Informacije SKU 9788684371968 Kategorije ISTORIJA, SAJAM 2023 Težina 0.7 kg Proizvođač Ganeša klub Broj strana 208 Povez knjige Mek Pismo ćirilica Godina izdanja knjige 2023 Izdavač GANEŠA Jezik Srpski Format 21 cm Tagovi Ganeša klub dragoslava кoprivica

Informacije SKU 9788686293121 Kategorije ISTORIJA, SAJAM 2023 Težina 0.5 kg Proizvođač Ganeša klub Broj strana 156 Povez knjige tvrd Pismo ćirilica Godina izdanja knjige 2022 Izdavač GANEŠA Jezik Srpski Format 13,5 x 21 cm Tagovi Ganeša klub Dečanski spomenici - Plač stare Srbije Serafim Ristić

Informacije SKU 9788684371838 Kategorije ISTORIJA Težina 0.8 kg Proizvođač Ganeša klub Povez knjige tvrd Broj strana 185 Pismo ćirilica Pisac Jovan I. Deretić Godina izdanja 2019 Izdavač GANEŠA Jezik Srpski Format 13x20 cm Tagovi Jovan I. Deretić Zabranjena istorija srba Ganeša klub Naša pobeda Jovan I. Deretić

Informacije SKU 9788684371753 Kategorije ISTORIJA Težina 0.6 kg Proizvođač Ganeša klub Povez knjige Mek Broj strana 22 Pismo ćirilica Pisac Sima Lukin Lazić Godina izdanja 2019 Izdavač GANEŠA Jezik Srpski Format 13 X 20 cm Tagovi Ganeša klub Kratka povjesnica Srba Sima Lukin Lazić Sima Lukin Lazić

Informacije SKU 9788684371357 Kategorije ISTORIJA, SAJAM 2023 Težina 0.39 kg Proizvođač Ganeša klub Broj strana 250 Povez knjige tvrd Pismo ćirilica Pisac Jovan I. Deretić Godina izdanja knjige 2013 Izdavač GANEŠA Jezik Srpski Format 21 cm Tagovi Jovan I. Deretić Jovan Deretić Srbi i Arbanasi Srbi i Arbanasi Jovan I. Deretić Ganeša klub

Informacije SKU 9788684371470 Kategorije ISTORIJA Težina 0.5 kg Proizvođač Ganeša klub Broj strana 112 Povez knjige tvrd Pismo ćirilica Pisac Jovan I. Deretić, Dragoljub P. Antić Godina izdanja knjige 2014 Izdavač GANEŠA Jezik Srpski Format 21 cm Tagovi Jovan I. Deretić Srpsko pismo: Dar čovečanstvu - Jovan I. Deretić Ganeša klub Istorija srba Deretić

Informacije SKU 9788684371845 Kategorije ISTORIJA, SAJAM 2023 Težina 0.6 kg Proizvođač Ganeša klub Povez knjige tvrd Broj strana 78 Pismo ćirilica Pisac Jovan I. Deretić Godina izdanja 2021 Izdavač GANEŠA Jezik Srpski Format 17 X 24 cm Tagovi Knjiga Jovan I. Deretić Knjizara Jovan Deretić istorija Zabranjena istorija srba Online knjižara Ganeša klub Istorija srba Deretić Divonija - Jovan I. Deretić

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА НОВОГ САДА 1 Издавач: Добра вест, Ветерник;Новосадски клуб,Нови Сад, 1993.год. Меки повез,126 страна, очувано.

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА НОВОГ САДА 2 Издавач:Добра вест,Ветерник; Новосадски клуб, Нови Сад, 1994.год. Меки повез,335 страна,илустровано, очувано.

