeno mirna kao divlja. Mi, civilizovani narodi, izgubili smo sposobnost da budemo mirni, i moramo se učiti tišini od divljači. Kada je Karen Bliksen pošla u susret neizvesnoj budućnosti u zemlji sasvim drugačijoj od njene rodne Danske, nije ni slutila da će kraj tog dugog puta zapravo doživeti kao povratak kući, i spoznati slobodu za kojom je celog života čeznula. Slobodu veličanstveno otelotvorenu u afričkom kontinentu, njegovim prostranstvima, divljim životinjama i ljudima. U Mojoj Africi, Karen Bliksen svojom virtuoznom pripovedačkom veštinom zamućuje granice između memoara, putopisa, eseja i romana. Priča nam o svom životu i krupnim događajima u Britanskoj Istočnoj Africi, upoznaje nas sa različitim afričkim kulturama, njihovim viđenjem sveta i sudbinom posle dolaska kolonijalnih sila, dočarava nam raskošnu divljinu čiji ritam civilizovani čovek mora prihvatiti da bi je istinski spoznao. Suptilno, zavodljivo i snažno, otkriva nam svoj epifanijski susret sa otelotvorenom slobodom, susret u kojem je čak i zemljotres blagovest prirode koja moćnim glasom objavljuje: Eppur si muove! Prema romanu Afrička farma (Moja Afrika) 1985. godine snimljen je film Moja Afrika (Out of Africa) u režiji Sidnija Polaka sa Meril Strip i Robertom Redfordom u glavnim ulogama. Film je osvojio brojne nagrade, među kojima čak sedam Oskara. Karen Bliksen (17. april 1885 – 7. septembar 1962) je danska spisateljica, rođena u dobrostojećoj porodici oficira i zemljoposednika. Objavljivala je i pod više pseudonima: Isak Dinesen, Oceola, Tanja Bliksen, Piter Loles i Pjer Ondrezel. Pisala je dela na danskom, francuskom i engleskom jeziku. Osim što se bavila pisanjem, Karen Bliksen bila je i slikarka, plemkinja, vlasnica plantaže kafe u Africi, jedna od dvanaestoro osnivača nezavisne Danske akademije. Najpoznatija dela koja je napisala su Afrička farma (1937) koja govori o njenom životu u Keniji, Babetina gozba (1952), Sedam fantastičnih priča (1934) i Senke na travi (1960). ) Po romanu Afrička farma snimljen je čuveni film Moja Afrika, a po Babetinoj gozbi istoimeni film. Oba su dobili prestižne nagrade. Peter Englund, sekretar Švedske Akademije, opisao je kao grešku što Karen Bliksen nije dobila Nobelovu nagradu za književnost 1930. godine. Iako je nikad nije dobila, bila je na trećem mestu iza Grejema Grina 1961. godine, kada je Nobelovu nagradu dobio Ivo Andrić.

Nadija Vasif pripada jednoj posebnoj grupi žena poniklih iz smene minulog i sadašnjeg veka: uspešnim poslovnim ženama Bliskog istoka koje su svoju viziju započele u mrtvilu diktatorskih režima, održale je u burnim godinama političkih previranja i obnove radikalnih verskih ideologija, te je ostvarile kao trajnu vrednost koja je sve to nadživela. Rođena 1974. godine u Kairu, Nadija Vasif je kao ćerka dobrostojećih roditelja imala tu sreću da pohađa najbolje strane škole i stekne obrazovanje ne baš svojstveno prosečnoj Egipćanki. „U dva Egipta koja su se međusobno nadmetala, naporedo su egzistirale dve suparničke stvarnosti“, piše ona. U jednoj stvarnosti su bile strane valute, imućne četvrti, škole na evropskim jezicima i knjige. U drugoj stvarnosti – zamišljenoj kao „jednakost za sve“ – tavorila su divlja naselja puna neškolovanih i siromašnih, pod budnim okom državnih monolita koji su nad svime time održavali vlast – i nisu preduzimali ništa. Svesna značaja kulture za život svake države, i takođe svesna da kultura njene zemlje zamire, Nadija Vasif se zajedno sa svojom sestrom i još troje prijatelja odlučila na smeo korak: osnivanje nezavisne moderne knjižare. Između ustajalih državnih knjižara u čijim su skladištima knjige „trunule“ i divljih pijaca polovnih knjiga, Divan je iznikao poput egzotičnog ali i sumnjivog cveta: to nije biblioteka? on ima i kafe?! on ima i ženski toalet ?!!! Nagađajući i pogađajući želje i potrebe svojih klijenata, vlasnice knjižare otisnule su se u hrabar zadatak da svojim sunarodnicima pruže nešto što im je odavno bilo potrebno i ujedno ih naviknu na jedan novi kvalitet za koji nisu ni znali da im je neophodan. Knjižara Divan postoji i sada, i uskoro puni dve decenije. Nadija Vasif opisuje prvih petnaest godina Divanovog života, kada ga je aktivno oblikovala, razvijala i spasavala. Duhovito ali mudro i sa dubokim znanjem, ona istovremeno opisuje život knjižare i svoje zemlje i beleži sopstvene memoare. To trojstvo – knjižara, Egipat i Nadija – neminovno prolazi kroz ista iskušenja i suočava se sa istim izazovima. Kroz sve te periode – doba birokratije, doba revolucije, doba komercijalizacije – Nadiju vodi njena duboka ljubav prema knjigama. No ona je pre svega sposobna poslovna žena. Njeni Letopisi jedne knjižarke iz Kaira stoga je svojevrstan priručnik o intuitivnom rukovođenju, učenju u hodu i inovativnom savlađivanju specifičnih problema koje zapadni svet ne poznaje. Zabrinuta za budućnost svoje dece i umorna od razapetosti između bezbroj obaveza, pa i od mnogobrojnih borbi s vetrenjačama, Nadija Vasif na kraju će se povući iz života Divana i preseliti se u Englesku, ali Divan ostaje njen trajni pečat koji je promenio kulturno lice Kaira.

