Stare posrebrene *Art Krupp Berndorf* kašike za čaj, kafu☕,šečer, i dezert iz perioda 1891-1927.god. Kompletan set 6/1 . Vrlo retko da se nađe ceo set a još ređe da je tako očuvan i u originalnoj kutiji. Odlično očuvane bez oštećenja. srebro nigde nije pohabano. Ima uobičajenih, standadnih rekoh bi minimalnih tragove koriščenja za kašike te starosti i godište. Vrlo kvalitetno i izuzetno lepo izgledaju. Na poleđini Brendorf žig sa crtežem medveda u sredini kruga. Uživo su neuporedivo bolje i lepše izgledaju nego na fotografijama. Pre kupovine i bez ikakvih obaveza možete pogledati kašike uživo i na licu mesta dovoljno je samo Kupindo-Limudo porukom da me o tome obavestite. Pogledajte fotografije i pitajte me pre kupovine ukoliko imate bilo kakvih pitanja. Moje ostale oglase možete pogledati preko sledećeg linka: http://www.kupindo.com/Clan/dragov/SpisakPredmeta Pročitajte još i odeljak *uslovi prodaje* imate mnoge pogodnosti. O čuvenom Brendu *Berndorf* Austrijska fabrika `Berndorf Metalware Factory Arthur Krupp A.G.` koristila je žig na visoko-kvalitetnim posrebrenim predmetima (Alpacca Silber I) od 1891. do 1927. godine. Čuvena „German Berndorfer Metallwaarenfabrik“ (Nemačka fabrika metalskih proizvoda Berndorf) osnovana je 1843. godine u malom selu Berndorf, u Donjoj Austriji, tada Austrougarskoj monarhiji. Zbog zvučne sličnosti naziva sela sa nemačkom složenicom Bärendorf (nem. Selo medveda, Medveđe selo, Medvedovo, Medveđa), mnogi žigovi fabrike sadrže crtež medveda. Alexander Schoeller, austro-ugarski biznismen, uložio je znatnu sumu novca u kupovinu zemljišta i izgradnju fabrike, koja je radila pod imenom „Berndorf Metalware Factory Alexander Schoeller and Co.“ Hermann Krupp, otac Arthura Kruppa, pridružio se firmi 1844. godine i do 1849. godine već je posedovao više od polovine akcija fabrike. Kada je 1879. godine umro Hermann Krupp, njegovo mesto u upravi preuzeo je tada 23-godišnji Arthur, koji je već radio u fabrici. Posle smrti Alexandera Schoellera Arthur Krupp je isplatio veliku sumu njegovim naslednicima i 1890. godine postao jedini vlasnik kompanije. 1913. godine BMF je postala javno preduzeće. Kada je I Svetski rat okončan raspadom Austro-Ugarske monarhije, privreda cele Evrope našla se u krizi. Tržište je znatno smanjeno, uobičajen transport sirovina i gotovih proizvoda željeznicom velikim delom je bio prekinut. Ipak, do 1924. godine Arthur Krupp je uspeo da spase firmu i oživi proizvodnju. Međutim, pad ekonomskih aktivnosti u toku krize početkom 30-tih godina doveo je do zatvaranja pogona BMF i značajan pad zaposlenih, od 6000 na svega 800 radnika. Arthur Krupp je vodio komaniju sve do svoje smrti 1938. godine. Iste godine nacistička Nemačka izvršila je aneksiju Austrije. Nemačka kompanija “Friedrich Krupp A.G.” iz Essena preuzela je većinski udeo u `Berndorf Metalware Factory Arthur Krupp A.G.` i zadržala ga do kraja II Svetskog rata. Posle rata, savezničke snage su konfiskovale BMF, koja je učestvovala u proizvodnji naoružanja. Fabrikom je upravljala sovjetska administracija od 1945. do 1955. godine, a posle toga nacionalizovana je i ponovo postala austrijska javna kompanija. 14.

