Nemacki kais duzina- 144cm sirina- 5cm

Oficirski kais- Kraljevina Jugoslavija 2 duzina- 121cm sirina-5,5cm

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta kaiš Savez Izviđačkih Organizacija FNRJ. Slike govore sve o trenutnom stanju kaiša.

Masonska kopca za kaiš Nemačka loža natpis Hoch die maurerkunst simboli Slobodnih zidara uglomer šestar mistrija čekic šnala je dimenzija 6,5x5x1cm dobro ocuvana.

Informacije o Proizvodu Veličina: XXL Brend: carrie hoxton Grad: Beograd Materijali: koža Tagovi: carrie hoxton koža Stanje predmeta: novo bez etikete Boja: braon Carrie Hoxton originalna vintage kožna jakna. Džepovi, veći broj rajsferšlusa i kaiš. Veličina XXL ali odgovara L.

Perjana jakna sa fiksnom kapuljacom u boji crnog vina (tamno ljubicasta) sa detaljima u tamno sivoj boji ( kragna i elasticni deo na rukavima), brenda More& More u velicini broj 38. Sastav: Lice, postava, krahna: 100% poliamid, 100% poliester Punjenje: 70% paperje, 30% perje Jakna nema kais.

Informacije o Proizvodu Veličina: S Brend: new yorker Grad: Jagodina Materijali: ne znam Tagovi: jakne zimskejakne Stanje predmeta: veoma dobro Boja: crna Jako malo nosena jakna topla i duga,kupljena u New Yorkeru za 10 000din u M velicini ali moze i za S. Ide i kais uz nju

Informacije o Proizvodu Veličina: M Grad: Niš Materijali: viskoza poliester poliuretan Tagovi: jakna kozna crna krzno zimskajakna Stanje predmeta: novo bez etikete Boja: crna Prelepa zimska jakna od eko koze sa krznom. Udobna, topla i veoma lepa. Kupljena zimus u Holandiji, ali nenosena. Ove zime mi nazalost vise nije tacna, zato je prodajem. Ima dzepove sa strane i kais.

Informacije o Proizvodu Veličina: 38 Brend: armani jeans Grad: Beograd Materijali: poliester Tagovi: armani Stanje predmeta: veoma dobro Boja: krem Original Armani Jeans jaknica u odlicnom stanju. Stoji i ne nosi se jer mi je mala. Poseduje kais oko struka,velicina IT 42 (nase 38, moze i za jaci 36 jer je italijanski kroj). Za dodatna pitanja i korekciju cene stojim na raspolaganju.

Informacije o Proizvodu Veličina: S Brend: . Grad: Beograd Materijali: skaj vuna Tagovi: zima jesen monton kratka Stanje predmeta: odlično Boja: crna Prelepa jakna, nosena malo ove sezone, kao nova. Moze za zimu jesen i prolece zavisno od toga sta obucete ispod. Sjajno se kombinuje uz razne kombinacije. Na poslednjoj slici pokazano kako stoji sa zavrnutim rukavom a kako bez. Na dugmice je, a oko vrata ima kais <3

Informacije o Proizvodu Veličina: L Brend: staff Grad: Sremska Mitrovica Materijali: vodootporno perje Tagovi: jakna krzno perje platno vodootporno Stanje predmeta: veoma dobro Boja: crna M/L Pretopla jakna, prelepa, uz sve se slaze, jedino sto sam joj zapalila krzno na rukavima i zato je prodajem. Moze da se sredi kod tašnara ili šnajdera, koga ne mrzi time da se pozabavi :) Na nekom preklopu ( mestu koje nije vidljivo, ispod kapuljače bukvalno) je kapnuo lepak, tačkicu. Ne vidi se. Ima kaiš oko struka bez oštećenja Plaćena 37000 u sportskoj prodavnici, prava zimska jakna