Izdavač: Geopoetika, Beograd. Broj strana: 99. Pismo: Latinica. Povez: Tvrd-karton, impregnirano platno, šiveno, obeleživač. Format: 20 cm. Godina izdanja: 2013. Preveo Radoš Kosović. Izdavač o knjizi: `Na severu Norveške, unutar polarnog kruga, leži gradić po imenu Berlevog. Omeđano ne samo visokim planinama već i strogim religijskim kanonima, ovo ribarsko mestašce `nalik dečjoj igrački od drvenih kocaka` dom je ćerki seoskog pastora - Martine i Filipe. Sestre dobročiniteljke i ostali meštani žive skromno i bogojažljivo, čuvajući se od greha, ispraznih zadovoljstava, ali s njima, možda, i uživanja u životu. Kako u romanima i filmovima to obično biva, mirno more trebalo bi da uzburka priustvo nekoga iz drugog sveta - a stranger comes to town... Karen Bliksen, međutim, vešto i promišljeno zanemaruje naša očekivanja i krši pravila žanra, a akcenat stavlja na kritiku društva koje oslikava i iznosi suptilan komentar na ljudsku prirodu. Spletom nesvakidašnjih okolnosti, u gradić dolazi čuveni francuski operski pevač Ašij Papen, a nešto kasnije markantni oficir Lorens Levenjelm. Martina i Filipa su u velikom iskušenju da u uređenom svetu svoje male zajednice prepoznaju trag sumornosti i nepodnošljive krutosti. No tek će Babet, nedokučiva kuvarica iz Pariza, uspeti a oslobodi meštane tesnih stega u koje su se okovali. Spoj romantičnog, uzdržanog stila, prekrivene ironije i izvrsnog pripovedačkog dara iznedriće neobičnu novelu koja je i dan-danas predmet polemike u književno-teorijskim krugovima. No, kojoj se god struji tumačenja priklonili, Babetina gozba je jasan dokaz zašto se njena autorka u nekoliko navrata našla u najužem izboru za Nobelovu nagradu, a ekranizacija novele osvojila Oskara za najbolji strani film.` Karen Bliksen (17. april 1885 – 7. septembar 1962) je danska spisateljica, rođena u dobrostojećoj porodici oficira i zemljoposednika. Objavljivala je i pod više pseudonima: Isak Dinesen, Oceola, Tanja Bliksen, Piter Loles i Pjer Ondrezel. Pisala je dela na danskom, francuskom i engleskom jeziku. Osim što se bavila pisanjem, Karen Bliksen bila je i slikarka, plemkinja, vlasnica plantaže kafe u Africi, jedna od dvanaestoro osnivača nezavisne Danske akademije. Najpoznatija dela koja je napisala su Afrička farma (1937) koja govori o njenom životu u Keniji, Babetina gozba (1952), Sedam fantastičnih priča (1934) i Senke na travi (1960). ) Po romanu Afrička farma snimljen je čuveni film Moja Afrika, a po Babtinoj gozbi istoimeni film. Oba su dobili prestižne nagrade. Peter Englund, sekretar Švedske Akademije, opisao je kao grešku što Karen Bliksen nije dobila Nobelovu nagradu za književnost 1930. godine. Iako je nikad nije dobila, bila je na trećem mestu iza Grejema Grina 1961. godine, kada je Nobelovu nagradu dobio Ivo Andrić.