BOHEMIA – Duboka činija za nacističku fabriku Allach Dimenzije Dužina: 20 cm Širina: 23 cm Visina: 6 cm Težina: 770 g Nekoliko sitnih, jedva uočljivih tragova pribora na dnu činije. Zlatna boja na rubu je izbledela na dva mesta - vidljivo je na slikama. Žig na dnu: Bohemia (u ukrasnom okviru, ispod krune) Royal Ivory Sudetenland (ispod prebojenog natpisa „Made in Czechoslovakia`) Žig sa dodatkom „Sudetenland“ korišćen je nakon pripajanja Sudetske oblasti Nemačkoj 1938. godine i preuzimanja uprave nad fabrikom „Bohemia“ od strane nacističke uprave fabrike „Allach“ u junu 1940. godine. Verovatno je da su novi vlasnici zatekli jedan broj gotovih predmeta sa oznakom „Made in Czechoslovakia“ tako da je on jednostavno prebojen. Fabrika `Bohemia” osnovana je 1921. godine u češkom gradu Nová Role (Nova Role). Od 1922. do 1945. godine partner fabrike bio je “Rosenthal AG” iz Selba, Bavaria. Fabrika je proizvodila kućni i hotelski porcelan, porcelanske servise za kafu i čaj, koji su se izvozili u mnoge zemlje uključujuči Sjedinjene Države. Proizvodi su bili dovoljno kvalitetni da fabrika bude izabrana da porcelanskim posuđem opremi čehoslovačiki paviljon na svetskoj izložbi 1939. godine u New Yorku. U oktobru 1938.godine, nakon kratkog sukoba, nemačka vojska okupirala je Sudetsku oblast. Sva imovina koja je bila u vlasništvu Jevreja je oduzeta, i fabrika je preimenovana u “Bohemia – Keramische Werke A.G”. Fabrikom su upravljali direktori male fabrike “Porzellanmanufaktur Allach-München G.m.b.H.” u nemačkom gradu Allah (Alah), koje je postavio i iza kojih je stajao SS i sam Heinrich Himmler (Hajnrih Himler). Obe fabrike sada su proizvodile predmete sa SS oznakama za SS-kantine, Wermacht i nemački Crveni krst. Zbog nedostatka muške radne snage ,1942. godine u blizini fabrike izgrađeno je deset drvenih baraka u koje su smešteni zatvorenici. Do 1944. godine u logoru je bilo preko hiljadu žena, uglavnom iz Sovjetskog saveza i Poljske, i manji deo iz Nemačke, i oko 330 muškaraca, uglavnom iz Poljske i Nemačke. Do fabrike se dolazilo koridorom okruženim bodljikavom žicom. Oko dve trećine radnika proizvodilo je porcelan, a jedna trećina keramičke izolatore za avione Me 109 i Me 262 za fabriku “Messerschmitt AG”. Fabriku i logor čuvale su SS trupe, čiji su neki komandanti ostali upamćeni po sadizmu. Naporan rad, kažnjavanje za svaku neposlušnost, nedostatak hrane i odeće, dugotrajno stajanje po svakom vremenu pri ispiranju porcelana u hladnoj vodi doveli su do čestog oboljevanja zatvorenika. Neki su slati nazad u koncentracioni logor Ravensbrück (Ravensbrik), a neki u poljsku bolnicu u mestu Neurohlau (Nojrolau, danas Nová Role u Češkoj Republici), koju je vodila jugoslovenska lekarka Radmila Jovanović. Krajem aprila 1945. godine proizvodnja je obustavljena i zatvorenici su do početka maja, peške, „marševima smrti“ upućivani u pravcu Karlsbada. Nikada nije tačno utvrđeno koliko zatvorenika nije preživelo ove marševe. Posle II Svetskog rata fabrika je nacionalizovana pod nazivom “Karlovarský Porcelán AS Závod Nová Role”. Danas radi kao filijala koncerna “Thun Karlovarský Porcelán AS Závod Nová Role”. Prodaje se bez držača. (118/37-40/130-kp/1219)

