Lazar Lalić u romanu "Kafe B.", koji je istovremeno žanrovski i porodična hronika, sagledava nekoliko generacija odrastanja i sazrevanja bliskih srodnika. To je politički pregled naše novije istorije, nesreće pojedinaca, ali i demagogije raznih oblika vlasti i vladavine. Lazar Lalić je verni hroničar „podmuklog uticaja istorije“ na čitave generacije. Oblici političke vladavine, koja se svodi na ideološku, religioznu i rasnu netoleranciju, oblikuju ljudske živote. Politički moćnici se beskrupulozno poigravaju sudbinama ljudi u vrtlogu događaja na koje ne mogu da utiču, nošeni vetrovima istorije. Lalić piše o ljudima koje dobro poznaje, o porodicama njemu bliskim, sa tugom i melanholijom što su mnogi daroviti, talentovani pojedinci postali žrtve tih istorijskih vrtloga i oluja. Ljudski životi se prepliću, ukrštaju i prožimaju sa događajima koji daleko nadilaze mogućnosti pojedinca da im se odupre. Lalićev roman, na granici fikcije i dokumentarnog, opšteg i pojedinačnog, svedočanstvo je o našem dobu nenaklonjenom slobodnim, darovitim i samosvesnim pojedincima zatočenim u „zarobljenoj državi“. Svedočanstvo o sopstvenom životu u svetu i veku organizovanih političkih mržnji. Filip David

Knjiga Kafe strasti: Jedanaest pomalo tužnih priča autora Đorđa Vasića je zbirka priča koja vodi čitaoce na emotivno putovanje kroz životne situacije ispunjene nostalgijom, ljubavlju i gubitkom. Đorđo Vasić, rođen u Maglaju, Bosna i Hercegovina, trenutno živi u Torontu gde se bavi prevođenjem, pisanjem, web i grafičkim dizajnom. Osim ove, autor je i drugih knjiga, kao i prevodilac dela nemačkih i austrijskih pisaca. Vasićeva proza u Kafe strasti odiše autentičnošću i dubokim emocionalnim slojevima, prikazujući složene međuljudske odnose i unutrašnje borbe likova. U svakoj od jedanaest priča, autor nas vodi u svetove ispunjene strastima, tajnama, i neizvesnostima, često smeštene u atmosferu kafana ili drugih urbanih prostora. Kroz elegantan i precizan stil, Vasić istražuje teme kao što su ljubav, izdaja, nostalgija, i identitet, često osvetljavajući tamnije strane ljudske prirode. Jedan od odlika knjige je i spoj realnosti i mašte, gde se stvarni svet prepliće sa onim što bi moglo biti, ostavljajući čitaoca da sam izvuče zaključke i pronađe smisao. Kafe strasti je knjiga koja provocira razmišljanje i nudi introspektivan pogled na složenost ljudskog iskustva.

Za sreću je dovoljna šoljica kafe - Tošikazu Kavaguči Izdavač: Vulkan izdavaštvo broširani povez, latinica, 208 strana, format 14,5 x 20,5x 1,3 cm NOVA knjiga!!! Vratite su kafić koji je očarao milione čitalaca širom sveta. Sedite za stočić. Uživajte u kafi. Dozvolite da vas život iznenadi. Dovoljno je samo da uđete, sačekate da vam posluže kafu i onda prislonite usne na šoljicu kako biste ponovo proživeli baš onaj trenutak u kojem ste možda doneli pogrešnu odluku. Da biste to uradili, važno je da popijete kafu dok se ne ohladi. Pored poznatih lica, ovog puta se u kafiću nalaze i: Gohtaro, koji nikada nije uspeo da kaže istinu devojci koju je odgajao kao svoju kćerku. Jukio, koji je jurio svoje snove i nije bio pored majke onda kada joj je bio najpotrebniji. Kacuki, koji je, iz želje da poštedi svoju devojku patnje, krio od nje bolnu istinu. I Kijoši, stari detektiv koji nije uspeo da uruči svojoj ženi rođendanski poklon dok nije bilo prekasno. Svi oni se zbog nečega kaju, ali ubrzo shvataju da za sreću ne moramo izbrisati prošlost, već naučiti da oprostimo, i sebi i drugima. Jer to je jedini način da se bez žaljena okrenemo budućnosti i napravimo prostora za novi početak. Nova uzbudljiva priča prepuna emocija, o čudu koje se krije u neočekivanim sitnicama u životu i darovima sudbine. „Melem za naše ranjene duše.“ – Panorama