„Duhovit, originalan pogled na porodični sukob generacija.“ Kirkus Reviews Gilijan, Helen i Kerol žive u predgrađu i godinama zajedno piju kafu. Njihovi sinovi su sada neoženjeni tridesetčetvorogodišnjaci, bez dece, nikada ih ne zovu, i čini se da nikada neće odrasti. Kerol predlaže da svaka od njih nenadano poseti svog sina i provede s njim nedelju dana ne bi li saznala šta je pravi razlog zašto on nije u stanju da vodi odgovoran život odrasle osobe. Met, Pol i Danijel su tri potpuno različite osobe. Zajednička im je panika koju osete kad shvate da su njihove majke odlučile da preuzmu njihove živote u svoje ruke. Rezultat će biti nečekivan, kako za majke, tako i za sinove. „Izuzetan, duhovit roman koji prepliće ljubav, zgode i patnje tri komplikovane porodice.“ Publishers Weekly „Roman koji će vas razveseliti – čisto zadovoljstvo.“ Independent „Šarmantan portret otuđenih porodica i savremenih društvenih normi. Satklif pogađa srž problema, pišući s mnogo razumevanja i humora.“ Mail on Sunday „Satklifova zabavna, dirljiva priča o odnosu majke i odraslog sina daleko nadmašuje okvire komičnog romana.“ Guardian Format:13x20 cm Broj strana: 320 Pismo: Latinica Povez: Mek

Hoće li Iris pronaći sebe? Da li će prihvatiti izazov i izaći kao pobednik? Kako će prevazići prepreke u ljubavi? Od autorke bestselera Srećni ljudi čitaju i piju kafu Posao modne kreatorke nije dovoljno ozbiljno zanimanje za devojku iz provincije, pa Iris – po roditeljskom savetu – postaje bankarska službenica i supruga lekara. Dosadan posao i monoton život u malom gradu toliko je ubijaju da sve češće razmišlja o svom davnom snu – da kreira modele i udahne im život pomoću igle i konca. Kada otkrije da njen suprug, cenjeni lekar, nije toliko uzoran i da se njihova ljubav gasi, njen svet se ruši. Novi izazovi, nova poznanstva i uzbudljiv život čekaju je u Parizu, gde bi trebalo da se izleči od traume i uđe u svet mode koji je očarava od detinjstva. U priči o mladoj ženi u potrazi za srećom autorka poziva čitaoce da preispitaju i svoj život. Dok svakodnevno razmišljamo o svojoj sudbini i izborima koje donosimo, Iris nam pokazuje da uvek postoji šansa za novi početak. Paris Match Anjes Marten-Ligan nas uvek navede da se zaljubimo u njene šarmantne hirovite junakinje. Elle

KRALJ I VLADA U EMIGRACIJI: Mihailo Marić Naslov Kralj i vlada u emigraciji / Mihailo Marić Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1966 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Epoha, 1966 (Zagreb : Epoha) Fizički opis 455 str., [40] str. tabli sa fotografijama : ilustr. ; 21 cm Zbirka Biblioteka C Predmetne odrednice Petar II Karađorđević, 1923-1970 Jugoslavija. Jugoslovenska vlada u izbeglištvu -- 1941-1945 Drugi svetski rat 1939-1945 -- Jugoslavija -- Emigrantska vlada Jugoslavija -- Spoljna politika -- 1941-1945 Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Niki Erlik MeraMeki povezDa li smo osu­ đeni da želimo ono što ne možemo da imamo?Osmoro običnih ljudi. Jedna nesvakidašnja odluka. Dan, naizgled, kao svaki drugi. Probudiš se, popiješ kafu i kreneš na posao. Ali danas, kad otvoriš svoja ulazna vrata, pred njima te čeka drvena kutijica. U njoj leži tvoja sudbina: odgovor na pitanje koliko ćeš tacno godina živeti.Od kuća u predgrađ­ u do šatora u pustinji, svaka osoba na svim kontinentima dobija istu kutiju. I svet u trenu tone u kolektivnu histeriju. Odakle su se pojavile sve te kutije? Šta znače? Je li ono što obećavaju istina?Dok društvo u rasulu pokušava da se ujedini, svi su suočeni s istom strašnom odlukom: žele li da saznaju koliko će živeti? I ako žele, šta da rade s tim saznanjem?„ Mera” prikazuje rađ­ anje tog novog sveta kroz život niza upečatljivih likova, čije se odluke i sudbine prepliću. Tu su najbolji drugovi čiji su se snovi zauvek spojili, dopisni prijatelji koji utehu nalaze u nepoznatom, par koji je verovao da nema potrebe za žurbom, doktor koji ne može da spase samog sebe i političar cija se kutija pretvara u bure baruta koje na kraju menja sve.2/23