FRIEDRICH KAESTNER - Povišena okrugla činija (1900-1920) Dimenzije Dužina: 27,5 cm Širina: 24 cm Visina: 7,5 cm Prečnik otvora: 19 cm Prečnik dna: 14 cm Težina: 910 g Mnoštvo sitnih tragovi pribora na dnu. Zlatna boja na rubu tanjira skoro sasvim je izbledela, na drškama manje. Žig na dnu: (Inicijali) FK (za Friedrich Kaestner) (Inicijali) O/Z (za „ Oberhohndorf bei Zwickau“ , Oberhondorf kod Cvickaua - ovaj deo žiga izbačen je kad je oko 1935. godine Oberhohndorf postao deo grada Zwickau. ) Fabrika „ Porzellanmanufaktur Friedrich Kaestner” koristila je žig od 1900. do 1920. godine. Koreni porodice Kaestner (Kestner) sežu unazad do prvih pokušaja eksploatacije uglja oko mesta Oberhohndorf (Oberhondorf, danas deo grada Zwickau, Saksonija). Bivši poljoprivrednik Jacob Kaestner (Jakob Kestner) bio je prvi član porodice koji je bio registrovan kao vlasnik rudnika uglja 17. marta 1551. Poslednji rudnik koji je pripadao porodici, nazvan, prema vlasniku, „ Florentin Kaestner“ , uključen je u lokalnu rudarsku uniju „ Morgenstern“ (Morgenštern, Zvezda Zornjača) tokom 1930. godine. Do tada, u vremenu od skoro četiri veka, porodica Kaestner, koja je posedovala sedam rudnika uglja, postala je jedna od najvećih industrijskih porodica u Saksoniji. Friedrich (Fridrih, 1855-1924), sin vlasnika poslednjeg porodičnog rudnika, Florentina Kaestnera, sanjao je o tome da otvori sopstvenu fabriku porcelana. Florentin, kome se svidela ideja i koji je bio ponosan na svoje sinove, podržao je sina ne samo finansijski već i svojim velikim znanjem u vođenju posla. Friedrich Kaestner započeo je građevinske radove tokom 1882. godine. 19. Januara 1883. godine firma je zvanično registrovana u gradskoj kući Zwickau (Cvikau). Ipak, Kaestneru je bilo potrebno još punih jedanaest meseci da pokrene proizvodnuju, i ona je zvanično počela 8. decembra 1883. Prvi servis za kafu proizveden je prema kalupu koji je jednostavno nazvan „ Model A“ , i bio je osnova za uspeh fabrike u prvim godinama. Friedrich Kaestner upravljao je fabrikom koristeći najnoviju tehnologiju tog vremena. 1886. godine povećani su i prošireni proizvodni pogoni, a zbog povećane potražnje za proizvodima fabrike broj radnika povećao se na 180. 1905. godine u asortiman su uvedeni i predmeti u stilu Secesije. Korišćena je tada poslednja reč u prozvodnji porcelana, podglazurno dekorisanje razvijeno u Kopenhagenu. 1919. godine, zajedno sa fabrikom Fraureuther, fabrikom porcelana u Zwickau i radionicom za dekorisanje porcelana Karla Steublera (Štojbler) osnovana je umetničko-zanatska škola za oslikavanje porcelana. Uspostavljena je i trajna saradnja sa poznatim dizajnerom i profesorom Arturom Henningom (Artur Hening) iz šleskog grada Bunzlau (danas Bolesławiec, u Poljskoj). Fabrika je nastavila uspešno da radi i nakon smrti Friedricha Kaestnera 1924. godine, i pod uticajem Artura Henninga i njegovog avangardnog dizajna, postala je jedna od najinovativnijih fabrika porcelana u Nemačkoj. Posle 1945. godine Henning je nastavio da vodi kompaniju koja je nacionalizovana nakon osnivanja Nemačke Demokratske Republike 1949. godine, i prvih nekoliko godina posao je ponovo išao dobro. Međutim, od 1960. godine prodaja se konstantno smanjivala. Konačno, fabrika `Kaestner` je morala da bude zatvorena 1971. godine – to je bila poslednja fabrika porcelana u oblasti Zwickau. Prodaje se bez držača. (109/36-28/92-kp/883) /1/