Nil Balfur i Seli Mekej LITERA Beograd Tvrdi povez 250 str.;ilustr. Na trećem listu ima potpis i na strani 38,39,40,41 mala flekica od kafe

Katalog satova svetskih proizvođača,iz 90-tih godina,zadnja korica uflekana od kafe. ZENITH IWC BREITLING MOVADO OMEGA REVUE THOMMEN DOXA SEIKO PULSAR CASIO SWIZA HERMLE HUGER MONDAINE LOUIS ARDEN

ko nova

NESPRESSO POPIJMO KAFU ZAJEDNO HAJDE DA UŽIVAMO ZAJEDNO BEOGRAD 2019 Fotografije u boji !!! Broš Latinica 35 strana Nekorišćeno !!!

Sebični gen - Ričard Dokins Sebični gen - Ričard Dokins Heliks 2019. god. 390 str. knjiga je predtavljena na 5 slika cena je ta jer je na 2 mesta brat prosuo malo kafe da nema tih oštećenja bila bi odlično očuvana. ----------------- 30d8m23y

Istanbul je uvek bio mesto gde se spaja više kultura. Palata Topkapi, hram Aja Sofija ili plava Džamija, spadaju među najvažnije kulturno-istorijske spomenike u Istanbulu. Krenite na krstarenje Bosforom, istražite sokake Velikog bazara, svratite u kafanu na fildžan čaja ili kafe.

Fizika u svakodnevnom životu „Izvrsna knjiga. Idealan poklon za sve radoznale osobe željne novih saznanja.“ Wall Street Journal Naš svet je prepun istih modela. Sipajte mleko u čaj, kratko promešajte i pojaviće se vrtlog, dve tečnosti će se kovitlati jedna oko druge pre nego što se potpuno sjedine. Ako gledate Zemlju iz svemira, primetićete slične vrtloge oblaka, koji nastaju kad topao i hladan vazduh zajedno zaplešu valcer. U knjizi Oluja u šolji čaja Helen Čerski povezuje pojave koje su nam svakodnevno pred očima kao što su kokice, mrlja od kafe ili magneti za frižider, kako bi pomoću njih objasnila neke od najvažnijih naučnih i tehnoloških pojava našeg vremena. „Oluja u šolji čaja zaokuplja pažnju i za klasu je bolja od svih naučnopopularnih knjiga. Sitnice koje su nas oduševljavale dok smo bili deca za nju su polazna tačka da objasni kako fizika određuje našu svakodnevicu.“ Irish Times „Autorka demistifikuje fiziku svakodnevnog života, i bez obzira na to da li ste od onih koji razlikuju refrakciju od refleksije ili ne, ovo će vam biti nezamenljiva osnova. Pišući s entuzijazmom i erudicijom, Helen Čerski neprimetno vodi čitaoca do nekih iznenađujuće složenih oblasti.“ Guardian „Uz anegdote iz ličnog i profesionalnog života, Helen Čerski nam dočarava svet na pristupačan, razigran način. U njenoj knjizi je mrlja od kafe fascinantna, rast drveća čaroban, a telekomunikacije su intuitivne.“ Physics World