Informacije o Proizvodu Veličina: 36 Brend: moncler Grad: Kovin Materijali: jakna suskavac Tagovi: original moncler Stanje predmeta: novo bez etikete Boja: crvena Original Moncler jakna, šuškavac kupljena au Frankfurtu, nova bez etikete, jakna je manji broj , velicina S , naš broj 36 , besprekorno sašivena, dugmad su ugravirana i spreda i sa unutrasnje strane , Dakle ima sto etiketa ne mogu da i slikam sve jer mogu da objavim samo 5 fotki, uglavnom u Frankfurtu u radnji gde se prodaje njihova firma , tako da je originalnist zagarantovana , ko se razume prepoznace i sa slika Ramena 36,37 Od pazuha do pazuha 46,47 Jakna u predelu struka 42 cm I širina jakne u dnu 48,49 cm ( blago je strukirana ima i kais Duzina cele jakne je od vrha kragne je 67 cm Uplata na racun , saljem nakon uplate post expres ili cc Pogledaj I moje ostale predmete

Informacije o Proizvodu Veličina: 40 Brend: ikks Grad: Kovin Materijali: koža Tagovi: ikks Stanje predmeta: veoma dobro Boja: braon Detalji predmeta Stanje Polovno Proizvođač IKKS Veličina Evropska 40 Veličina USA M Boja Braon Detaljno stanje Polovno – bez oštećenja Dužina Do kolena Materijal Koža Vrhunska zenska kozna jakna brenda IKKS O R I G I N A L Prirodna koza - ovcija napa, mekana kao svila Kopcanje putem dugmadi Prelepa braon boja Blago strukirana Nestvarno lagana, mekana, prijatna, prozracna, . . . . . Maksimalno atraktivna Vrhunski kvalitet Besprekorno stanje Nema kais (koji nikada nije ni nosen), zbog cega je ova cena F A N T A S T I C N A DIMENZIJE : - ramena 43 cm - rukavi 63 cm - duzina 79 cm - pazuh 50 cm - struk 40 cm - na dnu 54 cm Moguca su minimalna odstupanja u odnosu na prikazane mere, koja ne uticnu na opstu sliku o velicini jakne *** POGLEDAJTE I OSTALE MOJE OGLASE *** 9/294 Uslovi prodaje prodavca Plaćanje Tekući račun (pre slanja), PostNet (pre slanja), Ostalo (pre slanja), Pouzećem, Lično Slanje BEX, CC paket (Pošta), Lično preuzimanje, Post express

Informacije o Proizvodu Veličina: M Brend: wanli Grad: Beograd Materijali: vunena mešavina Tagovi: jakna novo kardigan wanli Stanje predmeta: novo bez etikete Boja: krem bež Wanli nova vunena jakna/ kardigan, krem bez boje. Oznacena velicina M, molim obavezno pogledajte mere. Ramena 38cm, grudi 50cm, duzina 72-74cm, rukav 62cm. Materijal perfektno predivo ( etiketa je fotografisana): 50% vuna, ostatak elastin i akril. Model je izvrstan, lako uklopiv uz sve, moze da se nosi klasicno kao kardigan ili kso jakna (dupli zip, kais). Bazni odevni predmet. Ko voli autenticne, interesantne stvari za kucu moze pogledati kod mene na profilu ( imam velike viskove zbog preseljenja ( kristalni predmeti, dekrativni elementi, dizajnerski ukrasi i vaze, antique namestaj i slicno). Ukoliko ste ljubitelj dizajnerske, atraktivne, perfektne, kvalitetne, ne uniformisane obuce, odece, aksesoara sa identitetom i stilom kod mene ćete pronaći puno takvih komada za sve prilike. Na mom profilu imate puno izvrsnog aksesoara, zgodnih za poklon sebi ili drugom ukljucujuci: nove esarpe, dizajnerski ogroman sal od najfinijeg kasmira i slicno. Mozete pogledati. Takođe imate dosta aksesoara, torbi/ obuce/ nakita razlicitih, savrsenih, uglavnom italijanskih brendova ukljucujuci i high-end brendove poput raznih sa mog profila. Na profilu je aktuelno veliko snizenje zbog preseljenja. Ukoliko imate neki omiljen predmet kod mene, a nije snizen, pisite ( mozda se dogovorimo). Na mom profilu imate dosta odevnih predmeta ove izuzetne grupacije posto predstavljaju jednu od mojih omiljenih robnih grupacija.

