25221) KITOVA DIVLJINA , Dejvid Almond , Narodna knjiga Alfa Beograd 2005 , roman za decu , Kit je upoznao Askjua u divljini - praznom prostoru između kuća i reke pored Stounigejta. Taj tajanstveni i čudni dečak izazivao je strah kod druge dece. Imao je divljeg psa, Džeksa.Voleo je divljinu i drevni, napušteni rudnik. U njemu je igrao igru na granici između života i smrti, između sadašnjosti i prošlosti , POTPUNO NOVO , tvrd povez, ćirilica, 219 strana

Knjiga je neobična, počinje zanimljivom pričom o vanzemaljcima,to je na samom početku, na 5-6 strana, i na samom kraju,a u nastavku je posvećena divljim životinjama i interesantnim podacima o njihovom životu i ponašanju. Uz knjigu ide i poklon poster. Tvrdih je korica i ima 130 strana, a stranice su od ,,masnog` papira. Navešću samo neke od životinja o kojima je pisano, izuzetne su ilustracije: beli medved, kit, delfin, kornjača, kameleon, lisica, jelenak, žirafa, vidra, fazan, divlja svinja, jazavac, dabar, vuk, jelen, divokoza, polarna sova, tigar, panda, foka, orangutan, komodor, kobra, koala itd.

O knjizi: U Mobi Diku Melvil se osvrće na zlo, otelovljeno u dva glavna lika: s jedne strane je kit, koji predstavlja zlo bez osećanja pošto uništava sve na šta naiđe, a s druge je kapetan Ahab, koji predstavlja uporno zlo, pošto ga njegova lična mržnja i glad za osvetom teraju da goni kita iako time izlaže opasnosti živote svojih ljudi. In Moby Dick, Melville reflects on evil as represented in the principal characters: on the one hand the whale, which represents senseless evil, as it destroys everything it comes across; on the other hand Captain Ahab, who represents a stubborn evil, as his personal hatered and desire for revenge makes him hunt the whale down, even though he is putting his men's lives at risk.

Zaboravite na nagrade, rasprodate izložbe po muzejima i večna remek-dela. Kada su najveći svetski umetnici odrastali, imali su obične probleme, baš kao i vi. Porodica Džeksona Poloka stalno se selila – do šesnaeste godine je živeo u osam gradova. Džordžija O’Kif živela je u senci svog savršenog starijeg brata Fransisa. A Žan Mišel Baskija morao je da prevaziđe veliko siromaštvo kako bi postao jedan od najuticajnijih umetnika na svetu. Knjiga „Umetnici kao deca" govori o njihovim životima i mnogo čemu drugom, uz ilustracije na gotovo svakoj strani. Drugi junaci su i Klod Mone, Džejkob Lorens, Leonardo da Vinči, Vinsent van Gog, Pablo Pikaso, Frida Kalo, Beatriks Poter, Joko Ono, Dr Sus, Emili Kar, Kit Haring, Čarls Šulc i Luiz Nevelson.

Zaboravite na nagrade, rasprodate izložbe po muzejima i večna remek-dela. Kada su najveći svetski umetnici odrastali, imali su obične probleme, baš kao i vi. Porodica Džeksona Poloka stalno se selila – do šesnaeste godine je živeo u osam gradova. Džordžija O’Kif živela je u senci svog savršenog starijeg brata Fransisa. A Žan Mišel Baskija morao je da prevaziđe veliko siromaštvo kako bi postao jedan od najuticajnijih umetnika na svetu. Knjiga „Umetnici kao deca" govori o njihovim životima i mnogo čemu drugom, uz ilustracije na gotovo svakoj strani. Drugi junaci su i Klod Mone, Džejkob Lorens, Leonardo da Vinči, Vinsent van Gog, Pablo Pikaso, Frida Kalo, Beatriks Poter, Joko Ono, Dr Sus, Emili Kar, Kit Haring, Čarls Šulc i Luiz Nevelson.

Opis proizvoda Odmah po završetku srednje škole Elfi se zapošljava u tematskom parku o morskom životu gde ubrzo dobija ponudu da postane trener kita ubice. Elfi veruje da je to posao iz snova, kao i da su u tom parku životinje srećne. Međutim, kada otvorite ovaj roman, u njemu ćete pronaći crne stranice. Pročitaćete pravu verziju priče o Titanu, veličanstvenom kitu ubici, mračnu istinu o patnji životinja u zarobljeništvu.