GIJOM APOLINER 11000 BUZDOVANA ILI LJUBAVISANJE JEDNOG GOSPODARA PROSVETA BEOGRAD 1980 BIBLIOTEKA EROTIKON ............................................................ Sa francuskog preveo MILOŠ DANIĆ BROŠ LATINICA 21 CM 141 STRANICA Knjiga JE: BEZ PODVLAČENIH STRANICA BEZ POTPISA BEZ PEČATA Čisto, ako TO nešto znači !!! Samo, ima NEŠTO što devojci sreću kvari, na dnu 74. i 75. strana kanule 2 kapi kafe, kako? nemam pojma, bez uticaja na kvalitet teksta! Knjiga je po sebi RETKOST iz ove biblioteke, kad god se pojavi u ponudi ČIST JE DOBITAK, pa ko voli nek izvoli? I JOŠ, PRVO JE IZDANJE ********** KOLEKCIONARSKI PRIMERAK, 1980. POŽELJNO ********* SOLIDNO

RENDE NOVA Mesec dana posle venčanja, moja majka je ostala trudna, čekala je mene. Baba Saba je išla po celom komšiluku da joj gledaju u šolju. Bila je kao ultrazvuk: popila bi kafu, dobro promućkala i prevrnula šoljicu, spustila je, i eto ti... već bi se video pol novorođenčeta, lep i muževan, kao iskupljenje za svu žensku decu koju je baba imala. Sve žene kod kojih je baba išla da joj gledaju u šolju videle su moju pišu još od samog početka. Što je više rastao stomak moje majke, to je iz soca kafe sve više virio moj pol. Šteta što se usput izgubio. Ali baba je devet meseci živela u stanju blaženstva; mama je nosila stomak a ona šoljice kafe. Porodična saga prati živote četiri generacije žena u južnoalbanskoj porodici, u planinskom selu Kaltra, ali pruža i uvid u istoriju Albanije dvadesetog veka, uz rat, krv, ljubav, izdaju, snove i razočaranja. Anilda Ibrahimi piše o ženama koje su oblikovale njen život, stvarajući svojevrstan ženski univerzum. Ona opisuje preobražaj žene, njenog mesta i uloge tokom sto godina, u tipično muškom društvu u kome se žensko dete ne dočekuje sa radošću i u kome je sve podređeno muškarcu, njegovim željama i potrebama. Čisto i jednostavno, poetično i duhovito, Crveno kao nevesta nudi nam pogled na albansku kulturu, istoriju i tradiciju, pogled na koji nismo navikli, koji nije ograničen samo folklorom i koji razbija mnoge predrasude.

Svojeglavi ljubitelj pingvina, kofeinski zavisnik i rođeni Parižanin, komesar Dipen je već dve godine u Konkarnu na obali Bretanje, gde se nikada ništa ne dešava osim navale turista u letnjoj sezoni. Premeštenog „na kraj sveta“ po kazni, Žorža Dipena tog vrelog julskog jutra, od omiljenog rituala ispijanja prve dnevne kafe, ometa uporna zvonjava telefona. Iritantnim glasom inspektor Kadega ga obaveštava o brutalom ubistvu, koje je šokiralo obližnji idilični gradić Pont Aven, poznat po slavnoj slikarskoj koloniji. Ostareli vlasnik legendarnog hotela Sentral, u kojem su svojevremeno stanovali Gogen i mnogi veliki slikari, brutalno je izboden. Ko je ubio devedesetjedogodišnjeg starca i zašto? Šta se to događalo poslednjih dana njegovog života? Na bretonskoj obali ubrzo pronalaze još jedan leš. Dipen shvata da je pred njim slučaj neslućanih razmera. Pritisak javnosti raste. Stanovnici gradića tvrdoglao ćute. A komesar Dipen otkriva tajanstven i spektakularan trag...

