Ručni sat Darwil u kutiji nikad korišćen,jer je dobijen za 20godina rada u EI NIŠ i samo stoji u ormanu kao uspomena.Radi na navijanje i ispravan je.Nije imao kaiš već se dobijao ovako bez kaiša u kutiji.

Svajcarski uniseks modni sat original karl Lagerfeld. Mehanizam ETA 955 414 V8 sa 7 rubina, dimenzija precnika kucista 33 mm bez krune. U ispravnom I ocuvanom stanju kao na slikama. Kais sa kopcom takodje original samo trebao bi zameniti kozni deo.

23 litara Spoljašnji džep na vrhu i napred Jedan veliki unutrašnji odeljak Odeljak za laptop Kaiš za pričvršćivanje na grudima i struku Napravljen od 600D poliestera Različiti delovi mreže Pokrivač za kišu uključen Dimenzije: 29 k 10 k 49 cm

23 litara Spoljašnji džep na vrhu i napred Jedan veliki unutrašnji odeljak Odeljak za laptop Kaiš za pričvršćivanje na grudima i struku Napravljen od 600D poliestera Različiti delovi mreže Pokrivač za kišu uključen Dimenzije: 29 k 10 k 49 cm

Nažalost nisam mogao da nađem bolji prevod od zakačka za kaiš. Chatelaine se koristio najviše i XIX veku. Postoji mnogo članaka na internetu kako se upotrebljavao i čemu je služio pa možete i sami malo istraživati ako Vas interesuje. Ukupna dužina 5,5 cm. Pravo srebro.

18203 Kecelja za zavarivače od goveđeg boksa sa podešavanjem dužine kaiša oko vrata pomoću metalne šnale, ima kaiš oko struka, prikladna za zaštitu od varnica prilikom zavarivanja, brušenja, itd. Materijal: Govedja koža. Dimenzije: 100 x 70 cm Koristi se za prilikom zavarivanja, brušenja, sečenja metala, u mašinskoj industriji, metaloprerađivačkoj industriji. . .

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta DKNY model NY1079 ručni sat, lepo očuvan i ispravan. Kaiš je od prave kože. Urađen od kvalitetnog čelika i solidno težak sat. Širina sata bez krunice je 4 cm sa krunicom 4,4 cm Dobijate samo to sa slika gde možete da vidite trenutno stanje.

Torba za rezervoar sa magnetima. Zapremina: 10 litara. Model poseduje: Providni nosač za mobilni telefon koji je fiksiran za torbu pomoću kaiševa Unutrašnje ojačanje Kaiš za rame radi lakšeg transporta torbe Postavu sa zatvorenim šavovima koja garantuje vodonepropusnost torbe Metalne detalje Dimenzije: 30cm x 25 cm x 16cm Set za montažu: 4 magneta.

4 pretinca za odlaganje sa strane 1 pretinac za odlaganje na vrhu 2 pretinca za odlaganje na prednjoj strani 1 veliki odeljak za odlaganje sa podstavljenim kanalom za vaš tablet Odeljak za laptop Kaiš za pričvršćivanje na grudima Napravljen od 600D poliestera Podstavljena mreža na leđima Fluo pokrivač za kišu uključen Dimenzije: 30,5 k 15,0 k 50,0 cm

4 pretinca za odlaganje sa strane 1 pretinac za odlaganje na vrhu 2 pretinca za odlaganje na prednjoj strani 1 veliki odeljak za odlaganje sa podstavljenim kanalom za vaš tablet Odeljak za laptop Kaiš za pričvršćivanje na grudima Napravljen od 600D poliestera Podstavljena mreža na leđima Fluo pokrivač za kišu uključen Dimenzije: 30,5 k 15,0 k 50,0 cm

Elegantan pozlaćeni ženski sat, polovan, 17 dragulja, mehanički mehanizam, ručno navijanje. Kaiš je tipa narukvica i odgovara zglobu oko 17cm u obimu. Mere kućišta: 1,7cm u prečniku. Ovaj sat je napravljen u fabrici satova Uglich. „Čaika“ je bila marka koja se uglavnom koristila za male ženske satove. Nemam kutiju sata. Očuvan lepo, stanje kao na slikama.

Stara nemačka šivaća mašina `Pfaff` sa postoljem i zaštitnom kutijom preko. Mislim da je samo kaiš koji pokreće mašinu stradao tokom godina, ostalo je sve O.K. Broj 31 na mašini bi trebalo da označava da je napravljena 1931g. Dimenzije: dužina stola 91cm (sa dodatkom 116cm, sam dodatak je 25cm), širina 45cm, visina do stola 78cm. Lično preuzimanje samo u okolini Bačke Palanke.

Kabanica konfekcija Željezničar -Subotica made in Jugoslavija vel.56 Kabanica je kao nova! Uz kabanicu idu dve kape, kaiš kao i uložak koji može da se po potrebi skida! Dimenzije : Visina - 120 cm. Širina u predelu ispod pazuha -65cm. Širina po sredini dzepova -68cm. Dužina rukava od gornje ivice ramena -68,5 cm. Dužina rukava od pazuha -46 cm. Obim kabanice -  140 cm. Stanje iz prilozenih slika!

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Agfa Flexilette aparat iz perioda 1960-1961 godine. Aparat je lepo očuvan samo mu je kožna futrola propala. Kaiš je pukao a na jednom mestu je futrola lepljena jer je pukla. Šajbne u tražilu su malo prljave od prašine ali to sve može da se očisti. Ne verujem da je provukao mnogo filmova jer je unutra kao nov. Trenutno stanje vidite na slikama.

12,400.00 RSD Proširujuća torba za rezervoar sa magnetima. Zapremina: 40 litara. Model poseduje: -Dva dela koja se proširuju -Prostor za mapu -Neklizajuću podlogu -Sigurnosni kaiš -Kišnu navlaku -Reflektujuće detalje -Kaiševe koji omogućavaju nošenje torbe kao ranac *Izražene cene su informativnog karaktera i mogu se razlikovati od prodajne cene. Za tačne informacije stojimo Vam na raspolaganju pozivom na broj +381 69 22 20 970 DELI NA Compare Kategorije: Dodatna oprema, Moto oprema.