Buntovnica u senci Roman Nađa Tešić(autor) Radmila Nastić(prevod) Izdavač: Prometej - Novi Sad Kada se pogleda zgusnuta proza, život glavne junakinje Ane opisan u romanu Buntovnica u senci od samih početaka sačinjen je od niza trauma. Ratna iskustva dovoljno su teška za početak jednog života, a pored toga Anu obeležava i figura majke kao stalne opasnosti od potpune dezintegracije njene ličnosti, nedostatak podrške kroz odsustvo oca, a potom i gubitak bake koja je prerano otišla. Slika je dodatno usložnjena ideološkim razlikama – sudar njene porodice, koja pripada „starom” tradicionalnom društvu i svim silama podržava religiju, patrijarhalne nazore i običaje sa novim, revovolucionarnim, snažno ideologizovanim posleratnim dobom, kome glavna junakinja svim srcem pripada. Ženski svet oličen u krugu žena okupljenih oko Anine majke na svakodnevnoj kafi gotovo da je centralni simbol, kroz koji je sabrano celokupno žensko „znanje”, ali i život palanke u kojem se ženska uloga u društvu vrednuje samo kroz udaju i rađanje. Suviše drugačija od njih, ugrožena sa svih strana, Ana ipak uspeva da uspostavi ravnotežu sa sobom – najviše kroz posmatranje i čitanje – slikajući živopisno, dečijim jezikom poratne godine u malom gradu. Iz pogovora Slavice Garonje *21

Knjiga Kafane autora Branislava Nušića je uzbudljivo putovanje kroz šareni svet beogradskih i srpskih kafana tokom XIX veka, predstavljeno kroz neodoljivi prizmu Nušićevskog pera. Ova knjiga nas vodi na vreme kada su kafane bile epicentar društvenog života i mesta susreta različitih slojeva društva, od siromašnih do imućnih, od umetnika do trgovaca. Autor nas vodi kroz fascinantni istorijat ovih ustanova koje su bile mnogo više od običnih mesta za piće i opuštanje. Kroz živopisne priče i anegdote, Nušić nas upoznaje sa vlasnicima kafana, stalnim posetiocima, i događajima koji su se odvijali unutar njihovih zidova. Ova knjiga nam pruža dubok uvid u duh vremena i društvene norme tog perioda. S Nušićevim oštrim humorom i satirom, knjiga Kafane postaje ne samo dragocen istorijski dokument već i zabavno štivo koje nas podseća na to kako su se ljudi zabavljali i socijalizovali u Beogradu i Srbiji tokom XIX veka. Autor nas podseća da su kafane bile više od prostora za ispijanje kafa ili pića - bile su mesta gde se rađala kreativnost, gde su se vodile ozbiljne diskusije, i gde su se stvarali nezaboravni trenuci. Ukratko, knjiga Kafane Branislava Nušića je nezaobilazno štivo za sve ljubitelje istorije, kulture i humora, pružajući nam jedinstvenu perspektivu na prošlost i duh vremena kroz priče o ovim nezaboravnim mestima.

Kad nešto saznaš, zaboraviš kako je bilo kad to nisi znao. Da li smo osu­đeni da želimo ono što ne možemo da imamo? Osmoro običnih ljudi. Jedna nesvakidašnja odluka. Dan, naizgled, kao svaki drugi. Probudiš se, popiješ kafu i kreneš na posao. Ali danas, kad otvoriš svoja ulazna vrata, pred njima te čeka drvena kutijica. U njoj leži tvoja sudbina: odgovor na pitanje koliko ćeš tacno godina živeti. Od kuća u predgrađ­u do šatora u pustinji, svaka osoba na svim kontinentima dobija istu kutiju. I svet u trenu tone u kolektivnu histeriju. Odakle su se pojavile sve te kutije? Šta znače? Je li ono što obećavaju istina? Dok društvo u rasulu pokušava da se ujedini, svi su suočeni s istom strašnom odlukom: žele li da saznaju koliko će živeti? I ako žele, šta da rade s tim saznanjem? „Mera” prikazuje rađ­anje tog novog sveta kroz život niza upečatljivih likova, čije se odluke i sudbine prepliću. Tu su najbolji drugovi čiji su se snovi zauvek spojili, dopisni prijatelji koji utehu nalaze u nepoznatom, par koji je verovao da nema potrebe za žurbom, doktor koji ne može da spase samog sebe i političar cija se kutija pretvara u bure baruta koje na kraju menja sve.

Šta biste uradili da se vaša devojčica plaši da ide u školu? Šta biste joj rekli da je ohrabrite? Za svoju unuku Adu, Tereza je davno smislila jednu igru: svaki put kada joj izgleda kao da je nečemu došao kraj, treba da načulji uši i oslušne zvukove oko sebe. Samo tako će moći da prepozna zvuk stvari koje počinju. Neki od njih su toliko jednostavni, a u sebi kriju čaroliju: zvuk orkestra koji se štimuje trenutak pre početka koncerta, zvuk lišća koje šumi pod naletom vetra i najavljuje kišu, zvuk šoljica za kafu, koje se u žurbi odlažu. Baka Tereza naučila je Adu da prepozna to čudo početaka.Ali u životu se ne dešavaju samo lepe stvari. Kada izgubimo veru u sebe, kada nas neko izda, ili nam kaže zbogom, čini nam se kao da ništa više ne može da počne. Ada više nije devojčica, i o tome često razmišlja, ali još ima onih koji je podsećaju na to da treba da vrati osmeh na lice. Na primer, neko poput Matea, koji joj poklanja bele rade i čini je srećnom. Upravo onda kada nam izgleda kao da su nam svi okrenuli leđa, treba da osluškujemo, da budemo spremni: i kada je nebo puno oblaka, život može da izgleda kao obećanje sunčanog dana.

