Osetite ležernu notu glamuroznog Seminyak ili plešite do jutra uz energične note divlje jagode. Orijentalni i voćni miris VIP Bali držaće vas budnim celu noć svojom egzotičnom mešavinom nota vanile, divlje jagode i kokosovog mleka.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Džesiju škola ne ide baš najbolje. Njegov nezaposleni otac, autor ove knjige, odlučuje da ga podrži u želji da napusti školovanje i da ga ne tera da pronađe posao, ali samo pod jednim uslovom: da zajedno gledaju tri filma nedeljno. Tako nastaje „Filmski klub”, projekat neformalnog obrazovanja koji problematičnom petnaestogodišnjaku treba da pruži znanje o svetu koji ga okružuje. I dok Džesi tokom tri godine ovog neobičnog „školovanja” prolazi kroz probleme u vezi i eksperimentiše sa drogom, Dejvid s dirljivom upornošću pokušava da dopre do sina putem magije pokretnih slika: od Plavog somota i Niskih strasti, preko Poslednjeg tanga u Parizu, do francuskog novog talasa. Spektar filmova koje će Gilmurovi odgledati žanrovski je veoma raznolik. Paralelno sa scenama iz života oca i sina, pred čitaocem se smenjuju kadrovi legendi kinematografije – Trifoa, Skorsezea, Spilberga, Hičkoka, Kurosave i Vudija Alena. Pažljivo birani, u skladu s Džesijevim raspoloženjem, filmovi su često tematizovani u celine. U ciklusu „Zapazi genijalan trenutak” Gilmur obrazlaže na koji način je konobar u Isijavanju „ukrao scenu” Džeku Nikolsonu tokom razgovora u kupatilu, ciklus „Tihi momenti” započinje ostvarenjem Tačno u podne i fenomenalnom glumom Garija Kupera, a „Festival horora” Rozmarinom bebom. Mikroprikazi filmova kroz dijaloge otkrivaju generacijski jaz između oca i sina (da li je Holi Golajtli iz Doručka kod Tifanija u stvari obična prostitutka?), zašto se iznova vraćamo skandalozno lošem filmu Šougrls, šta je toliko veličanstveno u poslednjim kadrovima Felinijevog Slatkog života i kako se preko devojke u tanderberdu uspostavlja veza između Prusta i Američkih grafita. Gilmurova knjiga izmiče postojećim žanrovskim kalupima. Neosporno memoarskog karaktera, uzbudljiva je poput romana, a odlomci u kojima autor govori o filmovima često se kreću između eseja i nemilosrdne novinske kritike. Bilo da se slažemo s Gilmurovim komentarima ili ne, Filmski klub je nezaboravna vožnja kroz istoriju kinematografije, i svakako nezaobilazno štivo za filmofile. Sugestivnost Gilmurovog čitanja filma poziva na ponovno gledanje klasika i svojevrstan je vodič mlađim generacijama u čudesan svet filmske umetnosti.

Opis Zlo postoji. Zlo hoda među nama. Zlo je izrodilo đavolskog novog učenika u novom napetom trileru o detektivki Ricoli i doktorki Ajls. PECCAVI Ta krvlju ispisana latinska reč nalazi se na mestu brutalnog ubistva jedne žene: GREŠILA SAM. To je jeziva božićna čestitka za bostonsku doktorku sudske medicine Moru Ajls i detektivku Džejn Ricoli, koja brzo povezuje žrtvu s kontroverznim i slavnim psihijatrom Džojs O’Donel – svojom zakletom protivnicom i pripadnicom tajanstvenog udruženja zvanog Klub Mefisto. Na otmenom Bikon hilu članovi tog udruženja posvećuju se analiziranju zla: je li nauka u stanju da ga objasni? Ima li ono telesni oblik? Hodaju li demoni zemljom? Prikupljajući mnoštvo mračnih istorijskih činjenica i tajanstvenih religioznih simbola, oni pokušavaju da dokažu užasavajuću teoriju: da Satana lično postoji među nama. Kada se sledeći leš pojavi na samom njihovom pragu, jasno je da neko – ili nešto – zaista vreba u gradu. Pripadnici udruženja počinju da se boje predmeta svog proučavanja. Može li taj sumanuti ubica biti jedan od njih – ili su nenamerno prizvali neko zlo iz tame? Dok se trude da razreše najneobičniji slučaj u svojoj karijeri, Mora i Džejn kreću na užasavajuće putovanje u samo srce zla, gde će se susresti s čudovišnim protivnikom, opasnijim od svih sa kojima su se do sada sretale... protivnikom čiji su svi dosadašnji zločini tek početak. Povez knjige : broširani Strana : 384 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Zlo postoji. Zlo hoda među nama. Zlo je izrodilo đavolskog novog učenika u novom napetom trileru o detektivki Ricoli i doktorki Ajls. PECCAVI Ta krvlju ispisana latinska reč nalazi se na mestu brutalnog ubistva jedne žene: GREŠILA SAM. To je jeziva božićna čestitka za bostonsku doktorku sudske medicine Moru Ajls i detektivku Džejn Ricoli, koja brzo povezuje žrtvu s kontroverznim i slavnim psihijatrom Džojs O’Donel – svojom zakletom protivnicom i pripadnicom tajanstvenog udruženja zvanog Klub Mefisto. Na otmenom Bikon hilu članovi tog udruženja posvećuju se analiziranju zla: je li nauka u stanju da ga objasni? Ima li ono telesni oblik? Hodaju li demoni zemljom? Prikupljajući mnoštvo mračnih istorijskih činjenica i tajanstvenih religioznih simbola, oni pokušavaju da dokažu užasavajuću teoriju: da Satana lično postoji među nama. Kada se sledeći leš pojavi na samom njihovom pragu, jasno je da neko – ili nešto – zaista vreba u gradu. Pripadnici udruženja počinju da se boje predmeta svog proučavanja. Može li taj sumanuti ubica biti jedan od njih – ili su nenamerno prizvali neko zlo iz tame? Dok se trude da razreše najneobičniji slučaj u svojoj karijeri, Mora i Džejn kreću na užasavajuće putovanje u samo srce zla, gde će se susresti s čudovišnim protivnikom, opasnijim od svih sa kojima su se do sada sretale... protivnikom čiji su svi dosadašnji zločini tek početak.