Ilirska Srbija Jovan Deretić Dragoljub P. Antić Ganeša Klub,Beograd 2014g./382 str. Tvrd povez,posveta na predlistu,veoma očuvana. vr446

Informacije SKU 9788684371555 Kategorije ISTORIJA, SAJAM 2023 Težina 0.2 kg Proizvođač Ganeša klub Broj strana 143 Povez knjige tvrd Pismo ćirilica Pisac Dragoljub P. Antić Godina izdanja knjige 2016 Izdavač GANEŠA Jezik Srpski Format 5 cm, 5 X 20, 14 Tagovi Knjiga Knjizara istorija Online knjižara Teorija klime Milutina Milankovića i drevna istorija Dragoljub Antić Dragoljub Antić

Književni klub Valjeva 2017. 111 str. tiraž 300 primeraka osim teksta o istoriji kafane u knjizi se nalaze i recepti kako starih jela, tako i jela koja su spremnana u ranijim kafanama i u Tri kosa prelomljen gornji ugao naslovne strane manja oštećenja rubova korica Gradska kafana, Bristol, Ranapoz, Obnica, Tre merli Valjevo u prošlosti Valjevske kafane

„Ovo delo, pored ostalog, staje u odbranu istorije kao nauke, gde se ona ponovo stavlja na prvo mesto među naukama, te joj se kao takvoj vraća smisao istine kakav je ona imala u antičko vreme. Ovde se radi o jednom potpunom oslobađanju istorije, od robovanja političkim ciljevima pojedinih nacija...“ – Iz predgovora Serbi: narod i rasa - nova vulgata/Jovan I. Deretić Beograd:Ganeša klub,2013.-406 str

PUTNE BELEŠKE PO STAROJ SRBIJI 1871-1898 Autor: Todor P. Stanković Izdavač: Mirdin, Mladenovac i Ganeša klub, Beograd Povez: tvrd Reprint izdanje iz 1910. Broj strana: 237. Tebi najuviđavniji rodoljube; Tebi najveći narodni učitelju i prosvetitelju svoga vremena; Tebi, koji si i živom rečju i perom i mačem neprekidno i neumorno kroz ceo svoj život srbovao; Tebi veliki Srbine, tebi Miloše S. Milojeviću, posvećujem ovu knjižicu, koju pisah idući stopama tvojim.

Patnja i stradanje srpskog naroda u Nezavisnoj državi Hrvatskoj od 1941-1945 - Dragoslav Stranjaković Dragoslav Stranjaković (Užice, 31. maj 1901 — Beograd, 27. novembar 1966) bio je srpski istoričar, profesor Beogradskog univerziteta i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba. Za vreme Drugog svetskog rata bio je član četničkog Centralnog nacionalnog komiteta. Posle rata osuđen je na vremensku kaznu. Biografija Studije istorije je završio 1927. u Beogradu. Za vreme svog nastavničkog zanimanja najviše se bavio istorijom 19. veka i periodom vladavine dinastije Obrenovića.[1] Od 1925. je radio kao asistent na katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta. Vanredni profesor je postao uoči novog rata 1940. godine. Bio je takođe angažovan i u Srpskom kulturnom klubu kao uređivač tekstova. Za vreme okupacije, nastavio je da predaje na Beogradskom univerzitetu, ali je uskoro napustio službu. Od tada, pa sve do početka 1943. nije aktivno delovao. U januaru 1943. ulazi u sastav beogradskog političkog Odbora Ravnogorskog pokreta, a zatim i u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije. Po uspostavljanju nove posleratne vlasti u Beogradu, Stranjaković se predaje. Uskoro je bio i penzionisan a zatim politički gonjen i zatvaran. Zatvorsku kaznu je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Ponovo se vraća u društvenu sferu 1954. godine. Od 1955. radio je kao predavač na Bogoslovskom fakultetu.[1] Preminuo je 27. novembra 1966. u Beogradu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na nekih dvadesetak mesta ima podvucenih recenica hem. olovkom i malo zutim vodenim markerom, sve ostalo uredno! Najveći zločini sadašnjice : Patnja i stradanje srpskog naroda u Nezavisnoj državi Hrvatskoj od 1941-1945 - Dragoslav Stranjaković Dragoslav Stranjaković (Užice, 31. maj 1901 — Beograd, 27. novembar 1966) bio je srpski istoričar, profesor Beogradskog univerziteta i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba. Za vreme Drugog svetskog rata bio je član četničkog Centralnog nacionalnog komiteta. Posle rata osuđen je na vremensku kaznu. Biografija Studije istorije je završio 1927. u Beogradu. Za vreme svog nastavničkog zanimanja najviše se bavio istorijom 19. veka i periodom vladavine dinastije Obrenovića.[1] Od 1925. je radio kao asistent na katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta. Vanredni profesor je postao uoči novog rata 1940. godine. Bio je takođe angažovan i u Srpskom kulturnom klubu kao uređivač tekstova. Za vreme okupacije, nastavio je da predaje na Beogradskom univerzitetu, ali je uskoro napustio službu. Od tada, pa sve do početka 1943. nije aktivno delovao. U januaru 1943. ulazi u sastav beogradskog političkog Odbora Ravnogorskog pokreta, a zatim i u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije. Po uspostavljanju nove posleratne vlasti u Beogradu, Stranjaković se predaje. Uskoro je bio i penzionisan a zatim politički gonjen i zatvaran. Zatvorsku kaznu je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Ponovo se vraća u društvenu sferu 1954. godine. Od 1955. radio je kao predavač na Bogoslovskom fakultetu.[1] Preminuo je 27. novembra 1966. u Beogradu.