Iskorišćavanje soje u ishrani ljudi, sojino brašno, sojino mleko i sir, sojino ulje, iskorišćavanje soje u stočarstvu, sojina sačma, sojino seno, soja u silaži, iskorišćavanje soje u industriji, iskorišćavanje soje u biljnoj proizvodnji, rentabilnost proizvodnje soje, rodnost soje, osobine, sorte i uslovi gajenja soje, morfološke osobine, nitragin i njegova primena, sorte soje, uslovi za gajenje soje, agrotehnika tehnika gajenja soje, bolesti i štetočine soje, .. . Soja značaj sorte tehnika gajenja Dragoljub Nastasović Zadužena knjiga Beograd 1961 Narodna Armija Beograd 1965 61 str. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor kompjuterske periferije,tableta i opreme,miševa,podloga,tastatura,gamepadova,držača za telefone,nosača za televizore,znacki,usb memorija,sd i drugih kartica,miksera,blendera,pegli,fenova za kosu,aparata za kafu,kuhinjskih vaga,vaga za merenje telesne težine,usisivača,grejalica,tepsija,šerpa,noževa,led sijelica,led traka,zidnih satova,digitalnih termometra,slavina protočnih i običnih,posuđa,malih kućnih aparata,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,ručnog i električnog alata,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Mera - Niki Erlik Godina izdanja: 2023 Broj strana: 303 Povez: Mek Da li smo osu­đeni da želimo ono što ne možemo da imamo? Osmoro običnih ljudi. Jedna nesvakidašnja odluka. Dan, naizgled, kao svaki drugi. Probudiš se, popiješ kafu i kreneš na posao. Ali danas, kad otvoriš svoja ulazna vrata, pred njima te čeka drvena kutijica. U njoj leži tvoja sudbina: odgovor na pitanje koliko ćeš tacno godina živeti. Od kuća u predgrađ­u do šatora u pustinji, svaka osoba na svim kontinentima dobija istu kutiju. I svet u trenu tone u kolektivnu histeriju. Odakle su se pojavile sve te kutije? Šta znače? Je li ono što obećavaju istina? Dok društvo u rasulu pokušava da se ujedini, svi su suočeni s istom strašnom odlukom: žele li da saznaju koliko će živeti? I ako žele, šta da rade s tim saznanjem? „Mera” prikazuje rađ­anje tog novog sveta kroz život niza upečatljivih likova, čije se odluke i sudbine prepliću. Tu su najbolji drugovi čiji su se snovi zauvek spojili, dopisni prijatelji koji utehu nalaze u nepoznatom, par koji je verovao da nema potrebe za žurbom, doktor koji ne može da spase samog sebe i političar čija se kutija pretvara u bure baruta koje na kraju menja sve.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Ilustracije: Andre Fransoa Žak Prever (franc. Jacques Prévert; Neji na Seni, 4. februar 1900 — Omonvil la Ptit, 11. april 1977), francuski pesnik i pisac scenarija . Prever je jedan od najčitanijih francuskih i svetskih pesnika XX veka. Poznat i po scenarijima za filmove Marsela Karnea „Obala u magli“, „Hotel Sever“, „Deca raja“ i „Ljubavnici iz Verone“. Biografija Žak Prever je rođen 4. februara 1900. godine u Nejiu na Seni, pariskom predgrađu na ivici Bulonjske šume, od oca Andrea Prevera i majke Sizane Prever rođene Katis. Porodica ima finansijske teškoće, sele se u Tulon, pa se opet vraćaju u Pariz. Stalna preseljenja, promene škola, oskudica i Prvi svetski rat utiču da Prever zauvek napusti školovanje i od svoje petnaeste godine, radi povremeno razne fizičke i kancelarijske poslove. Služi vojsku u Linevilu u Loreni, gde upoznaje Iva Tangija, budućeg velikog slikara nadrealizma, i u Carigradu gde upoznaje Marsela Dijamera. Po povratku u Pariz trojica prijatelja stanuju zajedno. Godine 1925. Prever se venčao sa prijateljicom iz detinjstva Simon Dijen. U njihovoj kući na Monparnasu okupljaju se Breton, Desnos, Aragon, Pere, Keno i drugi nadrealisti, a domaćini su Tangi, Prever i Dijamel sa svojim suprugama. Trojica prijatelja odlučuju, da se priključe nadrealističnom pokretu (1925. godine). Preverova saradnja sa nadrealistima trajala je sve do razlaza sa Bretonom 1928. godine. Od 1930, zajedno sa mlađim bratom, filmskim režiserom, Pjerom Preverom radio je na realizaciji nekoliko filmova, kao glumac, asistent i scenarista; kasnije je pisao scenarije i dijaloge za Renoara, Karnea, Gremijona, Kajata, Otan Laru i druge režisere. Tridesetih godina Prever je počeo da piše i za kabaree, kafe-teatre i avangardne pozorišne trupe: kraće drame, monologe, horske resitale i šansone. Sarađuje sa kompozitorom Žozefom Kozmom i pozorišnom grupom „Oktobar“. Godine 1946. rodila se Mišel, kći Žaka i Žanine Prever. Do svoje smrti 11. aprila 1977. godine, objavio je više zbirki pesama i knjiga. Poezija Anarhista, odmetnik i sanjar, Prever u svojoj humornoj i humanistički angažovanoj lirici kazuje o životu u različitim njegovim aspektima. Svojevrstan moralista i kritičar društva, Prever ukazuje na još uvek moguće prostore