Upoznajte se sa životima izvanrednih ljudi koji su svojim velikim dostignućima obeležili razvoj umetnosti u svetu. Inspirišite se njihovim delima i saznajte kroz kakve su sve zgode i nezgode ovi umetnici prošli dok su bili deca – baš kao i vi! Zaboravite na nagrade, rasprodate izložbe po muzejima i večna remek-dela. Kada su najveći svetski umetnici odrastali, imali su obične probleme, baš kao i vi. Porodica Džeksona Poloka stalno se selila – do šesnaeste godine je živeo u osam gradova. Džordžija O’Kif živela je u senci svog savršenog starijeg brata Fransisa. A Žan Mišel Baskija morao je da prevaziđe veliko siromaštvo kako bi postao jedan od najuticajnijih umetnika na svetu. Knjiga Umetnici kao deca govori o njihovim životima i mnogo čemu drugom, uz ilustracije na gotovo svakoj strani. Drugi junaci su i Klod Mone, Džejkob Lorens, Leonardo da Vinči, Vinsent van Gog, Pablo Pikaso, Frida Kalo, Beatriks Poter, Joko Ono, Dr Sus, Emili Kar, Kit Haring, Čarls Šulc i Luiz Nevelson. Format : 140 x 203 mm br. str. : 208 povez : mek Pismo : ćirilica

Upoznajte životinje u morima i na obalama Sadržaj: 1. KIT 2. BARAKUDA 3. KORAL 4. DELFIN 5. MORSKA ZVEZDA 6. MORSKI KONJIĆ 7. MORSKA KRAVA 8. MEDUZA 9. MURINA 10. HOBOTNICA 11. RIBA - KLOVN 12. RAJA (RAŽA) 13. MORSKA KORNJAČA 14. AJKULA 15. BELOGLAVI ORAO 16. KRABA 17. BELA BLUNA 18. GALEB 19. ČIGRA 20. SEVERNI TUPAK 21. PELIKAN (NESIT) 22. RAK SAMAC 23. MORSKI JEŽ Izdavač: EVRO BOOK, Beograd Godina: 2018 Broj strana: 63 Meki povez Biblioteka: Upoznajte životinje Ocena: 4- jer je malo talasasta. Vidi slike. Skladište: Blic 10 Težina: 30 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUCAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUC POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Novogodisnja pricanka je kniga koja otkriva od kada se i zasto slavi Nova godina, ko je Deda Mraz, zasto se kiti jelka, kako se nova godina docekuje u razlicitim delovima sveta i jos mnogo toga,... IQ

O knjizi: „Ako već pričaš priču, neka tvoja bude najbolja.“ Kiti Kilin, junakinja ovog romana, nije samo dobar pripovedač, već i stručnjak svetskog glasa na polju „nerazumnog ponašanja odraslih“, majčinih novih i nepoželjnih momaka, a posebno kada se ukaže opasnost da neki od njih postane nov i nepoželjan očuh.

O knjizi: „Ako već pričaš priču, neka tvoja bude najbolja.“ Kiti Kilin, junakinja ovog romana, nije samo dobar pripovedač, već i stručnjak svetskog glasa na polju „nerazumnog ponašanja odraslih“, majčinih novih i nepoželjnih momaka, a posebno kada se ukaže opasnost da neki od njih postane nov i nepoželjan očuh.