jOVAN DERETIĆ Srbi i Arbanasi -6720*01-2023 Jovan Deretić , Dragoljub Antić , Slobodan Jarčević Izdavač: Ganeša Klub edicija Beograd 2012.g ISBN 978-86-84371-22-7 , 978-86-87827-41-7 Povez: Tvrd,strana: 250,Pismo: Ćirilica,Format: 21 cm, težina 410.grama Stanje: nekorišteno Srbi i Arbanasi - Jovan I. Deretić Teške okolnosti Srbije s kraja dvadesetog veka nagone nas na temeljna sagledavanja svih problema, njihovih uzroka i posledica . Među ovima istaknuto mesto ima Stara Srbija , pogotovo Kosovo i Metohija i naši odnosi sa Arbanasima . Svi dosadašnji pristupi tom problemu sa srbske strane bili su površni , kusi i bez uvođenja glavnih činilaca u igru . Što je još gore, naše vodeće obrazovne i naučne ustanove uporno su vršile zamenu teza i bili neprikosnoveni glasnogovornici koji su imali presudan i koban uticaj ne samo na polju nauke i istorije nego i na političare i diplomate. Knjiga Jovana I. Deretića Srbi i Arbanasi govori o narodu koji mi Srbi nazivamo Arbanasima, stranci Albancima, a oni sami sebe nazivaju Šćipetarima, poreklom je sa Kavkaza! U antičkom vremenu bila je poznata jedna zemlja na Kavkazu pod imenom Albanija. Tako su je nazivali stranci, ali ne i njeni stanovnici, baš kao i danas ovu Albaniju. Savremenu Albaniju njeni stanovnici nazivaju Šćiperija. Albanija na Kakvazu nalazila se na istočnim padinama ove planine, između Kaspijskog mora i vrha Kavkaza. Sa njene južne strane počinjala je od Apšeronskog Poluostrva, na kome se nalazi savremeni azerbejdžanski grad Baku. Severno od Albanije nalazila se zemlja Alana, severozapadno su bili Iberi, a zapadno i južno od Albanije nalazili su se Jermeni. Južni deo te antičke Albanije pripada danas Azerbejdžanu, a severni deo Rusiji. Postojao je jedan grad pod imenom Albana na obali Kaspijskog mora između savremenih gradova Divičija i Derbenta. Po imenu ovog grada zemlja u njegovom zaleđu dobila je ime Albanija...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Borivoje Marjanovic Rođen je u Vraniću. Mladalačke dane provodi u rodnom mjestu, Obrenovcu i Beogradu odrastajući sa knjigom, loptom i šahovskom tablom. Igrao je fudbal u obrenovačkom Radiničkom, tada elitnom klubu Srbije, a u šahu je imao snagu majstora. Počeo je da piše u ranoj mladosti o prošlim i aktuelnim događajima. Pišući prvu knjigu `Stazom bezumlja` o gnusnom stradanju civila Vranića koja je objavljena 1959. godine, istakao se kao objetktivan pisac sa istančanim smislom za opis likova u hronologiji događaja. Intenzivno piše, putuje po Rusiji, zemljama Evrope, Americi, obilazi mesta i razgovara sa akterima događanja. U razgovoru je direktan. Znao je da izazove kod neiskrenog sagovornika i znatnu nelagodnost. Pitanja su mu reska. Izuzetno pamti i bilježi dijaloge. Objavio je više od 30 knjiga pišući o istorijskim i sportskim ličnostima i događajima. Remek djela njegovog stvaralaštva su knjige: `Kraljevi ringa`, `Čarobnjaci lopte, od Pelea do Mesija`, `Velikani svetskog šaha`, `Šampioni tenisa`, `Velikani jugoslovenskog sporta`... Intervjuisao je najveće boksere i šahiste sveta, kao što su Mihail Talj, Robert Bobi Fišer, Vasja Smislov, Gari Kasparov, Anatolij Karpov, Muhamed Ali, Maks Šmeling, kubanski bokser Stivenson... Sa velikim žarom je obavio zadnji ekskluzivni intervju sa Svetozarom Gligorićem. Završio je i tekst o Novaku Đokoviću. Objavljuje feljtone u `Politici`, `Novostima`, `Borbi`, `Ekspres politici`, `Tempu`... Njegovi stručni komentari šahovskih partija su izazivali znatnu pažnju čitalaca. Odlučan je. Živi asketski. Proučava istorijsku građu. Upoznaje političare, obične ljude, akademike, prelistava bezbroj knjiga u bibliotekama. Izučava arhive. Pišući ne bira teme. Piše kako misli. Štampaju se nove i nove knjige poput `Srpske stranputice`, `Ravna Gora`, `Jugoslovenski atentati`, `Karađorđevi ustanici`, `Miloš Obrenović`, `Monografija Aleksandra Rankovića`, `Svetski atentati`, `Haški zatvorenik`... Knjige su mu prevođene u zapadnim i istočnim zemljama. Da bi stvarao u miru, odrekao se lagodnog porodičnog života sa suprugom prof. Milankom i sinom Sašom. Međutim, mira nikada nije imao. On nije bio svojstven njemu. Prezirao je konforizam, a to je pokazivao i perom i riječju.