4 x 2,5 x 0,8 cm drvo (hrastovina iz kolubare), rucni rad naiva, brut art. folk art, primitive & outsider art samo srbija ovaj predmet ne saljem u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Dragiša Stanisavljević (Jabučje, 1921 – 21. avgust 2012) bio je vajar, klasik naivne umetnosti Srbije. Rođen je 1921. godine u Jabučju kod Valjeva, Srbija. Skulpturom se bavio od 1958. Život na selu i vaspitanje u duhu patrijarhalnih načela, zavičajno okruženje stoletnim šumama podstakli su svakako njegov nagon za slobodom i oblikovanjem. Apsolutni je samouk, snažnog osećaja za stilizaciju forme. Umro je 2012. godine u Jabučju. Frontalnost i jednostavnost u izrazu, arhaično shvatanje forme, nesvesno su postignuti. Iz crnih, stoletnih debala umetnik oslobađa čistu formu, gladeći je do sjaja. Zaobljava je i ističe njenu organsku bit. Završava ono što je priroda davno započela. Sve je stilizovano gotovo do ogoljene, osnovne praforme, redukovano s izrazitim osećajem za meru, kakav su posedovali samo izvorni umetnici primitivnih kultura. Instiktivno stvaralaštvo ovog umetnika koje traje već više od pet decenija, ukazuje na snagu autentičnosti njegovih originalnih formi, na vezu između praiskonskog i modernog senzibiliteta likovnog izražavanja. Stoletna hrastovina koju vadi iz korita obližnje reke, nosi sama po sebi neki tajanstveni trag na svojoj materiji, vrstu patine. Sa izrazitim osećajem za harmoniju, bez gestova, sa interesovanjem za duhovnu podlogu svojih likova. Dragiša nesvesno shvata ulogu forme u postizanju univerzalnog. Reljefno shvatanje forme sa izraženim vertikalnim komponovanjem pomoćiće umetniku u njegovoj jednostavnosti izraza naročito kada za motiv bira filozofska razmišljanja o odnosima ljudi, njihovim sudbinama, skrivenim osobinama, njihovom grehu ili molitvi. Izlagao je samostalno i grupno počev od 1964. godine, u zemlji i inostranstvu, kao i na gotovo svim međunarodnim izložbama naivne i marginalne umetnosti (svetskim trijenalima u Bratislavi, počev od šezdesetih godina, tematskim izložbama u Martinjiju, Parizu, Pragu, Budimpešti itd.) Za svoje monumentalne skulpture, dobijao je više nagrada i priznanja, od kojih je najznačajnija Nagrada za ukupan umetnički rad na 10. Bijenalu naivne i marginalne umetnosti, 2001. godine u MNMU, Jagodina, Srbija. ------------------------------------- Dragiša Stanisavljević rođen je u selu Jabučju – Srbija 1921. godine, gde je proveo čitav svoj život i umro 2012. u svojoj 91. godini. Potiče iz skromne porodice ali, umetnički veoma obdarene. Za Dragišu i njegovog sina Milana akademik Ivan Tabaković tvrdio je da su: ,,…bili i ostali istinski nukleusi vajarske umetnosti…”. Umetnikova sestra Ranka Dinić sa uspehom piše poeziju, a u svet likovne umetnosti sa žarom i uverenjem Stanisavljevića upustila se i unuka Ivana. Vaspitavan u duhu patrijarhalnih načela, rano je naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik, obrađivao zemlju, a bio je vičan i mnogim zanatima i poslovima. Kuća, ograda, pokućstvo – delo su Dragišinih ruku. Zimske večeri prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta i prodavao ih, kako bi dodatno popravio svoje prihode. Tako se dogodilo da ovi predmeti dođu u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih umetnika. Posetio je Dragišu u Jabučju. Među rezbarenim kutijama, koricama u drškama za noževe, sviralama i štapovima, primetio je i nekoliko zabačenih, prašnjavih figura. Dragiša mu je objasnio da su to nezavršeni radovi, i