Arsen Diklić Ne okreći se sine Tvrdi povez Izdavač Svetlost Sarajevo Edicija Lastavica Arsen Diklić (Staro Selo, 14. novembar 1922 — Beograd, 4. jul 1995[2]) bio je srpski pisac, filmski i televizijski scenarista. Svojim književnim stvaralaštvom svrstao se u red najznačajnijih srpskih pisaca za decu i omladinu. Arsen Diklić je rođen 14. novembra 1922. godine u Starom Selu, pokraj Otočca, u Lici.[4] Otac Rade i majka Marija bavili su se zemljoradnjom. Godine 1933. Arsen je završio osnovno obrazovanje u Otočcu, srednje je stekao u Bihaću, a fakultetsko u Osijeku. Maturirao je u Sarajevu 1941. godine. Nakon maturiranja preselio se u Beograd gde je studirao istoriju umetnosti. U NOB-u je učestvovao od 1943. godine, boreći se uglavnom po Vojvodini. Godine 1945. služio je bio član Sremskog komiteta SKJ u Jaši Tomiću. Od tada se sve više uključivao u kulturnu delatnost i stasao u poznatog pisca i scenaristu. Od 1946. uređivao je časopis za decu Pionir, bio novinar u listovima za decu, urednik dečije strane u Borbi. Od 1954. godine postaje jedan od agilnijih pokretača i urednika dečijeg lista Zmaj. Književnim radom profesionalno se bavio od 1953. godine.[5] Umro je u Beogradu 4. jula 1995. godine.[2][6] Autorska dela i nagrade Književna dela Kao dete, Arsen Diklić je zavoleo reku Gacku na kojoj je imao i svoj skriveni čamac, a kad je odrastao, najlepše dane proveo je na Dunavu i Savi. Iz te ljubavi i snova na rekama ponikle su mnoge njegove priče i pesme, a jedna od najlepših je poema „Plavi kit“, uzbudljiva pripovest o mornaru svađalici i velikom, plavom kitu.[7][8] Diklić je pisao pesme, pripovetke i romane za decu. Najpoznatija dela su „Salaš u Malom Ritu“ (roman u tri dela), „Ne okreći se, sine“ (roman), „Plava ajkula“ (roman), i pesme „Plavi kit“, „Čika s bradom“, „Selo kraj Tamiša“, „Dunavske balade“ i druge.[9] U romanima Diklić opisuje zbivanja za vreme Drugog svetskog rata. U saradnji sa Brankom Bauerom, napisao je filmski scenario istoimenog filma „Ne okreći se, sine“. Film je dobio ”Zlatnu arenu za režiju“ na festivalu u Puli 1956. godine.[9] Dela mu se odlikuju vešto građenim zapletima, uspelim karakterizacijama likova, emotivnošću i neposrednim odnosom prema prirodi.[1] Scenariji za filmove Diklić je napisao više scenarija za filmove i televizijske serije, kao i jednu TV dramu[3]: 1955. — „Milioni na otoku“ 1956. — „Ne okreći se, sine“ 1957. — „Samo ljudi“ 1960. — „Diližansa snova“ 1963. — „Radopolje“ 1964. — „Muški izlet“ 1964. — „Marš na Drinu“ 1968. — „Sunce tuđeg neba“ 1974. — „Užička republika“ 1975. — „Zimovanje u Jakobsfeldu“ 1976. — „Salaš u Malom Ritu“ 1977. — „Hajdučka vremena“ 1983. — „Veliki transport“[10] Nagrade Dobitnik je značajnih priznanja i nagrada: Nagrada Vlade NR Srbije za dečiju književnost (1948); Dečije knjige za roman Salaš u Malom Ritu (1953); Zlatne Pulske arene za scenario Radopolje (1963); Oktobarske nagrade za scenario filma Marš na Drinu (1964) i druge.... Biblioteka Vjeverica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustrovao: Eugen Kokot Arsen Diklić (Staro Selo, 14. novembar 1922 — Beograd, 4. jul 1995[2]) bio je srpski pisac, filmski i televizijski scenarista. Svojim književnim stvaralaštvom svrstao se u red najznačajnijih srpskih pisaca za decu i omladinu. Arsen Diklić je rođen 14. novembra 1922. godine u Starom Selu, pokraj Otočca, u Lici.[4] Otac Rade i majka Marija bavili su se zemljoradnjom. Godine 1933. Arsen je završio osnovno obrazovanje u Otočcu, srednje je stekao u Bihaću, a fakultetsko u Osijeku. Maturirao je u Sarajevu 1941. godine. Nakon maturiranja preselio se u Beograd gde je studirao istoriju umetnosti. U NOB-u je učestvovao od 1943. godine, boreći se uglavnom po Vojvodini. Godine 1945. služio je bio član Sremskog komiteta SKJ u Jaši Tomiću. Od tada se sve više uključivao u kulturnu delatnost i stasao u poznatog pisca i scenaristu. Od 1946. uređivao je časopis za decu Pionir, bio novinar u listovima za decu, urednik dečije strane u Borbi. Od 1954. godine postaje jedan od agilnijih pokretača i urednika dečijeg lista Zmaj. Književnim radom profesionalno se bavio od 1953. godine.