OMOT 5- PLOČA 5 MINT Label: ZKP RTVL ‎– LD 0885, ZKP RTVL ‎– ld 0885 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: Apr 1983 Genre: Rock, Funk / Soul Style: New Wave, Pop Rock, Psychedelic Tracklist A1 Još Jedna Votka 2:52 A2 Moja Generacija 4:21 A3 Divlja Ljubav 2:39 A4 Mirela 3:36 B1 Psiho Klub 3:41 B2 Pređi Na Stvar 3:16 B3 Maloletnice 2:40 B4 Šminka 3:39 Companies, etc. Recorded At – Studio E.M.A. Printed By – GIP `Beograd` Credits Arranged By – Slomljena Stakla Bass – Aleksandar Živanović Drums, Percussion – Mladen Lukač Engineer, Synthesizer [Special Guest], Percussion [Special Guest] – Zoran Radetić Guitar, Vocals – Dragan Zarić (2) Keyboards – Milan Stanković (3) Lead Vocals, Music By, Lyrics By – Zoran Vasilić (2) Producer, Vocals [Special Guest] – Srđan Marjanović Saxophone [Special Guest] – Vuk Vujačić Vocals [Special Guest] – Snežana Stamenović* Notes According to the tracklist on back cover and etchings `A` and `B` in runouts the sides are labelled inversely: side A with `B stran` and side B with `A stran`. Catalogue number in uppercase, LD 0885, appears on spine and on labels, the one in lowercase, ld 0885, on back cover. `Recorded at the Belgrade studio E-M-A during ten `psychedelic` nights` on back cover. Barcode and Other Identifiers Matrix / Runout (Runout side A): LD 0885 A 19 4 83 Matrix / Runout (Runout side B): LD 0885 B 19 4 83 Rights Society: SOKOJ Other: JUS N.N4.201

"Klub ubistava četvrtkom" Ričarda Ozmana je uzbudljiv i duhovit roman koji nas vodi u svet neobičnih penzionera koji se sastaju svake četvrtke kako bi istraživali nerešene zločine. U mirnom kompleksu za stara lica u Kentskim brežuljcima, Elizabet, Džojs, Ibrahim i Ron okupljaju se uz čašu vina i kolačiće kako bi koristili svoje istraživačke veštine i rešavali zagonetke starih ubistava. Kada se na njihovom pragu dogodi pravo ubistvo, ovaj neobični klub se prvi put nađe usred stvarne istrage. Iako su članovi kluba već duboko u devetoj deceniji života, oni pokazuju da godine nisu prepreka za oštroumne detektivske veštine i smisao za avanturu. S njihovim živopisnim likovima i neočekivanim obrtima, ovaj roman nudi uživanje za ljubitelje misterija i duhovitih priča. "Klub ubistava četvrtkom" je osvežavajuća kombinacija detektivske intrige, humora i topline koja će sigurno osvojiti srca čitalaca svih generacija. Format : 145x205x18 mm br. str. : 304 povez : broš Pismo : latinica

Rukometni klub Bosna Sarajevo zastavica veličina 8,5 x 18 cm

Fudbalski klub Palić 1954 - 1994 40 godina Fudbalski klub Palić (1954-1994), monografija izdata povodom 40 godina postojanja. Autor tekstova: Živojin Inić 29 x 21 cm/ 80 strana, kvalitetan masan papir sa crno-belim slikama/ tvrd povez u boji Izdavač: FK Palić 1994. godine Vrlo dobro ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta

Zastavica Boks Bokserski Klub Pula prvak SFRJ 1982/83 dimenzija sa kanapom za kacenje 30x11cm dobro ocuvana.