da slične ,,nezavršene” figure, radi i njegov sin Milan. Upravo ti, ,,nezavršeni” sumarno obrađeni kipovi imali su snagu neposrednosti i prizvuke originalnosti koje je profesor naslućivao i priželjkivao. Uticaj stručnjaka na pojedine naivne umetnike bio je od velikog značaj u formiranju njihove umetničke ličnosti. Ali treba imati u vidu da su, pri tom, uvek bili presudni talenat i lična predispozicija autora. Uz potsticaj i podršku Ivana Tabakovića, Dragiša i Milan izlagali su zajedno već 1964. godine u Beogradskom grafičkom kolektivu. Ako posmatramo skulpturu “Troglavog” 1962. možda je predstava tri objedinjene figure u čvrsti stub, začetak nove legende o umetničkoj porodici sa dubokim korenjem i dugačkim trajanjem, čiji je začetnik Dragiša Stanisavljević, produžava je i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja unuka Ivana. ------------------------------------------------ Trpe Nikolovski o Dragiši Dragiša Stanisavljević vajar – naivac iz Jabučja godinama dokazuje da je kultura kad se lepota udruži sa istinom. Da vas upoznam sa pokojnim ocem..! Glosa: „Moj sin Milan, kad dovede prijatelje u našu kuću, koja je godinama već muzej naive, oronuo i dotrajao doduše, jer niko sem nas dvojice o njemu ne brine, pokazujući im skulpturu „Pokojnik”, a ja se odnegde pojavim na vratima, ima običaj da kaže: „E, sad, kad ste videli drvenog Dragišu, da vas upoznam i sa njenim autorom, mojim pokojnim ocem!” Piše Trpe Nikolovski Krevet je Dragiša napravio od tesanih dasaka hrastovine i ukrasio reljefnim predstavama Bogorodice sa Hristom, Arhanđela Mihajla, cara Lazara i carice Milice. Pored kreveta nalazi se masivni kovčeg sa ležećom figurom pokojnika sa šajkačom na glavi, šiljkanima na nogama, brič pantalonama, išaranim čarapama, vezenim jelekom, do grla zakopčanoj košulji, i rukama stisnutim uz telo. Sa strane kovčega izrezbarena je pogrebna povorka, utučenih ljudi, biće valjda, komšija i prijatelja. Više je nego očigledno da drveni „Pokojnik” ovde preuzima ulogu dvojnika samog umetnika. Zauzima Dragišino mesto na kovčegu sve dok on ne završi započete poslove u ovom životu. Izvajao ga je posle jedne preležane bolesti, da po narodnom običaju iznenadi smrt i preuzme zlo. – Kad dođe vreme, kad ja rešim – šali se, smejući se punim srcem Dragiša – ima da legnem na onaj krevet, pored ovog mog ispisnika, pa ujutro, ko se od nas dvojice probudi, taj će i da navabi živinu. A dotle, samo ću ovako da ga pokazujem ljudima. – Znate kako ga je radio, kako mu je uzimao meru – šali se sin Milan koji nas je krivudavim stazama i bogazama pored tamnavskih ugljenokopa, uz Kolubaru i dovezao do očevine u Jabučju, koju bi, kako reče, jer je zabita, dolazeći iz Beograda, teško mogli da nađemo . – Legao je na jednu dasku i rekao unuci da mu kredom povuće po dasci, baš tamo gde mu se završavaju šiljkani i šajkača, i obavezno ocrta i popola, gde je bio zategao pojas od pantalona. To su mu bile mere za skulpturu. Nije hteo da omane ni u milimetar, da ne napravi nekog drugog, nego sebe. – Bilo mi od tada nekoliko puta loše – nastavlja priču Dragiša – al’ zahvaljujući ovom mom dvojniku, dubleru, ja svanjivam svako jutro i idem za živinom, a ko zna da li bi tako bilo da se ovaj ovde nije opružio. No, ne uzima ni njega, biće da mu još nismo po volji, evo ga, leži, vidite ga… – smeje se šeretski naš domaćin. U sobi između kovčega i kreveta nalaze se skulpture „Molitva” i „Krilati anđeo”. Zidove sobe krase reljefni prikazi „Tajne večere”, „Skidanja s