Novo Predmet Evansovih oštrih kritika su radovi pisaca poput Hejdena Vajda, Dominika la Kapre, Kita Dženkinsa, Frenka Ankersmita, u kojima se, po njegovom mišljenju, postmodernističke ideje dovode do krajnosti. Ričard Evans odbija njihov, kako kaže, „hiperrelativizam“, i njihove pozive da se istoričari odreknu nerealnih pokušaja da se domognu objektivne slike o prošlosti. On priznaje da se do apsolutne istine možda i ne može doći, ali podseća da to nije razlog da posumnjamo u njeno postojanje, i da je, sa zilotskom strašću da budemo u „toku“, brzopleto zamenimo ravnopravnim, međ usobno suprotstavljenim „istinama“. Izdavač: Srpska književna zadruga; 2007; ćirilica; 20 cm; 459 str.; 978-86-379-0992-7;

Stanje: Kao novo - Nekorišćeno Naslov: Vođa bez titule Autor: Robin S. Šarma Izdavač: Vulkan izdavaštvo mek povez, latinica, 21 cm, 184 str. _____ Više od petnaest godina najuspešnije kompanije i najbogatiji ljudi na svetu primenjuju formulu Robina Šarme – jednog od najtraženijih gurua na svetu. Ova formula je sada dostupna i vama, ako želite da pružite svoj maksimum i pomognete organizaciji u kojoj radite da ostvari uspeh u burnim vremenima. Knjiga „Vođa bez titule“ naučiće vas: • Kako da budete izuzetni u svemu što radite, bez obzira na svoj položaj • Kako da iskoristite svaku priliku u burnim vremenima • Tajnama istinske inovacije •Kako da izgradite odličan tim i postanete prodavac br. 1 • Taktikama koje će vam pomoći da steknete mentalnu stabilnost i fizičku snagu ako želite da postanete vođa • Kako da se izborite sa stresom, razmišljate pozitivno, oslobodite energiju i postignete skladan privatni život Bez obzira na poziciju koju zauzimate u svojoj firmi i na trenutne okolnosti u vašem životu, ne zaboravite da posedujete snagu da postanete vođa. Pružite svoj maksimum bez obzira na okolnosti. Ova knjiga će vas naučiti kako da steknete ovu moć i da izmenite ne samo svoj život, već i svet koji vas okružuje. „Ako želite da postanete izvanredan vođa, budete izuzetni u svemu što radite i živite punim plućima, kupite ovu knjigu.” – Daren Hardi, izdavač, časopis Sakses „Pročitajte ovu knjigu i postaćete inovativniji, uticajniji i uspešniji u poslu i životu.” – Kit Feraci, Njujork tajms, autor bestselera Nikada ne jedite sami „Od kaluđera koji prodaju ferari do vođa bez titule Robin Šarma nas vodi pravim putem. Vežite se i uživajte u vožnji.” – Kevin Roberts, izvršni direktor kompanije Sači&Sači „Vođa bez titule je knjiga koja će vam izmeniti život. Pročitajte je i pripremite se za neverovatnu promenu.” – Marsi Šimof, Njujork tajms, autor bestselera Srećni bez razloga „Ima na hiljadu knjiga o vođstvu, ali dovoljno će biti da pročitate ovu.” – Metju Mej, autor knjige U potrazi za elegancijom, najinovativnije knjige po izboru magazina BiznisVik

Borivoj Gerzić Rečnik anglo-američkog slenga Peto izdanje (256 str.) Format: 13,5 x 20 cm, latinica Izdavač: Istar, Beograd, 2002. KNJIGA JE POTPUNO NOVA. CENA U KNJIŽARAMA 700 DIN. Rečnik anglo-američkog slenga, prvi takve vrste kod nas, u svom petom izdanju sadrži oko 5.000 savremenih anglo-američkih žargonskih izraza, ilustrovanih primerima koji pokazuju kako se i kada navedeni izrazi upotrebljavaju. Rečnik je prevashodno namenjen prevodiocima u literaturi, filmu i novinarstvu, ali i svima drugima koji žele da upoznaju duh engleskog jezika, koji se najslikovitije izražava kroz sleng. Ovaj rečnik bi u svakoj sredini mogao biti pozdravljen kao izdavački događaj, jer domišljato i inovativno prekriva područje za koje su bile nadležne brojne specijalizovane izdavačke kuće i institucije. Iz rečnika: drive (sb) over the hill Izludeti, iznervirati. drive (sb) up the wall Ići žestoko na nerve, nervirati, izludeti. Leave him alone and let him work. Quit driving him up the wall. drop a bollock/banger/clanger/goolie GB Lupiti, napraviti gaf; izvaliti glupost. drop a bomb 1. Izazvati šok. 2. GB Prdnuti, “okinuti”. Isto drop one. drop a brick/clanger GB Napraviti gaf; lupiti i ostati živ; provaliti biser. He rather dropped a brick when he mispronounced Lady Fuchs’s name. drop a dime Cinkariti (obič. da bi se sam čovek spasao). `John got popped, so he dropped a dime on his supplier and they let him go.` drop a pint Popiti pivo. drop a tab Napraviti grešku/gaf. drop acid nark. Uzeti LSD, izgutati esid. drop dead! 1. Crko dabogda!; crkni!; ne tupi!; oladi!; briši!; idi do đavola! Isto get lost! Drop dead! Shouted John to his older brothers who were interfering with his electronics kit. 2. Senzacionalistički; straobalan, sjajan, do jaja. “Most contemporary movies seem less interested in sustained explorations of time and space than in drop-dead images and special effects.” CENA REČNIKA U KNJIŽARAMA: 700 DIN. Pogledajte i ostale knjige koje prodajem: https://www.kupindo.com/MojKupindo/Prodajem

VOJVODE BAĆOVIĆI JOVAN MAKSIM SIMO - ĐURKOVIĆ BAĆOV VOJVODE BAĆOVIĆI JOVAN - MAKSIM - SIMO ŽIVKO A. ĐURKOVIĆ - ANDRIJA M. BAĆOVIĆ (autor) Izdavač: ABC GRAFIKA BEOGRAD 1997. BAĆOVIĆI Jedna od najčuvenijih hercegovačko-crnogorskih porodica, Bratstvo Klenčani, Vojvoda Jovan Baćović 1810-1862, Vojvoda Maksim Baćović 1848-1876, Vojvoda Simo Baćović 1822-1911, Prilozi, Epske pjesme: Krvavi badnjaci, Boj na Dugi, Boj u Kiti i pogibija Salik-paše, Pogibija vojvode Jovana Baćovića 1862... Pisma, nekrolozi, zapisi, govor i zahvalnica, Ćirilica, Fotografije, Ilustracije, Šiven povez, 228 str, 26 cm, Tiraž 500 mg Odlicno ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta

MNOGO JEDNOSTAVNIH IOT PROJEKATA! Internet stvari (IoT) čine nas svakodnevni zivot mnogo udobnijim i pomazu da ustedimo novac i resurse. Međutim, pocetak rada nije jednostavan. IoT kompleti obećavaju brz uspeh, ali vrhunsko znanje je dostupno samo onima koji su realizovali svoje projekte od nule. Jens Nickel je glavni urednik nemačkog časopisa Elektor i pronašao je “svoj” put u IoT. Kao deo niza članaka, razvio je nekoliko demo projekata – od kontrole lampe u kućnoj mreži, do autarhične senzorske ploče koja šalje podatke u servis cloud. Uz slogan “Učimo dok radimo” obrađene su teme, kao što su TCP/IP, MQTT, kontrola pomoću pametnog telefona, WiFi pristup, ugrađeni veb server, povezivanje servisa cloud, pouzdanost u slučaju prekida, objektno-orijentisano programiranje i još mnogo štošta. Demo programi (uglavnom na Arduino C dijalektu koji je pogodan za početnike) su naravno dostupni u izvornom kodu. U ovoj knjizi prve 24 epizode ove IoT serije su kompaktno rezimirane. Uključite se u Elektorovu teoriju i praksu uobičajene kombinacije Internet stvari! Kratak sadržaj Poglavlje 1 • Uvod Poglavlje 2 • Skupovi protokola Poglavlje 3 • MQTT Poglavlje 4 • Prvi test pomoću MQTT-a Poglavlje 5 • Kontrola lampe Poglavlje 6 • Kontrola sa pametnog telefona Poglavlje 7 • Upravljač u vašem džepu Poglavlje 8 • Jednostavni korisnički protokol Poglavlje 9 • Minimalni MQTT klijent Poglavlje 10 • Pretzel ploča Poglavlje 11 • Pretzel ploča radi kao Wi-Fi hardverski ključ Poglavlje 12 • Samostalni MQTT Poglavlje 13 • Mala senzorska ploča Poglavlje 14 • Odgovara sa MQTT serverom Poglavlje 15 • Ploča aktuatora sa čipom ESP8266 Poglavlje 16 • Automatsko ponovno povezivanje Poglavlje 17 • Upotreba ESP32 za aktuator Poglavlje 19 • Jednostavni veb server koji koristi ESP32 Poglavlje 20 • ESP32 kreira sopstvenu Wi-Fi mrežu Poglavlje 21 • ESP32 daje znakove “života” Poglavlje 22 • ESP32 čvor senzora sa veb serverom Poglavlje 23 • Vrednosti senzora poslate na Cloud pomoću ESP32 Pico Kit ploče Poglavlje 24 • ESP32 kontroliše daljinske procese JENS NICKEL je studirao fiziku u Štutgartu. Radio je kao urednik časopisa Home Automation and a Photovoltaic, pre nego što se pridružio Elektoru 2004. godine. Od 2010. godine je glavni urednik nemačkog časopisa Elektor. Pošto je strastveni programer, prvenstveno je odgovaran za softverske projekte, naročito u oblasti kućne automatizacije i Internet stvari.

Autor: Džordan PitersonNaslov : Mape značenja Arhitektura verovanjaŽanrovi: Psihologija, Popularna psihologijaPismo: LatinicaBroj strana: 496Povez: MekFormat: 15x23 cmGodina izdanja: 2020.Zašto ljudi na različitim mestima i u različitim vremenima formulišu mitove i priče sa sličnim simbolima i značenjima? Jesu li grupe ljudi s različitim religioznim ili ideološkim verovanjima osuđene na večni sukob? Da li su tvrdnje nauke i religije zaista nepomirljive? Šta se može učiniti da se umanji individualna sklonost ka okrutnosti koja se gaji u grupi?MAPE ZNAČENJA pristupaju ovim pitanjima pomoću provokativne nove hipoteze koja istražuje vezu između onoga što nam savremena neuropsihologija govori o mozgu i onoga što nam rituali, mitovi i religijske priče odavno poručuju. Pitersonova ambiciozna interdisciplinarna odiseja bogata je uvidima iz sveta religije, kognitivne nauke i jungovskog pristupa mitologiji i narativu.MAPE ZNAČENJA predstavljaju vodič za blaga drevne i savremene misli, i neprocenjive uvide u ljudsku motivaciju i emocije.„Knjiga Džordana Pitersona je briljantno proširenje našeg razumevanja ljudske motivacije. On ide stazom koju su preporučivali mnogi naučnici i intelektualci u prošlosti – stazom koja je u praksi toliko zahtevna da je retko ko njome uspeo daleko da odmakne. Piterson sintetiše istraživanja i naučnu literaturu čiji se raspon kreće od neuronauke do arheologije. Zaključke ove literature povezuje s delima pisaca, kao što su Jung, Niče, Dostojevski i Solženjicin.„ “Mape značenja” karakteriše neodoljiva istančanost – refleksivnost, dubokoumnost, pažljivo istraživanje i strastvena želja za razumevanjem. Ovo je divno delo.”–Šeldon H. Vajt, šef katedre za psihologiju na Univerzitetu Harvard„Ovo delo Džordana Pitersona je unikatna, blistava nova sinteza značenja mitova i naše potrebe da u obliku priče izrazimo duboku strukturu iskustva koje smo stekli u prelaženju granice između poznatog i nepoznatog. Izuzev širokoj čitalačkoj publici, knjiga je namenjena i svakom psihologu koji se pita kako se raznovrsni aspekti onoga što znamo o umu međusobno uklapaju.”–Kit Outli, profesor primenjene kognitivne psihologije na Univerzitetu u Torontu„Oslanjajući se na istraživanja mitova, književnost i savremenu neuronauku, Džordan Piterson opisuje kako su ljudi naučili da žive sa opasnostima neistraženog – pa čak i kako da njegovu pretnju preobraze u priliku. Svaku rečenicu pažljivo plete i postepeno gradi koherentnu i snažno argumentovanu celinu.”–Filip Džejms Stoun, profesor psihologije na Univerzitetu HarvardDŽORDAN B. PITERSON je klinički psiholog i profesor na Univerzitetu u Torontu2/24

Novo, nekorišćeno. Autor: Džordan PitersonNaslov : Mape značenja Arhitektura verovanjaŽanrovi: Psihologija, Popularna psihologijaPismo: LatinicaBroj strana: 496Povez: MekFormat: 15x23 cmGodina izdanja: 2020.Zašto ljudi na različitim mestima i u različitim vremenima formulišu mitove i priče sa sličnim simbolima i značenjima? Jesu li grupe ljudi s različitim religioznim ili ideološkim verovanjima osuđene na večni sukob? Da li su tvrdnje nauke i religije zaista nepomirljive? Šta se može učiniti da se umanji individualna sklonost ka okrutnosti koja se gaji u grupi?MAPE ZNAČENJA pristupaju ovim pitanjima pomoću provokativne nove hipoteze koja istražuje vezu između onoga što nam savremena neuropsihologija govori o mozgu i onoga što nam rituali, mitovi i religijske priče odavno poručuju. Pitersonova ambiciozna interdisciplinarna odiseja bogata je uvidima iz sveta religije, kognitivne nauke i jungovskog pristupa mitologiji i narativu.MAPE ZNAČENJA predstavljaju vodič za blaga drevne i savremene misli, i neprocenjive uvide u ljudsku motivaciju i emocije.„Knjiga Džordana Pitersona je briljantno proširenje našeg razumevanja ljudske motivacije. On ide stazom koju su preporučivali mnogi naučnici i intelektualci u prošlosti – stazom koja je u praksi toliko zahtevna da je retko ko njome uspeo daleko da odmakne. Piterson sintetiše istraživanja i naučnu literaturu čiji se raspon kreće od neuronauke do arheologije. Zaključke ove literature povezuje s delima pisaca, kao što su Jung, Niče, Dostojevski i Solženjicin.„ “Mape značenja” karakteriše neodoljiva istančanost – refleksivnost, dubokoumnost, pažljivo istraživanje i strastvena želja za razumevanjem. Ovo je divno delo.”–Šeldon H. Vajt, šef katedre za psihologiju na Univerzitetu Harvard„Ovo delo Džordana Pitersona je unikatna, blistava nova sinteza značenja mitova i naše potrebe da u obliku priče izrazimo duboku strukturu iskustva koje smo stekli u prelaženju granice između poznatog i nepoznatog. Izuzev širokoj čitalačkoj publici, knjiga je namenjena i svakom psihologu koji se pita kako se raznovrsni aspekti onoga što znamo o umu međusobno uklapaju.”–Kit Outli, profesor primenjene kognitivne psihologije na Univerzitetu u Torontu„Oslanjajući se na istraživanja mitova, književnost i savremenu neuronauku, Džordan Piterson opisuje kako su ljudi naučili da žive sa opasnostima neistraženog – pa čak i kako da njegovu pretnju preobraze u priliku. Svaku rečenicu pažljivo plete i postepeno gradi koherentnu i snažno argumentovanu celinu.”–Filip Džejms Stoun, profesor psihologije na Univerzitetu HarvardDŽORDAN B. PITERSON je klinički psiholog i profesor na Univerzitetu u Torontu

tvrdokoričeno ilustrovano veliki format mladinska knjiga Sve što ste oduvek želeli znati o morima i okeanima naći ćete u ovoj sveobuhvatnoj ilustrovanoj enciklopediji. Najzanimljivije, najiscrpnije, najtačnije informacije sakupljene na jednom mestu. Oduvek ste želeli da budete deo pomorske istraživačke ekspedicije? Da plovite dalekim morima i beskrajnim okeanima? Da sa vašom posadom ulovite malog, ali izuzetno otrovnog, plavoprstenastog oktopoda? Da nakon dugog iščekivanja napokon ugledate kita-ajkulu, najveću ribu na svetu? Da krstarite po morskim bespućima u potrazi za morskim krokodilom, najvećim gmizavcem na svetu? Da osigurate svoj ulov godine? Zaboravili ste kako nastaju talasi? Interesuje vas kako izgledaju pravi morski đavoli? Želite da saznate koju životinju zovu mašina za ubijanje? Kad god poželite da proverite već poznate činjenice ili pronađete podatke koji će vašem školarcu pomoći u pisanju seminarskog rada ili domaćeg zadatka, u ovoj informativnoj i uzbudljivoj knjizi pronaći ćete pouzdane odgovore. izm c i l