Rudarski fudbalski klub Majdanpek 1986 malo veci format, dobro ocuvana, na predlistu ima pecat privatne biblioteke POLICA 73

Monografija kluba u tvrdim koricama. Istorija kluba od nastanka 1948. do 1998. godine 22 x 24,5 cm Izdavač: Rukometni klub Brodomerkur Štampa: Maslina - Split Tekst: Marko Bilić Lično preuzimanje u Jagodini. Ostale sportske knjige koje nudim pogledajte na sledećem linku: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=0&Prodavac=jelijov&Grupa=11

Rukometni klub Borac 1950-1985.Tvrd povez,408 str.Posveta,omot sa unutrasnje strane neznatno ostecen,ostalo veoma dobro ocuvano.

О аутору ГИЛБЕРТ К. ЧЕСТЕРТОН - ЕНГЛЕСКИ ЗАТОЧНИК ПРЕСЛАВНОГ ЧУДА ЖИВОТНИ ПУТ Гилберт Кит Честертон родио се 1874. у Лондону, као син Едварда Честертона и његове супруге Мари Лујзе, која је била шкотско - француског порекла. Отац му је био агент осигуравајућег друштва, а мајка - домаћица, скромна и честита жена која је својим животним ставом веома утицала на Гилберта. Дечак је био паметан, али прилично лењ. Кажу да му је учитељ, зато што све до осме године није успевао да научи да чита, рекао: "Кад бисмо отворили твоју главу, у њој не бисмо нашли мозак, него хрпу масти". Завршио је 1892. школу Светог Павла, а затим похађао Слајд школу уметности и студирао енглеску књижевност на Лондонском универзитету. Године 1893. упао је у духовну кризу, па је почео да се занима за спиритизам и окултизам, против којих ће се, касније, страствено борити. Осам година касније, о свом трошку објавиће збирку "Дивљи витез и друге песме". Те исте године ће се и оженити, супругом скромног мираза и велике духовитости, која се целог живота о њему старала као о малом детету. Звала се Франсис. Био је забораван од најранијих дана, па је једном, не знајући зашто се обрео на месту на коме је, из поште жени послао телеграм: "Налазим се на пијаци Харбур. Где треба да будем? " Жена му је узвратила телеграмом: "Код куће", и он се вратио кући. Радослав Петковић, који је преводио Честертона на србски ("Човек који је био Четвртак" и избор из "Тајни оца Брауна" ) с тим у вези бележи: "Прича се да је његова жена, у жељи да му како - тако очува изглед уредног човека, креирала посебну врсту одеће по којој је био чувен: пелерину која се није морала закопчавати, шешир са меким ободом који се није морао четкати. Принуђен на неке компликованије послове као што је плаћање таксија, Честертон би проблем решио понудивши таксисти да се сам послужи из његових џепова. Своју неспособност да стигне на воз пред женом је правдао тврдњом да "не бих могао зарађивати наш свагдашњи хлеб ако бих морао проучавати редове вожње". Та му се литература очигледно чинила компликованијом од Блејкове поезије или Сумма Тхеологиае Томе Аквинског/... /" Своју супругу и свој дом волео је искреном и нежном љубављу средњовековног витеза. Уопште, он је био философ породичног огњишта у најлепшем смислу те речи. Једном је, у емисији на ВВС-у, рекао: "Ако не успемо да човека вратимо уживању у свакодневици, коју наши савременици зову досадним животом, цела наша цивилизација ће се срушити за мање од петнаест година". Присуствујући разарању породице које се спроводило на разне начине (између осталог, тзв. "еманципацијом жене"), Честертон је истицао: "Жени не бих дао више права, већ више привилегија". Управо зато што је жена стуб породице; ако се тај стуб сруши, руши се и друштво. Честертон је био бранитељ обичних људи и њиховог начина живота зато што је веровао да су обични људи вернији истини огњишта од бескореновића, космополитских интелектуалаца, са њиховим утопијским идејама које воде у Нигдину. У свом огледу "У одбрану петпарачке литературе", записао је: "Највећи део човечанства, са својом хрпом јефтиних књига и јефтиних речи, никад нису сумњали и никад неће сумњати да је храброст величанствена, верност племенита, да госте у невољи треба спасавати, и побеђеним непријатељима опраштати. Постоји велики број "култивисаних" особа који сумњају у ове истине свакодневице /... /" Писао је и радио много: иза себе је оставио преко стотину књига. Редовно се оглашавао и у дневној штампи, и у часописима. Полемисао је са либералима, прогресивцима, револуционарима. Био је пријатељ Џорџа Бернарда Шоа, али је и са њим водио расправу - управо због Шоових левичарских ставова. Налазио се на челу друштвеног покрета који се звао дистрибуционизам. Циљ покрета је био одбрана приватне својине (против комунизма), али приватне својине која припада појединцу и његовој породици, а не рокфелерско-ротшилдовским чудовиштима, данас знанима као "мултинационалне компаније". Због његових ставова, пуних истина обичног живота, волели су га и читаоци Американци. Он је симпатисао обичне Американце, али је био веома критичан према њиховој жељи да друге усрећује по свом моделу. Тако је 1931. у "Њујорк Тајмсу" записао: "Ништа није погрешно у вези с Американцима осим њиховог идеала. Реални Американац је сасвим на месту; идеални Американац је - потпуно промашен" . Волео је парадоксалистички метод излагања, и био мајстор за исти. "Парадокс је истина која дуби на глави да би привукла пажњу", говорио је. Многи су ценили његов књижевни стил, али нису подносили његов хришћански конзервативизам. Он сам је то уочио: "Критичари су били пуни комплимената за оно што су звали мојим сјајним парадоксима; све док нису открили