krsta” i mnoštvo ikona. Iz ove sobe proisteklo je Dragišino poimanje sveta i umetnosti sve što umetnik opaža i spoznaje u mirnom seoskom okruženju zelenih proplanaka oko Kolubare, ali i crnih ogromnih rupčaga tamnavskih ugljenokopa koji se neumitno približavaju prvim okućnicama rodnog mu Jabučja. – Ko smrt čeka – zagonetno će Dragiša – taj će otkriti sve što mu je na srcu. Ali, što više i što dublje saznaješ svoj život, tim manje veruješ da se on može uništi smrću. Za Dragišu je sve tema, pogotovo što je rano naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik i ratar, a bio je, i dandanji je, vičan i mnogim zanatima. Kuća, ograda, pokućstvo, sve je to delo Dragišinih ruku. Još kao dete, zimske večeri, prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta, poneke ih prodajući na beogradskim pijacama. I sve tako do 1964.godine, kada su njegove rukotvorine nekako došle u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih slikara. Uz podsticaj, podršku i na nagovor profesora, Dragiša i sin mu Milan, izlagali su zajedno sa njim svoje rezbarije u drvetu. Bilo je to pre tačno četrdeset godina u Beogradskom grafičkom kolektivu, a novinari nisu mogli čudom da se načude; profesor Tabaković izlaže zajedno sa dva vajara – naivca. Saživljenost sa prirodom i ljudima ogleda se i u izboru materijala u kome on i sin danas rade. Kao što je njegov pogled okrenut ka veri i mitu, tako je odabrao i drvo koje i samo ima svoju istoriju i legendu: crna hrastovinu koju vade iz tresetišta pored Kolubare. Prastara je, otporna i jaka, toliko čvrsta, da ponekad i tri testere „štilovke” odu na remont dok se skulptura napravi. – Vreme, voda i zemlja tvorili su njenu građu baš kao i ljude koje od nje vajam i režem – kaže Dragiša, milujući jedno od tri stabla visoka nekih tri do pet metara, širine oko dva metara, izvađenih sa tamnavskih kopova. – U oba slučaja reč je o životu, stradanju i ponovnom rađanju – nastavlja Dragiša. – Kao što selišće na stablu menja, tako prolazi i ljudski rod. Odlaze jedni, dolaze drugi ljudi, al’ za njima, treba nešto lepo da ostane. Ja se trudim, i uspevam. Moj Milan me je nadmašio u svemu, on me je i naučio nekim savršenstvima u skulpturi, pa na onu njegovu pošalicu da ljude upoznaje s pokojnim ocem ja uzvraćam; e, tako ti je kod nas Stanisavljevića, „od sina je ostanulo ocu”. Milan je vrhunski suklptor. Na meni prihvatljiv način prenosio mi je savete učenog profesora Ivana Tabakovića, preuzevši na sebe ulogu čuvara mojih, kako jednom neko napisa, u crnoj kolubarskoj hrastovini neiskvareno oblikovanih osećanja. Dragišu produžava i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja i unuka Ivana, koja nosi ime pokojnog profesora Ivana Tabakovića. A da sudbinski božji prst bude čudovišniji, rođena je istog dana kada je velikan srpske umetnosti preminuo. ANTRFILE: Divili se Evropljani, al’ i Amerikanci Dragišine skulpture nalaze se voljom ljudi kojima su se dopale, u kolekcijama bogatih na svih pet kontinenata. Dve godine, njegove skulpture, zajedno sa radovima slikara i naivaca iz Jugoslavije, obišle su čitavu Ameriku od Vašingtona do Tenseija. Ljudi su kupovali, divili se i uživali. – Ja se ne mučim dok radim. Ne tražim i ne izmišljam rešenja, koj’ će mi… Kad ne znam ‘de je čovek popola, šta mu je nagore, a šta nadole, ja legnem na deblo, unuka mi kredom il’ noktom, zabeleži kraj glave, stopala, i tu gde mi je kaiš na pantalonama, da imam celu figuru, i eto ti čoveka. Koja, druga mera, mi treba. Nikoja. Tako