[5] Umro je u Beogradu 4. jula 1995. godine.[2][6] Autorska dela i nagrade Književna dela Kao dete, Arsen Diklić je zavoleo reku Gacku na kojoj je imao i svoj skriveni čamac, a kad je odrastao, najlepše dane proveo je na Dunavu i Savi. Iz te ljubavi i snova na rekama ponikle su mnoge njegove priče i pesme, a jedna od najlepših je poema „Plavi kit“, uzbudljiva pripovest o mornaru svađalici i velikom, plavom kitu.[7][8] Diklić je pisao pesme, pripovetke i romane za decu. Najpoznatija dela su „Salaš u Malom Ritu“ (roman u tri dela), „Ne okreći se, sine“ (roman), „Plava ajkula“ (roman), i pesme „Plavi kit“, „Čika s bradom“, „Selo kraj Tamiša“, „Dunavske balade“ i druge.[9] U romanima Diklić opisuje zbivanja za vreme Drugog svetskog rata. U saradnji sa Brankom Bauerom, napisao je filmski scenario istoimenog filma „Ne okreći se, sine“. Film je dobio ”Zlatnu arenu za režiju“ na festivalu u Puli 1956. godine.[9] Dela mu se odlikuju vešto građenim zapletima, uspelim karakterizacijama likova, emotivnošću i neposrednim odnosom prema prirodi.[1] Scenariji za filmove Diklić je napisao više scenarija za filmove i televizijske serije, kao i jednu TV dramu[3]: 1955. — „Milioni na otoku“ 1956. — „Ne okreći se, sine“ 1957. — „Samo ljudi“ 1960. — „Diližansa snova“ 1963. — „Radopolje“ 1964. — „Muški izlet“ 1964. — „Marš na Drinu“ 1968. — „Sunce tuđeg neba“ 1974. — „Užička republika“ 1975. — „Zimovanje u Jakobsfeldu“ 1976. — „Salaš u Malom Ritu“ 1977. — „Hajdučka vremena“ 1983. — „Veliki transport“[10] Nagrade Dobitnik je značajnih priznanja i nagrada: Nagrada Vlade NR Srbije za dečiju književnost (1948); Dečije knjige za roman Salaš u Malom Ritu (1953); Zlatne Pulske arene za scenario Radopolje (1963); Oktobarske nagrade za scenario filma Marš na Drinu (1964) i druge.... Biblioteka Vjeverica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Salaš u malom ritu - Arsen Diklić Izdavač: Mladost, Zagreb Godina: 1985. Broj strana: 140 Tvrdi povez Format: 17 x 21 cm, ilustrovano,ćirilica Biblioteka: Biblioteka Vjeverica Ilustracije: Eugen Kokot Arsen Diklić (Staro Selo, 14. novembar 1922 — Beograd, 4. jul 1995[2]) bio je srpski pisac, filmski i televizijski scenarista. Svojim književnim stvaralaštvom svrstao se u red najznačajnijih srpskih pisaca za decu i omladinu. Arsen Diklić je rođen 14. novembra 1922. godine u Starom Selu, pokraj Otočca, u Lici.[4] Otac Rade i majka Marija bavili su se zemljoradnjom. Godine 1933. Arsen je završio osnovno obrazovanje u Otočcu, srednje je stekao u Bihaću, a fakultetsko u Osijeku. Maturirao je u Sarajevu 1941. godine. Nakon maturiranja preselio se u Beograd gde je studirao istoriju umetnosti. U NOB-u je učestvovao od 1943. godine, boreći se uglavnom po Vojvodini. Godine 1945. služio je bio član Sremskog komiteta SKJ u Jaši Tomiću. Od tada se sve više uključivao u kulturnu delatnost i stasao u poznatog pisca i scenaristu. Od 1946. uređivao je časopis za decu Pionir, bio novinar u listovima za decu, urednik dečije strane u Borbi. Od 1954. godine postaje jedan od agilnijih pokretača i urednika dečijeg lista Zmaj. Književnim radom profesionalno se bavio od 1953. godine.[5] Umro je u Beogradu 4. jula 1995. godine.[2][6] Autorska dela i nagrade Književna dela Kao dete, Arsen Diklić je zavoleo reku Gacku na kojoj je imao i svoj skriveni čamac, a kad je odrastao, najlepše dane proveo je na Dunavu i Savi. Iz te ljubavi i snova na rekama ponikle su mnoge njegove priče i pesme, a jedna od najlepših je poema „Plavi kit“, uzbudljiva pripovest o mornaru svađalici i velikom, plavom kitu.[7][8] Diklić je pisao pesme, pripovetke i romane za decu. Najpoznatija dela su „Salaš u Malom Ritu“ (roman u tri dela), „Ne okreći se, sine“ (roman), „Plava ajkula“ (roman), i pesme „Plavi kit“, „Čika s bradom“, „Selo kraj Tamiša“, „Dunavske balade“ i druge.