Izdavač: Mladinska knjiga, Beograd Povez: tvrd Broj strana: 412 Bogato ilustrovano. Format: 26 x 31 cm Sitno zagrebana na hrbatu inače besprekorno očuvana. Sve što ste oduvek želeli znati o morima i okeanima naći ćete u ovoj sveobuhvatnoj ilustrovanoj enciklopediji. Najzanimljivije, najiscrpnije, najtačnije informacije sakupljene na jednom mestu. Oduvek ste želeli da budete deo pomorske istraživačke ekspedicije? Da plovite dalekim morima i beskrajnim okeanima? Da sa vašom posadom ulovite malog, ali izuzetno otrovnog, plavoprstenastog oktopoda? Da nakon dugog iščekivanja napokon ugledate kita-ajkulu, najveću ribu na svetu? Da krstarite po morskim bespućima u potrazi za morskim krokodilom, najvećim gmizavcem na svetu? Da osigurate svoj ulov godine? Zaboravili ste kako nastaju talasi? Interesuje vas kako izgledaju pravi morski đavoli? Želite da saznate koju životinju zovu mašina za ubijanje? Kad god poželite da proverite već poznate činjenice ili pronađete podatke koji će vašem školarcu pomoći u pisanju seminarskog rada ili domaćeg zadatka, u ovoj informativnoj i uzbudljivoj knjizi pronaći ćete pouzdane odgovore. (S-1)

VIŠE OD 40 PROJEKATA ZA ARDUINO, RASPBERRY PI I ESP32! U ovoj knjizi se govori o razvoju projekata pomoću senzora koji koriste Arduino Uno, ESP32 i Raspberry Pi razvojne sisteme mikrokontrolera. U različitim projektima iz knjige koriste se svi senzori iz kompleta senzora. U knjizi je na jednostavan način i uz pomoć testiranih i potpuno funkcionalnih primera projekata objašnjeno kako se koriste senzori koji se nalaze u kompletu senzora. Projekti koji su dati u knjizi obuhvataju sledeće: • Menjanje svetline LED-ova • RGB LED-ovi • Kreiranje duginih boja • Čarobni štapić • Tihi alarm za vrata • Tajna šifra • Modul Magic Light Cup • Merenje trajanja šoka • Ultrazvučno parkiranje unazad • Uključivanje/isključivanje svetla na pljesak ruku • Reprodukcija melodije • Merenje jačine magnetnog polja • Muzički instrument zasnovan na džojstiku • Praćenje linije • Prikazivanje temperature • Kontrola ON/OFF za temperaturu • Wi-Fi projekti zasnovani na mobilnom telefonu • Bluetooth projekti zasnovani na mobilnom telefonu • Slanje podataka u „oblak“ (Cloud) Kratak sadržaj Poglavlje 1 • Arduino Uno hardverski interfejs i razvoj projekta Poglavlje 2 • Raspberry Pi hardverski interfejs i razvoj projekta Poglavlje 3 • ESP32 hardverski interfejs i razvoj projekta Poglavlje 4 • Osnovni projekti senzora: Arduino - Raspberry Pi - ESP32 Poglavlje 5 • Projekti za infracrveni prijemnik/predajnik Poglavlje 6 • Projekti vibracija i šoka Poglavlje 7 • Projekti ultrazvučnih senzora Poglavlje 8 • Projekti zvučnih senzora Poglavlje 9 • Projekti senzora pasivnih piezo zujalica Poglavlje 10 • Projekti magnetnih senzora Poglavlje 11 • Projekti senzora plamena Poglavlje 12 • Projekti modula džojstika Poglavlje 13 • Projekti senzora za prepreke Poglavlje 14 • Projekti modula senzora za praćenje Poglavlje 15 • Projekti modula rotacionog enkodera Poglavlje 16 • Projekti modula senzora za merenje otkucaje srca Poglavlje 17 • Projekti senzora za temperaturu, vlagu i pritisak Poglavlje 18 • Wi-Fi i Bluetooth projekti zasnovani na senzorima - ESP32 Poglavlje 19 • Wi-Fi i Bluetooth projekti zasnovani na senzorima - Raspberry Pi Poglavlje 20 • Wi-Fi i Bluetooth projekti zasnovani na senzorima - Arduino Uno Dodatak A • Sadržaj kompleta senzora (JOY-iT Sensor-Kit X40) Dodatak B • Projekti i korišćeni moduli senzora Dodatak C • Moduli senzora koji se koriste u projektima Prof. dr DOGAN IBRAHIM ima diplomu inženjera elektronike, magistarsku titulu iz automatske kontrole procesa i doktorsku titulu iz digitalne obrade signala. Radio je u mnogim industrijskim organizacijama pre nego što se vratio na akademiju. Prof. Ibrahim je autor preko 60 tehničkih knjiga i preko 200 tehničkih članaka o mikrokontrolerima, mikroprocesorima i povezanim oblastima. On je ovlašćeni elektro inženjer i uvaženi član Instituta inženjerskih tehnologija.

The Basic Handbook of Composite Aircraft Aerodynamics, Construction, Maintenance and Repair Plus, How-To and Design Information Izdavač: Aviation Publishers Autor: Jack Lambie Povez: broširan Broj strana: 239 Ilustrovano. Odlično očuvana. This is the only book that completely covers the field of composite kitplanes. You`ll learn how you can build the fast, beautiful, and unique aircraft of your dreams - without expensive tooling and in less time than you may think. Discover why they`re so popular and how they can be practical for you. This manual show you the techniques of working with plastics, and the basics of structural and aerodynamic design. Some Important Topics Covered Include: ♦ Using foam/fiberglass matrixes, Kevlar, S-glass, graphite, polyester and epoxies. ♦ Mold making techniques, attaching other materials and fittings, inspection and repair procedures, as well as safety and health precautions. ♦ The reasoning behind lay-ups and composite sandwich designs. ♦ A complete catalog of supplies, tools, materials, definitions, shop facilities, and equipment requirements. Construction details, three-view drawings, and pilot reports are included for many of the over 20 different composite kitplanes: Lancair, Glasair, Glastar, KIS, Seawind, Dragonfly, Express, Berkut, Genesis, American Spirit, Air Master, Pulsar, AR-3, and the KR-2 and KR-2S. It`s all here... the aircraft, materials, and methods. Learn how to work with the newest composite materials. The book shows you the subtle differences in style and construction philosophy of the most popular composite kitplanes. Let it help you decide which is best for you. Let it help you build the airplane of your dreams! Jack Lambie, the author, has built and flown airplanes for movies, made gliders, and flown self-modified aircraft for over 40 years. He was on the Gossamer Condor man-powered airplane design/construction team, which won the coveted Kremer Prize. He has written over 150 aviation magazine articles, and three books on building and flying kitplanes. Composite Construction takes the `mystery` out of composite kitplanes! Whether you`re thinking about building a kit, working from plans, or designing something original, this book is for you. If you want to make modifications to improve your present airplane, or simply keep current on the use of these new wonder materials, this is your guide. (K-83)

Nova, samo je stajala na polici Autor: Džordan PitersonNaslov : Mape značenja - Arhitektura verovanja Žanrovi: Psihologija, Popularna psihologija Pismo: Latinica Broj strana: 496 Povez: Mek Format: 15x23 cm Godina izdanja: 2020. Zašto ljudi na različitim mestima i u različitim vremenima formulišu mitove i priče sa sličnim simbolima i značenjima? Jesu li grupe ljudi s različitim religioznim ili ideološkim verovanjima osuđene na večni sukob? Da li su tvrdnje nauke i religije zaista nepomirljive? Šta se može učiniti da se umanji individualna sklonost ka okrutnosti koja se gaji u grupi?MAPE ZNAČENJA pristupaju ovim pitanjima pomoću provokativne nove hipoteze koja istražuje vezu između onoga što nam savremena neuropsihologija govori o mozgu i onoga što nam rituali, mitovi i religijske priče odavno poručuju. Pitersonova ambiciozna interdisciplinarna odiseja bogata je uvidima iz sveta religije, kognitivne nauke i jungovskog pristupa mitologiji i narativu.MAPE ZNAČENJA predstavljaju vodič za blaga drevne i savremene misli, i neprocenjive uvide u ljudsku motivaciju i emocije.„Knjiga Džordana Pitersona je briljantno proširenje našeg razumevanja ljudske motivacije. On ide stazom koju su preporučivali mnogi naučnici i intelektualci u prošlosti – stazom koja je u praksi toliko zahtevna da je retko ko njome uspeo daleko da odmakne. Piterson sintetiše istraživanja i naučnu literaturu čiji se raspon kreće od neuronauke do arheologije. Zaključke ove literature povezuje s delima pisaca, kao što su Jung, Niče, Dostojevski i Solženjicin.„ “Mape značenja” karakteriše neodoljiva istančanost – refleksivnost, dubokoumnost, pažljivo istraživanje i strastvena želja za razumevanjem. Ovo je divno delo.”–Šeldon H. Vajt, šef katedre za psihologiju na Univerzitetu Harvard„Ovo delo Džordana Pitersona je unikatna, blistava nova sinteza značenja mitova i naše potrebe da u obliku priče izrazimo duboku strukturu iskustva koje smo stekli u prelaženju granice između poznatog i nepoznatog. Izuzev širokoj čitalačkoj publici, knjiga je namenjena i svakom psihologu koji se pita kako se raznovrsni aspekti onoga što znamo o umu međusobno uklapaju.”–Kit Outli, profesor primenjene kognitivne psihologije na Univerzitetu u Torontu„Oslanjajući se na istraživanja mitova, književnost i savremenu neuronauku, Džordan Piterson opisuje kako su ljudi naučili da žive sa opasnostima neistraženog – pa čak i kako da njegovu pretnju preobraze u priliku. Svaku rečenicu pažljivo plete i postepeno gradi koherentnu i snažno argumentovanu celinu.”–Filip Džejms Stoun, profesor psihologije na Univerzitetu HarvardDŽORDAN B. PITERSON je klinički psiholog i profesor na Univerzitetu u Torontu

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Recnik biologije Biologija (od grčkog bios=život i logos=nauka, učenje) je znanost koja se bavi proučavanjem živoga svijeta, znanost o životu. Biologija proučava svojstva i ponašanje organizama, njihov rast, razvoj i razmnožavanje, kao i interakcije između različitih organizama, te organizama i njihovog okoliša. Biologija obuhvaća široki spektar akademskih područja koja se često smatraju različitim disciplinama. Ove discipline zajedno proučavaju život na različitim razinama. Molekularna biologija, biokemija i molekularna genetika su velikim dijelom preklapajuće discipline koje proučavaju životne procese na molekulskoj i supramolekulskoj razini. Život na razini pojedinačnih stanica proučava stanična biologija. Anatomija, histologija i fiziologija proučavaju građu i funkciju organizama na razini tkiva, organa i organskih sustava. Na Zemlji postoji više od 10 milijuna različitih vrsta. Njihova veličina pokriva raspon od onih koje su mikroskopski male pa do organizama veličine plavog kita. Svi ovi oblici života imaju izvjesne osobine koje ih čine specifičnima i razlikuju od mrtvih tvari. Ove osobine su na primjer mogućnost reprodukcije, rasta, ali i mogućnost prilagođavanja okolini.

Autori: David Thomas, Andrew Hunt Strana: 352 Veličina slova: A A Pragmatični programer: vaš put do stručnosti (2. izdanje - povodom 20. godišnjice 1. izdanja) Karakteristike Najbolji pristupi današnjice za transformisanje zahteva u radni, održiv kod koji oduševljava korisnike Knjiga je detaljno revidirana sa 10 novih odeljaka, detaljnim opisima i novim primerima – kreirana je za budućnost sa većom tehnološkom nezavisnošću. Spaja pragmatične savete o svemu, od ostvarivanja lične karijere, do efikasnije arhitekture. Novi pomoćni materijali online, uključujući priručnike za instruktore i setove za vežbe, učiniće ovu knjigu vrednijom u učionici. „Jedna od najznačajnijih knjiga u mom životu.“ — Obie Fernandez, autor knjige „The Rails Way“ „Pre 20 godina je prvo izdanje knjige „Pragmatični programer“ promenilo put moje karijere. Ovo novo izdanje bi moglo da učini isto vašoj karijeri.“ — Mike Cohn, autor knjiga „Succeeding with Agile“, „Agile Estimating and Planning“ i „User Stories Applied“ „. . . popunjena praktičnim savetima, i tehničkim i profesionalnim, koji će pomoći vama i vašim projektima u narednim godinama.“ — Andrea Goulet, CEO, Corgibytes, Founder, LegacyCode.Rocks „. . . grom udara dva puta, a ova knjiga je dokaz.“ — VM (Vicky) Brasseur, direktor Open Source Strategyja, Juniper Networks Pragmatični programer je jedna od onih retkih tehnoloških knjiga koju ćete čitati, i ponovo čitati i čitati tokom više godina. Bez obzira da li ste novi u ovoj oblasti ili ste iskusni praktikant, svakim čitanjem ćete spoznati nešto novo. Dave Thomas i Andy Hunt napisali su prvo izdanje ovu uticajne knjige 1999. godine da bi pomogli svojim klijentima da kreiraju bolji softver i otkriju uživanje u kodiranju. Ove lekcije su pomogle generacijama programera da ispitaju suštinu razvoja softvera, nezavisno od bilo kog određenog jezika, radnog okvira ili metodologije, a pragmatična filozofija je obuhvaćena u stotinama knjiga, screencastova i audio knjiga, kao i u hiljadama priča o karijeri i uspehu. Sada, 20 godina kasnije, ovo novo izdanje ponovo ispituje šta znači biti moderni programer. Teme se kreću u rasponu od lične odgovornosti i razvoja karijere do arhitekturnih tehnika za održavanje koda fleksibilnim i jednostavnim za prilagođavanje i ponovnu upotrebu. Pročitajte ovu knjigu i naučićete: da se borite protiv zastarelosti softvera da učite kontinualno da izbegavate zamke dvostrukog učenja da pišete fleksibilan, dinamički i prilagodljiv kod da iskoristite moć osnovnih alata da izbegavate slučajno programiranje da naučite stvarne zahteve da rešite osnovne probleme konkurentnog koda da se zaštitite od sigurnosnih ranjivosti da izgradite timove pragmatičnih programera da preuzmete odgovornost za vaš rad i karijeru da testirate kod efikasno, uključujući i testiranje zasnovano na svojstvu da implementirate Pragmatic Starter Kit da oduševite vaše korisnike Knjiga „Pragmatični programer“ je napisana kao serija samostalnih odeljaka i popunjena je klasičnim i svežim anegdotama, korisnim primerima i interesantnim analogijama, a ilustruje najbolje pristupe i osnovne zamke mnogih različitih aspekata razvoja softvera. Bez obzira da li ste novi u svetu kodiranja, ili ste iskusni programer ili ste menadžer odgovoran za softverske projekte, koristite ove lekcije svakodnevno i brzo ćete uočiti poboljšanja u ličnoj produktivnosti, tačnosti i zadovoljstvu poslom. Naučićete veštine i razviti navike i stavove koji predstavljaju osnovu za dugotrajni uspeh u karijeri. Postaćete pragmatični programer. Poglavlja 1: Pragmatična filozofija 2: Pragmatični pristup 3: Osnovne alatke 4: Pragmatična paranoja 5: Prihvati ili prekini! 6: Konkurentnost 7: Dok kodirate 8: Pre projekta 9: Pragmatični projekti Rekli su o knjizi: “Jedna od najznačajnijih knjiga u mom životu.” —Obie Fernandez, Autor, The Rails Way “Pre dvadeset godina, prvo izdanje knjige Pragmatični programer promenilo je put moje karijere. Ovo novo izdanje bi moglo da učini isto vašoj karijeri.” —Mike Cohn, Autor knjiga Succeeding with Agile, Agile Estimating and Planning, i User Stories Applied “. . . popunjena praktičnim savetima, i tehničkih i profesionalnih, koji će pomoći vama i vašim projektima u narednim godinama.” —Andrea Goulet, CEO, Corgibytes, Founder, LegacyCode.Rocks “. . . grom udara dva puta, a ova knjiga je dokaz.” —VM (Vicky) Brasseur, Direktor Open Source Strategy-a, Juniper Networks