rezbareći izradio sam sve svece i vladare srpskog roda i poroda, od slavske mi ikone Svetog Đorđija, do Lazareve subote, gde je sedam likova na ikoni, sa crnim gavranom zloslutnikom nad glavom. I sve je to ovde, u ovoj mojoj kući, koja bi da je volje i para valjevskih i drugih vlasti, mogla i muzej da bude, da ljudi dolaze, gledaju i uživaju. ANTRFILE: Da spustim skulpturu, tu na Terazije – Imam jedan san – kaže Dragiša – Da me neko odvede kod gradonačelnika Beograda Radmile Hrustanović da mogu da joj pokažem skice za skulpturu koju sam namenio Beogradu. Da onda tu skulpturu uradim, za to još imam snage, i da bude jedno pet metara visoka i dva široka, od crne kolubarske hrastovine, koja je na dnu reke u mulju ležala neki kažu 10.000 a neki i 100.000 godina. Da onda ovde u selo dođe helikopter, da vežu lancima to moje delo i da ga spuste na Terazije, gde bi posle vekovima podsećalo na Dragišu Stanisavljevića iz Jabučja. Jeste, to sanjam. I da znate, srećan je onaj ko ima snove koji ga uspavljuju. Naspavao se toliko da mu se više i ne mili živeti, nego radostnik samo sanja… ----------------------------------------------------- He was born in Jabučje near Valjevo in 1921. He began doing sculpture in 1958. The life in the country under patriarchal principles, with century-old forests of his homeland and the impulse for modelling were basic motivational preferences of Dragiša Stanisavljević. Frontal aspect, simplicity of expression and archaic approach to form are unconsciously achieved. The artist liberated the form, polished it to brightness, made it round and emphasised its organic essence, thus completing what the nature had begun. Everything was stylised nearly to the bare, basic primordial form, and reduced with the pronounced sense for measure, which was known only to authentic artists of primitive cultures. More than five-decade-long instinctive and creative work of this artist pointed to the force of his authentic and original forms and the connection between primordial and modern sensibility of artistic expression. Age-old oak trunks which he tooled from the bed of the Kolubara River had a secret trace in its very substance, a kind of patina. With a pronounced sense of harmony, without gestures, expressive movements, but with interest in the spiritual background of his figures, Dragiša Stanisavljević understood the role of a form with the sensibility of a contemporary artist. Relief-like concept of form with pronounced vertical composition helped the artist with the simplicity of expression, especially when the selected motif was philosophical contemplation on human relationships, destinies, hidden characteristics, sins or prayers. He received many awards and recognitions for his monumental sculptures, among which the Award for Entire Artistic Work at the Tenth Biennial of Naïve and Marginal Art in Jagodina, 2001 was the most significant. He is a world classic. References: Oto Bihalji-Merin, Snovi i traume u drvetu, Beograd,1962 M. Bošković; M.Maširević, Samouki likovni umetnici u Srbiji, Torino,1977 Oto Bihalji-Merin; Nebojša Bato Tomašević, Enciklopedija naivne umetnosti sveta, Beograd, 1984 N. Krstić, Naivna umetnost Srbije, SANU, Jagodina, 2003 N. Krstić, Naivna i marginalna umetnost Srbije, MNMU, Jagodina, 2007 Lj. Kojić, Dragutin Aleksić, monografija, MNMU, Jagodina, 2007 N. Krstić, Histoire de Voire, Dragiša Stanisavljević,katalog, Pariz, 2012. N. Krstić, Outsiders, katalog, MNMU, Jagodina, 2013.