да ја стварно мислим оно што кажем. " Године 1922. Честертон је постао римокатолик управо тражећи Свето Предање које је ишчезло из англиканског протестантизма. Говорио је даје римокатолицизам једина вероисповест која се усудила да иде за њим у дубине његове душе. Након конверзије, написао је студије о Фрањи Асишком и Томи Аквинском, које је сматрао духовним витезовима Средњег века (а Средњи век је био управо његово доба, доба идеалне прошлости, о којој Берђајев пише у свом огледу "Однос хришћана према техници": "Оне прошлости која се нама допада није било, прошлост је само саставни део наше садашњости. У самој прошлости била је друга садашњост, и у њој је било зла и ругобе. То значи да се може љубити само оно што је вечно. Зато нема повратка на прошлост и тај повратак не треба желети. Ми хоћемо повратак само на вечну прошлост и то вечно је издвојено нашим преображеним стваралачким актом и ослобођено је таме"). Честертон је био непрестано благодаран Богу за "рођендански поклон рођења". У једној својој песми, он каже: "Дај ми мало времена, / нећу моћи да га ценим ако га добијем превише, / ако отвориш сва врата/ и обдариш ме са тако много дарова, Господе Боже". Умро је 1935. године. Иза себе је, између осталог, оставио романе "Наполеон с Нотинг Хила", "Човек који је био Четвртак", "Кугла и крст"; збирке детективских прича о оцу Брауну; биографије Фрање Асишког и Томе Аквинског; једну историју Енглеске; огледе о Шоу, Блејку, Дикенсу и другим писцима; апологетске есеје сабране у "Правоверје", "Вечног човека", итд. Написао је и аутобиографију. Волео је да се смеје и другима и себи, и био је лишен надмености својствене онима који верују да је свет почео од њих. И данас је читан и омиљен писац широм Запада. ЧЕСТЕРТОН КАО БРАНИЛАЦ ВЕРЕ... За Честертона нисам први пут чуо од руског теолога, протођакона Андреја Курајева, (читао сам "Човека који је био Четвртак" и "Тајне оца Брауна" још у средњој школи), али ми је Курајев дао хришћански контекст Честертонове апологетике, устанка у име Христово у доба антихриста и његових гласноговорника - хулигана маскираних у "научнике" и "прогресивце". Ако ми је својевремено Борхес указао на Честертона као на писца детективских прича, бољих од Поових, Курајев ми је указао на Честертона као хришћанског витеза у одбрани Вере у Господа Распетог и Васкрслог. Руски теолог је своје богословске огледе увек умео да украси духовитим парадоксима-цитатима из дела "апостола здравог разума". (Никад нећу заборавити Честертонову опаску о будизму, коју цитира Курајев: "Хришћанство и будизам су веома слични. Нарочито будизам". Кад год сам је изговорио на неком од својих предавања, осећао сам да вреди више него томови упоредне религиологије. Публика је реаговала тако да јој нису била потребна никаква објашњења. ) У свом огледу о Честерону, Курајев истиче да је енглески писац био римокатолик, и да је то добро. За Руса не би било добро да је римокатолик, јер би то био корак уназад, из пуноте у несавршеност. Али, протестант који је постао римокатолик је нешто друго. Такав пут је исход озбиљне потраге. Честертон је пример поклоника Традиције, човека спремног да брани Богом благословену "обичност". Овај енглески писац у огледу "Упоран у правоверју" јасно каже: "Ја сам обичан и лепо васпитан човек у најсвагдашњијем смислу те речи: потчињавам се обичају и усвајам добро васпитање, верујем у Творца, како ми налаже здрав разум, благодарим Му за овај свет, поштујем предивне дарове - живот и љубав, признајем законе који их обуздавају - витештво и брак, поштујем и друге традиције моје земље и мојих предака. Многи не схватају како ја, замислите само, више ценим свадбу од развода, децу од абортуса. Уметност, по нама, служи ради веће славе Божје. " Андреј Курајев објашњава улогу Традиције. Он указује на вулгарност модернизма, и упозорава: "Савременост за себе каже: кад ти је већ пало у део да се родиш на мом поседу, ти си, човече, моје власништво, зато изволи, гледај на свет исто како ја, Блистава Савременост, гледам. Али, Ортодоксија коју је Честертон тражио - то је компензација за случајност рођења" . Сам енглески писац је то схватао овако: "Традиција проширује подручје права. Она даје право гласа најугњетенијој класи, нашим прецима. Демократа, и то сваки, верује да човек не може бити лишен својих права због такве случајности каква је његово рођење; традиција не дозвољава да човек буде лишен својих права због такве случајности каква је смрт. Демократа захтева да се не занемари савет слуге. Традиција приморава да се слуша савет оца. Не могу да раздвајам демократију и традицију Јер је то идеја Једна и Јединствена. Позовимо покојнике на наше саветовање. Древни Грци су гласали камењем, покојници ће гласати својим надгробним каменовима". Отац Андреј Курајев с пуним правом уочава да "солидарност са традицијом ослобађа од тоталитарних претензија савремености". Зато је Честертонов прелаз у римокатолицизам био жеља уласка у дубљу традицију него што је у његово време то био све више модернистички англикански протестантизам. Док младалачки бунт бира да побегне из Очевог дома, Честертонов бунт зрелог човека имао је за циљ да се у том дому остане. Јер, по Курајеву: "Лако је отићи у протестанте, створити своју конфесију и објавити да није било правих Хришћана у столећима између Христа и тебе. Лако је подилазити