U ovoj knjizi autorka nam pokazuje kako je fizika prisutna svuda u našem svakodnevnom životu. Iz recenzija: „Izvrsna knjiga. Idealan poklon za sve radoznale osobe željne novih saznanja.“ Wall Street Journal „Oluja u šolji čaja zaokuplja pažnju i za klasu je bolja od svih naučnopopularnih knjiga. Sitnice koje su nas oduševljavale dok smo bili deca za nju su polazna tačka da objasni kako fizika određuje našu svakodnevicu.“ Irish Times „Autorka demistifikuje fiziku svakodnevnog života, i bez obzira na to da li ste od onih koji razlikuju refrakciju od refleksije ili ne, ovo će vam biti nezamenljiva osnova. Pišući s entuzijazmom i erudicijom, Helen Čerski neprimetno vodi čitaoca do nekih iznenađujuće složenih oblasti.“ Guardian „Uz anegdote iz ličnog i profesionalnog života, Helen Čerski nam dočarava svet na pristupačan, razigran način. U njenoj knjizi je mrlja od kafe fascinantna, rast drveća čaroban, a telekomunikacije su intuitivne.“ Physics World

NOVA 2002 tvrde korice ilustrovana класична књига за децу која се појавила у Енглеској 1866. године, а објављена је у Холандији 1868. године. Већ је продато више од два милиона примерака. „причa у којој се на кључан начин преноси низ кључних тачака хришћанске вере“ Јессица је девојчица без оца која је одрасла у Лондону из 19. века. Мајка је туче, а на улици се хвата за храну. Једног дана упознаје Даниела, продавца , даје јој сендвич и гутљај топле кафе. Данијел је такође секстон у цркви у луксузном кварту. Ипак, више о новцу брине него о комшији. Када случајно Јессица заврши у Данијеловој цркви, она упознаје Господа Исуса. Временом Даниел препознаје да је био лош хришћанин. Јессица му је отворила очи. Он се брине о њој и даје јој дом. књига коју вреди прочитати свима који су заинтересовани за питања као што су јаз између богатих и сиромашних у 19. веку, историја дечје књижевности

Rečnik književnih termina,Tanja Popović,posveta na predlistu,bila u dodiru sa kafom!,Logos Art 2007, 831 strana,ocena 4 125

„Rokoko kalendar” je svejvrsna antologija događaja, netipičnih i neočekivanih – kako i sam autor kaže – sažetih, informativnih i nadasve interesantnih. Zbirka koja se može čitati godinu dana – svakog dana po jedna priča (najbolje ona koja se zbila baš tog datuma), neobavezno, uz kafu, za klub stolom. Ako vas ne povuče da pročitate još jednu, pa još jednu... Onda ćete je pročitati mnogo, mnogo brže.

Svetski bestseler prodat u više od milion primeraka Nakon što se u Nemačkoj popela na sam vrh top-liste bestselera, gde je ostala 42 nedelje, ova moderna verzija klasičnog detektivskog romana osvojila je publiku širom sveta. Prošle su dve godine otkako su komesara Dipena, svojeglavog ljubitelja pingvina, kofeinskog zavisnika i rođenog Parižanina, za kaznu premestili „na kraj sveta“: u Konkarno na obali Bretanje, gde se nikad ništa ne dešava osim navale turista u letnjoj sezoni. Tog vrelog julskog jutra, međutim, uporna zvonjava mobilnog telefona ometa Dipenov ritual ispijanja prve dnevne kafe. Na drugom kraju žice, nesnosni glas inspektora Kadega obaveštava ga o brutalnom ubistvu koje je šokiralo obližnji idilični gradić Pont Aven, poznat po slavnoj slikarskoj koloniji. Ostareli vlasnik legendarnog hotela Sentral , u kojem su stanovali Gogen i drugi veliki slikari, brutalno je izboden. Ko je ubio devedesetjednogodišnjeg starca i zašto? Šta se događalo u poslednjim danima njegovog života? Kada je ubrzo zatim pronađen i drugi leš na bretonskoj obali, Žorž Dipen shvata da je pred njim slučaj neslućenih razmera. I dok se pritisak javnosti povećava, a stanovnici gradića tvrdoglavo ćute, komesar Dipen otkriva tajanstven i spektakularan trag... „Budući da se uticaj velikog Simenona i njegovog komesara Megrea reflektuje vrlo diskretno i nikada nije nametljiv, knjiga se čita s dvostrukim uživanjem.“ – Frankfurter Allgemeine Zeitung „Žan-Lik Banalek je uspeo da napiše čudesan i lako čitljiv krimić sa mnogo humora i lokalne atmosfere.“ – HR-Online