čovekove sreće koju malograđani, klerikalci, militaristi i političari stalno ugrožavaju. Nazvan je i `pesnikom Pariza`. Godinama je posao pesme na komadićima papira ne pomišljajući da ih sabere u knjigu. Prva Preverova zbirka pesama „Reči“ objavljena tek 1945. godine postigla je nezapamćen uspeh: u kratkom roku prodato je 150.000 primeraka! Od smrti Viktora Igoa do Prevera, Francuska nije imala istinskijeg narodnog pesnika, koga podjednako vole i rafinirani ljubitelji poezije i ljudi skromnog obrazovanja. Pripadao je pokretu nadrealista gde je zajedno sa Raymond-om Queneau-om i Marcel-om Duhamel-om bio član grupe Rue du Château[1]. Njegovo nadrealističko iskustvo nije samo u afirmaciji iracionalnog nego u autentičnom i spontanom jeziku njegovog dela, jeziku koji nam ne dopušta da ga prihvatimo odvojenog od celine. Kritika je istakla Preverovu nadarenost za verbalne inovacije, jedar i sarkastičan jezik koji nastavlja Vijonov lirizam jezičke akrobacije Maksa Jakoba i prostodušnost uličnih pesama[

Allegro pastell je nemačka love story, milenijalska priča o jednoj gotovo običnoj vezi i njenim preobražajima, savršeni odraz našeg vremena (radnja romana počinje u proleće 2018. godine). Lajf Rant tematizuje i preispituje univerzalna, večna pitanja ljubavi, ljudskih odnosa i suštinskih određenja epohe u kojoj živimo. Jedan je od najnagrađivanijih mladih nemačkih pisaca, koji je sa samo četiri romana već uspeo da stekne kultni status kod čitalaca i književne kritike. Spisateljica Tanja Arnhajm za nekoliko nedelja puni trideset. Njen pet godina stariji dečko, veb-dizajner Žerom Dajmler, živi u vikendici svojih roditelja, pored Majntala, na pet i po sati vožnje od Berlina. On je jedan od onih ljudi koji se drže principa tzv. new age filozofije, trudeći se da život shvate kao duhovni preobražaj. Tanjina i Žeromova veza na daljinu naizgled deluje savršeno. Tokom nedelje razmenjuju SMS-ove i mejlove, a sastaju se svakog vikenda i uživaju u svim onim stvarima, dobrim i lošim, u kojima uživaju i njihovi vršnjaci: seksu, klabingu, muzici, lakim drogama, kafi s prijateljima, džogingu, meditaciji… Roditelji, prijatelji, Tanjina depresivna sestra, bivši ljubavnici – svi oni sa svojim problemima povremeno remete njihov skoro savršeni svet, ali Žerom i Tanja uglavnom uspevaju da prevaziđu te životne zamke. Ipak, želja da sačuvaju svoju vezu na daljinu, a da se to ne pretvori u ustajalost ili predvidljivo bolno iskustvo, ovaj mladi par stavlja pred veliki izazov.

U dnu prednje korice fleka od kafe (v. sliku), unutra dobro očuvano. Autor - osoba Kang, Han, 1970- Naslov Vegetarijanka / Han Kang ; prevod [s engleskog] Ana Marija Grbić Jedinstveni naslov ǂThe ǂVegeterian. srpski jezik Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2016 Izdanje 1. Deretino izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dereta, 2016 (Beograd : Dereta) Fizički opis 152 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Grbić, Ana Marija Zbirka ǂBiblioteka ǂ`Dereta vam predstavlja ---` / [Dereta, Beograd] Nagrada Internacionalni `Buker` 2016. (broš. sa klapnama) Napomene Prevedeno prema: The Vegeterian / Han Kang ; izvornik na kor. pismu Tiraž 1.500 Na presavijenom delu autorkina slika i beleška o njoj Zašto se menjam? – pita se Jong-he, mlada i sasvim obična žena koja se sva u znoju budi usred noći, ustaje iz svoje bračne postelje i odlazi u kuhinju. Njen muž je zatiče dok kao sablast zuri u prazan frižider, jedini izvor svetlosti u mraku. Čini se kao da ona bez reči komunicira s nekim ili s nečim u tom svetlu. Pobacala je sve namirnice od mesa. Strah koji mu uliva taj prizor preneće se na čitavu porodicu i sa svakom stranicom samo će sve više rasti. Biće to početak velike promene. Nacrtaću cveće – rekao je umetnik. I to na dva gola ljudska tela koja vode ljubav. Dnevno i noćno cveće. I ne postoji sila koja će ga u tome sprečiti. Preskočiće samo jedno mesto, na ženskom telu, gde je sama priroda već ostavila svoj beleg – mongolsku fleku. Napraviće video-instalaciju od toga, treba samo naći modele. To će biti najteže od svega. Ali istinska umetnost ne trpi kompromise. Čak ni kada postane sam život? Kada je sve počelo da se raspada? – razmišlja In-he. Možda kada joj je sestra rekla da lišće raste iz njenog tela, korenje izrasta iz ruku i cveće buja iz prepona? Zato ih i toliko širi. I ruke i prepone. Ili kada je otac pred svima za večerom pokušao silom da joj strpa zalogaj mesa u usta? Ili možda još mnogo pre, kada je Jong-he usnila taj strašni san, probudila se usred noći i odlučila da nikada više neće jesti životinje? Onda, kada je odlučila da postane vegetarijanka. „Vegetarijanka“ je u najmanju ruku