антицрквеним критичарима: "Ај, ај, крсташки ратови, ух, ух, прогони јеретика, ах, ах, како су Хришћани били лоши (а за себе рећи: "Нису били овакви као ја"). Теже је часно ући у Традицију. И рећи: историја Цркве то је моја историја. Њена светост то је моја светост. Али, и њени историјски греси су моји, а не "њихови". "Курајев, поред тога, истиче да Честертон није писао апологије најпроблематичнијих догмата римокатолицизма какав је, рецимо, онај о незаблудивости римског папе по питањима вере. Јер, "ортодоксија" Честертона није катихетичка, него је, по руском теологу, реч о "заштити система, јерархије вредности". Зашто? Зато што су "вредности без јерархије пут сопственог укуса (то јест, опет зависност од случајних утицаја савремености на самог себе). Али, чак и добре ствари морају да буду доведене у ред. Сунце и месец треба да сијају на разне начине. Иначе ће човек изгубити оријентацију, завртеће му се у глави и пашће. Честертон је жалио што је "свет пун врлина које су сишле са ума". Ствари саме по себи добре, али не и главне, собом заслепљују и затамњују све остало. Честертон узима оружје од непријатеља Цркве: "Ви сте логични - и ја ћу вас стално призивати логици. Ви сте иронични - и ја ћу бити ироничан. Ви сте за човека - и ја сам за њега. Само, Христос је за човека умро, а ви за свој пролазни хуманизам добијате хонораре". Честертон је препоручивао људима да се не плаше да буду у мањини, али ни у већини, вели Курајев. Јер, дух кривоверја човека каткад убеђује да не сме да остаје у мањини, а каткад му вели: "Ти си довољно мудар и самосвојан. Зашто би био са тим простацима? " Честертон је своју веру нашао на земљи коју, како каже Курајев, почињеш да цениш тек кад стане да ти измиче испод ногу. Љубећи Отаџбину, он је приметио да све што је у њој вредно потиче из Палестине, из времена Христа и Апостола Његових. И зато је кренуо за Христом, пехар с Чијом је крвљу, по предању, Јосиф из Ариматеје донео у Енглеску као вечни Граал. "САВРЕМЕНИ УМ ЈЕ КАО ВРАТА БЕЗ КУЋЕ: ОГРОМНА КАПИЈА КА НИШТАВИЛУ" По Честертону, ум се искварио зато што се одрекао идеја доброг и лошег, умисливши да је слобода у кршењу правила, што је у супротности са предањем које каже да су правила прави пут: "Ми заиста не можемо да докажемо да су правила исправна, осим можда ако видимо последице живљења без њих. На пример, Десет заповести. Кроз историју, људима свакако није полазило за руком да живе у складу с њима. Али, у данашње време, људи катастрофално не успевају да живе без њих, јер је слобода могућа само ако се успоставе и успоштују извесна правила. Ако кршимо велике законе, не стичемо слободу. Не добијамо чак ни анархију. Добијамо само мале законе /... / Наша потреба за правилима не проистиче из маленкости нашег разума, него од величине задатка који нам је постављен. Дисциплина није потребна кад су у питању ствари споре и безбедне; она је неопходна за ствари брзе и опасне /... / Постоји двадесет начина да се критикује битка, али само један начин да се она добије. Обичан човек не поштује правила зато што је глуп и не види да постоји алтернатива; он их поштује јер осећа, мада то не може да изрази, да је то једини начин да се брзо и разумно људска делатност оствари". ЗНАТИ ЗА ШТА СЕ БОРИШ Честертон, наравно, није био никакав површни весељак. Он је знао у каквом свету живи и за шта се бори (а и против чега се бори). Једном је записао: "Схватам да настојимо да се боримо против целог света, да преокренемо ток времена у коме живимо, да се одупремо свему што изгледа несавладиво". Али, како је говорио Сирано де Бержерак, узалудна борба је најслађа. Честертоновим речима: "Једна савршено Божанска ствар, један зрачак раја Божјег на земљи, јесте - борити се у боју који је изгубљен - и не изгубити га" (јер, Христос је већ победио, а Он је наш Војвода. ) Дејл Алквист вели за човека чијем спомен-друштву председава: "Перо му је оружје, али и оруђе, мистрија. Као Неемија, каже он, човек мора имати мач у једној и мистрију у другој руци. Мач је разум и користи се за одбрану; мистрија је уобразиља и користи се за градњу, за саздавање прекрасног. Посао је тежак, али ваљан. Он је свагдашњи, као вођење дневника". По Алквисту, Честертоново стваралаштво било је утемељено на дивљењу Богу и делима Божијим, правом детињем осећању сачуваном целог живота. Он каже: "Нема извињења за досађивање. Свет је преплављен са више него довољно лепота и удивљења и тајни - толико да се њима може испунити више живота. Увек има још књига да се прочита и, запањујуће пуно, књига које тек треба написати. Има још проблема које треба решити, и још решења које треба прославити. И безброј игара које треба одиграти. Па ипак, модерни свет се досађује. Савремена уметност је одраз досаде. Као и људи који је штите. Не пише се више велика књижевност. Чак, иако је има, нико је не чита. На друштвеном фронту, само неколико усамљених гласова боре се против истинских неправди, док остали окрећу главу. Изнајмљујемо професионалце да се играју уместо нас, а ми само посматрамо. Наша забава је све гласнија, све бљештавија и све бизарнија, очајнички покушавајући да нам привуче пажњу". Зато су, по Алквисту, у нашем свету све више присутни они који мисле "да је забава увек негде другде, а никад овде". ДИВЉЕЊЕ БОГУ И СВЕТУ Честертон је, са своје стране, говорио да се можемо попети на небеса