Vojna vetrovka SMB made in Jugoslavija! Vojna vetrovka je nova! (opasac-kais ne ide uz vetrovku). Proizvodjac Ortoteks-Kragujevac-1988god. Velicina-broj-11. Visina rasta-173 cm, Obim grudi-88 cm, Obim struka-80 cm. Dimenzije merene: Širina ramena 47,5 cm. Širina po sredini džepova 54 cm. Dužina rukava od gornje ivice ramena 60 cm. Dužina rukava od pazuha 53 cm. To su moje mere, moguća su odstupanja + - cm. Stanje iz prilozenih slika!

PLB-6546T Posebna sposobnost okretnja: podržava fleksibilan ugao gledanja i dovoljno prostora za održavanje Automatski Click-Spring Brava, pomaže da TV legne na svoje mesto za dodatnu sigurnost Kaiš za brzo i lako oslobađanje brave Otvorena arhitektura obezbeđuje povećanu ventilaciju i lakši pristup kablovima Ugrađeno podešavanje nivoa: omogućava savršeno pozicioniranje Model: PLB 6546 T Za veličine ekrana: 37"- 80" Za zakrivljene TV: DA Nosivost: 70 kg Montaža: VESA 200 x 200 do 600 x 400 Vertikalni nagib: +5° / -12° Horizontalno okretanje: +5° / -5° Udaljenost od zida: 78 - 134 mm POS instalaciono nivelisanje: ±25 mm Panel: Odvojiv Materijal: Čelik, Plastika Završna obrada: Mat Premaz Boja: Crna Dimenzije (mm): 654 x 430 x 134 Mehnizam protiv provale: DA

Prirodna lux koža braon / oker / smedja Saffiano PRADA Cena se odnosi na celo parče 172x65 Proizvedeno za PRADU, najviši kvalitet obrade Stuktura, izgled: jaka, čvrsta, savitljiva, kruća Uvoz: Italija Boje: oker Dimenzija: 172cm x 65cm - prikazano na slici gde je mereno Debljina: približno 1,1 mm Dostupno i u drugim bojama Cene PRADA proizvoda od ovakve kože se kreću od 1.000 evra pa naviše Za razne namene, pogodno za tašne, novčanike, futrole i pismo torbe koje su kruće. ______________________________________________________________ Za razne namene: presvlačenje stolica , nameštaj , enterijer , ručice , ručica , volan , futrola , tabakera , tabakere , futrola za naočare , suknja , mini , detalji , garderobu , garderoba , aksesoare, aksesoari , tašne , tasna , remen , remenje , kais , kajs , torbe, torba , narukvica , narukvice , čokeri, privezak , obuća , čizme , cipele , kapa , kape , majica , haljina , sako , komplet , šivenje , dizajn , krojenje , namestaj , auto , rokovnik , narukvica nakit , sveska jakna , stikle , patike , cizme , kauc , tabure , presvlacenje , presvlake

Ultra prenosivi bluetooth zvučnik, IPX67 vodootporan, otporan na prašinu Proizvođač : JBL Povezivanje : Bluetooth Mikrofon : ne Vodootporan : Da Jedinica mere : kom EAN : 6925281979385 Kul, prenosiv i vodootporan. JBL Clip 4 novog izgleda pruža iznenađujuće bogat JBL Original Pro Sound u kompaktnom pakovanju. Jedinstveni ovalni oblik lako staje u vašu ruku. Potpuno umotan u živopisne tkanine sa izražajnim detaljima inspirisanim trenutnom uličnom modom, lako ga je prilagoditi vašem stilu. Vodootporan je, otporan na prašinu i sa baterijom koja traje do 10 sati reprodukcije, dovoljno čvrst da izdrži bilo kakvu avanturu. Nadograđeni integrisani karabiner Uz redizajnirani karabiner koji je integrisan u sam zvučnik radi dodatne zaštite, nosite svoj JBL Clip 4 bilo gde i bilo gde. Samo zakačite na kaiš ili kopču i krenite u istraživanje sveta. Specifikacija ProizvođačJBL PovezivanjeBluetooth Mikrofonne VodootporanDa Jedinica merekom UvoznikAVL Projekt Int. doo Novi Sad Zemlja poreklaKina

KS954B je savršeno rešenje za prenošenje vaše navigacije ili pametnog telefona na motocikl, skuter, bicikl, quad itd. Sistem pričvršćivanja, kompatibilan sa cevastom šipkom prečnika između 8 mm i 35 mm i sa mogućnošću omotanja oko predmeta koji nisu savršeno okrugli, omogućava da se ovaj model koristi na motociklima sa upravljačem prečnika 22mm ili na držačima retrovizora. Zahvaljujući sistemu pričvršćivanja, pričvršćivanje i uklanjanje držača uređaja je izuzetno jednostavno i brzo, za samo nekoliko sekundi. Otpuštanjem ručke na nosaču za montažu može se podesiti položaj držača uređaja prema specifičnim zahtevima vozača, u bilo kom trenutku i bez potrebe za bilo kakvim alatom. Školjka ima umetke koji apsorbuju udarce za zaštitu uređaja koji se drži. Proizvod se takođe isporučuje sa sigurnosnom trakom, „suncobranom“, prednjom površinom osetljivom na dodir, priključkom za napajanje i vodootpornim poklopcem koji se koristi u slučaju jake kiše. Sigurnosni kaiš i kišni pokrivač uključeni. Površina osetljiva na dodir, providna. Suncobrani. Otvor na dnu kako bi se omogućilo napajanje uređaja. Kompatibilan sa KAPPA priključkom za napajanje. Zatvaranje patentnim zatvaračem sa vodootpornim poklopcem. Unutrašnje dimenzije (mm): 158×102 (suncobran na dužoj strani) Veličina prozora (mm): 137×86

Dve stare ulaznice Stanje odlicno Serie E Repubblica Italiana Ministero Della Pubblica Istruzione Direzione Generale Delle Antichita E Belle Arti Biglietto D`ingresso Lire 250 Tariffa Intera Nessvna Mancia Kljucne reci za pretragu E Series Italian republic Ministry of Education General Directorate of Antiquities and Fine Arts Entrance ticket Lire 250 Full Rate No tip Серија Е Италијанска република Министарство за образовање Генерална управа за старине и ликовне уметности Улазница Лире 250 Укупна цена Нема напојнице Serija E Italijanska republika Ministarstvo za obrazovanje Generalna uprava za starine i likovne umetnosti Ulaznica Lire 250 Ukupna cena Nema napojnice Serie E Republica Italiana Ministero Dela Publica Istruzione Direzione Generale Dele Antichita E Bele Arti Biglietto Dingresso D ingresso Lira 250 Tarifa Intera Nesvna Mancia Italia italija italy italijanske italijanski italijansko tickets ulaznica ulaznice starina starine lepa lepo umetnost umetnosti art arts kolekcionarstvo kolekcionarski primerak zbirka ulaznica za zbirku karata karta karte lira lire pozivnica pozivnice ulaynica ulaynice serija serije a antika antikvitet antikviteti antikvarni 1 2 3 4 kec dvojka trojka cetvorka golf kais kaisa rebrastog zupcastog rebrasti zupcasti drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri lenjir