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Od ubica, s ljubavlju Džejms Paterson, Lisa Marklund Roman koji iz stranice u stranicu postaje zastrašujuće stvaran. Pariz je prekrasan leti Detektiv Njujorške policije Džejkob Kenon obilazi najlepše gradove Evrope. Ali njega ne privlače znamenitosti – on svaki muzej, svaku katedralu, i svaki kafe posmatra očima ubica svoje ćerke. Ubijanje je jednostavno veličanstveno Kenonova ćerka, Kimi, i njen dečko ubijeni su dok su bili na odmoru u Rimu. Od tada su pronađeni ubijeni mladi parovi i u Parizu, Kopenhagenu, Frankfurtu i Stokholmu. Malo toga povezuje ova ubistva, osim razglednica koje stižu u lokalne novine pred svaki novi zločin. Voleo bih da si tu Kenon se udružuje sa švedskom reporterkom, Desi Lašon, koja je upravo dobila razglednicu u Stokholmu – i njih dvoje misle da znaju gde će se odigrati sledeće ubistvo. Sa svojom neumoljivom logikom i neprestanom akcijom, Od ubica, s ljubavlju bi mogle biti dosad najživopisniji i najubedljiviji Patersonov triler. Oživljavajući sav užas i uzbuđenje veštinom konverzacijom likova koja brzo i neometano vodi priču o detektivu Džeku Kenonu, opsednutom time da privede pravdi ubice svoje ćerke ova knjiga postaje zastrašujuće stvarna. „Paterson zna kako da svede scenu na jedan jedini efektan detalj, na element koji definiše neki lik ili vodi zaplet dalje. Upravo to odmah pokreće filmski projektor u mašti čitalaca.“ Majkl Koneli „Patersonovi romani su savršene mašine za zabavu, Poršei komercijalne fikcije, stručno konstruisani i brzi kao munja.“ Publishers Weekly „Čovek koji ne može da promaši.“ Time

Nastavak knjige Na kafi kod Šekspira Nagrađena priznanjem Ljubomir P. Nenadović za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku u 2022. godini. Novi putopisni eseji nas vode kroz domove slavnih umetnika i neobičnih lјudi: Save Šumanovića, Kafke, Fride Kalo, Baskijata, Celana, kroz Hemingvejevu kuću na Kubi, Dalijevu kuću-muzej, Markesovo prolazno boravište, Lotrekove neprihvaćene domove; tu su i kuće Pegi Gugenhajm, Enija Marikonea, Nabokova, Mileve Marić… Pohodeći njihove odaje, autorka otkriva duhovnu vezu između prostora, predmeta i genijalnih lјudi.

Knjiga Apsint sa Lotrekom nastavak je knjige putopisa Na kafi kod Šekspira Sanje Domazet, nagrađene priznanjem „Ljubomir P. Nenadović“ za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku u 2022. godini. Novi putopisni eseji nas vode kroz domove slavnih umetnika i neobičnih ljudi: Save Šumanovića, Kafke, Fride Kalo, Baskijata, Celana, kroz Hemingvejevu kuću na Kubi, Dalijevu kuću-muzej, Markesovo prolazno boravište, Lotrekove neprihvaćene domove; tu su i kuće Pegi Gugenhajm, Enija Marikonea, Nabokova, Mileve Marić… Pohodeći njihove odaje, autorka otkriva duhovnu vezu između prostora, predmeta i genijalnih ljudi.