Tragovima života ilustrovana povijest biologije,hrabat pocepan u donjem delu. Autor:Giancarlo Masini. Izdavač:Školska knjiga Zagreb 1972. Format:27cm x 20cm. Broj Strana:148 strana,ilustrovane,tvrd povez,latinica. Predgovor S.E. Luria dobitnik nobelove nagradeza 1969 Uvod: Claudio Barigozzi laudio Barigozzi (1909 - 5. avgust 1996) bio je italijanski biolog i genetičar. Barigozzi je predavao genetiku na Univerzitetu u Milanu 1948. godine i bio je učenik prenosa nasljednih osobina pomoću Drosophile i Artemije kao modelnih organizama. Savetnik Centro Lombardo per l`incremento della Orto-floro-frutticoltura u Minopriju u Italiji, promovisao je genetska istraživanja kao član Odbora italijanskog Nacionalnog istraživačkog saveta za proučavanje genetike 1961. godine, naučnog odbora Nacionalnog saveta Centar za genetiku u Rimu 1963. godine i druge italijanske i strane akademije. Njegovi iskusniji učenici su genetičari Ercole Ottaviano, Giuseppe Gavazzi i Alessandro Camussi. Biologija (od grčkog bios = `život` i logos = `nauka, znanje`) je, najšire rečeno, kompleks nauka o životu[5]. Biologija obuhvata zgrade i gradjevinenauka i naučnih disciplina, koje proučavaju živa bića, njihovu strukturu, životne funkcije i manifestacije, ponašanje i ekološke odnose, kao i čitavu biosferu.[6][7][8][9] Biološke nauke se međusobno razlikuju po specifičnoj metodologiji, ili po nivou organizacije i grupama organizama koje su predmet izučavanja. U osnovi savremene biologije leže pet osnovnih aksiomatskih principa, koji opisuju univerzalnost života: ćelijska teorija, evolucija, teorija gena, energija i homeostaza[10]. Molekularna biologija, biokemija i molekularna genetika su velikim dijelom preklapajuće discipline koje proučavaju životne procese na molekulskoj i supramolekulskoj razini. Život na razini pojedinačnih stanica proučava stanična biologija. Anatomija, histologija i fiziologija proučavaju građu i funkciju organizama na razini tkiva, organa i organskih sustava.[11][12][13] Na Zemlji postoji više od 10 milijuna različitih vrsta.Njihova veličina pokriva raspon od onih koje su mikroskopski male pa do organizama veličine plavog kita. Svi ovi oblici života imaju izvjesne osobine koje ih čine specifičnima i razlikuju od mrtvih tvari. Ove osobine su na primjer mogućnost reprodukcije, rasta, ali i mogućnost prilagođavanja okolini. SADRŽAJ: I. OD MATERIJE DO ŽIVOTA II. `SISTEMATSKI KATALOG` III. OD STANICE DO EVOLUCIJE IV. TAJNA NASLJEDNOSTI V. U CARSTVU MIKROBA VI. MOLEKULSKA GENETIKA VII. ŠIFRA ŽIVOTA VIII. BUDI SE NEŽIVA STVAR.

Arata Isozaki Japanese architect Izdavač: Phaidon Godina: 2009 Broj strana: 287 Povez: Tvrdi Format: 30 x 26 cm Kao nova Arata Isozaki, (born July 23, 1931, Ōita, Kyushu, Japan—died December 28, 2022, Okinawa, Japan), Japanese architect who, during a six-decade career, designed more than 100 buildings, each defying a particular category or style. For his work, he was awarded the Pritzker Architecture Prize in 2019. Isozaki was born to an upper-class family, and he witnessed firsthand as a teen the devastation of the bombings of Hiroshima and Nagasaki. Interested in the rebuilding of such cities, he went on to study architecture at the University of Tokyo. Upon graduation in 1954, he became an apprentice for nine years to Tange Kenzō, a leading Japanese architect of the postwar period. During that period Isozaki also worked with a design team known as Urtec (Urbanists and Architects). He was somewhat influenced by the Metabolist movement, a Brutalist group that combined a concern for modern technology and utilitarianism. In 1963 Isozaki formed his own design studio. The first building for which Isozaki was noted is the Ōita Prefectural Library (1966), a Metabolist-influenced structure. After working as an architect for Japan’s Expo ’70 world’s fair, Isozaki moved away from his more orthodox Modernist structures and began to examine a variety of solutions to architectural problems. Among his innovative structures of this period were the Kita-Kyūshū City Museum of Art (1974), the Fujimi Country Clubhouse in Ōita (1974), the Okanoyama Graphic Art Museum (1982–84), and the Civic Centre for Tsukuba (1983). His first international commission was for the Los Angeles Museum of Contemporary Art in 1986. Others followed, and he soon worked throughout Asia, Europe, and the Middle East. His notable works included the Team Disney Building (1991) in Lake Buena Vista, Florida, U.S.; Domus (1995; formerly La Casa del Hombre) in A Coruña, Spain; and Qatar National Convention Centre (2011) in Doha. Isozaki was a visiting professor at a number of universities throughout the United States, including Harvard and Yale. He wrote many books on architecture, several of which were translated to English, including Japan-ness in Architecture (2006). In addition to the Pritzker Prize, he was awarded the Royal Institute of British Architect’s Gold Medal for Architecture (1986) and the Venice Architectural Biennale’s Golden Lion (1996) as commissioner of the Japanese Pavilion.

Dr Andrija Radenić, knjiga prva 1871-1895 O socijalističkim listovima Srbije XIX veka pisano je dosad samo na parče, a o časopisima nikako; mnogi od njih izgubljeni, razbacani, teško dostupni ostali su nepoznati. Naš poznati istoričar Andrija Radenić sada je izveo pravi podvig. On je do danas objavio deset knjiga iz društveno političke istorije Srbije.U poslednjoj od njih obradio je 27 socijalističkih listova i časopisa a time ujedno dao i jednu sasvim novu sliku Srbije u periodu 1865-1895. Srbija je 1866. godine imala 1,200.000 stanovnika, samo 23 inženjera i 58 lekara, a nepismenih je bilo 96 odsto ljudi! U toj veoma zaostaloj zemlji režim se kompromitovao pred narodom i zbog naglog obogaćivanja pojedinaca na račun mnoštva. Svetozar Marković je tada pokrenuo svoje socijalističke listove da bi na njihovim stranicama pokazao šta ne valja, čemu treba težiti, koje su naše perspektive. U Radenićevoj knjizi svaki Markovićev i markovićevski list prikazan je u okvirima celokupnog života srpskog naroda, nasuprot ranijim istoričarima koji su pojedine socijalističke listove ispitivali zasebno, kao neku izdvojenu stvar. Ubedljivo se potvrđuje da Marković nikada nije napustio socijalističke ideje (i prešao u radikalizam, kako su to dokazivali građanski istoričari), njegova doslednost se ogleda u nepromenjenim antikapitalističkim i antiburžoaskim stavovima, posebno u borbi protiv birokratije. Posle Svetozara Markovića dolazi druga generacija socijalističkih listova 80-tih godina, u doba konzervativnih vlada Naprednjačke stranke.Tada mase pod novom strankom radikala ustaju protiv vlasti.Socijalistički listovi, međutim, pokazuju da radikali nisu nikakvi spasioci naroda, da nisu pregaoci socijalizma (iako se kite i socijalističkim perjem). Treća generacija socijalističkih listova (1890-1895) hvata se u koštac sa strankama na vlasti u doba kapitalistički izrazitije izgradnje Srbije, kada se i radikali počinju kompromitovati povremeno na pozicijama vladajućih. Socijalisti tada usvajaju stavove Druge internacionale. List „Radnička misao“ 1891. otkriva istinu: nema razlike između tri buržoaske strane, liberala, naprednjaka i radikala, koje se naizmenično smenjuju u vladama. A „Zanatlijski savez“ već nastupa kao socijalistička centrala, pošto još nema socijalističke partije i akcijama se rukovodi iz redakcije listova. Sva tri razdoblja, 1870, 1880. i 1890. godine, Radenić naziva markovićevskim, po dominantnoj ulozi začetnika socijalističkog pokreta, Svetozara Markovića. Sva su ova glasila bila u izvesnom smislu marksistička ali istovremeno još i pomalo utopistička, pomalo revolucionarno demokratska, pomalo radikalsocijalistička. Od 1895. počeće da izlazi list sa integralnom marksističkom ideologijom i na liniji borbe ojačale srpske radničke klase. U ovde predstavljenoj knjizi svaki list i časopis su podrobno opisani i analizirani, prema problemima koje tretiraju, prema stavovima građanskih glasila, prema značaju u stranačkoj i ideološkoj borbi svoga vremena. ✰Izdavač: Rad, 1977. ✰Povez: tvrdi, 588 strana ✰Delimično podvlačena, nema posvetu, faksimili, fotografije, napukla rikna, težina 1000 grama *

Autor - osoba Kopanjski, Roman Popović, Nikola Naslov Uzgoj kunića / Roman Kopanjski ; poglavlje Zaštita zdravlja i bolesti kunića napisao Nikola Popović ; preveo s poljskog Oliver Janković Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina [1988] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, [1988] Fizički opis 266 str. ; 20 cm : ilistr. Drugi autori - osoba Janković, Oliver Zbirka Mala poljoprivredna biblioteka Napomene Prevod dela: Racjonalny chów królików / Roman Kopański. Predmetne odrednice Zečevi, pitomi -- Gajenje SADRŽAJ Uvod Poreklo i rase kunića Sistematska pódela i poreklo kunića Pódela i karakteristike rasa kunića Rase kunića za proizvodnju dlake Rase za amaterski uzgoj Rase normalnodlakih malih kunića Masti Ugljeni hidrati Voda Mineralni elementi Vitamini Hraniva koja se koriste za ishranu kunića Kalorična hraniva Manje kalorična sočna hraniva Manje kalorična suva hraniva Mineralni i vitaminski dodaci Normiranje ishrane Potrebe za hranljivim materijama Sistemi ishrane Ishrana obogaćenim, „višesadržajnim“ hranivima Ishrana suvim hranivima Tradicionalna ishrana Tehnika ishrane kunića Pripremanje hrane Davanje hrane Vreme hranjenja Pojenje kunića Obezbeđenje hrane za kuniće Godišnje korišćenje hraniva Planiranje potrebne hrane Hraniva za kuniće koji se uzgajaju na poljoprivrednom imanju Hraniva za kuniće koja se proizvode na parcelama van grada Hraniva za kuniće koji se uzgajaju u gradovima i naseljima Skupljanje i uskladištavanje hraniva Kalorična hraniva Korenaste biljke Seno i sušeni delovi biljaka Odgajivački rad Osnovna znanja o nasleđivanju osobina Selekcija Upotrebna vrednost kunića Odgajivačka vrednost kunića Izbor parova za rasplod Sparivanje u čistoj krvi Ukrštanje Razmnožavanje kunića Rasplodna zrelost kunića Ispoljavanje seksualnog nagona i tehnika parenja Polni nagon Tehnika parenja Skotnost Kočenje i način postupanja sa mladuncima Učestalost kočenja Uzgoj mladih Uzgoj mladih dok su uz majku Uzgoj mladunaca posle odvajanja od majke Mogućnosti korišćenja kunića Korišćenje mesa i krzna Ocenjivanje zrelosti krzna Proizvodni program Korišćenje mesa Izbor rasa Tehnika uzgoja Korišćenje krzna Korišćenje kunića za vunu Osnovni uslov za uzgoj angorskih kunića Dobijanje vune Korišćenje kunića za rasplod Uslovi koje treba da ispuni farma da bi postala reprodukciona ili rasplodna Ocenjivanje opšteg izgleda kunića Određivanje identiteta kunića Dokumentacija i kartoteka kunićarske farme Gajenje kunića za laboratorijske i eksperimentalne svrhe Značaj kunića u eksperimentalnom i laboratorijskom radu Izbor kunića za uzgoj Tehnika uzgoja Korišćenje fekalija kunića Transport kunića Zaštita zdravlja i bolesti kunića Zdrav i bolestan kunić Pregled unutrašnjih organa leša kunića Sprečavanje pojave bolesti – preventiva Infektivne bolesti izazvane virusima Miksomatoza Zarazno zapaljenje sluznice usta Boginje Aujeskijeva bolest – lažno besnilo Borna bolest Infektivne bolesti izazvane bakterijama Pastereloza Pseudotuberkuloza – rodencioza Nekrobaciloza Spirohetoza Streptokokna sepsa Stafilokokna infekcija Gljivična oboljenja Saharomikoza Bolesti koje izazivaju paraziti Unutrašnji paraziti Kokcidioza Metiljavost Spoljašnji paraziti Krpelji Šugarci Bolesti koje su posledica nedovoljno kvalitetne ishrane A – Hipovitaminoza D – Hipovitaminoza E – Hipovitaminoza Bolesti koje su vezane za skotnost i kočenje Neplodnost Otežano kočenje Postporođajna paraliza Zapaljenje mlečne žlezde Žderanje mladunaca Nezarazne bolesti unutrašnjih organa Nadun Bolesti koje se mogu preneti sa kunića na ljude Salmoneloza Tularemija Tuberkuloza Trihoficija Toksoplazmoza Klanje kunića i skidanje kože Klanje kunića Skidanje kože Priprema i obrada kože Korišćenje mesa kunića Otkup kunića i proizvoda dobijenih od njih Otkup kunića za klanje Otkup koža kunića Otkup vune angorskih kunića Obrada kože kunića za domaće potrebe Priprema koža za obradu Izbor koža Natapanje koža Odstranjivanje ostataka Pranje (otklanjanje masti s koža) Štavljenje koža Pikrovanje Štavljenje kiseljenjem Štavljenje hrom-sulfatom Obrada koža posle štavljenja Zamašćivanje koža Završni postupci u obradi Kunić je naziv za sitne sisare iz porodice zečeva (Leporidae). Postoji deset rodova kunića. Obično žive 4 –10 godina, dok domaći kunić (Oryctolagus cuniculus domesticus) može živeti 6–12 godina, pa i više. Kunići, za razliku od zečeva, kopaju jazbine u zemlji. Mladi dolaze na svet posle mesec (30) dana gestacije. Rađaju se slepi i bez dlake, a progledaju sa navršene dve nedelje. Stoga se mladi kunići smatraju altricijalnim, za razliku od prekocijalnih zečeva. Oryctolagus cuniculus obuhvata evropsku vrstu kunića i njene potomke, 305 svetskih rasa domaćih kunića. Sylvilagus obuhvata 13 vrsta divljih kunića, među njima i sedam vrsta čekinjastih kunića. Evropski kunić, koji je uveden na sve kontinente osim Antarktika, poznat je širom sveta kao divlji plen i kao pripitomljeni oblik stoke i kućnog ljubimca. Sa svojim raširenim uticajem na ekologiju i kulturu, kunić je, u mnogim delovima sveta, deo svakodnevnog života – kao hrana, odeća, pratilac i izvor umetničke inspiracije. Terminologija i etimologija Mužjaci kunića se nazivaju bakovima, a ženke se zovu daz, na engleskom govornom području. Stariji izraz za odraslog kunića koji se koristio do 18. veka je coney (ultimatno izveden od latinskog cuniculus), dok se rabbit nekada odnosio samo na mlade životinje. Drugi termin za mladog zeca je zeko (engl. bunny), iako se ovaj termin često neformalno primenjuje (posebno kod dece) na zečeve uopšte, posebno na domaće. U skorije vreme, izraz kit ili kitten se koristi za označavanje mladog zeca. Grupa zečeva je poznata kao kolonija ili gnezdo (ili, povremeno warren, mada se ovo češće odnosi na mesto gde zečevi žive). Grupa beba zečeva proizvedenih od jednog parenja naziva se leglom, a grupa domaćih zečeva koji žive zajedno ponekad se naziva stado. Sama reč zec potiče od srednjeengleskog rabet, pozajmice iz valonskog robète, što je bila umanjenica od francuskog ili srednjeholandskog robbe. MG19 (N)