Prirodna lakovana koža siva - svetlo plava - siva ORIGINAL MIU MIU - linija PRADE made in Italy - svetski poznati brend čije se cene kreću po par hiljada evra po proizvodu. Cena se odnosi na celo parče Proizvedeno za jedan od najpoznatijih svetskih brendova MIU MIU - * PRADA MILANO * - vrhunska, prvoklasna koža, najviši kvalitet obrade Stuktura, izgled: lakovana, glatka koža, savitljiva Uvoz: Italija Boja: sivo - svelo plave boje Dimenzija: 95cm x 85cm - prikazano na slici gde je mereno Debljina: 1,3 mm Pogodno za razne namene ______________________________________________________________ ▶️ Prvoklasna pirodna koža i tekstilni materijali ◀️ ✅ Veliki izbor boja i dezena prirodne kože ✅ Prirodne kože kao i materijali su vrhunskog, najvišeg kvaliteta ✅ Uvozeno iz Italije ✅ Proizvedeno za najpoznatije svetske renomirane brendove poput > P̲r̲a̲d̲a̲ ̲-̲ ̲G̲u̲c̲c̲i̲ ̲-̲ ̲L̲o̲u̲i̲s̲ ̲V̲u̲i̲t̲t̲o̲n̲ ̲-̲ ̲P̲u̲m̲a̲ ̲-̲ ̲D̲i̲o̲r̲ ̲-̲ ̲V̲a̲l̲e̲n̲t̲i̲n̲o̲ ̲-̲ ̲ ̲M̲o̲s̲c̲h̲i̲n̲o̲ ̲-̲ ̲M̲I̲U̲ ̲M̲I̲U̲ i drugi ✅ Restlovi, ostaci od proizvodnje pomenutih marki █►NAPOMENA: ⭐️Ukoliko Vam je potrebna prirodna koža ili tekstilni materijal u određenoj boji ili nijansi, određenog dezena, obratite nam se u poruke kako bi okačili oglas sa željenim materijalom. ⭐️ Za razne namene: presvlačenje stolica nameštaj enterijer ručice menjac ručica menjaca volan futrola rucna futrole naocare mobilni noževe noz tabakera tabakere jastuk jastuci jastucici jastučići suknja mini detalji garderobu garderoba aksesoare aksesoari tašne tasna remen remenje kais kajs torbe torba ranac narukvica narukvice čokeri privezak privesci obuća čizme cipele stikle kapa harmoniku harmonika tambura tamburica tamburicu gitara gitaru kape kacket majica duks haljina sako komplet šivenje dizajn krojenje namestaj sediste sedista kauc tabure rokovnik sic nakit sveska jakna patike sako komplet kljuc kartice pasos prada gucci louis vuitton christian dior miu miu valentino garavani puma kozno kozne kožno koza leather leathers

► Tekstilni materijal - mebl, štof floreal / tabla - komplet uzoraka od 62 parčeta na ofingeru Cvetni dezen: Sirovinski sastav: 100% Polyester Težina: 360 g/m² ► Cena se odnosi na celu tablu uzoraka materijala - za svih 62 parčadi ► Boje: šareno ► Ukupno boja, dezena: 62 (7 većih i 55 manja parčeta) ► Dimenzija table: 66x70 ► Dimenzija uzorka: 63x70 veći cvetni dezen ; 22x15 manja jednobojna parčad ► Težina table: 2.150gr Na malim uzorcima se nalazi mala nalepnica sa imenom materijala, kada se odlepi, to mesto bude malo lepljivo, potrebno je ukloniti visak lepka. Namenjeno za kreativce i ručnu izradu raznih proizvoda, pacvork / patchwork / nine patch jastuke - jastučiće itd. . Pogodno za izradu leptir mašni / mašnica za devojčice / priveske / detalje u garderobi, na haljinama, novčanicima, futrolama, razne dekoracije itd Dostupno mnogo različitih uzoraka materijala: štofa, pliša, eko kože, jute, pamuka, pletenog materijala, čipke, zavesa, stolnjaka, podmetača, ukrasnih dekorativnih primeraka u dosta različitih boja i dezena, različitih dimenzija, raznih proizvođača. ______________________________________________________________ presvlačenje stolica nameštaj enterijer ručice menjac ručica menjaca volan futrola rucna futrole naocare mobilni telefon noževe noz tabakera tabakere jastuk jastuci jastucici jastučići suknja mini detalji garderobu garderoba aksesoare aksesoari tašne tasna remen remenje kais kajs torbe torba ranac narukvica narukvice sat čokeri walet card glasses keychain watch privezak privesci obuća čizme cipele stikle kapa harmoniku harmonika tambura tamburica tamburicu gitara gitaru kape kacket majica duks haljina sako komplet šivenje dizajn krojenje sat namestaj sediste sedista kauc tabure rokovnik sic nakit sveska jakna patike sako komplet kljuc kartice pasos prada gucci louis vuitton christian dior miu miu valentino garavani puma kozno kozne kožno koza leather leathers kreativni kreativne modni modne dezen detalj ukrasno ukrsni zavrsa mebl štof