U dobrom stanju Sećanja i razmišljanja. 1 / Nadežda Mandeljštam ; s ruskog prevela, uvodnu reč i beleške dodala Anđelija Demetrović-Matijašević ; pogovor Predrag Matvejević Vrsta građe knjiga Cilјna grupa odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1984 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1984 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 371 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Demetrović-Matijašević, Anđelija Matvejević, Predrag, 1932-2017 = Matvejević, Predrag, 1932-2017 Zbirka ǂBiblioteka ǂProsveta ; 35 ISBN (Broš.) Napomene Prevod dela: Вторая книга / Надежда Мандельштам Tiraž 500 Uz ovo izdanje: str. 5-7 Str. 359-365: Pogovor: Sjećanja Nadežde Mandeljštam. Predmetne odrednice Mandelјštam, Osip, 1891-1938 -- U uspomenama Autor - osoba Mandeljštam, Nadežda, 1899-1980 Naslov Sećanja i razmišljanja. 2 / Nadežda Mandeljštam ; s ruskog prevela, uvodnu reč i beleške dodala Anđelija Demetrović-Matijašević ; pogovor Predrag Matvejević Vrsta građe knjiga Cilјna grupa odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1984 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1984 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 366 str., 33 str. s tablama ; 20 cm Drugi autori - osoba Demetrović-Matijašević, Anđelija Matvejević, Predrag, 1932-2017 = Matvejević, Predrag, 1932-2017 Biblioteka Prosveta ; 35 Prevod dela: Вторая книга / Надежда Мандельштам Tiraž 500 Uz ovo izdanje: str. 5-7 Str. 359-365: Pogovor: Sjećanja Nadežde Mandeljštam. Predmetne odrednice Mandeljštam, Osip, 1891-1938 -- U uspomenama SEĆANJA I RAZMIŠUANJA zabeležena u ovoj knjizi vraćaju nas do prvog susreta mlade slikarke Nađe Hazine i već formiranog pesnika Osipa Mandeljštama godine 1919. u kijevskom „Hlamu`, noćnom klubu slikara, pisaca, glumaca i muzičara, da bi nas pretežno asocijativnom, načelno antihronološkom kompozicijom približila godini pisanja knjige (1970). Impresivno pamćenje ove kulturne i umne žene bistrog i pronicljivog pogleda, transkribovano britkim, u osnovi oporim, pokadšto podrugljivim pismom, evocira „tamni lik` genijalnog Mandeljštama, kao i likove njegovih najbližih duhovnih srodnika iz negdašnjeg kruga „akmeista` (Nikolaj Gumiljov, Ana Ahmatova), na pozadini njihove „svetle` epohe. Knjiga ne obelodanjuje samo dragocenu izvornu građu o Mandeljštamu i nizu drugih, više ili manje znamenitih ličnosti i poslenika ruske kulture, nego i nadilazi intelektualne okvire običnih memoara kakvih. osobito u našem vremenu. ima napretek. i prerasta u spontani ali lucidni i dalekosežni ogled o čoveku obuzetom ..