Mihailo Blam - Majls Dejvis Nota, Knjazevac, 1987. Mek povez, korice kao na slici, 118 strana. EKSTREMNO RETKO IZDANJE! Мајлс Дејвис (енгл. Miles Davis; Олтон, 26. мај 1926 — Санта Моника, 28. септембар 1991[1]) био је амерички џез трубач и композитор, један од најпознатијих и најутицајнијих џезиста.[2] Мајлс Дејвис је зачетник многих џез стилова, попут кула, модерног бопа, фузије, модалног џеза и фанка. Свирао је са безброј џез великана, међу којима су пијанисти Чик Корија, Кит Џерет, Бил Еванс и Херби Хенкок, саксофонисти Чарли Паркер, Џон Колтрејн, Кенонбол Едерли и Вејн Шортер, басиста Рон Картер и многи други. Рођен у Алтону у држави Илиноис, а одрастао у Источном Сент Луису, Дејвис је отишао да студира на Џулијарду у Њујорку, пре него што је одустао и професионално дебитовао као члан бебоп квинтета саксофониста Чарлија Паркера од 1944. до 1948. Убрзо након тога, он је снимио Birth of the Cool сесије за Капитол рекордс, које су биле кључне за развој кул џеза. Почетком педесетих година, Мајлс Дејвис је снимио неке од најранијих хард боп музичких нумера у издању Престиж рекордса, али је то радио насумично због зависности од хероина. Након широко цењеног повратничког наступа на Њупортском џез фестивалу 1955. године, потписао је дугорочни уговор са Колумбија рекордсом и снимио албум `Round About Midnight из 1957. године.[3] Било је то његово прво дело са саксофонистом Џоном Колтрејном и басистом Полом Чамберсом, кључним члановима секстета који је водио раних 1960-их. У овом периоду је наизменично сарађивао са оркестарским џез сарадником Гилом Евансом, попут Sketches of Spain (1960) под утицајем шпанске музичке, и радио на бенд снимцима, попут Milestones (1958) и Kind of Blue (1959).[4] Последњи снимак остаје један од најпопуларнијих џез албума свих времена,[5] продавши више од пет милиона примерака у САД. Дејвис је направио неколико промена у саставу док је снимао Someday My Prince Will Come (1961), његове Блекхок концерте из 1961 и Seven Steps to Heaven (1963), још један главни успех који је увео басисту Рона Картера, пијанисту Херби Ханкока и бубњара Тонија Вилијамса.[4] Након додавања саксофонисте Вејна Шортера у свој нови квинтет 1964. године,[4] Дејвис их је водио на серији апстрактнијих снимака које су често састављали чланови бенда, помажући пиониру пост-боп жанра албумима попут E.S.P (1965) и Miles Smiles (1967),[6] пре преласка у његов електрични период. Током 1970-их експериментисао је са роком, фанком, афричким ритмовима, новом електронском музичком технологијом и непрестано променљивом поставом музичара, укључујући клавијатуристу Јоа Завинула, бубњара Ала Фостера и гитаристу Џона Маклолина.[7] Овај период, почев од Дејвисовог студијског албума In a Silent Way из 1969. године и закључно са концертним снимком Agharta 1975. године, био је најконтроверзнији у његовој каријери, отуђивши и изазивајући многе у џезу.[8][9] Његова милионски продавана плоча Bitches Brew из 1970. године помогла је да дође до поновног пораста комерцијалне популарности жанра са џез фузијом како је деценија напредовала.[10] Након петогодишње пензије због лошег здравља, Дејвис је наставио каријеру током 1980-их, запошљавајући млађе музичаре и поп звуке на албумима као што су The Man with the Horn (1981) и Tutu (1986). Критичари га су често нису прихватали, али деценија је Дејвису прикупила највиши ниво комерцијалног признања. Он је изводио распродане концерте широм света, бавећи се исто тако визуелном уметности, филмом и телевизијом, пре своје смрти 1991. године од комбинованих ефеката можданог удара, упале плућа и респираторног затајења.[11] Дејвис је 2006. примљен у Кућу славних рокенрола,[12] чиме је препознат као „једна од кључних фигура у историји џеза“.[12] Ролинг стоун га је описао као „најцјењенијег џез трубача свих времена, и свакако једног од најважнијих музичара 20. века“,[11] док га је Џералд Ерли назвао неспорно једним од најутицајнијих и најиновативнијих музичара тог периода.[13] Дискографија Modern Jazz Trumpets (1951) [Split] The New Sounds (1951) Young Man with a Horn (1952) Blue Period (1953) The Compositions of Al Cohn (1953) Miles Davis Volume 2 (1954) Miles Davis Volume 3 (1954) The Miles Davis Quintet (1954) With Sonny Rollins (1954) Blue Haze: Miles Davis Quartet (1954) All-Stars, Volume 1 (1955) All-Stars, Volume 2 (1955) All-Stars Sextet (1955) The Musings of Miles (1955) Blue Moods (1955) MILES: The New Miles Davis Quintet (1956) Quintet/Sextet (1956) Collector`s Items (1956) `Round About Midnight (1957) Cookin` (1957) Miles Ahead (1957) Elevator to the Gallows (1958) Milestones (1958) Porgy and Bess (1959) Kind of Blue (1959) Workin` (1959) Sketches of Spain (1960) Someday My Prince Will Come (1961) Seven Steps to Heaven (1963) Quiet Nights (1963) E.S.P. (1965) Miles Smiles (1967) Sorcerer (1967) Nefertiti (1968) Miles in the Sky (1968) Filles de Kilimanjaro (1968) In a Silent Way (1969) Bitches Brew (1970) Jack Johnson (1971) Live-Evil (1971) On the Corner (1972) Big Fun (1974) Get Up with It (1974) Water Babies (1976) Circle in the Round (1979) Directions (1981) The Man with the Horn (1981) Star People (1983) Decoy (1984) You`re Under Arrest (1985) Tutu (1986) Music from Siesta (1987) Amandla (1989) Aura (1989) Dingo (1991) Doo-Bop (1992) Rubberband (2019) tags: jazz, dzez, misa blam, trubac...

PETNIČKE SVESKE broj 76 zbornik radova Istraživačka stanica Petnica, 2017. Udžbenički format, 830 strana. Veoma lepo očuvana. Sa donje strane malo uprljana - zanemarljivo. Astronomija Modelovanje i analiza krive sjaja cefeide sa egzoplanetom (Savić Nikola, Obradović Božidar, Herček Filip) Simulacija nastanka polar-ring galaksija (Ristić Danilo) Numeričko ispitivanje plimskog zagrevanja Encelada (Anastasijević Ilija) DSLR fotometrija promenljive zvezde V2455 Cyg (Jevtić Sava) Uticaj atmosfere i površine planete na njenu nastanjivost (Bulaja Luka) Posmatranje i analiza krive sjaja tranzita egzoplanete (Špegar Jelena) Teorijska analiza nastanka preèage kod spiralnih galaksija usled bliskog prolaza dve galaksije (Dodović Matija) Modelovanje i analiza gravitacionih talasa pri inspiralu crne rupe unutar imitatora supermasivne crne rupe (Jevtović Luka) Fizika Uticaj dipolne interakcije na oblik Fermijeve površi (Ristić Jelena, Ilić Anastasija) Numerički model distribucije kompanija po veličini (Đorđević Emilija, Đajić Anja) Primena Markovljevih procesa na problem širenja informacija u mreama (Jakovljević Andrej) Ispitivanje efikasnosti grafena u zaštiti metala od atoma vodonika metodom molekularne dinamike (Božanić Milica, Nikolić Kristina) Lokalizacija zvuka u metamaterijalima (Kukolj Trivko) Uticaj topologije neuronske mree na sinhronizaciju neurona (Ristivojević Aleksandar) Minimizator dejstva na sferi oblika (Cupać Milan, Raonić Bogdan) Kontrola kriostata (Pavlov Dimitrije, Đukić David) Detekcija kvantne uvezanosti korišćenjem POVM merenja sa primenom u komunikacionim protokolima (Vuković Vuk, Mijović Mia) Ispitivanje dinamike kvazičestica u neravnotežnoj superprovodnosti (Vukosavljević Katarina, Burmazović Ivana) Kvantni haos u faznim prelazima (Radović Vuk) Matematika Probabilistički metod i zero-sum Ramseyevi brojevi (Silađi Eva, Šobot Branislav) O lavirintima i ugradivanju stabala u grid grafove (Jakšić Tijana, Poznanović Isidora) Primenjena fizika i elektronika Lokalizacija na osnovu markera (Mićić Dragan, Tonić Danilo) Izdvajanje vokala iz audio zapisa (Radović Srđan, Stefanović Aleksa) Modeliranje, simulacija i implementacija samobalansirajućeg robota (Parag Filip, Stefanović Milomir) Simulacija rada piezo motora i ispitivanje njegovih performansi u zavisnosti od dimenzija (Bogdanović Anđela, Brestovački Lenka) Analiza parametara upravljačkog sistema Ballbota (Sekulić Diana, Bašić Mladen) Detekcija i klasifikacija saobraćajnih znakova (Aleksić Milica, Seke Ervin) Generisanje obučavajućih slika suparničkim neuronskim mreama (Grbić Mihailo) Računarstvo Traženje duplikata u kodu analizom apstraktnih sintaksnih stabala (Bebić Nikola) Konstrukcija unapređenog sigurnosnog protokola za bežičnu mrežnu komunikaciju (Šikuljak Igor) Predikcija sekvencijalnog kretanja u 2D ravni (Tešić Aleksa) Poređenje predviđanja vodostaja reke na osnovu istorijskih podataka upotrebom neuronske mreže i skrivenog Markovljevog modela (Gavrić Milenko) Biologija Uticaj kateholamina na rast, formiranje biofilma i pokretljivost bakterijskih sojeva gastrointestinalnog trakta (Pavlović Dunja) Efekat 1,8-cineola na faktore virulencije bakterijskog soja P. aeruginosa 15442 (Nedeljković Marija) Diverzitet kolembola Nacionalnog parka Fruška gora (Sántha Kinga) Ispitivanje protektivnog dejstva ekstrakta koprive na modelu humanih hepatocita tretiranih benzo[a]pirenom i benz[a]antracenom (Šolaja Sofija, Torbica Teodora, Mitrović Lazar) Potencijal vrste Alyssum murale Waldst & Kit s. l. za hiperakumulaciju nikla na ultramafitima Maljena (Joković Nikola) Selekcija bakterije Escherichia coli za rezistenciju na ultrazvučnu sonifikaciju (Stojković Pavle) Uticaj temperature na uspostavljanje napona kod mikrobioloških gorivnih ćelija sa biokatodom (Simić Milena) Ispitivanje uticaja dibutil ftalata (DBP) na endotelne ćelije krvnih sudova na modelu humane ćelijske linije EA.hy926 (Gordić Vuk) Biomedicina Sinergističko dejstvo ekstrakta belog luka (Allium sativum) i amfotericina B na gljivu Candida Albicans (Kocić Ana) Optimizacija tretmana kurkuminom inkapsuliranim u kompleks želatina i arapske gume u odbrani melanoma B16 od UV-A zračenja (Sušić Vladana) Biološka kontrola biljnog parazita Fusarium graminearum pomoću sinergističkog odnosa Bacillus subtilis i ekstrakta Pellia endiviifolia (Banić Biljana) Ispitivanje uticaja gingerola na vijabilnost ćelijske linije mišijeg melanoma B16 (Milošević Anđela) Testing the Hepatotoxicity of Single Walled and Multi Walled Carbon Nanotubes (Gjoshevska Kristina) Geologija Mogućnost sanacije zagađenja rečne vode glinama (Vizi Aleksa, Karanović Snežana) Hidrohemijske osobine površinskih i podzemnih voda na području planine Avale (Vulović Maša) Razlike u petrografskim karakteristikama kvarclatita planine Rudnik (Ninić Anastasia) Hemijske karakteristike vode Kuršumlijske banje (Lazić Dušica) Uticaj padavina na promenu kvaliteta prirodnih voda u gornjem delu sliva reke Dragobiljice (Dmitrović Jovan) Geneza minerala arsena i gvožđa u slivu reke Ribnice (Kostić Branko, Belotić Branislav) Koncentracije olova i antimona u podzemnim i površinskim vodama reke Štire na području Zajače (Rašević Marijana) Ispitivanje efikasnosti i optimizacija procesa hemijske koagulacije za preradu komunalnih otpadnih voda (Antić Sara) Geološki razvoj centralnog dela planine Kosmaj (Ćirić Nikolina) Procena intenziteta erozije na teritoriji opštine Beočin (Tadić Elena) Hemija Sinteza i solvatohromizam diazo boja derivatizovanih iz pirazolo[1,5-a]pirimidina (Nikoletić Anamarija) Biosorpcija boje Acid orange 7 biomasom hrasta kitnjaka (Quercus Petraea L.) (Topalović Igor) Spektrofotometrijska metoda za određivanje kobalta na bazi njegove reakcije sa 4-(2-pirimidilazo)-rezorcinolom (Čižik Hana) Deponovanje nanočestica srebra na grafen i ispitivanje katalitičkog dejstva dobijenog kompozita na redukciju nitroaromata (Milosavljević Momčilo) Biosorpcija jona olova (Pb2+) iz vodenih rastvora upotrebom ljuski kikirikija kao biosorbenta (Ivković Jelena) Ispitivanje katalitičkog dejstva jona bakra(II) adsorbovanih na površini klinoptilolita na reakciju kuplovanja aril-bromida i alifatičnih diola (Mijatović Aleksa) Kinetička metoda za određivanje nanokoličina kobalta i milikoličina oksalata zasnovana na katalizi i inhibiciji reakcije oksidacije rezorcinola vodonik-peroksidom (Tomić Miona) Antropologija Šta nas odvaja od drugih: Definisanje etničkog identiteta i etničke distance na primeru Slovaka iz Stare Pazove (Kostić Katarina) Antropološka analiza tech veštičarenja na sajtu Tumblr (Čapko Isidora) Semiotička analiza epizode serije The 100 (Šamaraj Ana) Arheologija Predstave muzičkih instrumenata na freskama iz zadužbina kralja Milutina (Pantić Nevena) Dentalna analiza skeleta sa nekropole u okviru objekta 1 na lokalitetu Anine u Ćelijama (Babinjec Dušana, Maksimović Tamara) Interpretacija nekropole iz XVII–XVIII veka sa lokaliteta Anine (Andrić Nenad) Tipološko-hemijska analiza rimskih staklenih narukvica sa lokaliteta Anine u Ćelijama (Đerković Predrag) Analiza ivotinjskih kostiju iz vile sa stambenim i ekonomskim delom sa lokaliteta Anine u Ćelijama (Bogojević Maša, Brančić Anastasija) Društveno-humanističke nauke Uticaj upoznatosti sa materijalom i dužine izlaganja na estetsku procenu renesansnih i slika iz apstraktnog ekpresionizma (Majerle Mia) Istorija Crveni krst u Novom Pazaru od 1976. do 1987. godine: delatnost organizacije u socijalizmu i uticaj ideologije na rad (Antonijević Pavle) Humanitarni rad kraljice Marije Karađorđević u periodu od 1921. do 1941. godine (Bogićević Aleksandar) Udruženje nosilaca Albanske spomenice u Leskovcu 1967–1982. (Milovanović Aleksandar) Beogradski odbor Jadranske straže 1922–1941: Između elitizma i nacionalizma (Milenković Ivan) Konfiskacija i nacionalizacija imovine pod uticajem kolonizacije i potreba KPJ u Opštini Odžaci 1945–1948. (Beronja Branko) Opštinska konferencija SSRN Stara Pazova 1966–1980. (Mirosavljević Igor) Rad Saveza udruženja estradnih umetnika i izvođača Vojvodine na suzbijanju neprofesionalnosti i šunda (1973–1990) (Pajtić Alisa) Lingvistika Da li dijalekatske osobine opstaju i danas: procena i samoprocena kod govornika kosovsko-resavskog dijalekta (Milošević Mina) Uticaj objektivne produktivnosti derivacionih sufiksa na brzinu obrade imenica srpskog jezika (Terzić Milana) Psihologija Depresija u adolescenciji: Koliko znamo i kakvi su nam stavovi? (Lazić Una) Uticaj broja i glasnoće prikazivanih zvukova i veličine kontrasta između mete i pozadine na pojavu iluzije vizuelnog treperenja (Miličić Ivana, Bajić Marina) Akademsko laganje: uticaj nagrade i relacija sa akademskim self-konceptom (Devedžić Darja) Razlike u stavovima adolescenata prema rodnim ulogama u odnosu na raspodelu rodnih uloga u porodici i dominatan pol prijatelja (Osmani Dajana) PIKSNAP: Konstrukcija i validacija skale neakademske prokrastinacije (Tomić Konstantin, Mačkić Pavle) Svesno nesavesni: Ispitivanje prediktora stava adolescenata prema rizičnom seksualnom ponašanju (Damjanović Milica, Žunjić Nevena, Karaman Mina) Dizajn Ljuljaške i zastave (Seminar dizajna 2017) k