15 x 9,5 x 1 cm drvo (hrastovina iz kolubare), rucni rad naiva, brut art. folk art, primitive & outsider art samo srbija ovaj predmet ne saljem u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Dragiša Stanisavljević (Jabučje, 1921 – 21. avgust 2012) bio je vajar, klasik naivne umetnosti Srbije. Rođen je 1921. godine u Jabučju kod Valjeva, Srbija. Skulpturom se bavio od 1958. Život na selu i vaspitanje u duhu patrijarhalnih načela, zavičajno okruženje stoletnim šumama podstakli su svakako njegov nagon za slobodom i oblikovanjem. Apsolutni je samouk, snažnog osećaja za stilizaciju forme. Umro je 2012. godine u Jabučju. Frontalnost i jednostavnost u izrazu, arhaično shvatanje forme, nesvesno su postignuti. Iz crnih, stoletnih debala umetnik oslobađa čistu formu, gladeći je do sjaja. Zaobljava je i ističe njenu organsku bit. Završava ono što je priroda davno započela. Sve je stilizovano gotovo do ogoljene, osnovne praforme, redukovano s izrazitim osećajem za meru, kakav su posedovali samo izvorni umetnici primitivnih kultura. Instiktivno stvaralaštvo ovog umetnika koje traje već više od pet decenija, ukazuje na snagu autentičnosti njegovih originalnih formi, na vezu između praiskonskog i modernog senzibiliteta likovnog izražavanja. Stoletna hrastovina koju vadi iz korita obližnje reke, nosi sama po sebi neki tajanstveni trag na svojoj materiji, vrstu patine. Sa izrazitim osećajem za harmoniju, bez gestova, sa interesovanjem za duhovnu podlogu svojih likova. Dragiša nesvesno shvata ulogu forme u postizanju univerzalnog. Reljefno shvatanje forme sa izraženim vertikalnim komponovanjem pomoćiće umetniku u njegovoj jednostavnosti izraza naročito kada za motiv bira filozofska razmišljanja o odnosima ljudi, njihovim sudbinama, skrivenim osobinama, njihovom grehu ili molitvi. Izlagao je samostalno i grupno počev od 1964. godine, u zemlji i inostranstvu, kao i na gotovo svim međunarodnim izložbama naivne i marginalne umetnosti (svetskim trijenalima u Bratislavi, počev od šezdesetih godina, tematskim izložbama u Martinjiju, Parizu, Pragu, Budimpešti itd.) Za svoje monumentalne skulpture, dobijao je više nagrada i priznanja, od kojih je najznačajnija Nagrada za ukupan umetnički rad na 10. Bijenalu naivne i marginalne umetnosti, 2001. godine u MNMU, Jagodina, Srbija. ------------------------------------- Dragiša Stanisavljević rođen je u selu Jabučju – Srbija 1921. godine, gde je proveo čitav svoj život i umro 2012. u svojoj 91. godini. Potiče iz skromne porodice ali, umetnički veoma obdarene. Za Dragišu i njegovog sina Milana akademik Ivan Tabaković tvrdio je da su: ,,…bili i ostali istinski nukleusi vajarske umetnosti…”. Umetnikova sestra Ranka Dinić sa uspehom piše poeziju, a u svet likovne umetnosti sa žarom i uverenjem Stanisavljevića upustila se i unuka Ivana. Vaspitavan u duhu patrijarhalnih načela, rano je naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik, obrađivao zemlju, a bio je vičan i mnogim zanatima i poslovima. Kuća, ograda, pokućstvo – delo su Dragišinih ruku. Zimske večeri prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta i prodavao ih, kako bi dodatno popravio svoje prihode. Tako se dogodilo da ovi predmeti dođu u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih umetnika. Posetio je Dragišu u Jabučju. Među rezbarenim kutijama, koricama u drškama za noževe, sviralama i štapovima, primetio je i nekoliko zabačenih, prašnjavih figura. Dragiša mu je objasnio da su to nezavršeni radovi, i da slične ,,nezavršene” figure, radi i njegov sin Milan. Upravo ti, ,,nezavršeni” sumarno obrađeni kipovi imali su snagu neposrednosti i prizvuke originalnosti koje je profesor naslućivao i priželjkivao. Uticaj stručnjaka na pojedine naivne umetnike bio je od velikog značaj u formiranju njihove umetničke ličnosti. Ali treba imati u vidu da su, pri tom, uvek bili presudni talenat i lična predispozicija autora. Uz potsticaj i podršku Ivana Tabakovića, Dragiša i Milan izlagali su zajedno već 1964. godine u Beogradskom grafičkom kolektivu. Ako posmatramo skulpturu “Troglavog” 1962. možda je predstava tri objedinjene figure u čvrsti stub, začetak nove legende o umetničkoj porodici sa dubokim korenjem i dugačkim trajanjem, čiji je začetnik Dragiša Stanisavljević, produžava je i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja unuka Ivana. ------------------------------------------------ Trpe Nikolovski o Dragiši Dragiša Stanisavljević vajar – naivac iz Jabučja godinama dokazuje da je kultura kad se lepota udruži sa istinom. Da vas upoznam sa pokojnim ocem..! Glosa: „Moj sin Milan, kad dovede prijatelje u našu kuću, koja je godinama već muzej naive, oronuo i dotrajao doduše, jer niko sem nas dvojice o njemu ne brine, pokazujući im skulpturu „Pokojnik”, a ja se odnegde pojavim na vratima, ima običaj da kaže: „E, sad, kad ste videli drvenog Dragišu, da vas upoznam i sa njenim autorom, mojim pokojnim ocem!” Piše Trpe Nikolovski Krevet je Dragiša napravio od tesanih dasaka hrastovine i ukrasio reljefnim predstavama Bogorodice sa Hristom, Arhanđela Mihajla, cara Lazara i carice Milice. Pored kreveta nalazi se masivni kovčeg sa ležećom figurom pokojnika sa šajkačom na glavi, šiljkanima na nogama, brič pantalonama, išaranim čarapama, vezenim jelekom, do grla zakopčanoj košulji, i rukama stisnutim uz telo. Sa strane kovčega izrezbarena je pogrebna povorka, utučenih ljudi, biće valjda, komšija i prijatelja. Više je nego očigledno da drveni „Pokojnik” ovde preuzima ulogu dvojnika samog umetnika. Zauzima Dragišino mesto na kovčegu sve dok on ne završi započete poslove u ovom životu. Izvajao ga je posle jedne preležane bolesti, da po narodnom običaju iznenadi smrt i preuzme zlo. – Kad dođe vreme, kad ja rešim – šali se, smejući se punim srcem Dragiša – ima da legnem na onaj krevet, pored ovog mog ispisnika, pa ujutro, ko se od nas dvojice probudi, taj će i da navabi živinu. A dotle, samo ću ovako da ga pokazujem ljudima. – Znate kako ga je radio, kako mu je uzimao meru – šali se sin Milan koji nas je krivudavim stazama i bogazama pored tamnavskih ugljenokopa, uz Kolubaru i dovezao do očevine u Jabučju, koju bi, kako reče, jer je zabita, dolazeći iz Beograda, teško mogli da nađemo . – Legao je na jednu dasku i rekao unuci da mu kredom povuće po dasci, baš tamo gde mu se završavaju šiljkani i šajkača, i obavezno ocrta i popola, gde je bio zategao pojas od pantalona. To su mu bile mere za skulpturu. Nije hteo da omane ni u milimetar, da ne napravi nekog drugog, nego sebe. – Bilo mi od tada nekoliko puta loše – nastavlja priču Dragiša – al’ zahvaljujući ovom mom dvojniku, dubleru, ja svanjivam svako jutro i idem za živinom, a ko zna da li bi tako bilo da se ovaj ovde nije opružio. No, ne uzima ni njega, biće da mu još nismo po volji, evo ga, leži, vidite ga… – smeje se šeretski naš domaćin. U sobi između kovčega i kreveta nalaze se skulpture „Molitva” i „Krilati anđeo”. Zidove sobe krase reljefni prikazi „Tajne večere”, „Skidanja s