[9] U romanima Diklić opisuje zbivanja za vreme Drugog svetskog rata. U saradnji sa Brankom Bauerom, napisao je filmski scenario istoimenog filma „Ne okreći se, sine“. Film je dobio ”Zlatnu arenu za režiju“ na festivalu u Puli 1956. godine.[9] Dela mu se odlikuju vešto građenim zapletima, uspelim karakterizacijama likova, emotivnošću i neposrednim odnosom prema prirodi.[1] Scenariji za filmove Diklić je napisao više scenarija za filmove i televizijske serije, kao i jednu TV dramu[3]: 1955. — „Milioni na otoku“ 1956. — „Ne okreći se, sine“ 1957. — „Samo ljudi“ 1960. — „Diližansa snova“ 1963. — „Radopolje“ 1964. — „Muški izlet“ 1964. — „Marš na Drinu“ 1968. — „Sunce tuđeg neba“ 1974. — „Užička republika“ 1975. — „Zimovanje u Jakobsfeldu“ 1976. — „Salaš u Malom Ritu“ 1977. — „Hajdučka vremena“ 1983. — „Veliki transport“[10] Nagrade Dobitnik je značajnih priznanja i nagrada: Nagrada Vlade NR Srbije za dečiju književnost (1948); Dečije knjige za roman Salaš u Malom Ritu (1953); Zlatne Pulske arene za scenario Radopolje (1963); Oktobarske nagrade za scenario filma Marš na Drinu (1964) i druge.... Biblioteka Vjeverica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilustrovao: Eugen Kokot Arsen Diklić (Staro Selo, 14. novembar 1922 — Beograd, 4. jul 1995[2]) bio je srpski pisac, filmski i televizijski scenarista. Svojim književnim stvaralaštvom svrstao se u red najznačajnijih srpskih pisaca za decu i omladinu. Arsen Diklić je rođen 14. novembra 1922. godine u Starom Selu, pokraj Otočca, u Lici.[4] Otac Rade i majka Marija bavili su se zemljoradnjom. Godine 1933. Arsen je završio osnovno obrazovanje u Otočcu, srednje je stekao u Bihaću, a fakultetsko u Osijeku. Maturirao je u Sarajevu 1941. godine. Nakon maturiranja preselio se u Beograd gde je studirao istoriju umetnosti. U NOB-u je učestvovao od 1943. godine, boreći se uglavnom po Vojvodini. Godine 1945. služio je bio član Sremskog komiteta SKJ u Jaši Tomiću. Od tada se sve više uključivao u kulturnu delatnost i stasao u poznatog pisca i scenaristu. Od 1946. uređivao je časopis za decu Pionir, bio novinar u listovima za decu, urednik dečije strane u Borbi. Od 1954. godine postaje jedan od agilnijih pokretača i urednika dečijeg lista Zmaj. Književnim radom profesionalno se bavio od 1953. godine.[5] Umro je u Beogradu 4. jula 1995. godine.[2][6] Autorska dela i nagrade Književna dela Kao dete, Arsen Diklić je zavoleo reku Gacku na kojoj je imao i svoj skriveni čamac, a kad je odrastao, najlepše dane proveo je na Dunavu i Savi. Iz te ljubavi i snova na rekama ponikle su mnoge njegove priče i pesme, a jedna od najlepših je poema „Plavi kit“, uzbudljiva pripovest o mornaru svađalici i velikom, plavom kitu.[7][8] Diklić je pisao pesme, pripovetke i romane za decu. Najpoznatija dela su „Salaš u Malom Ritu“ (roman u tri dela), „Ne okreći se, sine“ (roman), „Plava ajkula“ (roman), i pesme „Plavi kit“, „Čika s bradom“, „Selo kraj Tamiša“, „Dunavske balade“ i druge.[9] U romanima Diklić opisuje zbivanja za vreme Drugog svetskog rata. U saradnji sa Brankom Bauerom, napisao je filmski scenario istoimenog filma „Ne okreći se, sine“. Film je dobio ”Zlatnu arenu za režiju“ na festivalu u Puli 1956. godine.[9] Dela mu se odlikuju vešto građenim zapletima, uspelim karakterizacijama likova, emotivnošću i neposrednim odnosom prema prirodi.[1] Scenariji za filmove Diklić je napisao više scenarija za filmove i televizijske serije, kao i jednu TV dramu[3]: 1955. — „Milioni na otoku“ 1956. — „Ne okreći se, sine“ 1957. — „Samo ljudi“ 1960. — „Diližansa snova“ 1963. — „Radopolje“ 1964. — „Muški izlet“ 1964. — „Marš na Drinu“ 1968. — „Sunce tuđeg neba“ 1974. — „Užička republika“ 1975. — „Zimovanje u Jakobsfeldu“ 1976. — „Salaš u Malom Ritu“ 1977. — „Hajdučka vremena“ 1983. — „Veliki transport“[10] Nagrade Dobitnik je značajnih priznanja i nagrada: Nagrada Vlade NR Srbije za dečiju književnost (1948); Dečije knjige za roman Salaš u Malom Ritu (1953); Zlatne Pulske arene za scenario Radopolje (1963); Oktobarske nagrade za scenario filma Marš na Drinu (1964) i druge.... Biblioteka Vjeverica