Udžbenik za učenje i polaganje ispita A + A+ - udžbenik za pripremanje i polaganje ispita Autor: Charles J. Brooks Broj strana: 1008 ISBN broj: 8673103010 Izdavač: Kompjuter biblioteka Kompjuter biblioteka Godina izdanja: 2004. Kataloški broj: 281. ------------------ Dinamički A+ test i njegovo značenje Počevši od septembra meseca 2003. godine, CompTIA će koristiti linearne A+ testove fiksne dužine. Pored toga, CompTIA planira da test proširi novim pitanjima, tako da će kreirati dinamičku bazu pitanja koja će se stalno obnavljati. Firma Marcraft nudi servis pod nazivom Dynamic Test Tracking System, uslugu koja uključuje dinamičko interaktivno ažurirnje svake glave i laboratorijske vežbe koja je opisana u ovoj knjizi. Tu su i Test Tips i Curriculum Notes, alatke posvećene bilo kakvoj izmeni A+ ispita tokom čitavog životnog ciklusa ove verzije ispita. Na taj način ovaj priručnik ne može postati zastareo ili nekompletan (ispitne verzije 220-301 i 220-302). Na poslednjoj stranici knjige možete naći uputstva za registraciju za navedene servise praćenja izmena. Prednosti Marcraft/Prentice Hall pristupa: Veliki broj nastavnika i korporacija koristi ovaj izuzetno kvalitetno napisan i ilustrovan tekst, zajedno sa laboratorijskim vežbama. Do sada je kroz ovaj program prošlo više od 400.000 tehničara i polaznika. U materijalu se nalaze svi podaci koji su neophodni za polaganje A+ ispita. Evo zašto je Marcraft/Prentice Hall program za sticanje A+ sertifikata najbolji: Sveobuhvatan je. Obuhvata kompletnu materiju neophodnu za polaganje A+ ispita, koja je izneta jednostavnim jezikom. Praktičan je. Sadrži 44 univerzalne laboratorijske vežbe koje pokrivaju pratkične aspekte teorije, otklanjanje neispravnosti i dijagnostičke tehnike. Bogato je ilustrovan. Sadrži preko 600 postupnih ilustracija. Prilagodljiv je. Interaktivni CD nudi visoku fleksibilnost kako instruktorima, tako i polaznicima. Može se realizovati bilo sa instruktorom, bilo kroz samoizučavanje. Veliki broj opcija. Marcraft nudi i veliki broj dodatnih alata za učenje, uključujući i Pentium računar za obuku sa najnovijim dijagnostičkim softverom i hardverom namenjenim tehničarima, kao i sa univerzalnim hardversko/softverskim kitom za obuku za otklanjanje neispravnosti. Sadrži savete za uspešno polaganje testa. CD sadrži Electronic Reference Shelf, sa dodatnim podacima tipa `Kako radi`. Ovaj vodič obezbeđuje lagan pristup ka određenim oblastima, kao i examGEAR simulacionom softveru koji se nalazi na pratećem CD-u. examGEAR predstavlja potpuno funkcionalnu aplikaciju koja je vezana za A+ Training Guide. Tekst knjige, laboratorijske vežbe i examGEAR nude sledeće: Sve laboratorijske vežbe koriste standardne hardverske komponekte koje je lako pronaći. Saveti za ispit su dodatno obogaćeni praktičnim laboratorijskim vežbama. Strategija učenja čini čitav proces inteligentijim. Vežbe tipa korak-po-korak vode kandidata do ključnih ciljeva. Kontrolna pitanja na kraju svake glave daju ocenu usvojenih znanja. examGEAR softver simulira pravi ispit koji ćete polagati u test centru. Kratak sadržaj Poglavlje 1 Osnovni pojmovi i koncepti Poglavlje 2 Dodavanje i zamena izmenljivih modula u desktop računarskim sistemima Poglavlje 3 Dodavanje i zamena izmenljivih modula u prenosnim računarima Poglavlje 4 Sistemski resursi Poglavlje 5 Periferni uređaji i portovi Poglavlje 6 Instalacija diskova Poglavlje 7 Instalacija i konfiguracija perifernih uređaja Poglavlje 8 Nadogradnja i optimizacija računarskog sistema Poglavlje 9 Simptomi i otklanjanje problema Poglavlje 10 Osnovne tehnike otklanjanja problema Poglavlje 11 Preventivno održavanje Poglavlje 12 Zaštita sistema Poglavlje 13 Mikroprocesori Poglavlje 14 Matične ploče Poglavlje 16 CMOS RAM Poglavlje 17 Osnovni pojmovi o štampačima Poglavlje 18 Održavanje štampača Poglavlje 19 Osnovni pojmovi o umrežavanju Poglavlje 20 Mrežni medijumi Poglavlje 21 Internet povezivanje Poglavlje 22 Windows operativni sistemi Poglavlje 23 Osnovne datoteke operativnog sistema Poglavlje 24 Rad sa komandnom linijom Poglavlje 25 Upravljanje diskovima, direktorijumima i datotekama Poglavlje 26 Uslužni programi operativnih sistema Poglavlje 27 Instalacija i nadogradnja operativnih sistema Poglavlje 28 Pokretanje sistema Poglavlje 29 Rad sa uređajima, aplikacijama i štampačima Poglavlje 30 Rešavanje problema vezanih za dizanje operativnog sistema Poglavlje 31 Uobičajeni problemi vezani za operativne sisteme Poglavlje 32 Umrežavanje pod Windowsom Poglavlje 33 Osnovni pojmovi o Internetu Indeks 979 Knjiga je NOVA..... --------------------------- . ➡️ ➡️ M

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Autori Evica Mratinovic, Momčilo Kojić Poljoprivredni fakultet 1998, 397 strana : ilustrovano Šumski ekosistemi zauzimaju ogromno prostranstvo u Srbiji. Najveći deo Srbije nalazi se u šumskoj zoni. Izuzev Vojvodine, gde se nalaze dva veća brdska odn. planinska šumska kompleksa (Fruška gora i Vršačke planine), svi ostali delovi Srbije, uz manje ravničarske prostore, pripadaju brdskom odn. planinskom regionu. U biljno-geografskom pogledu Srbija najvećim delom pripada eurosi-birsko-severnoameričkoj podoblasti holarktičke florističke oblasti, dok njen severni deo (Vojvodina) dolazi u centralnoazijsku podoblast. U okviru eurosibirsko-severnoameričke podoblasti najveće prostore u Srbiji zauzima mezijska provincija, a samo manji zapadni deo dolazi u ilirsku provinciju. U maloj meri, uglavnom na Kosovu (Prokletije), zastupljena je i alpsko-visokonordijska podoblast. Zbog ovako specifičnih biljno-geografskih odnosa, posebnih klimatskih, orografskih i edafskih uslova, šumske fitocenoze u Srbiji su vrlo raznovrsne, sa bogatom i raznovrsnom florom. Šumska vegetacija je izgrađena iz nekoliko stotina asocijacija. Veliki broj biljnih vrsta, pa i rodova, ima endemični karakter, a takođe postoji i znatan broj endemičnih biljnih zajednica (asocijacija), pa čak i viših sintaksonomskih jedinica. Biodiverzitet šumske flore je veoma izražen. Među više stotina šumskih vrsta posebnu pažnju privlače voćne vrste, kojih ima preko 100. One predstavljaju veoma značajne prirodne resurse, neiscrpan genofond izuzetno važnih vrsta iz više razloga. Pre svega, one predstavljaju važne cenobionte šumskih fitocenoza, često i edifikatorskog karaktera. Osim toga, one predstavljaju važan prirodni izvor samoniklih voćnih vrsta, koje predstavljaju genetski potencijal od ogromne važnosti za selekcione ciljeve i oplemenjivanje gajenih voćaka. Najzad, samogškle (divlje) voćne vrste daju plodove najčešće odličnog kvaliteta i visoke hranljive vrednosti, koji se koriste u ljudskoj ishrani i za industrijsku preradu. U ovoj studiji dat je kratak pregled prirodnih šumskih fitocenoza Srbije i njihovo zoniranje – zonalna (klimatogena), ekstrazonalna i azonalna vegetacija. Posebna pažnja posvećena je rasprostranjenju i zas-tupljenosti divljih voćnih vrsta u šumskim zajednicama Srbije. Za svaku vrstu iznete se osnovne morfološke, ekološke i biološke karakteristike, kao i detaljni podaci o rasprostranjenju u šumskim zajednicama Srbije, sa kartom i slikom u boji. Ovakvim svojim sadržajem ova monografska studija predstavlja prilog bližem poznavanju biodiverziteta šumskih voćnih vrsta Srbije i njihovog značaja za šumske fitocenoze centralnog dela Balkanskog poluostrva, uz iscrpne podatke o njihovom rasprostranjenju i kvantitativnoj zastupljenosti, kao i ulozi u oplemenjivanju gajenih voćaka. Sadržaj A. OPŠTI DEO I UVOD II ZNAČAJ DIVLjIH VRSTA VOĆAKA ZAVOĆARSKU NAUKU I PRAKSU 1. Korišćenje divljih vrsta voćaka u voćarskoj praksi 2. Odabiranje pozitivnih tipova put ka domestifikaciji divljih vrsti voćaka 3. Mogućnost korišćenja divljih vrsta voćaka u oplemenjivanju voćaka III ZNAČAJ ŠUMSKOG VOĆA U LjUDSKOJ ISHRANI 1. Hranljiva vrednost voća 1.1. Opšte napomene 1.2. Osnovni principi pravilne ishrane 1.3. Uloga osiovnih vrsta materija u ishrani 1.4. Uloga voća u ishrani 1.4.1. Dijetoprofilaktička uloga voća 1.4.2. Dijetoterapeutska uloga voća 1.4.3. Voće kao korektor biološke defektnosti hrane 2. Hemijski sastav drumskog voća 3. Prednost šumskog voća kao hrane iz prirode IV EKONOMSKI ZNAČAJ ŠUMSKOG VOĆA 1. Branje i sakupljanje šumskog voća – dopunski izvor dohotka 2. Mogućnost prerade šumskog voća 3. Šumsko voće kao sirovina za farmaceutsku industriju V ULOGA DIVLjIH VRSTA VOĆAKA U SPREČAVANjU EROZIJE VI DIVLjE VOĆKE KAO PČELINjA PAŠA VII KRATAK PREGLED ŠUMSKE VEGETACIJE SRBIJE 1. Zoniranje šumske vegetacije Srbije 1.1. Zonalna vegetacija 1.2. Ekstrazonalna vegetacija 1.3. Azonalna vegetacija 2. Pregled važnijih šumskih zajednica Srbije 2.1. Termofilne listopadne šume, šikare i šibljaci (Red Quercetalia pubescentis Br. -Bl. 1932) 2.2. Termofilne žbunaste zajednice i šibljaci (Red Quercetalia pubescentis Br. -Bl. 1932) 2.3. Žbunaste zajednice evropske regije (Red Pranetalia spinosae R. Tx. 1952) 2.4. Acidofilne šume lužnjaka i kitnjaka (Red Quercetalia roboripetraeae R. Tx. 1937) 2.5. Mezofilne šume graba, bukve, jele (Red Fagetalia silvaticae Pawl. 1928) 2.6. Poplavne šums aluvijalnih ravni (Red Populetalia albae Br. -Bl 1931) 2.7. Pionirske zajednice žbunastih vrba (Red Salicetalia purpureae Moor, 1958) 2.8. Močvarne šume crne jove i poljskog jasena (Red Alnetalia glutinosae R. Th. 1937) 2.9. Bazifilne šume bora (Red Erico-Pinetalia Oberd. 1949 em Horvat 1959) 2.10. Acidofilne četinarske šume (Red Vaccinio-Picetalia Br. -Bl. 1939emLund, 1967) 2.11. Visokoplaninske zajednice borovnice (Red Vaccinietalia Laku{i} et. al. 1979) 2.12. Subalpijske žbunaste formacije lišćara (Red Adenostyletalia G. et. J. Br. -Bl. 1931) 3. Sintaksonomski pregled šumske vegetacije 3.1. Kompleks (pojas) aluvijalnih-higrofilnih tipova šuma 3.2. Kompleks (pojas) kserotermofilnih sladunovocerovih i drugih tipova šuma 3.3. Kompleks (pojas) kseromezofilnih kitnjakovih cerovih i grabovih tipova 3.4. Kompleks (pojas) mezofilnih bukovih i bukovo-četinarskih tipova šuma 3.5. Kompleks (pojas) termofilnih borovih tipova šuma 3.6. Kompleks (pojas) frigorifilnih četinarskih šuma 3.7. Kompleks (pojas) subalpijskih žbunastih četinara VIII RASPROSTRANjENjE I ZASTUPLjENOST DIVLjIH VRSTA VOĆAKA U ŠUMSKIH ZAJEDNICAMA SRBIJE 1. Berberis vulgaris 2. Cornus mas 3. Cornus sanquineus 4. Cotoneaster integerrimus 5. Cotoneaster tomentosa 6. Corylus avellana 7. Corvlus colurna 8. Crataegus monoguna 9. Crataegus nigra 10. Crataegus ohuasapta 11. Fragaria elatior 12. Fragaria vesca 13. Fragariaviridis 14. Frangula alnus 15. Juglans regia 16. Juniperus communis 17. Juniperus oxycedrus 18. Juniperus sibirica 19Lonicera alpigena 20. Lonicera caprifolium 21. Lonicera nigra 22. Lonicera Xylosteum 23. Malus silvestris 24. Pirus amvgdaliformis 25. Pirus communis 26. Pirus communis piraster 27. Prunus avium 28. Prunus mahaleb 29. Prunus spinosa 30. Rhamnus catharticus 31. Rhamnusfalax 32. Ribes alpinum 33. Ribes grossularia 34. Ribes petraeum 35. Rosa agrestis 36. Rosa arvensis 37. Rosa canina 38. Rosa gallica 39. Rosapendulina 40. Rosa rubiginosa 41. Rosa rubrifolia 42. Rosa spinoissima 43. Rosa tomentosa 44. Rosa vosagiaca 45. Rubus caesius 46. Rubus candicans 47. Rubus canescens 48. Rubus glandulosus 49. Rubus hirtus 50. Rubus idaeus 51. Rubus saxatilis 52. Rubus ulmifolius 53. Sambucus nigra 54. Sambucus racemosa 55. Sorbus aria 56. Sorbus aucuparia 57. Sorbus austriaca 58. Sorbus chamaemespilus 59. Sorbus domestica 60. Sorbus tarminalis 61. Vaccinium myrtillus 62. Vaccinium uliginosum 63. Vaccinium vitis idaea 64. Viburnum lantana 65. Viburnum opulus 66. Vitis silvestris OSTALE DIVLjE BPCTE VOĆAKA U ŠUMSKIM ZAJEDNICAMA SRBIJE IX TAKSONOMSKI I FILOGENETSKI OLOŽAJ DIVLjIH VRSTA VOĆAKA B. POSEBNI DEO 1. ROD AMELANCHIER MEDIC – A. ovalis Medic 2. ROD BERBERIS L – B. vulgaris L 3. ROD CASTANEA MILL – C. sativa Mill 4. ROD CORNUS L – C. australis S. A. Meu – C. mas L – C. sanquinea L 5. ROD COTONEASTER MEDIC – C. intergerrimus Med – C. tomentosa Lindll RODPRUNUS L – P. amvgdalus Stde – P. avium L – P. cerasifera Pall – P. fruticosa Pall – P. laurocerasus L – P. mahaleb L – P. padus L – P. spinosa L – P. tenellaBats ROD RHAMNUS L – R. catharticus L – R. fallax Borsc ROD RIBES L – R. alpinun L – R. glossularia L – R. multiflorum L – R. petraeum Wulf ROD ROSA L – R. agrestis Savi – R. andegavensis Bast – R. arvensis Huds – R. caesia Sm – R. canina L – R. dumetorum Thvill – R. foetida Herrm – R. gallica L – R. glutinosa Sibth. et Sm – R. micrantha Borr – R. nitidula Bess – R. obtusifolia Desv – R. pendulina L – R. pomifera Herrm – R. rubiginosa L – R. rubrifolia Vill – R. spinossisima L – R. tomentosa Sm – R. voasagiaca Desp ROD RUBUS L – R. caesius L – R. candicans Weihe – R. canescens DC. – R. discolor Weihe, Nees – R. glandulosus Bell – R. hirtus Waldst. Kit – R. idaeus L. – R. plicatus Weihe, Nees – R. saxatilis L – R. ulmifolius Schott 21. ROD SAMBUCUS L – S. ebulus L – S. nigra L – S. racemosa L 22. RODSORBUSL – S. aria Crantz. – S. aucuparia L – S. austriaca Hedl – S. chamaemespilus Crantz – S. domestica L – S. graeca Kots – S. torminalis Crantz – S. umbellata Frit 23. ROD VACCINIUM L – V. mvrtillus L – V. uliginosum L – V. vitis idaea L 24. ROD VIBURNUM L – V. lantana L – V. opulus L 25. RODVITISL – V. silvestris L 26. ROD TAXUS L – T. baccata L LITERATURA