krsta” i mnoštvo ikona. Iz ove sobe proisteklo je Dragišino poimanje sveta i umetnosti sve što umetnik opaža i spoznaje u mirnom seoskom okruženju zelenih proplanaka oko Kolubare, ali i crnih ogromnih rupčaga tamnavskih ugljenokopa koji se neumitno približavaju prvim okućnicama rodnog mu Jabučja. – Ko smrt čeka – zagonetno će Dragiša – taj će otkriti sve što mu je na srcu. Ali, što više i što dublje saznaješ svoj život, tim manje veruješ da se on može uništi smrću. Za Dragišu je sve tema, pogotovo što je rano naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik i ratar, a bio je, i dandanji je, vičan i mnogim zanatima. Kuća, ograda, pokućstvo, sve je to delo Dragišinih ruku. Još kao dete, zimske večeri, prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta, poneke ih prodajući na beogradskim pijacama. I sve tako do 1964.godine, kada su njegove rukotvorine nekako došle u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih slikara. Uz podsticaj, podršku i na nagovor profesora, Dragiša i sin mu Milan, izlagali su zajedno sa njim svoje rezbarije u drvetu. Bilo je to pre tačno četrdeset godina u Beogradskom grafičkom kolektivu, a novinari nisu mogli čudom da se načude; profesor Tabaković izlaže zajedno sa dva vajara – naivca. Saživljenost sa prirodom i ljudima ogleda se i u izboru materijala u kome on i sin danas rade. Kao što je njegov pogled okrenut ka veri i mitu, tako je odabrao i drvo koje i samo ima svoju istoriju i legendu: crna hrastovinu koju vade iz tresetišta pored Kolubare. Prastara je, otporna i jaka, toliko čvrsta, da ponekad i tri testere „štilovke” odu na remont dok se skulptura napravi. – Vreme, voda i zemlja tvorili su njenu građu baš kao i ljude koje od nje vajam i režem – kaže Dragiša, milujući jedno od tri stabla visoka nekih tri do pet metara, širine oko dva metara, izvađenih sa tamnavskih kopova. – U oba slučaja reč je o životu, stradanju i ponovnom rađanju – nastavlja Dragiša. – Kao što selišće na stablu menja, tako prolazi i ljudski rod. Odlaze jedni, dolaze drugi ljudi, al’ za njima, treba nešto lepo da ostane. Ja se trudim, i uspevam. Moj Milan me je nadmašio u svemu, on me je i naučio nekim savršenstvima u skulpturi, pa na onu njegovu pošalicu da ljude upoznaje s pokojnim ocem ja uzvraćam; e, tako ti je kod nas Stanisavljevića, „od sina je ostanulo ocu”. Milan je vrhunski suklptor. Na meni prihvatljiv način prenosio mi je savete učenog profesora Ivana Tabakovića, preuzevši na sebe ulogu čuvara mojih, kako jednom neko napisa, u crnoj kolubarskoj hrastovini neiskvareno oblikovanih osećanja. Dragišu produžava i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja i unuka Ivana, koja nosi ime pokojnog profesora Ivana Tabakovića. A da sudbinski božji prst bude čudovišniji, rođena je istog dana kada je velikan srpske umetnosti preminuo. ANTRFILE: Divili se Evropljani, al’ i Amerikanci Dragišine skulpture nalaze se voljom ljudi kojima su se dopale, u kolekcijama bogatih na svih pet kontinenata. Dve godine, njegove skulpture, zajedno sa radovima slikara i naivaca iz Jugoslavije, obišle su čitavu Ameriku od Vašingtona do Tenseija. Ljudi su kupovali, divili se i uživali. – Ja se ne mučim dok radim. Ne tražim i ne izmišljam rešenja, koj’ će mi… Kad ne znam ‘de je čovek popola, šta mu je nagore, a šta nadole, ja legnem na deblo, unuka mi kredom il’ noktom, zabeleži kraj glave, stopala, i tu gde mi je kaiš na pantalonama, da imam celu figuru, i eto ti čoveka. Koja, druga mera, mi treba. Nikoja. Tako rezbareći izradio sam sve svece i vladare srpskog roda i poroda, od slavske mi ikone Svetog Đorđija, do Lazareve subote, gde je sedam likova na ikoni, sa crnim gavranom zloslutnikom nad glavom. I sve je to ovde, u ovoj mojoj kući, koja bi da je volje i para valjevskih i drugih vlasti, mogla i muzej da bude, da ljudi dolaze, gledaju i uživaju. ANTRFILE: Da spustim skulpturu, tu na Terazije – Imam jedan san – kaže Dragiša – Da me neko odvede kod gradonačelnika Beograda Radmile Hrustanović da mogu da joj pokažem skice za skulpturu koju sam namenio Beogradu. Da onda tu skulpturu uradim, za to još imam snage, i da bude jedno pet metara visoka i dva široka, od crne kolubarske hrastovine, koja je na dnu reke u mulju ležala neki kažu 10.000 a neki i 100.000 godina. Da onda ovde u selo dođe helikopter, da vežu lancima to moje delo i da ga spuste na Terazije, gde bi posle vekovima podsećalo na Dragišu Stanisavljevića iz Jabučja. Jeste, to sanjam. I da znate, srećan je onaj ko ima snove koji ga uspavljuju. Naspavao se toliko da mu se više i ne mili živeti, nego radostnik samo sanja… ----------------------------------------------------- He was born in Jabučje near Valjevo in 1921. He began doing sculpture in 1958. The life in the country under patriarchal principles, with century-old forests of his homeland and the impulse for modelling were basic motivational preferences of Dragiša Stanisavljević. Frontal aspect, simplicity of expression and archaic approach to form are unconsciously achieved. The artist liberated the form, polished it to brightness, made it round and emphasised its organic essence, thus completing what the nature had begun. Everything was stylised nearly to the bare, basic primordial form, and reduced with the pronounced sense for measure, which was known only to authentic artists of primitive cultures. More than five-decade-long instinctive and creative work of this artist pointed to the force of his authentic and original forms and the connection between primordial and modern sensibility of artistic expression. Age-old oak trunks which he tooled from the bed of the Kolubara River had a secret trace in its very substance, a kind of patina. With a pronounced sense of harmony, without gestures, expressive movements, but with interest in the spiritual background of his figures, Dragiša Stanisavljević understood the role of a form with the sensibility of a contemporary artist. Relief-like concept of form with pronounced vertical composition helped the artist with the simplicity of expression, especially when the selected motif was philosophical contemplation on human relationships, destinies, hidden characteristics, sins or prayers. He received many awards and recognitions for his monumental sculptures, among which the Award for Entire Artistic Work at the Tenth Biennial of Naïve and Marginal Art in Jagodina, 2001 was the most significant. He is a world classic. References: Oto Bihalji-Merin, Snovi i traume u drvetu, Beograd,1962 M. Bošković; M.Maširević, Samouki likovni umetnici u Srbiji, Torino,1977 Oto Bihalji-Merin; Nebojša Bato Tomašević, Enciklopedija naivne umetnosti sveta, Beograd, 1984 N. Krstić, Naivna umetnost Srbije, SANU, Jagodina, 2003 N. Krstić, Naivna i marginalna umetnost Srbije, MNMU, Jagodina, 2007 Lj. Kojić, Dragutin Aleksić, monografija, MNMU, Jagodina, 2007 N. Krstić, Histoire de Voire, Dragiša Stanisavljević,katalog, Pariz, 2012. N. Krstić, Outsiders, katalog, MNMU, Jagodina, 2013.