željom večnih brežuljaka` u jednom vremenu i prostoru koji su — pisanje Nadežde Mandeljštam slobodno je od spoljašnje. propagandističke tendencije — ozbiljno ugrožavali ako ne i bezmalo ništili samu mogućnost čoveka kao stvaraoca. Memorijsko-misaono obzorje ove knjige može se dakako i ..kritikovati`. Ali. stvarno kritičko ispitivanje biće moguće samo na temelju prethodnog valjanog razumevanja autorskog teksta. Razumevanju autorskog teksta bar delimično će. nadamo se. doprineti propratne beleške i ilustracije što smo ih za ovu priliku dodali stranicama Nadežde Mandeljštam. Non ridere. non lugere. neque detestari — sed intelligere. (Iz uvodne reči A.D. — M.j Sjećanja Nadežde Mandeljštam nisu ni ideologija, ni politika, ni ideološko-politička publicistika, nego književno djelo u najboljem smislu riječi. Tu nije najvažnije hoćemo li se s pojedinim stavom suglasiti ili ne. Sudovi Nadežde Mandeljštam često su opori, svojeglavi, subjektivni do krajnosti (npr. njezin odnos prema dvadesetim godinama u kojima, sigurno, nisu postojale samo one mogućnosti koje su se kasnije ostvarile), ali zar nije prirodno da nakon svega što je prošla tako sudi. U njezinim sjećanjima mnogo su * bitnije druge stvari negoli sami sudovi. Nezaboravne refleksije o strahu koji je. kao osjećaj, jači i od Ijubavi i od Ijubomore`, o probdjevenim noćima koje su bile ..vrijeme strahovanja` (,,ta imali smo i od čega strahovati`). o našem ja koje se lako gubi i teško spašava, o ..spisateljskom činovništvu koje je kudikamo strašnije od onog uredskog, jer svjesno izdaje slobodu misli`, o maskama koje su Ijudi stavljali na lice i koje mnogima ,,još uvijek zamjenjuju lice`, o sudbini Židova koja je „neobična i po tome što ne dijele samo sudbinu svoga naroda nego i onog na čijoj su se zemlji ulogorili` („ponekad mislim da je svaki pravi intelektualac pomalo Zidov`), o cijeni koju smo platili u našoj epohi „slušajući mudrace i genije`, o samoj epohi koja je najviše pomagala „Ijudima što nemaju svojih misli`, o smrti koju dočekuje na kraju puta, sabrano i dostojanstveno, izvršivši svoju misiju: „Sve je gotovo. Spremna sam`. Pred svim tim gube važnost svakojake moguće nedoumice ili rezerve prema slabijim stranicama ovih jedinstvenih sjećanja. Nadežda Mandeljštam je sve do smrti (1980) oživljavala prisutnost Osipa Mandeljštama, uvjeravajući nas kolikc je bila dostojna njega i on nje. Malo koju knjigu zatvaramo s poštovanjem kao ovu. -Iz pogovora Predraga Matvejevica