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Redje u ponudi! 1938. avijacija, avioni, vazduhoplovstvo, avion.. Avion (aeroplan, vazduhoplov; franc. avion, lat. avis — „ptica”) je naprava za letenje čvrste konstrukcije. Sastoji se iz tela (zmaja) (trup, krila, uzgonske i komandne površine, stajni trap), opreme i pogona. Prvu uspešnu konstrukciju, s realizacijom, su izveli braća Vilbur i Orvil Rajt (Wright). Na toj svojoj konstrukciji su uspeli da polete 1903. godine. To je zabeleženo kao istorijski početak leta čoveka s napravom koja se naziva „avion”.[1] Masovno korišćenje aviona u borbenu namenu je započeto krajem Prvog svetskog rata. Brojčana nadmoć borbene avijacije se dominantno odrazila na ishod Drugog svetskog rata, jer ko kontroliše nebo taj kontroliše i bitku i teritoriju u kojoj se vodi. Avioni se koriste u civilne i vojne svrhe. U civilne svrhe oni služe za prevoz robe i putnika, dok za vojne svrhe služe za prevlast u vazdušnom prostoru i za dejstvo iz vazduha po zemaljskim ciljevima i na plovne objekte.[2] Prvi avioni Oto Lilijental Orvil Rajt Vilbur Rajt Prvi let avionom `Flajer I` Prve letelice kojom će upravljati čovek konstruisao je Nemac Oto Lilijental. On je u periodu između 1891. i 1896. godine izveo nekoliko letova. Prilikom jednog je izgubio život kada mu se srušila letelica. Svojim eksperimentima je ukazao na principe letenja i kontrolisanja letelice. Pre njega, 1840. godine Englezi, Vilijam Henson i Džon Stringfelou, su napravili avion sa parnim motorom. Njihov avion `Vazdušna parna kočija` poslužio je kao primer mnogim konstruktorima posle njih. Karakteristike ove letelice bile su: odvojena krmila pravca i visine, krila od platna i drveta koja su bila ukoso postavljena. Pokretao ju je lagan parni motor, jedini dostupan u to doba. On je pokretao dve istovetne elise. Međutim, ne postoje zvanični podaci da su leteli. Prvi zvanično uspešan let letelice teže od vazduha kojom je bilo moguće upravljati izveden je 17. decembra 1903. godine u blizini mesta Kiti Hok, u Severnoj Karolini, u SAD. Avion `Flajer I` (Flyer I) koji su konstruisali braća Vilbur i Orvil Rajt imao je dva krila, gornje i donje, krmilo visine koje je služilo za penjanje i poniranje, krmilo pravca koje je služilo za okretanje. Bio je pokretan sopstvenim lakim benzinskim motorom koji je bio povezan na dve elise. Na donjem krilu ležao je i upravljao pilot. Rezultat ovog leta bila su tri metra visine i 12 sekundi trajanja. Pilot je bio Orvil Rajt. Tog dana su izvedena još tri leta, a najuspešniji i najduži let je trajao 59 sekundi pri kome je pređeno 260 metara razdaljine. Razvoj aviona i avijacije Čarls Lindberg ispred aviona `Duh Sent Luisa` Avion `Duh Sent Luisa` Amelija Erhart U deceniji posle braće Rajt avioni kao prevozno sredstvo postaju sve popularniji. Takođe avijacija postaje veoma popularan sport. Bile su održavane avionske trke i izložbe širom sveta, a piloti su ostvarivali letove na velike daljine. Brzinski rekord je već 1913. godine bio 203 km/h, a rekord u dužini leta 1021 km. Četiri godine ranije francuski pilot i konstruktor Luj Blerio svojim avionom `Blerio XI` je preleteo Lamanš. Krenuvši iz Kalea stigao je u Dover. To je bio prvi međunarodni avionski let preko vodene površine. Takođe `Blerio XI` je bio među prvim uspešnim jednokrilcima. 1908. godine Blerio je uveo zakrilca radi bolje kontrole leta. Za vreme Prvog svetskog rata dolazi do masovne proizvodnje aviona za potrebe vojske. Tada dolazi i do uvođenja novina u konstruisanje aviona. Tako je nemački konstruktor Hugo Junkerc 1915. godine izradio avion `Junkers J1`, jednokrilca koji je bio u potpunosti od metala sa krilima koja su se u potpunosti držala za trup svojim unutrašnjim ramom, za razliku od prethodnih tipova sa spoljnim podupiračima i sajlama. 1919. godine britanski avijatičari Džon Alkok i Artur Viten Braun izveli su prvi let preko Atlantika bez pauze. 19. maj 1927. američki pilot poštanskih aviona, Čarls Lindberg, je u novom jednokrilcu `Duh Sent Luisa`, koji je bio u potpunosti od metala krenuo iz Njujorka za Pariz. Nakon 33 sata i 30 minuta besprekidnog letenja stigao je na odredište obavivši tako prvo samostalno putovanje preko Atlantika. Za ovaj podvig dobio je 25 hiljada američkih dolara. 20. maj 1932. godine Amerikanka Amelija Erhart krenula je iz Harbor Grejsa na Njufaundlendu za Pariz s namerom da ponovi Lindbergov podvig. Nakon 14 sati i 56 minuta zbog tehničkih problema i jakih severnih vetrova, sletela je na pašnjak u Severnoj Irskoj. Time je postala prva žena na svetu koja je preletela Atlantik. Putnički avioni `Daglas DC-3` (`Dakota`) `Boing 247` Prvi putnički avion u svetu počeo je redovan saobraćaj leteći preko zaliva Tampa na Floridi 1914. godine U Evropi prvi komercijalni letovi uspostavljeni su 1919. godine, neposredno po završetku Prvog svetskog rata. Prvi putnički avioni su bili modifikovani vojni avioni. Jedan od njih bio je i `Farman golijat`. Imao je kapacitet od 11 mesta. Letenje ovakvim avionima bilo je vrlo neudobno jer je u njima bilo vrlo hladno. Veliki problem predstavljale su buka i vibracija od motora. Dvadesetih i tridesetih godina, u proizvodnji aviona drvo je zamenjeno metalom, a trupovi su počeli da se prave od cevastih konstrukcija. Takođe, avioni su imali samo jedan par krila. Prvi savremeni avion za komercijalne letove bio je `Boing 247`. Ovaj jednokrilni dvomotorac koji je u potpunosti bio od metala imao je kapacitet od samo 10 putnika, ali je leteo brzinom od čak 300 km/h. Izrađen je 1933. godine u SAD. Tri godine kasnije takođe u Americi se pojavio avion `Daglas DC-3` popularno nazvan `Dakota`. Imao je kapacitet od 21 mesta i bio je veoma korišćen. Neki od modela ovog aviona se i danas koriste za potrebe američke pošte.

Autor - osoba Mihajlović, Bogomir M. = Mihajlović, Bogomir M. Naslov Cveće u narodnoj medicini : (650 recepata) / Bogomir Mihajlović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1995 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Partenon, 1995 (Bor : Bakar) Fizički opis 251 str. : ilustr. ; 20 cm Zbirka Polja Partenona Napomene Bibliografija: str. 237-238 Registar. Predmetne odrednice Cveće -- Lekovitost Lekovite biljke PREDGOVOR Većini ljudi je poznato da je cveće ukras doma, kuće, balkona, terase, bašte – vrta, najlepši dekor za razne svečanosti, da se njime kite devojke i momci, svatovi i gosti, da se daje kao najprikladniji poklon u različitim prilikama, itd. Nije mali broj ni onih koji već poznaju i „tajni govor` cveća, poruke koje se njime mogu preneti. Međutim, znatno je manji broj onih koji znaju da pojedine vrste cveća sadrže i lekovite materije i da se kao takve koriste u fitoterapiji – lečenju biljem, kako u narodnoj medicini tako i za proizvodnju sintetičkih lekova, odnosno da na dohvat ruke imaju biljke koje im mogu pomoći u slučaju nekih povreda ili oboljenja, posebno kada se neki lekovi ne mogu naći u apotekama. Značaj korišćenja lekovitog bilja u predohrani, kao pomoćnog sredstva u lečenju, a u nekim slučajevima i samom lečenju, potvrdila je vekovna praksa i savremena medicinska nauka. Razumljivo, to ne znači da se treba sasvim odreći sintetičkih lekova, sem u slučaju kada ih nema u apotekama. No, i u tom slučaju neophodno je prethodno otići svom lekaru, koji će odrediti dijagnozu i svojim savetom pomoći da se i biljni lek što pravilnije i uspešnije primeni. Tom cilju treba da posluži i ova publikacija – da upozna čitaoca sa pojedinim vrstama cveća, njihovom lekovitošću i načinom korišćenja u domaćinstvu, u slučaju potrebe. U našoj zemlji о cveću u narodnoj medicini nije posebno objavljena nijedna knjiga, mada se u raznim knjigama о lekovitom bilju mogu naći obrađene i pojedine cvetne vrste. Ova knjiga je, prema tome, prva u kojoj se о cvetnim vrstama kao lekovitim biljkama govori najednom mestu i na iscrpniji način. U njenom sastavljanju – pisanju autor se koristio postojećom domaćom i stranom literaturom, iskustvima poznatijih travara i sopstvenim. U knjizi su detaljnije obrađene 37 vrsta cveća i za njih je navedeno: narodno i naučno ime, sinonim, strano ime, poreklo, rasprostranjenost, izgled i osobine, sastav i lekovitost, gajenje, berba i čuvanje do upotrebe, i, što je najhitnije, upotreba u lečenju – receptura, dok je za 33 vrste cveća dato: narodno i latinsko ime, sinonimi i receptura. U završnom delu knjige data su opšta uputstva i pravila koja su bitna za što uspešnije korišćenje cveća u narodnoj medicini: vreme berbe, postupak s ubranim biljkama, šta treba imati u domaćoj apoteci, pravila za pripremanje i upotrebu biljnih lekova, pripremu i korišćenje materijala i leka, kao i dijeta – ishrana u toku lečenja od pojedinih oboljenja, odnosno šta se preporučuje ili zabranjuje u ishrani. U nastavku su navedene manje poznate reci i pojmovi iz oblasti medicine i pregled korišćene literature. Na kraju, radi lakšeg korišćenja, dat je i registar oboljenja koja se leće upotrebom cveća. Nadamo se da će ovako koncipirana knjiga pomoći našim čitaocima ne samo da upoznaju lekovitost pojedinih vrsta cveća, već da lekovite biljke, koje su im na dohvat ruke, na najbolji način iskoriste za očuvanje zdravlja, u predohrani, lečenju onoga, što se njima može lečiti ili koristiti kao dodatnu – pomoćnu terapiju. Na kraju, bićemo zahvalni i svim čitaocima knjige – pacijentima, lekarima i drugim, koji ukazu na nova iskustva do kojih su u praksi došli, jer će to biti veliki doprinos obogaćivanju saznanja iz oblasti fitoterapije – lečenja biljem, a posebno lečenja korišćenjem pojedinih vrsta cveća. Redakcija Pri branju samoniklog bilja neophodno je dobro poznavati vrste koje se beru kako ne bi došlo do zamene. Mnoge vrste su, posebno za neiskusne sakupljače, veoma slične, pa se lako može desiti da se jestiva vrsta zameni nejestivom i neukusnom, a ponekad može dovesti i do fatalnih posledica. Biljke je najlakše prepoznati kada su u cvetu, ali u tom periodu nisu jestive (osim čajne i začinske vrste). Ipak je u tom periodu korisno naučiti njihove ostale morfološke karakteristike, radi lakšeg prepoznavanja u periodima pre i posle cvetanja. Za prepoznavanje biljaka može biti od koristi i miris, ali treba znati da neke biljke (posebno one iz porodice kupusnjača) otpuštaju karakterističan miris tek kada se protrljaju među prstima. Veoma je korisno znati i na kakvom staništu i u zajednici sa kojim vrstama određena biljna biljka raste. Retko kada će se neka vrsta naći na neočekivanom, za nju nekarakterističnom mestu. Često se dešava da neiskusni berači zamene listove sremuša listovima mrazovca, jedne od najotrovnijih biljaka našeg podneblja. Osim što su im cvetovi sasvim različiti i cvetaju u različito doba godine sremuš ima i karakterističan miris, sličan mirisu belog luka. Druga bitna razlika, zbog koje se ove dve biljke ne mogu pomešati je i stanište. Sremuš naseljava senovite i vlažne listopadne šume, a mrazovac osunčane i suve livade. Kalendar branja samoniklih jestivih biljaka FEBRUAR – plodovi breze, borovi pupoljci MART – kora hrastova i drugog drveća, jagorčevina, kopriva, ljubičica, maslačak, podbel, pupoljci topole, pupoljci breze i drugog drveća, vodopija APRIL – pitomi kesten, dobričica, glog, jagorčevina, kamilica, kopriva, lazarkinja, ljubičica, dan i noć, maslačak, oman, plućnjak, podbel (cvet i list), rosopas, rusomača, srčenjak MAJ – bagremov cvet, bokvica, dobričica, glog, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, mrtva kopriva, kupina, lazarkinja, lipa, maslačak, majkina dušica, matičnjak, medveđe grožđe, plućnjak, podbel, preslica, rosopas, vrkuta, crna zova, žalfija JUN – gloginje, beli slez, bokvica, borovnica, dan i noć, divizma, dobričica, glog, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, mrtva kopriva, kruška, kupina, malina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, neven, pelin, orah, plućnjak, rusomača, preslica, različak, slez crni, suručica, kamilica, vrkuta, vranilova trava, cvet zove JUL – bokvica, borovnica, breza, brđanka, divizma, divlja ruža, dupčac, kunica, jagoda, žalfija, kim, kokotac, kopriva, mrtva kopriva, kupina, lipa, matičnjak, nana, orah, pelin, podbel, preslica, slez beli i crni, timijan, kamilica, trandovilje, troskot, vrkuta, vranilova trava, vratić, cvetovi zove AVGUST – kim, breza, šipurak, drenjina, kopriva, hmelj, kupina, slez beli i crni, hrastova kora, lincura, nana, orah, pelin SEPTEMBAR – divizma, šipurak, drenjina, hmelj, hrastova kora, kokotac, lincura, nana, neven, oman, orah, pelin, slez beli, zečji trn, slatki koren, žutika, divlja šargarepa OKTOBAR – brđanka, dinjica, glog, iđirot, kopriva, lincura, maslačak, slez beli, zečji trn, slatki koren NOVEMBAR – gloginje, iđirot, maslačak Napomene Često se dešava da neiskusni berači zamene bobice borovnice i otrovnog velebilja. Takođe su, na primer, kod roda zova (jestive samo bobice crne zove (Sambucus nigra), a kod roda kleka samo šišarice obične kleke (Juniperus communis). „LEKOVITE I OTROVNE BILJKE KOJE SE LAKO MOGU ZAMENITI”. Čarobni svet lekovitog bilja. Film Publik Art. Arhivirano iz originala na datum 20. 12. 2016. Pristupljeno 16. 12. 2016. Franulović, Ksenija. „Pinija ili Pinj (Pinus pinea L.)”. Savjetodavna služba. Savjetodavna služba. Arhivirano iz originala na datum 15. 8. 2017. Pristupljeno 17. 2. 2016. Pokos, Franjo. „JESTIVO DIVLJE BILJE”. Bezgluten.net. Arhivirano iz originala na datum 21. 8. 2017. Pristupljeno 20. 8. 2017. „BiH: Otrovali se `sremušom`, jedan pacijent umro”. Blic. 18. 4. 2014. Pristupljeno 16. 12. 2016. „PREŽIVLJAVANJE U PRIRODI (samonikle jestive biljke)”. RIZNICA LEKOVITOG BILJA. Pristupljeno 20. 8. 2017. Literatura Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: „August Cesarec“. Grlić, Ljubiša (1984). 99 jestivih i otrovnih boba. Zagreb: Prosvjeta. Ranđelović, Novica; Avramović, Danijela (2011). PRIRUČNIK O LEKOVITIM BILJKAMA : raspoznavanje, branje i zaštita. Sokobanja: Udruženje „Dr Jovan Tucakov“. MG59 (N)