15 x 4 x 2,3 cm drvo (hrastovina iz kolubare), rucni rad naiva, brut art. folk art, primitive & outsider art samo srbija ovaj predmet ne saljem u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Dragiša Stanisavljević (Jabučje, 1921 – 21. avgust 2012) bio je vajar, klasik naivne umetnosti Srbije. Rođen je 1921. godine u Jabučju kod Valjeva, Srbija. Skulpturom se bavio od 1958. Život na selu i vaspitanje u duhu patrijarhalnih načela, zavičajno okruženje stoletnim šumama podstakli su svakako njegov nagon za slobodom i oblikovanjem. Apsolutni je samouk, snažnog osećaja za stilizaciju forme. Umro je 2012. godine u Jabučju. Frontalnost i jednostavnost u izrazu, arhaično shvatanje forme, nesvesno su postignuti. Iz crnih, stoletnih debala umetnik oslobađa čistu formu, gladeći je do sjaja. Zaobljava je i ističe njenu organsku bit. Završava ono što je priroda davno započela. Sve je stilizovano gotovo do ogoljene, osnovne praforme, redukovano s izrazitim osećajem za meru, kakav su posedovali samo izvorni umetnici primitivnih kultura. Instiktivno stvaralaštvo ovog umetnika koje traje već više od pet decenija, ukazuje na snagu autentičnosti njegovih originalnih formi, na vezu između praiskonskog i modernog senzibiliteta likovnog izražavanja. Stoletna hrastovina koju vadi iz korita obližnje reke, nosi sama po sebi neki tajanstveni trag na svojoj materiji, vrstu patine. Sa izrazitim osećajem za harmoniju, bez gestova, sa interesovanjem za duhovnu podlogu svojih likova. Dragiša nesvesno shvata ulogu forme u postizanju univerzalnog. Reljefno shvatanje forme sa izraženim vertikalnim komponovanjem pomoćiće umetniku u njegovoj jednostavnosti izraza naročito kada za motiv bira filozofska razmišljanja o odnosima ljudi, njihovim sudbinama, skrivenim osobinama, njihovom grehu ili molitvi. Izlagao je samostalno i grupno počev od 1964. godine, u zemlji i inostranstvu, kao i na gotovo svim međunarodnim izložbama naivne i marginalne umetnosti (svetskim trijenalima u Bratislavi, počev od šezdesetih godina, tematskim izložbama u Martinjiju, Parizu, Pragu, Budimpešti itd.) Za svoje monumentalne skulpture, dobijao je više nagrada i priznanja, od kojih je najznačajnija Nagrada za ukupan umetnički rad na 10. Bijenalu naivne i marginalne umetnosti, 2001. godine u MNMU, Jagodina, Srbija. ------------------------------------- Dragiša Stanisavljević rođen je u selu Jabučju – Srbija 1921. godine, gde je proveo čitav svoj život i umro 2012. u svojoj 91. godini. Potiče iz skromne porodice ali, umetnički veoma obdarene. Za Dragišu i njegovog sina Milana akademik Ivan Tabaković tvrdio je da su: ,,…bili i ostali istinski nukleusi vajarske umetnosti…”. Umetnikova sestra Ranka Dinić sa uspehom piše poeziju, a u svet likovne umetnosti sa žarom i uverenjem Stanisavljevića upustila se i unuka Ivana. Vaspitavan u duhu patrijarhalnih načela, rano je naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik, obrađivao zemlju, a bio je vičan i mnogim zanatima i poslovima. Kuća, ograda, pokućstvo – delo su Dragišinih ruku. Zimske večeri prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta i prodavao ih, kako bi dodatno popravio svoje prihode. Tako se dogodilo da ovi predmeti dođu u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih umetnika. Posetio je Dragišu u Jabučju. Među rezbarenim kutijama, koricama u drškama za noževe, sviralama i štapovima, primetio je i nekoliko zabačenih, prašnjavih figura. Dragiša mu je objasnio da su to nezavršeni radovi, i da slične ,,nezavršene” figure, radi i njegov sin Milan. Upravo ti, ,,nezavršeni” sumarno obrađeni kipovi imali su snagu neposrednosti i prizvuke originalnosti koje je profesor naslućivao i priželjkivao. Uticaj stručnjaka na pojedine naivne umetnike bio je od velikog značaj u formiranju njihove umetničke ličnosti. Ali treba imati u vidu da su, pri tom, uvek bili presudni talenat i lična predispozicija autora. Uz potsticaj i podršku Ivana Tabakovića, Dragiša i Milan izlagali su zajedno već 1964. godine u Beogradskom grafičkom kolektivu. Ako posmatramo skulpturu “Troglavog” 1962. možda je predstava tri objedinjene figure u čvrsti stub, začetak nove legende o umetničkoj porodici sa dubokim korenjem i dugačkim trajanjem, čiji je začetnik Dragiša Stanisavljević, produžava je i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja unuka Ivana. ------------------------------------------------ Trpe Nikolovski o Dragiši Dragiša Stanisavljević vajar – naivac iz Jabučja godinama dokazuje da je kultura kad se lepota udruži sa istinom. Da vas upoznam sa pokojnim ocem..! Glosa: „Moj sin Milan, kad dovede prijatelje u našu kuću, koja je godinama već muzej naive, oronuo i dotrajao doduše, jer niko sem nas dvojice o njemu ne brine, pokazujući im skulpturu „Pokojnik”, a ja se odnegde pojavim na vratima, ima običaj da kaže: „E, sad, kad ste videli drvenog Dragišu, da vas upoznam i sa njenim autorom, mojim pokojnim ocem!” Piše Trpe Nikolovski Krevet je Dragiša napravio od tesanih dasaka hrastovine i ukrasio reljefnim predstavama Bogorodice sa Hristom, Arhanđela Mihajla, cara Lazara i carice Milice. Pored kreveta nalazi se masivni kovčeg sa ležećom