Subverzivni roman bizarnog zapleta i diskretnog humora koji razmatra šta u patrijarhalnom društvu znači biti žena koja se ne uklapa u tradicionalnu ulogu supruge i majke. Dnevnik praznine suptilan je bunt protiv uloga nametnutih ženama, prožet zadivljujućom dvosmislenošću koja čitaoce drži u neizvesnosti do samog kraja. Kada pređe na novi posao kako bi pobegla od seksualnog uznemiravanja na prethodnom, Šibata otkriva da se od nje očekuje da kuva kafu, menja tonere, prazni korpe za smeće i radi sve ono što se podrazumeva samo zato što je jedina žena u kancelariji. U trenutku besa objavljuje da ne može više da sklanja prljave čaše pune opušaka jer je – trudna. Trudna Šibata ne mora nikome da služi kafu. Trudna Šibata nije primorana da radi prekovremeno. Trudna Šibata se odmara, gleda TV, ide na aerobik za buduće majke i vodi dnevnik trudnoće. Jedini problem je što… Šibata nije trudna. Uskoro ta spontana laž izmiče kontroli, a granica između prevare i njenog života polako počinje da se briše. Emi Jagi je u romanu Dnevnik praznine prikazala ne samo društvo koje i dalje s visine gleda na žene već i licemerje koje prati trudnoću. Bizaran zaplet, uzbudljiva subverzivnost i tanani crni humor romana za koji se veruje da će biti prekretnica u feminističkoj literaturi, autorki su doneli nagradu za najbolji debitantski roman u Japanu. Emi Jagi, spisateljica i urednica ženskog časopisa, rođena je 1988. i živi u Tokiju. Dnevnik praznine je njen prvi roman koji je 2020. osvojio prestižnu nagradu „Osamu Dazaj“ za najbolji debitantski roman godine u Japanu zbog tananog crnog humora i odličnog prikaza japanske poslovne kulture i rodnih očekivanja.

Hasan Kafija Pruščak Izabrani spisiTvrdi povezHasan Ćafi Pruščak, filozof i pravnik iz Bosne za vrijeme Osmanskog carstva, upravni i sudski dužnosnik. Nauke je učio u Bosni. Po završetku naukovanja stupio je u kadinski stalež.Hasan Kafija Pruščak (Prusac, 1544 – Prusac, 9. oktobra 1615) bio je bošnjački filozof, teolog, biograf i historičar. Puno ime mu je bilo: Hasan Kafi bin Turhan bin Davud bin Jakub ez-Zibi el-Akhisari el-Bosnevi. Kafija je njegovo književno ime, dok ez-Zibi (lokalitet u neposrednoj blizini današnjeg Bugojna), el-Akhisari (Pruščak) i el-Bosnevi (Bošnjak) predstavljaju oznake njegove zavičajne i etničke pripadnosti.Rođen je 1544. u Pruscu, nedaleko od Donjeg Vakufa. Studirao je u Istanbulu punih 9 godina, a 1583. imenovan je za kadiju prusačkog kadiluka. Napisao je najmanje 17 djela iz različitih oblasti i disciplina.7/19