Susan Sontag - Eseji o fotografiji Radionica SIC, Beograd, 1982. Mek povez, 211 strana. Predgovor Jesa Denegri, korice Nesa Paripovic. Nema sumnje da Susan Sontag poseduje neverovatnu širinu, koja joj omogućava da sagleda ulogu fotografije u ljudskom društvu na neki sasvim neuobičajen način. Nesvesno pronalaženje falusa u kameri, poređenje automatske puške sa modernim fotoaparatima jeste plod pažljive analize igranog filma ili obične TV reklame. ’’Fotografije se mogu urezati u pamćenje dublje nego pokretne slike, zato što su jasno određen isečak vremena, a ne tok. Televizija je bujica nedovoljno probranih slika, od kojih svaka ukida prethodnu. Svaka nepokretna fotografija je povlašćeni trenutak, pretvoren u tanak predmet koji čovek može zadržati i ponovo pogledati’’ Suzan Sontag (engl. Susan Sontag,16. januar 1933 – 28. decembar 2004) je bila američka spisateljica, rediteljka, filozofkinja, profesorka, i politička aktivistkinja.[1] Uglavnom je pisala eseje, ali i objavljivala romane; objavila je svoje prvo veliko delo, esej Beleške o kempu, 1964. godine. Njena najpoznatija dela uključuju kritička dela Protiv tumačenja (1966), Stilovi radikalne volje (1968), O fotografiji (1977) i Bolest kao metafora (1978), kao i izmišljena dela Način na koji sada živimo (1986), Ljubitelj vulkana (1992) i U Americi (1999). Sontag je aktivno pisala i govorila o sukobljenim područjima, ili putovala u njih, uključujući tokom Vijetnamskog rata i opsade Sarajeva. Mnogo je pisala o fotografiji, kulturi i medijima, sidi i bolestima, ljudskim pravima, komunizmu i levičarskoj ideologiji. Njeni eseji i govori izazvali su kontroverzu [2] a opisana je kao „jedna od najuticajnijih kritičara svoje generacije“.[3] Mladost i obrazovanje Sontag je rođena kao Suzan Rosenblat u Njujorku, kći Mildred (rođena Jacobson) i Jacka Rosenblatta, oboje Jevreji iz Litvanije [4] i poljskog porekla. Njen otac je vodio posao trgovine krznom u Kini, gde je umro od tuberkuloze 1939, kada je Suzan imala pet godina.[5] Sedam godina kasnije, majka Suzan Sontag udala se za kapetana američke vojske Nathana Sontaga. Suzan i njena sestra Džudit uzele su prezime svog očuha, iako ih on nije formalno usvojio. Sontag nije imala versko vaspitanje i rekla je da nije ušla u sinagogu do sredine dvadesetih.[6] Sećajući se nesrećnog detinjstva, sa hladnom, dalekom majkom koja je bila „uvek odsutna“, Sontag je živela na Long Ajlendu u Njujorku,[5] zatim u Tusonu u Arizoni, a kasnije u dolini San Fernando u južnoj Kaliforniji, gde je našla utočište u knjigama i završila srednju školu u Severnom Holivudu u 15. godini. Osnovne studije započela je na Univerzitetu u Kaliforniji, Berkli, ali se prebacila na Univerzitet u Čikagu, diveći se njegovom čuvenom osnovnom nastavnom programu. U Čikagu je uporedo sa ostalim zahtevima pohađala studije filozofije, drevne istorije i književnosti. Leo Strauss, Joseph Schwab, Christian Mackauer, Richard McKeon, Peter von Blanckenhagen i Kenneth Burke bili su među njenim predavačima. Diplomirala je sa 18 godina i izabrana je u studentsku organizaciju `Phi Beta Kappa`.[7] Dok je bila u Čikagu, postala je najbolja prijateljica sa kolegom Majkom Nikolsom.[8] Godine 1951. njen rad se prvi put pojavio u štampi u zimskom izdanju časopisa Chicago Review.[9] Sontag se sa 17 godina udala za pisca Filipa Rifa, koji je bio instruktor sociologije na Univerzitetu u Čikagu, nakon desetodnevnog udvaranja; njihov brak je trajao osam godina.[10] Tokom studija u Čikagu, Sontag je pohađala letnju školu koju je predavao sociolog Hans Gert koji je postao njen prijatelj i naknadno uticao na njeno proučavanje nemačkih mislilaca.[11][12] Po sticanju čikaške diplome, Sontag je predavala brucoški engleski jezik na Univerzitetu u Konektikutu tokom akademske 1952–53. Pohađala je Univerzitet Harvard na postdiplomskim studijama, u početku je studirala književnost kod Perry Miller-a i Harry Levin-a, pre nego što je prešla na filozofiju i teologiju kod Paul Tillich-a, Jacob Taubes-a, Raphael Demos-a i Morton White-a.[13] Po završetku magistarskih studija filozofije, započela je doktorska istraživanja metafizike, etike, grčke filozofije i kontinentalne filozofije i teologije na Harvardu.[14] Filozof Herbert Markuze je godinu dana živeo sa Suzan i Rifom dok je radio na svojoj knjizi Eros i civilizacija iz 1955. godine.[15] ‍:38 Sontag je istraživala za Filipom Rifom studiju Freud: The Mind of the Moralist iz 1959 pre njihovog razvoda 1958. godine i doprinela je knjizi do te mere da je smatrana nezvaničnim koautorkom.[16] Par je dobio sina Dejvida Rifa, koji je potom bio urednik svoje majke u `Farrar, Straus and Giroux-u`, a bio je i sam pisac. Sontag je nagrađena Američkom asocijacijom univerzitetskih ženskih stipendija za akademsku 1957–1958. na koledžu `Sv. Ana na Oksfordu`, gde je otputovala bez supruga i sina.[17] Tamo je imala časove kod Iris Murdoch-a, Stuart Hampshirea, A.J. Ayera i H.L.A. Harta, dok je takođe pohađala seminare B. Phil-a, J.L. Austin-a i predavanja Ajzaja Berlina. Oksford joj se, međutim, nije odgovarao i ona je prešla posle Michaelmas mandata 1957. na Univerzitet u Parizu (Sorbona).[18] Sontag se u Parizu družila sa stranim umetnicima i akademicima, uključujući Allana Blooma, Jeana Wahl-a, Alfreda Chester-a, Harriet Sohmers i María Irene Fornés.[19] Sontag je primetila da je njeno vreme u Parizu bilo možda najvažniji period njenog života.[15] ‍:51–52 To je svakako predstavljalo osnovu njenog dugog intelektualnog i umetničkog povezivanja sa kulturom Francuske.[20] Preselila se u Njujork 1959. godine da bi živela sa Fornesom narednih sedam godina,[21] povrativši starateljstvo nad sinom i predajući na univerzitetima dok joj je književna reputacija rasla. ‍:53–54 Fikcija Foto portret Sontag, 1966 Dok je radila na svojim pričama, Sontag je predavala filozofiju na `Sarah Lawrence College` i Gradskom univerzitetu u Njujorku i Filozofiju religije sa Jacob Taubes-om, Susan Taubes, Theodor Gaster-om i Hans Jonas-om, na Odeljenju za religiju na Univerzitetu Columbia od 1960. do 1964. godine. Držala je obuku za pisanje na `Univerzitetu Rutgers` od 1964. do 1965. pre nego što je prekinula vezu sa akademijom u korist stalnog slobodnog pisanja.[15] ‍:56–57 Sa 30 godina objavila je eksperimentalni roman pod nazivom The Benefactor (1963), nakon čega je usledio četiri godine kasnije roman Death Kit (1967). Uprkos relativno malom učinku, Sontag je o sebi razmišljala uglavnom kao o romanopiscu i piscu fantastike. Njena kratka priča Način na koji sada živimo (The Way We Live Now) objavljena je sa velikim priznanjem 24. novembra 1986. u časopisu ``Njujorker``. Napisan u eksperimentalnom narativnom stilu, ostaje značajan tekst o epidemiji AIDS-a. Postigla je kasnije popularnost i uspeh kao najprodavaniji romansijer sa Ljubavnikom od vulkana (The Volcano Lover) (1992). U 67. godini, Sontag je objavila svoj poslednji roman U Americi (In America) (2000). Poslednja dva romana smeštena su u prošlost, za šta je Sontag rekla da su joj dali veću slobodu da piše višeglasnim glasom. Napisala je i režirala četiri filma, a napisala je i nekoliko drama, od kojih su najuspešnije Alisa u krevetu i Dama s mora. Publicistika Sontag je kroz svoje eseje stekla ranu slavu i reputaciju. Sontag je često pisala o preseku visoke i niske umetnosti i proširila je dihotomiju koncepta forme i umetnosti u svaki medij. Podigla je kemp estetiku do statusa priznanja svojim široko prihvaćenim esejem Beleške o kempu iz 1964. godine, koji je prihvatio umetnost kao zajedničku, apsurdnu i burlesknu temu. Sontag je 1977. objavila seriju eseja O fotografiji. Ovi eseji su istraživanje fotografija kao kolekcije sveta, uglavnom putnika ili turista, i načina na koji to doživljavamo. U esejima je iznela svoju teoriju fotografisanja dok putujete: Metoda se posebno obraća ljudima s hendikepiranom nemilosrdnom radnom etikom - Nemcima, Japancima i Amerikancima. Korišćenje fotoaparata smiruje anksioznost koju vođeni posao oseća zbog toga što ne radi kada su na odmoru i ako bi trebalo da se zabave. Oni moraju da rade nešto što je poput prijateljske imitacije posla: mogu da slikaju. (str. 10) Sontag piše da je pogodnost moderne fotografije stvorila prekomernu količinu vizuelnog materijala i da je „gotovo sve fotografirano“.[22] ‍:3 Ovo je promenilo naša očekivanja o tome šta imamo pravo da gledamo, želimo da gledamo ili treba da gledamo. „Učeći nas novom vizuelnom kodu, fotografije menjaju i proširuju našu predstavu o tome šta vredi gledati i šta imamo pravo da posmatramo“ i promenilo je našu „etiku gledanja“. ‍:3 Fotografije su nam povećale pristup znanju i iskustvima iz istorije i dalekih mesta, ali slike mogu zameniti direktno iskustvo i ograničiti stvarnost. ‍:10–24 Takođe navodi da fotografija desenzibilizira svoju publiku na stravična ljudska iskustva, a deca su izložena iskustvima prije nego što budu spremna za njih. ‍:20 Sontag je nastavila da teoretiše o ulozi fotografije u stvarnom životu u svom eseju Pogled u rat: Fotografski pogled na pustoš i smrt, koji se pojavio u izdanju časopisa Njujorker od 9. decembra 2002. Tamo ona zaključuje da problem našeg oslanjanja na slike, a posebno na fotografske slike, nije u tome što se „ljudi sećaju fotografija, već što se sećaju samo fotografija ... što fotografska slika pomračuje druge oblike razumevanja - i sećanja. . . . Pamtiti je, sve više i više, ne sećati se priče, već moći pozvati sliku “(str. 94). Postala je uzor mnogim feministkinjama i ambicioznim spisateljicama tokom 1960-ih i 1970-ih.[15] Aktivizam Sontag se politički aktivirala šezdesetih godina, suprotstavljajući se Vijetnamskom ratu.[15] ‍:128–129 U januaru 1968. potpisala je zalaganje za „Protiv ratnog poreza za pisce i urednike“, obećavajući da će odbiti plaćanja poreza u znak protesta protiv rata.[23] U maju 1968. posetila je Hanoj; posle toga, u svom eseju Putovanje u Hanoj pisala je pozitivno o severnovijetnamskom društvu. ‍:130–132 Nekadašnja zgrada sarajevskih novina tokom opsade Sarajeva, kada je Sontag živela u gradu Tokom 1989. Sontag je bila predsednik američkog PEN centra, glavnog američkog ogranka Međunarodne organizacije pisaca PEN. Nakon što je iranski lider Ajatolah Homeini izdao fetvu smrtnu kaznu protiv pisca Salmana Ruždija zbog bogohuljenja nakon objavljivanja njegovog romana Satanski stihovi te godine, Sontagova beskompromisna podrška Ruždiju bila je presudna u okupljanju američkih pisaca u njegovu svrhu.[24] Nekoliko godina kasnije, tokom opsade Sarajeva, Sontag je privukla pažnju za režiju produkcije Samuela Beketa Čekanje Godoa u pozorištu obasjanom svećama u bosanskoj prestonici. Lični život Majka Sizan Sontag je umrla od raka pluća na Havajima 1986.[5] Suzan Sontag je umrla u Njujorku 28. decembra 2004. godine, u dobi od 71 godine, od komplikacija mijelodisplastičnog sindroma koji je evoluirao u akutnu mijelogenu leukemiju. Sahranjena je u Parizu na Groblju Montparnasu.[25] Njenu poslednju bolest zabeležio je sin Dejvid Rif.[26] Kada je umrla, Gardijan je objavio nekrolog sa naslovom `Otišla je tamna dama američke intelektualne scene`. Autor članka je napomenuo da intelektualna Amerika nju nikada nije prihvatila, da Sontagova nikada nije pripadala vladajućim kulturnim krugovima.[27] Seksualnost i odnosi Suzan Sontag 1994. godine, slikao ga je bolivijski umetnik Huan Fernando Bastos Sontag je postala svesna svoje biseksualnosti tokom ranih godina i sa 15 godina je u svoj dnevnik zapisala: `Osećam da imam lezbejske sklonosti (kako to nevoljko pišem).` Sa 16 godina imala je seksualni susret sa ženom: „Možda sam ipak bila pijana, jer je bilo tako lepo kada je H počela da vodi ljubav sa mnom. . . Prošlo je 4:00 pre nego što smo spavali. . . Postala sam potpuno svesna da je želim, i ona je to znala.“ [28][29] Sontag je živela sa `H`, spisateljicom i modelom Harriet Sohmers Zwerling koju je prvi put upoznala na Univerzitetu Kalifornije (Berkli) od 1958. do 1959. godine. Posle toga, Sontagovoj je bila partnerka Marija Irena Forens, kubansko-američka avangardne dramska umetnica i rediteljka. Nakon razdvajanja sa Forens, bila je u vezi sa italijanskom aristokratkinjom Carlotta Del Pezzoi, nemačkom akademkinjom Evom Kollischi.[30] Zontag je bila u ljubavnoj vezi sa američkim umetnicima Džasper Džons i Paul Thek .[31][32] Tokom ranih 1970-ih, Sontag je živela sa Nicole Stéphane, naslednicom Rotšilda koja je postala filmska glumica [33], a kasnije i s koreografkinjom Lucinda Childs .[34] Imala je vezu i sa piscem Josifom Brodskim.[35] Sa Eni Libovic, Sontag je održavala vezu koja se protezala od kasnih 1980-ih do poslednjih godina.[36] Sontag je imala blisku romantičnu vezu sa fotografkinjom Eni Libovic. Upoznale su se 1989. godine, kada su obe već bile značajne u svojim karijerama. Eni Libovic je sugerisala da joj je Sontag bila mentor i konstruktivno kritikovala njen rad. Tokom Sontagovog života, nijedna žena nije javno otkrila da li je veza prijateljstva ili romantične prirode. Njuzvik se 2006. godine osvrnuo na Libovic-ovu vezu deceniju plus sa Sontag, rekavši, „Njih dve su se prvi put srele krajem 80-ih, kada ju je Libovic fotografirala za jaknu sa knjigom. Nikada nisu živele zajedno, iako su imali po jedan stan na vidiku onog drugog.“ [37] Libovic, kada je intervjuisana za svoju knjigu Fotografski život: 1990–2005 iz 2006. godine, rekla je da je knjiga ispričala brojne priče i da je „sa Suzan bila ljubavna priča“.[38] Dok je The New York Times 2009. godine Sontag nazivao Libovicovim „saputnikom“,[39] Libovic je u Fotografskom životu napisala da „Reči poput„ pratilac “i„ partner “nisu u našem rečniku. Bili smo dvoje ljudi koji smo jedna drugoj pomagale kroz život. Najbliža reč je i dalje „prijatelj“.[40] Iste godine, Libovic je rekla da je deskriptor „ljubavnik“ bio tačan.[41] Kasnije je ponovila: „Nazovite nas„ ljubavnicima “. Volim „ljubavnike“. Znate, `ljubavnici` zvuče romantično. Mislim, želim da budem potpuno jasna. Volim Suzan.“ [42] U intervjuu za Gardijan 2000. godine, Sontag je bila prilično otvorena u vezi sa biseksualnošću: „Da vam kažem o starenju?“, Kaže ona i smeje se. „Kad ostariš, stariji od 45 godina, muškarci te prestanu zamišljati. Ili drugačije rečeno, muškarci koji mi se sviđaju ne vole me. Želim mladića. Volim lepotu. Šta ima novo?