BOHEMIA – Mala činija za nacističku fabriku Allach Dimenzije Dužina: 25 cm Širina: 16 cm Visina: 2 cm Težina: 490 g Nekoliko sitnih tragova pribora na dnu činije. Dno nije sasvim ravno - činija se malo klati na ravnoj podlozi. Žig na dnu: (Stilizovano slovo) B (za Bohemia) (Inicijali) SS (unutar slova B, umesto tradicionalnog crteža lava koje je fabrika koristila do 1938. i posle 1945. godine.) Pod nacističkom upravom fabrike u Allachu, “Bohemia – Keramische Werke A.G” koristila je ovaj žig od 1938. do 1945. godine. Iako se smatra da su se proizvodi fabrike u Alachu koristili u kantinama SS i SD trupa, a oni proizvedeni u fabrici u Boemiji u kantinama nemačkog Crvenog krsta, izgleda da to nije bilo baš tako. U planinama oko mesta Obersalzberg (Obersalcberg), udaljenog 120 km od Minhena, nacisti su izgradili rezidencije za svoje vodeće ličnosti: Hermana Geringa, Martina Bormana i Alberta Špera, a za Adolfa Hitlera izgrađeno je visoko u brdima posebno sklonište, poznato kao “Orlovo gnezdo”. Čitava oblast bila je nepristupačna i pod strogom kontrolom SS i SD trupa, koje su bile smeštene u posebnim barakama. Pred slom Nemačke, po specijalnom Hitlerovom naređenju rezidencije i barake su bombardovane i u potpunosti razrušene. Posle toga, lokalni stanovnici su u ruševinama pronalazili porcelanske predmete sa ovim žigom. Fabrika `Bohemia Ceramic Works AG” osnovana je 1921. godine u češkom gradu Nová Role (Nova Role). Od 1922. do 1945. godine partner fabrike bio je “Rosenthal AG” iz Selba, Bavaria. Fabrika je proizvodila kućni i hotelski porcelan, porcelanske servise za kafu i čaj, koji su se izvozili u mnoge zemlje uključujuči Sjedinjene Države. Proizvodi su bili dovoljno kvalitetni da fabrika bude izabrana da porcelanskim posuđem opremi čehoslovačiki paviljon na svetskoj izložbi 1939. godine u New Yorku. U oktobru 1938.godine, nakon kratkog sukoba, nemačka vojska okupirala je Sudetsku oblast. Sva imovina koja je bila u vlasništvu Jevreja je oduzeta, i fabrika je preimenovana u “Bohemia – Keramische Werke A.G”. Fabrikom su upravljali direktori male fabrike “Porzellanmanufaktur Allach-München G.m.b.H.” u nemačkom gradu Allah (Alah), koje je postavio i iza kojih je stajao SS i sam Heinrich Himmler (Hajnrih Himler). Obe fabrike sada su proizvodile predmete sa SS oznakama za SS-kantine, Wermacht i nemački Crveni krst. Zbog nedostatka muške radne snage ,1942. godine u blizini fabrike izgrađeno je deset drvenih baraka u koje su smešteni zatvorenici. Do 1944. godine u logoru je bilo preko hiljadu žena, uglavnom iz Sovjetskog saveza i Poljske, i manji deo iz Nemačke, i oko 330 muškaraca, uglavnom iz Poljske i Nemačke. Do fabrike se dolazilo koridorom okruženim bodljikavom