figurom pokojnika sa šajkačom na glavi, šiljkanima na nogama, brič pantalonama, išaranim čarapama, vezenim jelekom, do grla zakopčanoj košulji, i rukama stisnutim uz telo. Sa strane kovčega izrezbarena je pogrebna povorka, utučenih ljudi, biće valjda, komšija i prijatelja. Više je nego očigledno da drveni „Pokojnik” ovde preuzima ulogu dvojnika samog umetnika. Zauzima Dragišino mesto na kovčegu sve dok on ne završi započete poslove u ovom životu. Izvajao ga je posle jedne preležane bolesti, da po narodnom običaju iznenadi smrt i preuzme zlo. – Kad dođe vreme, kad ja rešim – šali se, smejući se punim srcem Dragiša – ima da legnem na onaj krevet, pored ovog mog ispisnika, pa ujutro, ko se od nas dvojice probudi, taj će i da navabi živinu. A dotle, samo ću ovako da ga pokazujem ljudima. – Znate kako ga je radio, kako mu je uzimao meru – šali se sin Milan koji nas je krivudavim stazama i bogazama pored tamnavskih ugljenokopa, uz Kolubaru i dovezao do očevine u Jabučju, koju bi, kako reče, jer je zabita, dolazeći iz Beograda, teško mogli da nađemo . – Legao je na jednu dasku i rekao unuci da mu kredom povuće po dasci, baš tamo gde mu se završavaju šiljkani i šajkača, i obavezno ocrta i popola, gde je bio zategao pojas od pantalona. To su mu bile mere za skulpturu. Nije hteo da omane ni u milimetar, da ne napravi nekog drugog, nego sebe. – Bilo mi od tada nekoliko puta loše – nastavlja priču Dragiša – al’ zahvaljujući ovom mom dvojniku, dubleru, ja svanjivam svako jutro i idem za živinom, a ko zna da li bi tako bilo da se ovaj ovde nije opružio. No, ne uzima ni njega, biće da mu još nismo po volji, evo ga, leži, vidite ga… – smeje se šeretski naš domaćin. U sobi između kovčega i kreveta nalaze se skulpture „Molitva” i „Krilati anđeo”. Zidove sobe krase reljefni prikazi „Tajne večere”, „Skidanja s krsta” i mnoštvo ikona. Iz ove sobe proisteklo je Dragišino poimanje sveta i umetnosti sve što umetnik opaža i spoznaje u mirnom seoskom okruženju zelenih proplanaka oko Kolubare, ali i crnih ogromnih rupčaga tamnavskih ugljenokopa koji se neumitno približavaju prvim okućnicama rodnog mu Jabučja. – Ko smrt čeka – zagonetno će Dragiša – taj će otkriti sve što mu je na srcu. Ali, što više i što dublje saznaješ svoj život, tim manje veruješ da se on može uništi smrću. Za Dragišu je sve tema, pogotovo što je rano naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik i ratar, a bio je, i dandanji je, vičan i mnogim zanatima. Kuća, ograda, pokućstvo, sve je to delo Dragišinih ruku. Još kao dete, zimske večeri, prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta, poneke ih prodajući na beogradskim pijacama. I sve tako do 1964.godine, kada su njegove rukotvorine nekako došle u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih slikara. Uz podsticaj, podršku i na nagovor profesora, Dragiša i sin mu Milan, izlagali su zajedno sa njim svoje rezbarije u drvetu. Bilo je to pre tačno četrdeset godina u Beogradskom grafičkom kolektivu, a novinari nisu mogli čudom da se načude; profesor Tabaković izlaže zajedno sa dva vajara – naivca. Saživljenost sa prirodom i ljudima ogleda se i u izboru materijala u kome on i sin danas rade. Kao što je njegov pogled okrenut ka veri i mitu, tako je odabrao i drvo koje i samo ima svoju istoriju i legendu: crna hrastovinu koju vade iz tresetišta pored Kolubare. Prastara je, otporna i jaka, toliko čvrsta, da ponekad i tri testere „štilovke” odu na remont dok se skulptura napravi. – Vreme, voda i zemlja tvorili su njenu građu baš kao i ljude koje od nje vajam i režem – kaže Dragiša, milujući jedno od tri stabla visoka nekih tri do pet metara, širine oko dva metara, izvađenih sa tamnavskih kopova. – U oba slučaja reč je o životu, stradanju i ponovnom rađanju – nastavlja Dragiša. – Kao što selišće na stablu menja, tako prolazi i ljudski rod. Odlaze jedni, dolaze drugi ljudi, al’ za njima, treba nešto lepo da ostane. Ja se trudim, i uspevam. Moj Milan me je nadmašio u svemu, on me je i naučio nekim savršenstvima u skulpturi, pa na onu njegovu pošalicu da ljude upoznaje s pokojnim ocem ja uzvraćam; e, tako ti je kod nas Stanisavljevića, „od sina je ostanulo ocu”. Milan je vrhunski suklptor. Na meni prihvatljiv način prenosio mi je savete učenog profesora Ivana Tabakovića, preuzevši na sebe ulogu čuvara mojih, kako jednom neko napisa, u crnoj kolubarskoj hrastovini neiskvareno oblikovanih osećanja. Dragišu produžava i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja i unuka Ivana, koja nosi ime pokojnog profesora Ivana Tabakovića. A da sudbinski božji prst bude čudovišniji, rođena je istog dana kada je velikan srpske umetnosti preminuo. ANTRFILE: Divili se Evropljani, al’ i Amerikanci Dragišine skulpture nalaze se voljom ljudi kojima su se dopale, u kolekcijama bogatih na svih pet kontinenata. Dve godine, njegove skulpture, zajedno sa radovima slikara i naivaca iz Jugoslavije, obišle su čitavu Ameriku od Vašingtona do Tenseija. Ljudi su kupovali, divili se i uživali. – Ja se ne mučim dok radim. Ne tražim i ne izmišljam rešenja, koj’ će mi… Kad ne znam ‘de je čovek popola, šta mu je nagore, a šta nadole, ja legnem na deblo, unuka