` Kaže da se u životu zaljubila sedam puta. „Ne, sačekaj“, kaže ona. `Zapravo je devet. Pet žena, četiri muškarca. `[5] Mnoge Sontagine čitulje nisu propustile da pomenu njene značajne istopolne veze, naročito onu sa Eni Libovic. Kao odgovor na ovu kritiku, javni urednik New York Times-a, Daniel Okrent, branio je nekrolog lista, navodeći da u vreme Sontagove smrti novinar nije mogao da izvrši nezavisnu verifikaciju svoje romantične veze sa Libovitc (uprkos pokušajima da to učini).[43] Nakon Sontagove smrti, Njuzvik je objavio članak o Eni Libovic u kojem se jasno navode njene veze sa Sontagom pre više od decenije.[36] Sontag je citirao glavni urednik Brendan Lemon iz časopisa Out-a, rekavši: `Odrastao sam u vreme kada je Modus operandi bio ` otvorena tajna `. Navikao sam na to i sasvim sam u redu s tim. Intelektualno znam zašto nisam više govorio o svojoj seksualnosti, ali pitam se da li tamo nisam potisnuo nešto na svoju štetu. Možda bih mogao da pružim utehu nekim ljudima da sam se više bavio temom svoje privatne seksualnosti, ali nikada mi nije bila glavna misija pružiti utehu, osim ako neko nema drastične potrebe. Radije bih pružio zadovoljstvo ili protresao stvari “.[44] Nasleđe Nakon smrti Suzan Sontag, Steve Wasserman iz Los Anđeles tajms nazvao ju je „jednom od najuticajnijih američkih intelektualaca, međunarodno poznatom po strasnom angažmanu i širini kritičke inteligencije i svom žarkom aktivizmu u zalaganju za ljudska prava“.[45] Eric Homberger iz Gardijana nazvao je Sontag „mračnom damom“ američkog kulturnog života tokom više od četiri decenije“. Primetio je da je „uprkos krutom i oštro sročenom političkom senzibilitetu, ona u osnovi bila esteta [koja] je ponudila preorijentaciju američkih kulturnih horizonata“.[46] Pišući o Protiv tumačenja (1966), Brandon Robshaw iz The Independent kasnije je primetio da je „Sontag bila izuzetno predusretljiva; njen projekat analize popularne kulture kao i visoke kulture, Dors-a, kao i Dostojevskog, sada je uobičajena praksa u obrazovanom svetu.` [47] U Kritika i postkritika (2017), Rita Felski i Elizabeth S. Anker tvrde da je naslovni esej iz pomenute zbirke igrao važnu ulogu na polju postkritike, pokreta u okviru književne kritike i kulturoloških studija koji pokušava da pronađe nove oblike čitanja i tumačenje koje prevazilazi metode kritike, kritičke teorije i ideološke kritike.[48] Pregledom Sontagove Knjige o fotografiji (1977) 1998. godine, Michael Starenko je napisao da je delo „toliko duboko uronjeno u ovaj diskurs da su Sontagine tvrdnje o fotografiji, kao i njen način argumentacije, postale deo retoričkog„ alata “koji teoretičari fotografije i kritičari nose se u glavi “.[49] Kritika Bela civilizacija kao rak Sontag je kritikovala pisanje 1967. godine u časopisu Partisan Review: Ako je Amerika vrhunac zapadne bele civilizacije, kako to izjavljuju svi od levice do desnice, onda sa zapadnom belom civilizacijom mora biti nešto strašno pogrešno. Ovo je bolna istina; malo od nas želi da ide tako daleko .... Istina je da Mocart, Paskal, Bulova algebra, Šekspir, parlamentarna vlada, barokne crkve, Njutn, emancipacija žena, Kant, Marks, Balanšinov balet i dr. ne iskupiti ono što je ova posebna civilizacija nanela svetu. Bela rasa je rak ljudske istorije; to je bela rasa i samo ona - njene ideologije i izumi - koja uništava autonomne civilizacije gde god se širi, što je narušilo ekološku ravnotežu planete, koja sada ugrožava samo postojanje samog života.[1] Prema novinaru Mark M. Goldblatt, Sontag se kasnije „odrekla“ izjave, rekavši da je „klevetala pacijente sa rakom“,[50] ali prema Eliot Weinberger-u, „Zažalila je zbog te poslednje fraze i napisala čitavu knjigu protiv upotreba bolesti kao metafora“.[51] Navodi o plagijarizmu Ellen Lee optužila je Sontag za plagijarizam kada je Lee u časopisu In America (1999) otkrila najmanje dvanaest odlomaka koji su slični ili kopirani iz odlomaka u četiri druge knjige o Helen Modjesk-oj bez pripisivanja.[52][53] Sontag je rekla o korišćenju odlomaka: „Svi koji se bavimo stvarnim likovima u istoriji prepisujemo i usvajamo izvorne izvore u originalnom domenu. Koristila sam ove izvore i potpuno sam ih transformisala. Treba izneti veći argument da je sva literatura niz referenci i aluzija“.[54] O komunizmu Na njujorškom skupu pro-solidarnosti 1982. godine, Sontag je izjavila da su „ljudi sa levice, poput nje same,„ voljno ili nevoljno izrekli puno laži “. [55] Dodala je da oni: veruju u, ili bar primenjuju, dvostruki standard anđeoskog jezika komunizma ... Komunizam je fašizam - uspešan fašizam, ako želite. Ono što smo nazvali fašizmom, zapravo je oblik tiranije koji se može srušiti - a koji je, uglavnom, propao. Ponavljam: ne samo da je fašizam (i otvorena vojna vladavina) verovatna sudbina svih komunističkih društava - posebno kada je njihovo stanovništvo podstaknuto na pobunu - već je komunizam sam po sebi varijanta, najuspešnija varijanta fašizma. Fašizam sa ljudskim licem ... Zamislite, ako želite, nekoga ko je čitao samo Reader`s Digest između 1950. i 1970. godine, i nekoga ko je u istom periodu čitao samo The Nation ili [t] on New Statesman. Koji bi čitalac bio bolje informisan o stvarnosti komunizma? Mislim da bi odgovor trebao da nam napravi pauzu. Može li biti da su naši neprijatelji bili u pravu?[55] Sontagov govor je, kako se izveštava, „iz publike izazvao buke i uzvike“. The Nation je objavila njen govor, izuzimajući odlomak koji je časopisu suprotstavio Reader`s Digest. Odgovori na njenu izjavu bili su različiti. Neki su rekli da su trenutna osećanja Sontag u stvari držali mnogi levičari godinama, dok su je drugi optuživali za izdaju „radikalnih ideja“.[55] O napadima 11. septembra Sontag je dobila ljutite kritike zbog svojih izjava u časopisu The New Yorker (24. septembra 2001) o neposrednim posledicama 11. septembra .[56] U svom komentaru nazvala je napade `monstruoznom dozom stvarnosti` i kritikovala američke javne zvaničnike i komentatore medija zbog pokušaja da ubede američku javnost da je `sve u redu`. Konkretno, usprotivila se ideji da su počinioci `kukavice`, komentar koji je Džordž Buš dao između ostalih primedbi 11. septembra. Umesto toga, ona je tvrdila da bi zemlja trebala na akcije terorista gledati ne kao na „kukavički“ napad na „civilizaciju“ ili „slobodu“ ili „čovječanstvo“ ili „slobodni svijet“, već kao napad na samoproglašenu svjetsku velesilu, kao posledica konkretnih američkih saveza i akcija“.[57] Kritike drugih pisaca Tom Wolfe je Sontag odbacio kao „samo još jednog skriptara koji je proveo svoj život prijavljujući se za protestne sastanke i truseći se do podijuma opterećenog njenim proznim stilom, koji je imao nalepnicu za hendikepirane parkinge validnu na Partizanskoj reviji.[58] U `Sontag, Bloody Sontag`, eseju iz knjige Vamps & Tramps iz 1994. godine, kritičarka Camille Paglia opisuje svoje početno divljenje i kasnije razočaranje.[59] Ona spominje nekoliko kritika Sontag, uključujući komentar Harolda Bluma `Mere Sontagisme!` u doktorskoj disertaciji Camille Paglia i navodi da je Sontag „postala sinonim za plitku vrstu držanja kuka“.[60] Paglia takođe govori o poseti Sontag `Bennington College`, u koju je stigla sa satima kasneći i ignorisala dogovorenu temu događaja.[61] Sontagovo hladno samoizgonstvo bilo je katastrofa za američki ženski pokret. Samo je žena od njenog prestiža mogla da izvede neophodnu kritiku i razotkrivanje prvih feminističkih estriha instant-kanona, poput onih Kate Millett ili Sandre Gilbert i Susan Gubar, čija je srednja mediokritetnost osakatila ženske studije od početka ... Ni jedan patrijahalni zlikovac nije zadržavao Sontag; njeni neuspesi su njeni. - Camille Paglia Nassim Nicholas Taleb u svojoj knjizi Skin in the Game kritikuje Sontag i druge ljude ekstravagantnog načina života koji se ipak izjašnjavaju „protiv tržišnog sistema“. Taleb procenjuje Sontagovu zajedničku vilu u Njujorku na 28 miliona dolara i navodi da je „nemoralno biti opozicija tržišnom sistemu i ne živeti (negde u Vermontu ili severozapadnom Avganistanu) u kolibi ili pećini izolovanoj od njega“. Taleb takođe tvrdi da je još nemoralnije „tvrditi za vrlinu, a da u potpunosti ne živimo sa njenim direktnim posledicama“.[62][63] Odnos prema knjigama Knjiga je bila veliko utočište za Suzan. U svom stanu na Menhetnu imala je biblioteku od osam hiljada primeraka. Čitala je i po jednu knjigu dnevno. U intervjuu koji je dala za Njujork tajms otkriva da je počela da čita sa tri godine, a sa 13 je već bila savladala Mana, Džojsa, Eliota, Kafku, Žida i, naročito, Džeka Londona, čiji ju je Martin Idn podstakao da bude pisac.[27] `Čitanje je moja zabava, moja distrakcija, moja uteha, moje malo samoubistvo. Ako ne mogu da podnesem svet, samo se sklupčam s knjigom u ruci, i to je kao mali svemirski brod koji me odvodi od svega`.[27] U `Pismo Borhesu` iz 1996 piše: `Rekli ste da literaturi dugujemo gotovo sve što jesmo i što smo bili. Ako knjige nestanu, istorija će nestati, nestaće i ljudski rod. Sigurna sam da ste u pravu. Knjige nisu samo proizvoljni zbir naših snova i našeg sećanja. One nam takođe daju obrazac duhovne kontemplacije. Neki ljudi misle da je čitanje samo vid bekstva: bekstvo iz „stvarnog“ svakodnevnog sveta u imaginarni svet, svet knjiga. Knjige su mnogo više. One su način da budemo čovečniji`.[27] Radovi Fikcija (1963) The Benefactor (Dobrotvor) (1967) Death Kit (1977) I, etcetera (Zbirka kratkih priča) (1991) The Way We Live Now (short_story) (Način na koji sada živimo kratka priča) (1992) The Volcano Lover (Ljubitelj vulkana) (1999)In America (U Americi) - dobitnik američke Nacionalne nagrade za beletristiku [64] Predstave The Way We Live Now (Način na koji sada živimo o epidemiji AIDS-a) (1990) A Parsifal (Parsifal) (1991), dekonstrukcija inspirisana izvedbom Roberta Wilsona 1991. godine u Vagnerovoj operi [65] Alice in Bed (Alice u krevetu) (1993), o intelektualki Alice James iz 19. veka, koja je zbog bolesti bila vezana za krevet [66] Lady from the Sea (Dama s mora, adaptacija istoimene drame Henrika Ibzena iz 1888. godine, premijerno izvedena 1998. u Italiji.[67] Sontag je o tome napisala esej 1999. godine u Theatre pod nazivom „Prepisivanje dame s mora“.[68] Publicistika Zbirke eseja (1966) Against Interpretation (Protiv tumačenja - uključuje Napomene o Kempu) (1969) Styles of Radical Will (Stilovi radikalne volje) (1980) Under the Sign of Saturn (Pod znakom Saturna) (2001) Where the Stress Falls (Tamo gde stres pada) (2003) Regarding the Pain of Others (U vezi sa bolom drugih) (2007) At the Same Time: Essays & Speeches (U isto vreme: eseji i govori) Sontag je takođe objavljivala publicističke eseje u časopisima The New Yorker, The New York Review of Books, Times Literary Supplement, The Nation, Granta, Partisan Review i London Review of Books. Monografije (1959) Freud: The Mind of the Moralis (Frojd: Um moralista) [69] (1977) On Photography (O fotografiji) (1978) Illness as Metaphor (Bolest kao metafora) (1988) AIDS and Its Metaphors (AIDS i njegove metafore) (nastavak Bolesti kao metafore) (2003) Regarding the Pain of Others (U vezi sa bolom drugih) Intervju (2013) Susan Sontag: The Complete Rolling Stone Interview, Jonathan Cott (Ako knjige nestanu... Suzan Sontag i Džonatan Kot za časopis Rolling Stone) Knjiga je rezultat dvanaestočasovnog razgovora između Suzan Sontag i Džonatana Kota. Intervju je započet februara 1978. u Parizu, gde je Džonatan već dobio tri sata materijala, sasvim dovoljno za intervju u svom magazinu, ali mu je Suzan predložila da nastave razgovor kada ona dođe u Njujork, što se i dogodilo pet meseci kasnije. Oktobra 1979. Roling Stoun je objavio trećinu Kotovog intervjua. Integralnu verziju on je izdao u formi knjige tek 35 godina kasnije (2013) i devet godina nakon Suzanine smrti.[27] Filmovi (1969) Duett för kannibaler (Duet for Cannibals) (Duet za kanibale) (1971) Broder Carl (Brother Carl) (Brat Karl) (1974) Promised Lands (Obećane zemlje) (1983) Unguided Tour AKA Letter from Venice Ostali radovi (2002) Liner beleške za album Land Peti Smit (2004) Doprinos fraza trećem albumu Fischerspooner-a Odiseja (2008) Reborn: Journals and Notebooks 1947–1963 (2012) As Consciousness Is Harnessed to Flesh: Journals and Notebooks, 1964–1980 (Kako je svest upregnuta u meso: časopisi i sveske, 1964–1980) Nagrade i počasti 1977: Nacionalna nagrada kruga kritičara knjiga za O fotografiji [70] 1990: MacArthur Fellowship 1992: Nagrada Malaparte, Italija [71] 1999: Commandeur des Arts et des Lettres, Francuska 2000: Nacionalna nagrada za knjigu U Americi [64] 2001: Jerusalimska nagrada, dodeljuje se svake dve godine piscu koji svojim radom istražuje slobodu pojedinca u društvu. 2002: George Polk Awards za kulturnu kritiku za film „Pogled u rat“ u časopisu The New Yorker 2003: Počasni doktorat Univerziteta u Tibingenu 2003: Friedenspreis des Deutschen Buchhandels tokom Frankfurtskog sajma knjiga [72] 2003: Nagrada Princ od Asturije za književnost.[73] 2004: Dva dana nakon njene smrti, Muhidin Hamamdžić, gradonačelnik Sarajeva najavio je da će grad nazvati ulicu po njoj, nazivajući je „autorkom i humanistkinjom koja je aktivno učestvovala u stvaranju istorije Sarajeva i Bosne“. Pozorišni trg ispred Narodnog pozorišta odmah je predložen da se preimenuje u Pozorišni trg Suzan Sontag.[74] Trebalo je, međutim, pet godina da taj danak postane zvaničan.[75][76] Dana 13. januara 2010. godine, grad Sarajevo objavio je pločicu sa novim nazivom ulice za Pozorišni trg: Pozorišni trg Suzan Sontag. Digitalna arhiva Digitalnu arhivu od 17.198 e-adresa Sontag čuva Odeljenje za posebne kolekcije UCLA pri istraživačkoj biblioteci Charles E. Young.[77] Njena arhiva - i napori da bude javno dostupna, istovremeno štiteći je od truleži - tema je knjige On Excess: Susan Sontag’s Born-Digital Archive, autora eremy Schmidt & Jacquelyn Ardam.[78] Dokumentarni film Dokumentarni film o Sontag u režiji Nancy Kates, pod naslovom Regarding Susan Sontag, objavljen je 2014.[79] Dobio je posebno priznanje žirija za najbolji dokumentarni film na Filmskom festivalu Trajbeka 2014.[80]