и открити безбројне звезде, а да не откријемо звезду на којој живимо. Као дете, он се дивио "влажности воде, ватрености ватре, челичности челика, непојамној блатњавости блата". Говорио је: "Сав циљ истинске уметности, истинске романсе - и, надасве, истинске религије - јесте да спасу људе од губљења смерности и благодарности која је захвална за светлост дана и хлеб свагдашњи; да их избави од доживљавања свакидашњег живота као досадног и домаћег живљења као ограничавајућег, да их науче да у сунчевој светлости осете песму Аполона и у хлебу - епску песму плуга. Оно што нам сада треба је најснажнија уобразиља. Мислим на снагу да своју уобразиљу окренемо ка унутарју, ка стварима које већ поседујемо, и да их оживимо. То не значи да стекнемо нова искуства, која ће брзо постати стара искуства. То значи да, заиста, научимо како да искусимо своја искуства. Да научимо како да уживамо у својим уживањима". Све је пуно значења: "Немогуће је за нешто да не значи ништа, вели Честертон; јер, где је ништа, ту је сатана. Зато задатак имагинације није да необично чини обичним, него да "чињенице претвара у чуда". А то је немогуће без благодарности. Дејл Алквист вели: "Наш први чин свакога дана треба да буде благодарење. Треба да почнемо од захвалности за то што смо створени. Живот треба да схватамо као усхит, милост, невероватну повластицу. Па ипак, најтежи од свих задатака на земљи је да се вратимо натраг и да се дивимо једноставним стварима које смо почели да игноришемо. Из неког чудног разлога најнепопуларније од свих учења је оно учење које обични живот сматра Божанским. Мада славимо демократију, испада да се људи ничега више не плаше него кад им се каже да су сви цареви. Прилично необично, али Хришћанство је најтежа од свих благовести: људи доживе шок кад чују да су сви синови Божији. Али, то јесте Блага Вест, и ове благе вести перо Г. К. Честертона непрестано је ширило". Једно од највећих чуда достојних да му се дивимо је чудо рођеног детета. Са бебом улази у свет читав нови свет: једно биће све види, чује и осећа на потпуно нов, самосвојан начин. Пред њим су нове звезде, нова трава, нова мора - све као да је тек сада саздано. Честертон је говорио: "Учен човек који бебу не доживљава као чудо ништа неће сматрати чудом. Он неће имати ниједан логичан разлог да филмску диву сматра чудом. Филмска дива је само оно што се деси беби кад беба крене погрешним путем". Људи уопште не примећују срећу у којој живе: "Суштина приче о сатани лежи у томе што се сатана није побунио против чињенице да је у паклу, него против тога што је на небесима. Што се Адама тиче, он је био незадовољан условима живота - али не на земљи него у рају на земљи", вели Честертон. Гордост је зато највећи непријатељ среће човекове, јер му убија смех, дивљење, витештво и енергију; смирење, са своје стране, обнавља и земљу и звезде. Смирење нас ућуткава и ми, у тој тишини, чујемо Бога. Прво што чини страх Божји је ућуткавање човека. Кад се Јову јавио Бог, он је ставио руку на уста, да не говори (Јов. 40, 4). Због тога је Честертон говорио да је најузвишенија форма мишљења - захваљивање. "Благодарност је радост удвостручена дивљењем". Најбољи вид поклона је - изненађење. Зато је божићње јутро тако чудесно - отварамо поклоне који нас изненаде. Но, енглески писац нас подсећа да је најлепши поклон, о коме ни не мислимо, то што имамо обе ноге, и што ходамо њима. Што је човек одраслији, теже се изненађује: "Дете од седам година се одушевљава кад му се каже да је Томи отворио врата и угледао змаја. Али, дете од три године се одушеви кад му се каже да је Томи отворио врата. " ЛОГОС И ЛОГИКА Честертон је био човек који је свим својим бићем веровао у Бога. И то му је давало могућност да поима свет који је у Христу, Логосу Божјем, заволео. Знао је да се истина логички може наћи једино ако је срцем већ откривена, без логике. Говорио је: "Сва тајна мистике је у томе: да човек може да разуме све уз помоћ онога што је надразумно /... / Мистичар дозвољава једној ствари да буде загонетна, а све остале су му прозирно јасне". Хришћанин је велики зато што зна Коме служи. А служи Распетоме и Васкрсломе, да би и сам васкрсао после свих животних распећа. На застави Честертоновог живота и дела могло би да стоји оно што је он сам записао у "Вечном човеку": "Богопоклоник никад не осећа да је виши него у тренутку у коме се клања". Да закључимо речима Дејла Алквиста: "Г. К. Честертон је своју списатељску каријеру почео бранећи веру од атеизма и ангостицизма свог доба. Тврдио је да нас сумња никуда не води, да нас религија чини радоснима због ствари које су битне, док нас нова философија растужује због небитних ствари. Ускоро ће бранити не само религију као такву, него Хришћанство као супротно свакој религији и - безрелигиозности. Тврдио је да је Символ вере био извор највећег здравља у историји света. Друге религије не само да не нуде снагу и утеху и смисао попут Хришћанства; оне не нуде огњену радост Христову". А то је радост оног "Радујте се!" којим је Христос поздравио Мироносице, а с њима и све нас, људе Његове, од Адама до Страшног суда, и кроза сву вечност. Јер, Царству радости неће бити краја. Владимир Димитријевић Писци хришћанске Европе Наслов: Клуб уврнутих заната Издавач: Бернар Страна: 137 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-86-87993-59-4