BIGZ, 1986. Druga knjiga drama ALeksandra Popovića, među kojima su neka od njegovih najpoznatijih dela. Mali potpis/ posveta i zacepljena stranica (sve se vidi na slikama). Aleksandar Popović (Ub, 20. novembar 1929 — Beograd, 9. oktobar 1996) bio je srpski književnik. Najviše je pisao komedije i satire a uspešno se bavio i drugim žanrovima, pa je iza sebe ostavio bogat opus drama za decu, scenarija za televizijske drame i serije. Za dramska dela osvojio je mnogobrojne nagrade, a pozorišne predstave rađene po njegovim tekstovima postale su zaštitni znak mnogih pozorišta. Napisao preko 51 dramu i dramu za decu.[1] Biografija Rođen na Ubu u porodici sa vojničkom tradicijom.[2] Po završetku gimnazije, predaje se pisanju poezije i postaje kandidat za člana Udruženja književnika. Krajem `40-ih uhapšen je i provodi pet godina na Golom Otoku. Nakon robije bio je prisiljen da se okuša u raznim zanatima. Početkom `50-ih prihvata poziv Duška Radovića iz Radio Beograda i piše radio-drame za decu. Prvo delo je objavio 1959. godine. U pitanju je bio kriminalistički roman Ubistvo u trouglu. U svom raznovrsnom opusu stvara drame i komedije, drame za decu, TV drame i televizijske serije. Njegova predstava „Mrešćenje šarana“ je bila zabranjivana.[3] Prema mišljenju žirija za izbor najbolje posleratne drame, u organizaciji Televizije Beograd, lista Večernje novosti i izdavačke kuće „Dereta”, drama Razvojni put Bore Šnajdera proglašena je za najbolji dramski tekst objavljen u periodu 1944–1994.[4] Nagrade Sterijina nagrada za tekst savremene drame, za dramu Razvojni put Bore Šnajdera, 1967. Književna nagrada „Neven”, za roman Lek protiv starenja, 1975. Nagrada „Ćuran” za tekst savremene komedije, za dramu Mrešćenje šarana, 1985. Nagrada „Branko Ćopić” za humor i satiru, za dramu Mrešćenje šarana, 1985. Sterijina nagrada za tekst savremene komedije, za dramu Kus petlić, 1990. Sterijina nagrada za tekst savremene komedije, za dramu Bela kafa, 1991. Nagrada „Ćuran” za tekst savremene komedije, za drame Kus petlić i Bela kafa, 1991. Nagrada „Joakim Vujić”, za dramu Mrtva tačka, 1993. Povelja Zmajevih dečjih igara, 1994. Sterijina nagrada za tekst savremene drame, za dramu Tamna je noć, 1994. Nagrada festivala „Zemun fest”, za dramu Tamna je noć, 1994. Odabrana dela Drame 1964. Ljubinko i Desanka (praizvedba 30. decembar 1964 Atelje 212, Beograd) 1965. Čarapa od sto petlji (praizvedba 17. jun 1980 Narodno pozorište Timočke krajine, Zaječar) 1967. Razvojni put Bore Šnajdera (praizvedba 12. februar 1967, Atelje 212, Beograd) 1967. Smrtonosna motoristika (praizvedba 7. april 1967, Beogradsko dramsko pozorište, Beograd) 1984. Mrešćenje šarana (praizvedba 4. april 1984, Narodno pozorište u Pirotu, Pirot) 1990. Bela kafa (praizvedba 6. decembar 1990, Narodno pozorište u Pirotu, Pirot) 1992. Tamna je noć (praizvedba 23. jun 1993, Kult teatar, Beograd) 1995. Čarlama, zbogom (praizvedba 16. mart 1995, Narodno pozorište, Pirot 1996. Baš bunar (praizvedba 5. oktobar 1996, Zvezdara teatar, Beograd) 1999. Noćna frajla (praizvedba 17. mart 1999, Gradsko pozorište, Jagodina), posthumno Književnost za decu Devojčica u plavoj haljini, roman (Beograd: Mlado pokolenje, 1961) Tvrdoglave priče, kratka proza (Zagreb: Mladost, 1962) Sudbina jednog Čarlija, roman (Beograd: Prosveta, 1964) Kako se voli Vesna, kratka proza (Beograd: Nolit, 1974) Gardijski potporučnik Ribanac ili Fantazija o cvećkama, kratka proza (Beograd: Nolit, 1984) Tri svetlice s pozornice, drama (Beograd: „Vuk Karadžić”, 1986)