Povez: broširan Broj strana: 24 Format: 21x30 Kolor ilustracije + nalepnice! Spremi se za uzbudljivo druženje sa Macom Kiti. Uz veselu igru i zabavu naučićeš da prepoznaješ i pišeš neke od reči, koje svakodnevno koristiš. Tu su i nalepnice koje će ti ovaj zadatak učiniti još zabavnijim. Pripremi olovke i bojice i zabava može početi!

U klasičnoj priči Hermana Melvila o osveti, Ismail pripoveda o tome kako je postao kitolovac na brodu Pikvog. Kada se Ismail i njegov neočekivani prijatelj Kvikveg pridruže lovu kapetana Ahaba na Mobi Dika, putovanje života se pretvara u tragediju. Njihove avanture tokom plovidbe u lovu na belog kita su prepričane u ovoj ilustrovanoj adaptaciji Melvilovog „Mobi Dika”.

U klasičnoj priči Hermana Melvila o osveti, Ismail pripoveda o tome kako je postao kitolovac na brodu Pikvog. Kada se Ismail i njegov neočekivani prijatelj Kvikveg pridruže lovu kapetana Ahaba na Mobi Dika, putovanje života se pretvara u tragediju. Njihove avanture tokom plovidbe u lovu na belog kita su prepričane u ovoj ilustrovanoj adaptaciji Melvilovog „Mobi Dika”.