60040) Košarkaški klub Topličanin , Jevta Zlatanović , Prokuplje 2002 , mek povez, format 17 x 24 cm ilustrovano, ćirilica, potpis i posveta autora na predlistu

Dupla Kruna Fudbalski klub Partizan Ilustrovana,153. str. , udžbenički format,solidno očuvana. Legende koje ne tamne Bobek, Jusufi. . . Ljubiša Tumbaković Savo Milošević, Saša Olić. . . vr388

stara fotografija 14,5 x 10 cm sport,klub,nogomet

Stanje: Novo Bоја: Crna Stil: Koktel, klub

PLOČA JE U ODLIČNOM STANJU!! VINIL: 5 N/M OMOT: 5 A1 Još Jedna Votka A2 Moja Generacija A3 Divlja Ljubav A4 Mirela B1 Psiho Klub B2 Pređi Na Stvar B3 Maloletnice B4 Šminka

Opis "Klub ubistava četvrtkom - Ričard Ozman" Negde među zelenim brežuljcima Kenta, u mirnom i luksuznom kompleksu za stare, četvoro neobičnih prijatelja sastaje se svakog četvrtka. Oni nisu obični penzioneri: mrske su im društvene igre i preziru da pričaju o bolestima koje ih muče. Uz čašu vina i kolačiće sa votkom, Elizabet, Džojs, Ibrahim i Ron mnogo više vole da istražuju stara, nerešena ubistva i tako vežbaju male sive ćelije. Jednog lepog sunčanog dana, na njihovom se pragu dešava pravo-pravcato ubistvo, a Klub ubistava četvrtkom se prvi put nalazi usred istrage stvarnog slučaja. Možda su zagazili u devetu deceniju, ali ove samo naizgled simpatično radoznale i naivne bakice i dekice i dalje imaju poneki trik u rukavu! „Kakva poslastica!“ Kejt Atkinson „Neverovatno pametno i duhovito! Skandalozno dobro!“ Ijan Rankin Format: 145x205x18 mm br. str.: 304 povez: broš Pismo: latinica

Odličan klub sto u dezenu kalvados Dimenzije ploce 45x50cm visina 43cm

Plivački klub Novi Sad Medalja, metal, emajlirana , veličina 6,5 x 4,5 cm , težina 51 gram