žicom. Oko dve trećine radnika proizvodilo je porcelan, a jedna trećina keramičke izolatore za avione Me 109 i Me 262 za fabriku “Messerschmitt AG”. Fabriku i logor čuvale su SS trupe, čiji su neki komandanti ostali upamćeni po sadizmu. Naporan rad, kažnjavanje za svaku neposlušnost, nedostatak hrane i odeće, dugotrajno stajanje po svakom vremenu pri ispiranju porcelana u hladnoj vodi doveli su do čestog oboljevanja zatvorenika. Neki su slati nazad u koncentracioni logor Ravensbrück (Ravensbrik), a neki u poljsku bolnicu u mestu Neurohlau (Nojrolau, danas Nová Role u Češkoj Republici), koju je vodila jugoslovenska lekarka Radmila Jovanović. Krajem aprila 1945. godine proizvodnja je obustavljena i zatvorenici su do početka maja, peške, „marševima smrti“ upućivani u pravcu Karlsbada. Nikada nije tačno utvrđeno koliko zatvorenika nije preživelo ove marševe. Posle II Svetskog rata fabrika je nacionalizovana pod nazivom “Karlovarský Porcelán AS Závod Nová Role”. Danas radi kao filijala koncerna “Thun Karlovarský Porcelán AS Závod Nová Role”. Prodaje se bez držača. (124/17-47/157-kp/1478)

RUDOLF KÄMPF, Loučky - Četiri šoljice i tacne `Josefina` Dimenzije šoljica: Visina: 6,5 cm Širina: 8,5 cm Prečnik dna: 4,5 cm Prečnik otvora: 6,5 cm Dimenzije tacni: Prečnik: 13,5 cm Visina: 1,5 cm Ukupna težina: 920 g Po nekoliko sitnih, jedva vidljivih tragova pribora na dnu tacni. Žig na dnu (kobaltno plavim): JOSEFINA (ime modela) Loučky (ispod krune) CZECHOSLOVAKIA Dec.089 31 (zlatnim, 31. decembar 1989?) Fabrika „Rudolf Kämpf“ koristila je žig od 1980. godine. Amerikanac Benjamin Franklin Hunt jr. (Bendžamin Frenklin Hunt mlađi) u početku je radio kao partner u fabrici porcelana Karla Specka (Karl Špek) u Elbogenu (danas Loket, Republika Češka). 1901. godine je napustio kompaniju i tokom naredne tri godine, zajedno sa suprugom Eleonorom usavršavao je svoje veštine u ukrašavanju porcelana vodeći mali studio za dekoraciju u Elbogenu. 1904. godine Hunt je kupio napuštenu fabriku cigala u gradu Grünlas (danas Loučky, Republika Češka. U junu 1907. godine administracija Grünlasa izdala je pismeno odobrenje Benjaminu Franklinu Huntu kao predstavniku kompanije „Benjamin F. Hunt & Sons“ iz Bostona za izgradnju fabrike porcelana. Međutim, banka u Bostonu koja je podržavala Hunta je bankrotirala zbog čega je bio primoran da proda operativnu, ali još nedovršenu fabriku kompaniji „Ludwig Engel & Sohn“ 1908. godine, pre nego što se vratio u Boston. Novi vlasnik zadržao je postojeće ime fabrike i pokušao da nastavi proizvodnju, ali je ona uskoro obustavljena. U decembru 1909. godine Rudolf Kämpf (Rudolf Kempf), koji je već vodio jednu fabriku porcelana, i njegov partner i finansijski pokrovitelj Rudolf Dieterle (Rudolf Diterle), direktor fabrike stakla, kupili su fabriku i okolno zemljište. Fabrika je registrovana kao „Porzellanfabrik Rudolf Kämpf G.m.b.H. Grünlas“ u decembru 1911. godine. Kämpf je bio iskusan poslovni čovek i stručnjak za porcelan i pod njegoviom upravom fabrika je napredovala. Proizvodnju je usmerio na servise za ručavanje, za čaj i kafu. Posle njegove