Odlično očuvano, s potpisom i posvetom Arsena Diklića, ćirilica Biblioteka Vjeverica Autor - osoba Diklić, Arsen, 1922-1995 = Diklić, Arsen, 1922-1995 Naslov Salaš u Malom ritu / Arsen Diklić ; [ilustrirao Eugen Kokot] Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1985 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1985 (Beograd : Novi dani) Fizički opis 139 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Kokot, Eugen, 1940- = Kokot, Eugen, 1940- Zbirka ǂBiblioteka ǂVjeverica (Karton) Napomene Tiraž 5.000 Bilješka o piscu: str. [141]. Arsen Diklić (Staro Selo, 8. novembar 1922 – Beograd, 4. jul 1995) bio je srpski i jugoslovenski književnik i scenarista. Svojim književnim stvaralaštvom svrstao se u red najznačajnijih srpskih pisaca za decu i omladinu. Biografija Otac Rade i majka Marija bavili su se zemljoradnjom. Diklići su bili Srbi. Godine 1933. Arsen je završio osnovno obrazovanje u Otočcu, srednje je stekao u Sarajevu, a fakultetsko u Beogradu. Maturirao je u Sarajevu 1941. godine. Nakon maturiranja preselio se u Beograd gde je studirao istoriju umetnosti, ali nije diplomirao U NOB-u je učestvovao od 1943. godine. Bio je ilegalac u Vojvodini u Jaši Tomiću. Godine 1945. je bio član Sreskog komiteta KPJ u Jaši Tomiću. Napušta Jašu Tomić i vraća se u Beograd. Počinje da piše pre svega za decu da bi kasnije stasao u poznatog pisca i scenaristu. Od 1946. uređivao je časopis za decu Pionir, bio novinar u listovima za decu, urednik dečije strane u Borbi. Od 1954. godine postaje jedan od agilnijih pokretača i urednika dečijeg lista Zmaj. Književnim radom profesionalno se bavio od 1953. godine. Umro je u Beogradu 4. jula 1995. godine. Dobitnik je značajnih priznanja i nagrada: Nagrada Vlade NR Srbije za dečiju književnost (1948); Dečije knjige za roman Salaš u Malom Ritu (1953); Zlatne Pulske arene za scenario Radopolje (1963); Oktobarske nagrade za scenario filma Marš na Drinu (1964) i druge. Dela Književna dela Kao dete, Arsen Diklić je zavoleo reku Gacku na kojoj je imao i svoj skriveni čamac, a kad je odrastao, najlepše dane proveo je na Dunavu i Savi. Iz te ljubavi i snova na rekama ponikle su mnoge njegove priče i pesme, a jedna od najlepših je poema „Plavi kit“, uzbudljiva pripovest o mornaru svađalici i velikom, plavom kitu. Diklić je pisao pesme, pripovetke i romane za decu. Najpoznatija dela su „Salaš u Malom Ritu“ (roman u tri dela), „Ne okreći se, sine“ (roman), „Plava ajkula“ (roman), i pesme „Plavi kit“, „Čika s bradom“, „Selo kraj Tamiša“, „Dunavske balade“ i druge. U romanima Diklić opisuje zbivanja za vreme Drugog svetskog rata. U saradnji sa Brankom Bauerom, napisao je filmski scenario istoimenog filma „Ne okreći se, sine“. Film je dobio ”Zlatnu arenu za režiju“ na festivalu u Puli 1956. godine. Dela mu se odlikuju vešto građenim zapletima, uspelim karakterizacijama likova, emotivnošću i neposrednim odnosom prema prirodi. Scenariji za filmove Diklić je napisao više scenarija za filmove i televizijske serije, kao i jednu TV dramu[6]: 1955. – „Milioni na otoku“ 1956. – „Ne okreći se, sine“ 1957. – „Samo ljudi“ 1960. – „Diližansa snova“ 1963. – „Radopolje“ 1964. – „Muški izlet“ 1964. – „Marš na Drinu“ 1968. – „Sunce tuđeg neba“ 1974. – „Užička republika“ 1975. – „Zimovanje u Jakobsfeldu“ 1976. – „Salaš u Malom Ritu“ 1977. – „Hajdučka vremena“ 1983. – „Veliki transport“ 2024. – „Zlatni rez 42“ – posthumno MG28 (L)