neobična priča o savremenoj Južnoj Koreji, opsesiji, izboru, i pokušajima da razumemo druge. Roman je osvojio ovogodišnju „Međunarodnu Bukerovu nagradu”. Han Kang, najcenjenija južnokorejska autorka, rođena je 1970 u Kvangdžuu. Potiče iz spisateljske porodice, njen otac i brat su takođe pisci. Studirala je korejsku književnost na Univerzitetu u Jonseu. Privukla je pažnju čitalaca već prvim romanom A Convict’s Love (1995), potom su usledili romani The Black Deer(1998), Your Cold Hand (2002), Vegetarijanka (2007), Breath Fighting (2010), za koji je osvojila renomiranu „Dong-ni” nagradu, i Greek Lessons (2011). Dobitnica je nagrade Internacionalni „Buker” (2016) za roman Vegetarijanka, a takođe je i prvi korejski autor koji je osvojio tu nagradu, dok je istovremeno centralni deo tog romana –Mongolska fleka – ovenčan je „Yi-Sang” književnom nagradom (2005), najprestižnijim proznanjem u Južnoj Koreji. Po romanu Vegeterijanka snimljen je i istoimeni film 2009, u režiji Woo-Seong Lim-a. MG37 (K)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posle knjiga `Nuspojave` i `Sad smo kvit` Vudi Alen je stekao status jednog od najvećih živih svetskih satiričara i humorista. Hejvud „Vudi” Alen (engl. Heywood `Woody` Allen), rođen kao Alan Stjuart Konigsberg (engl. Allan Stewart Konigsberg; Njujork, 1. decembar 1935),[1] američki je režiser, pisac i glumac.[2] Jedan je od uticajnijih i cenjenijih ljudi u svetu filma.[3] Takođe je počeo da piše materijal za televiziju, objavio je nekoliko knjiga sa kratkim pričama i pisao humoristične komade za The New Yorker. Biografija Rođen je u jevrejskoj porodici.[4] Početkom šezdesetih nastupao je kao stend-ap komičar u Grinvič Vilidžu zajedno sa Lenijem Brusom, Elejn Mej, Majk Nikolsom i Džoun Rivers. Tamo je razvio monološki stil (umesto tradicionalnih šala), i ličnost nesigurnog, intelektualnog, uznemirenog kolebljivca, za koju on tvrdi da se prilično razlikuje od njegove stvarne ličnosti.[5] On je objavio tri komediografska albuma tokom sredine i kasnih 1960-ih, čak je i nominovan za nagradu Gremi za svoj komični album iz 1964. pod nazivom Vudi Alen.[6] Godine 2004, Komedi sentral je rangirao Alena na četvrto mesto liste 100 najvećih stend-ap komičara,[7][8] dok je jedna anketa sprovedena u Velikoj Britaniji Alena rangirala na treće mesto među najvećim komičarima.[9] Sredinom 1960-ih, Alen je pisao i režirao filmove, prvo se specijalizujući za slapstik komedije kao što su Nemoj da piješ vodu (1966)[2], Uzmi pare i beži (1969), Banane (1971)[2], Spavač (1973)[2], i Život i smrt (1975), pre nego što je prešao na dramski materijal pod uticajem evropske umetničke kinematografije tokom kasnih 1970-ih sa Unutrašnjost (1978), Menhetn (1979) i Memorije zvezdanog praha (1980), i naizmenično se bavi komedija i dramom do danas. Alen se često identifikuje kao deo novog holivudskog talasa filmskih stvaralaca od sredine 1960-ih do kasnih 1970-ih, kao što su Piter Bogdanovič, Martin Skorseze, Robert Altman i Sidni Lumet.[10] On često glumi u svojim filmovima, obično ličnosti koje je razvio kao stand-up. Njegov film Eni Hol (1977)[2], romantična komedija u kojoj su učestvovali Alen i njegova česta saradnica Dajana Kiton, osvojio je četiri nagrade Oskar, uključujući najbolji film, najbolju režiju, najbolji originalni scenario i najbolju glumicu za Kiton. Kritičari su njegovo delo iz 1980-ih nazvali njegovim najrazvijenijim periodom. Njegovi filmovi uključuju Zeling (1983), Brodvej Dani Rouz (1984), Ljubičasta ruža Kaira (1985), Hana i njene sestre (1986),[2] Radio dani (1987), Druga žena (1988), i Zločini i prekršaji (1989).[2] Mnogi od njegovih filmova 21. veka, uključujući Meč poen (2005), Ljubav u Barseloni (2008) i Ponoć u Parizu (2011), smešteni su u Evropu. Nesrećna Džasmin (2013) i Kafe društvo (2016) smešteni su u Njujorku i San Francisku. Kritičar Rodžer Ibert opisao je Alena kao „bogatstvo kinematografije“.[11] Alen je dobio mnoga priznanja i počasti. On je dobio najviše nominacija za Oskara za najbolji originalni scenario, sa 16. Dobitnik je četiri nagrade Oskar, jedne za najbolju režiju i tri za najbolji originalni scenario. Takođe je dobio devet filmskih nagrada Britanske akademije. Britanska akademija za filmsku i televizijsku umetnost je Alen dodelio BAFTA nagradu 1997. godine. U 2014. godini dobio je nagradu Nagradu Sesil B. Demil za životno delo i nominaciju za Toni nagradu za najbolju knjigu mjuzikla za Meci nad Brodvejom.[12] Američki ceh pisaca imenovao je njegov scenario za Eni Hol prvim na listi „101 najsmešnijih scenarija“.[13] U 2011. godini PBS je prikazivao filmsku biografiju Vudi Alen: Dokumentarni film o svojoj seriji Američki majstori.