44288) KLUB KAMILA , Dejvid Baldači , Laguna Beograd 2008 , triler , Dobro došli u Klub kamila On postoji na rubovima Vašingtona, bez ikakve je moći i čine ga samo četvorica ekscentričnih i odbačenih članova koje je društvo zaboravilo. Njihov jedini cilj je da otkriju „istinu“ koja stoji iza postupaka njihove zemlje. Jedan čovek je vođa ovog ostarelog tima protuva. Niko ne zna njegovu prošlost i uzeo je ime „Oliver Stoun“. Danju i noću, Stoun i njegovi prijatelji prate neverovatne teorije zavere, trenutne događaje i mahinacije vlade, nadajući se da će saznati istinu koja će primorati američke lidere da ispolje odgovornost prema svom narodu. Ali Stoun ni u svojim najgorim košmarima nije zamišljao zaveru kakvu će Klub kamila otkriti... Nakon što su prisustvovali nečuvenom ubistvu, članovi Kluba su preko noći uvučeni u zaveru koja ugrožava bezbednost države, punu zapanjujućih obrta i intriga s visokim ulozima, i globalnih političkih igara koje sežu dalje od Ovalnog kabineta. Klub će morati da udruži snage s agentom Tajne službe, Aleksom Fordom, koji protiv svoje volje postaje učesnik u jednom od najzastrašujućih događaja što se odigrao na američkom tlu. Taj događaj može da bude okidač za Armagedon između dva različita sveta, kojeg se svi već dugo pribojavaju. Na putu ovoj apokalipsi stoji samo pet neočekivanih junaka. U Klubu kamila, autor bestselera Dejvid Baldači daje nam zastrašujuće živu sliku onoga u šta bi naš svet uskoro mogao da se pretvori i predstavlja nekolicinu ljudi koji mogu da spreče rasulo... mek povez, format 13 x 20 cm , latinica , 472 strane , posveta na predlistu

Mišel Marini je navršio dvanaest leta te 1959. godine, u vreme rokenrola i Alžirskog rata. Jedna od njegovih velikih strasti je stoni fudbal, i upravo ga ta ljubav vodi u bistro Balto, u pariskom XIV arondismanu. Тај pitoreskni lokal ima i tajanstvenu zadnju salu, gde se - Mišel ćе to ubrzo primetiti - okupljaju ljudi kakvi se ne sreću često na ulicama Pariza. Dečak се uspeti da izbori svoje mesto pod misterioznim suncem tog zaturenog hrama intelekta i duha, famoznog Kluba nepopravljivih optimista, i tu ćе upoznati mnoge koji su prebegli sa istočne na zapadnu stranu gvozdene zavese, kao i velikane francuske misli i pisane reči, poput Žozefa Kesela i Đan-Роlа Sartra, koji postaju pomagači i finansijeri zlosrećnih političkih azilanata. Osim čemerne izbegličke sudbine, te zanimljive i opore ljude, koji su za sobom ostavili živote uglednih lekara, diplomata i vojnih pilota da bi s mukom preživljavali u Parizu, vezujе i jedna strasna tajna, kojа ćе se na kraju neminovno razotkriti... Ova čudesna slika Francuske s kraja šeste i početka sedme decenije XX veka, oda čovekoljubju, mladosti i neugasivom ognju ljudske istrajnosti, jedna je od onih knjiga koje se prepričavaju, preporučuju i ponovo čitaju. Које se vole i ne zaboravljaju. „Bez trunke nadobudnosti, Žan-Mišel Genasija oslikava portret golističke Francuske, poziva Kesela i Sartra za svoj sto i bez napora uzdiže porodičnu hroniku na nivo epske pripovesti, ispisujući jedan uistinu popularan roman." - Telerama.fr Čitaj dalje

EBM2 Kazino čipovi Fontana klub Hrvatska Lot 3 apoena kazino čipova iz kazina Fontana u Hrvatskoj. Apoeni : 10 ; 20 ; 50 ; Materijal : Plastika veličina : 7,7 x 5,5 cm ; 5,5 x 3,8 cm

O knjizi: Zvezda je život, sve ostalo su sitnice! Da bi nekoga voleo, najpre moraš da ga upoznaš. Tako je u životu, a tako je i u sportu. Ova knjiga pomoći će ti da saznaš najvažnije podatke iz prebogate istorije fudbalskog kluba Crvena zvezda. Hiljade utakmica odigrao je tvoj voljeni klub. Crveno-beli dres nosili su neki od najboljih igrača koje je svet video. Pobeđivali su i gubili, radovali se i tugovali. Sa njima i milioni navijača. Kroz pobede i poraze išli su dostojanstveno, poštujući sebe i protivnike. Tako su stvorili Crvenu zvezdu, evropskog i svetskog šampiona. Pročitaj ovu knjigu i postani još bolji Zvezdin navijač. Ponosi se svojim klubom i neka se on ponosi tobom!