Ismail je moreplovac i uvek je spreman da se upusti u avanturu. U potrazi za novim dogodovštinama, pridružuje se posadi broda Pikvod koja je krenula u lov na kitove, predvođena neobičnim kapetanom Ahabom – iskusnim morskim vukom sa drvenom nogom. Kako njihovo putovanje odmiče, Ahaba sve više opseda želja da pronađe Mobi Dika, moćnog kita koji mu je uzeo nogu. Posada je oduševljena njegovim pričama o toj opasnoj zverki, ali i obećanim bogatstvom i slavom koji ih čekaju kada kita uhvate. Kada ga jednog popodneva zaista i ugledaju, kapetan Ahab povešće posadu u bitku u kojoj može biti samo jedan pobednik. Ova uzbudljiva priča govori kuda može odvesti beskompromisna želja za osvetom po svaku cenu. Sa bibliotekom Lastavica , sada i najmlađi čitaoci mogu da uživaju u čudesnim pričama koje nikada ne zastarevaju. Prilagođena radi lakšeg razumevanja i pažljivo prepričana, ova klasična dela puna su čarolije i uzbuđenja, zbog kojih će vaša deca zauvek zavoleti književnost i čitanje. Povez knjige : tvrd Strana : 156 Format : 140 x 195 mm Pismo : ćirilica

(ISBN): 9788677108847 Izdavač: ALNARI, MONO I MANJANA, VULKAN IZDAVAŠTVO Langue: Serbe Povez knjige: tvrd Pismo: ćirilica Autor : Herman Melvil Ismail je moreplovac i uvek je spreman da se upusti u avanturu. U potrazi za novim dogodovštinama, pridružuje se posadi broda Pikvod koja je krenula u lov na kitove, predvođena neobičnim kapetanom Ahabom – iskusnim morskim vukom sa drvenom nogom. Kako njihovo putovanje odmiče, Ahaba sve više opseda želja da pronađe Mobi Dika, moćnog kita koji mu je uzeo nogu. Posada je oduševljena njegovim pričama o toj opasnoj zverki, ali i obećanim bogatstvom i slavom koji ih čekaju kada kita uhvate. Kada ga jednog popodneva zaista i ugledaju, kapetan Ahab povešće posadu u bitku u kojoj može biti samo jedan pobednik. Ova uzbudljiva priča govori kuda može odvesti beskompromisna želja za osvetom po svaku cenu. Sa bibliotekom Lastavica, sada i najmlađi čitaoci mogu da uživaju u čudesnim pričama koje nikada ne zastarevaju. Prilagođena radi lakšeg razumevanja i pažljivo prepričana, ova klasična dela puna su čarolije i uzbuđenja, zbog kojih će vaša deca zauvek zavoleti književnost i čitanje.

Osmond P. Breland, Istine i zablude o životinjama, Savremena škola, Beograd 1959. Strana 222., meke korice bez naslovne strane (vidi sliku). Ilustrovano. Dimenzija 22,1 x 15,2 cm. Da li neki sisari legu jaja? Kako se pare oposumi? Kako se hrane mladunci kita? Koja je najveća životinja koja je ikad živela? i još stotinu drugih pitanja i odgovora krije ova knjiga.

O knjizi: Usled velike borbe sa strašnim i razjarenim kitom, strada gotovo celokupna posada lađe Pilgrim, a jedini preživeli mornar je mali od palube, Dik Sand, siroče iz njujorške luke. Kada preuzima komandu nad brodom, situacija je gotovo bezizlazna, a u njegovim rukama su životi mnogih putnika. No, Dik je oduvek okružen morem i brodovima, a njegovo srce je veće od svih okeana sveta…

O knjizi: Usled velike borbe sa strašnim i razjarenim kitom, strada gotovo celokupna posada lađe Pilgrim, a jedini preživeli mornar je mali od palube, Dik Sand, siroče iz njujorške luke. Kada preuzima komandu nad brodom, situacija je gotovo bezizlazna, a u njegovim rukama su životi mnogih putnika. No, Dik je oduvek okružen morem i brodovima, a njegovo srce je veće od svih okeana sveta…

Ilustracije: Đuzi Kapizi Veličanstvena zbirka priča i basni o dovitljivim, nestašnim životinjama koje će vas naučiti važnim životnim lekcijama. Sadržaj: Lisica i vrana, Mačka koja šeta sama, Majmun i delfin, Prijatelji iz džungle, Crvena kokica, Zec i jež, Ružno pače, Zašto nosorog ima zboranu kožu, Bambi, Kako je nastao armadilo, Golubica i mrav, Kako je kamila dobila grbu, Magarac i pas, Jelen i loza, Otkud kitu takvo grlo.