Prosveta, 1967. Prva knjiga drama velikog Aleksandra Popovića, sa njegovim najpoznatijim komadima: Ljubinko i Desanka, Sablja dimiskija, Čarapa od sto petlji, Krmeći kas i Razvojni put Bore Šnajdera. Apsolutna klasika! Aleksandar Popović (Ub, 20. novembar 1929 — Beograd, 9. oktobar 1996) bio je srpski književnik. Najviše je pisao komedije i satire a uspešno se bavio i drugim žanrovima, pa je iza sebe ostavio bogat opus drama za decu, scenarija za televizijske drame i serije. Za dramska dela osvojio je mnogobrojne nagrade, a pozorišne predstave rađene po njegovim tekstovima postale su zaštitni znak mnogih pozorišta. Napisao je više od 50 drama za decu i odrasle.[1] Biografija Rođen na Ubu u porodici sa vojničkom tradicijom.[2] Po završetku gimnazije, predaje se pisanju poezije i postaje kandidat za člana Udruženja književnika. Krajem `40-ih uhapšen je i provodi pet godina na Golom Otoku. Nakon robije bio je prisiljen da se okuša u raznim zanatima. Početkom `50-ih prihvata poziv Duška Radovića iz Radio Beograda i piše radio-drame za decu. Prvo delo je objavio 1959. godine. U pitanju je bio kriminalistički roman Ubistvo u trouglu. U svom raznovrsnom opusu stvara drame i komedije, drame za decu, TV drame i televizijske serije. Njegova predstava „Mrešćenje šarana“ je bila zabranjivana.[3] Prema mišljenju žirija za izbor najbolje posleratne drame, u organizaciji Televizije Beograd, lista Večernje novosti i izdavačke kuće „Dereta”, drama Razvojni put Bore Šnajdera proglašena je za najbolji dramski tekst objavljen u periodu 1944–1994.[4] Nagrade Sterijina nagrada za tekst savremene drame, za dramu Razvojni put Bore Šnajdera, 1967. Književna nagrada „Neven”, za roman Lek protiv starenja, 1975. Nagrada „Ćuran” za tekst savremene komedije, za dramu Mrešćenje šarana, 1985. Nagrada „Branko Ćopić” za humor i satiru, za dramu Mrešćenje šarana, 1985. Sterijina nagrada za tekst savremene komedije, za dramu Kus petlić, 1990. Sterijina nagrada za tekst savremene komedije, za dramu Bela kafa, 1991. Nagrada „Ćuran” za tekst savremene komedije, za drame Kus petlić i Bela kafa, 1991. Nagrada „Joakim Vujić”, za dramu Mrtva tačka, 1993. Povelja Zmajevih dečjih igara, 1994. Sterijina nagrada za tekst savremene drame, za dramu Tamna je noć, 1994. Nagrada festivala „Zemun fest”, za dramu Tamna je noć, 1994. Odabrana dela Drame 1964. Ljubinko i Desanka (praizvedba 30. decembar 1964 Atelje 212, Beograd) 1965. Čarapa od sto petlji (praizvedba 17. jun 1980 Narodno pozorište Timočke krajine, Zaječar) 1967. Razvojni put Bore Šnajdera (praizvedba 12. februar 1967, Atelje 212, Beograd) 1967. Smrtonosna motoristika (praizvedba 7. april 1967, Beogradsko dramsko pozorište, Beograd) 1984. Mrešćenje šarana (praizvedba 4. april 1984, Narodno pozorište u Pirotu, Pirot) 1990. Bela kafa (praizvedba 6. decembar 1990, Narodno pozorište u Pirotu, Pirot) 1992. Tamna je noć (praizvedba 23. jun 1993, Kult teatar, Beograd) 1995. Čarlama, zbogom (praizvedba 16. mart 1995, Narodno pozorište, Pirot 1996. Baš bunar (praizvedba 5. oktobar 1996, Zvezdara teatar, Beograd) 1999. Noćna frajla (praizvedba 17. mart 1999, Gradsko pozorište, Jagodina), posthumno Književnost za decu Devojčica u plavoj haljini, roman (Beograd: Mlado pokolenje, 1961) Tvrdoglave priče, kratka proza (Zagreb: Mladost, 1962) Sudbina jednog Čarlija, roman (Beograd: Prosveta, 1964) Kako se voli Vesna, kratka proza (Beograd: Nolit, 1974) Gardijski potporučnik Ribanac ili Fantazija o cvećkama, kratka proza (Beograd: Nolit, 1984) Tri svetlice s pozornice, tri drame (Beograd: „Vuk Karadžić”, 1986) Pepeljuga : bajka za igranje u tri čina (Beograd: Pozorište `Boško Buha`, 2001)