Култура бр. 162 / 2019 Свакодневица • Хип-хоп Редакција: др Љубодраг Ристић, др Милета Продановић, др Александар Кадијевић, др Дејана Прњат, др Слободан Мрђа и др Владимир Коларић Извршни уредник: Пеђа Пивљанин Ликовна уредница: мр Драгана Мартиновић Главна уредница: др Владислава Гордић Петковић Лепотом часописа бавио се: Божидар Боле Милорадовић Лектура и коректура: Агенција МФ Превод на енглески и лектура превода: Татјана Медић Припрема за штампу и коректура: Пеђа Пивљанин Илустрације: цртежи уметнице Невене Максимовић Издавач: Завод за проучавање културног развитка Одговорни уредник: др Вук Вукићевић Редакција часописа Култура, Београд Садржај Свакодневица Владислава Гордић Петковић УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА Кристина Јоргић ТАЈНЕ БЕОГРАДСКЕ ГЛАВЊАЧЕ 20-ИХ ГОДИНА ХХ ВЕКА Настасја Писарев КАМЕРНИ ПРОСТОР КУЋЕ И ПОЕТИКА ПРОСТОРА СВАКОДНЕВИЦЕ Виолета Стојменовић ПРЕДСТАВЕ СВАКОДНЕВИЦЕ У РОМАНИМА ДОНА ДЕЛИЛА Драган Ђорђевић ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА ТРЕЋЕГ ТАЛАСА Сања Маричић Месаровић и Ксенија Шуловић МОЖЕ ЛИ СИЈЕСТА ДА ОПСТАНЕ У XXI ВЕКУ Александра Блатешић и Тамара Станић СОЦИОКУЛТУРОЛОШКИ ПОГЛЕД НА КАФУ У ИТАЛИЈАНСКОЈ И СРПСКОЈ СВАКОДНЕВИЦИ Младен М. Јаковљевић БАНДЕРСНЕЧ: У ОГЛЕДАЛУ ИЛУЗИЈЕ О СЛОБОДИ ИЗБОРА Весна Миленковић и Дејан Миленковић СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ И ЦИВИЛИЗАЦИЈA СЛИКЕ Игор Тришић и Снежана Штетић УТИЦАЈИ ЕТИЧКИХ КОДЕКСА НА СВАКОДНЕВНИ РАЗВОЈ КУЛТУРЕ ПОНАШАЊА У ТУРИЗМУ Хип-хоп Драган Ђорђевић УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА Драгана Цветановић YUGOSPOTTING У РЕГИОНАЛНОМ ХИП-ХОПУ Горан Мусић и Предраг Вукчевић DIESEL POWER Драган Ђорђевић ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА ТРЕЋЕГ ТАЛАСА Ива Ненић SAMPLING ТРАДИЦИЈЕ Предраг Вукчевић ПРЕВОЂЕЊЕ ТЕРМИНА REAL И ЊЕГОВА УПОТРЕБА У РЕП МУЗИЦИ Истраживања Ангелина Милосављевић Аулт НОВИ МУЗЕЈ ПРЕД СТАРИМ ДИЛЕМАМА Selma Raljević ŽENSKI KNJIŽEVNI EKSPERIMENT KINTSUGIJA TIJELA SENKE MARIĆ Милош Маринковић МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛИ КАО ОДРАЗ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ ТОКОМ ХЛАДНОГ РАТА Ана М. Зечевић МУЗИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ У ПЕСМАМА, БАЛАДАМА, ПОЕМАМА И ДРАМАМА ЛАЗЕ КОСТИЋА Никола Пиперски и Исидора Савић СОБА У РУСКОМ СТИЛУ Ирена Шентевска МУЗИЧКИ ВИДЕО У ЈУГОСЛАВИЈИ И ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОМ ПЕРИОДУ У СРБИЈИ Осврти и прикази Ана Гвозденовић НАД ЗГАРИШТЕМ ИСТОРИЈСКОГ ПАМЋЕЊА Данијела Здравић Михаиловић ВИДИМО СЕ У ОПЕРИ