mi kredom il’ noktom, zabeleži kraj glave, stopala, i tu gde mi je kaiš na pantalonama, da imam celu figuru, i eto ti čoveka. Koja, druga mera, mi treba. Nikoja. Tako rezbareći izradio sam sve svece i vladare srpskog roda i poroda, od slavske mi ikone Svetog Đorđija, do Lazareve subote, gde je sedam likova na ikoni, sa crnim gavranom zloslutnikom nad glavom. I sve je to ovde, u ovoj mojoj kući, koja bi da je volje i para valjevskih i drugih vlasti, mogla i muzej da bude, da ljudi dolaze, gledaju i uživaju. ANTRFILE: Da spustim skulpturu, tu na Terazije – Imam jedan san – kaže Dragiša – Da me neko odvede kod gradonačelnika Beograda Radmile Hrustanović da mogu da joj pokažem skice za skulpturu koju sam namenio Beogradu. Da onda tu skulpturu uradim, za to još imam snage, i da bude jedno pet metara visoka i dva široka, od crne kolubarske hrastovine, koja je na dnu reke u mulju ležala neki kažu 10.000 a neki i 100.000 godina. Da onda ovde u selo dođe helikopter, da vežu lancima to moje delo i da ga spuste na Terazije, gde bi posle vekovima podsećalo na Dragišu Stanisavljevića iz Jabučja. Jeste, to sanjam. I da znate, srećan je onaj ko ima snove koji ga uspavljuju. Naspavao se toliko da mu se više i ne mili živeti, nego radostnik samo sanja… ----------------------------------------------------- He was born in Jabučje near Valjevo in 1921. He began doing sculpture in 1958. The life in the country under patriarchal principles, with century-old forests of his homeland and the impulse for modelling were basic motivational preferences of Dragiša Stanisavljević. Frontal aspect, simplicity of expression and archaic approach to form are unconsciously achieved. The artist liberated the form, polished it to brightness, made it round and emphasised its organic essence, thus completing what the nature had begun. Everything was stylised nearly to the bare, basic primordial form, and reduced with the pronounced sense for measure, which was known only to authentic artists of primitive cultures. More than five-decade-long instinctive and creative work of this artist pointed to the force of his authentic and original forms and the connection between primordial and modern sensibility of artistic expression. Age-old oak trunks which he tooled from the bed of the Kolubara River had a secret trace in its very substance, a kind of patina. With a pronounced sense of harmony, without gestures, expressive movements, but with interest in the spiritual background of his figures, Dragiša Stanisavljević understood the role of a form with the sensibility of a contemporary artist. Relief-like concept of form with pronounced vertical composition helped the artist with the simplicity of expression, especially when the selected motif was philosophical contemplation on human relationships, destinies, hidden characteristics, sins or prayers. He received many awards and recognitions for his monumental sculptures, among which the Award for Entire Artistic Work at the Tenth Biennial of Naïve and Marginal Art in Jagodina, 2001 was the most significant. He is a world classic. References: Oto Bihalji-Merin, Snovi i traume u drvetu, Beograd,1962 M. Bošković; M.Maširević, Samouki likovni umetnici u Srbiji, Torino,1977 Oto Bihalji-Merin; Nebojša Bato Tomašević, Enciklopedija naivne umetnosti sveta, Beograd, 1984 N. Krstić, Naivna umetnost Srbije, SANU, Jagodina, 2003 N. Krstić, Naivna i marginalna umetnost Srbije, MNMU, Jagodina, 2007 Lj. Kojić, Dragutin Aleksić, monografija, MNMU, Jagodina, 2007 N. Krstić, Histoire de Voire, Dragiša Stanisavljević,katalog, Pariz, 2012. N. Krstić, Outsiders, katalog, MNMU, Jagodina, 2013. -------------------------------------- Sveti Nikola (Patara, oko 270 — Mira, oko 345), u hrišćanstvu još poznat i kao Nikola Mirlikijski, Nikola Čudotvorac, svetac je u tradicionalnim crkvama, arhiepiskop Mire Likijske. U hrišćanstvu se poštuje kao čudotvorac, u istočnom hrišćanstvu još i kao zaštitnik putnika, zatvorenika i siromašnih, a u zapadnom hrišćanstvu još i kao zaštitnik gotovo svih slojeva društva, ali naročito dece. Često se prikazuje sa mitrom na glavi, simbolom njegovog episkopstva. Sveti Nikola je dao osnovu za stvaranje lika Santa Kloza. Na osnovu njegovih žitija, u kojima se govori o poklonu Svetog Nikole za tri kćerke siromašnog čovjeka, proizašao je običaj darivanja za Božić. U porti crkve Sv. Nikole u gradu Miri, gde je su bile nekad njegove mošti, nalazi se statua sveca u liku Deda Mraza (Božić Bate), a uz nju prikladna vreća poklona sa dečijim likovima. U drevnim žitijima Nikola Mirlikijsko obično se miješa sa Nikolom Patarskim zbog sličnih detalja u životima svetaca: oba su rodom iz Likije, bili su arhiepiskopi i poštovani su kao svetitelji i čudotvorci. Ove sličnosti su dovele do pogrešnog zaključka koji je postojao mnogo stoljeća, a to da je u istoriji crkve postojao samo jedan Sveti Nikola Čudotvorac. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola se praznuje 22. (9) maja (prenos moštiju), 19. (6) decembra (dan smrti). Četvrtak je prema sedmičnom krugu bogosluženja u Pravoslavnoj crkvi posvijećen Svetom Nikoli, kao i Svetim apostolima.