smrti u martu 1918. godine fabrika je i dalje napredovala pod upravom njegovog sina Hansa, koji je postao direktor. Iako je je ukupna prodaja porcelana iz tog područja polako opadala, skoro 90% proizvodnje je izvoženo u Austriju, Englesku, Francusku, Holandiju, Mađarsku, Italiju, Poljsku, Rumuniju i SAD, a kompanija je imala i sopstvena skladišta u Amsterdamu, Londonu i Beču. Tokom ekonomske krize 1929-1932 godine prodaja je naglo opadala i proizvodnja je morala da se prepolovi. Pored toga, i saosnivač kompanije Rudolf Dieterle je umro u januaru 1933. godine. Hans Kämpf je bio ubeđen da se fabrika ipak može održati, i radio na tome danonoćno, ponekad čak i spavajući u svojoj kancelariji. Uloženi trud se na kraju isplatio i situacija se do 1935. godine znatno popravila. Usledio je procvat 1936. godine, kada je fabrika otvorila i novu liniju artikala od porcelana u boji. Tokom rata proizvodnja ukrasnog porcelana je drastično smanjena, a fabrika se koncentrisala na proizvodnju sanitarnog i hotelskog porcelana za šta je bilo potrebno manje zaposlenih i stručnjaka. Nakon rata, broj zaposlenih se brzo povećao na 245. U oktobru 1945. godine fabrika je nacionalizovana i postala deo grupe „Slavkovský Porcelán“, u Karlovim Varima, a u januaru 1953. godine integrisana je u kombinat „Bohemia“. U aprilu 1958. godine postala je deo državnog preduzeća „Karlovarský Porcelán“, kao samostalni „Pogon IV“. Češka vlada je ukazala poverenje kompaniji kada ju je izabrala da predstavljala češku industriju porcelana na međunarodnoj izložbi u Montrealu 1967. godine. Izložba se pokazala kao veći uspeh nego što se očekivalo i fabrika je dobila je međunarodnu nagradu za dizajn. Na osnovu ogromnog uspeha, Vlada se odlučila za nova ulaganja u tehnologiju proizvodnje. Sredinom 1970-ih godina, i okrugle peći na ugalj zamenjene su modernim gasnim pećima. U novembru 1992. godine fabrika je reprivatizovana direktnom prodajom kompaniji „Leander 1946 s.r.o.“ koja se specijalizovala za kombinovanje mnogih starih i novih tehnika za stvaranje zadivljujućih umetničkih dela i ubrzo postala vodeći svetski proizvođač umetničkog porcelana. Iz raznih razloga, kompanija nije bila dugog veka, i 2006. godine fabriku je preuzeo holding „CS Investment“. Novi vlasnik zadržao je prethodne metode dizajniranja i proizvodnje visokokvalitetnih porcelanskih predmeta, ali je podelio posao u tri nezavisne grane, od kojih je fabrika „Rudolf Kämpf“ nastavila da proizvodi ekskluzivni ručno rađeni porcelan vrhunske klase. Znatna sredstva uložena su u moderizovanje fabrike tokom 2008. godine, posle čega je fabrika postala jedna od najbolje opremljenih fabrika porcelana u Češkoj. Kompanija je počela da sarađuje sa vodećim međunarodnim kompanijama, proizvodeći ekskluzivne ručno oslikane porcelanske predmete kao marketinške artikle ili lične poklone, nudeći različite oblike korporativnog brendiranja. Predmeti koje kreira podružnica „Rudolf Kämpf“ stekli su, preko ekskluzivnih distributera, snažnu poziciju na tržištu Bliskog istoka, Rusije i Ukrajine. Prodaju se bez držača za tanjir. (116/26-36/116-kp/1212)