Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na nekih dvadesetak mesta ima podvucenih recenica hem. olovkom i malo zutim vodenim markerom, sve ostalo uredno! Najveći zločini sadašnjice : Patnja i stradanje srpskog naroda u Nezavisnoj državi Hrvatskoj od 1941-1945 - Dragoslav Stranjaković Dragoslav Stranjaković (Užice, 31. maj 1901 — Beograd, 27. novembar 1966) bio je srpski istoričar, profesor Beogradskog univerziteta i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba. Za vreme Drugog svetskog rata bio je član četničkog Centralnog nacionalnog komiteta. Posle rata osuđen je na vremensku kaznu. Biografija Studije istorije je završio 1927. u Beogradu. Za vreme svog nastavničkog zanimanja najviše se bavio istorijom 19. veka i periodom vladavine dinastije Obrenovića.[1] Od 1925. je radio kao asistent na katedri za nacionalnu istoriju Filozofskog fakulteta. Vanredni profesor je postao uoči novog rata 1940. godine. Bio je takođe angažovan i u Srpskom kulturnom klubu kao uređivač tekstova. Za vreme okupacije, nastavio je da predaje na Beogradskom univerzitetu, ali je uskoro napustio službu. Od tada, pa sve do početka 1943. nije aktivno delovao. U januaru 1943. ulazi u sastav beogradskog političkog Odbora Ravnogorskog pokreta, a zatim i u Centralni nacionalni komitet Kraljevine Jugoslavije. Po uspostavljanju nove posleratne vlasti u Beogradu, Stranjaković se predaje. Uskoro je bio i penzionisan a zatim politički gonjen i zatvaran. Zatvorsku kaznu je izdržao u Sremskoj Mitrovici. Ponovo se vraća u društvenu sferu 1954. godine. Od 1955. radio je kao predavač na Bogoslovskom fakultetu.[1] Preminuo je 27. novembra 1966. u Beogradu.

jOVAN DERETIĆ Srbi i Arbanasi -6720*01-2023 Jovan Deretić , Dragoljub Antić , Slobodan Jarčević Izdavač: Ganeša Klub edicija Beograd 2012.g ISBN 978-86-84371-22-7 , 978-86-87827-41-7 Povez: Tvrd,strana: 250,Pismo: Ćirilica,Format: 21 cm, težina 410.grama Stanje: nekorišteno Srbi i Arbanasi - Jovan I. Deretić Teške okolnosti Srbije s kraja dvadesetog veka nagone nas na temeljna sagledavanja svih problema, njihovih uzroka i posledica . Među ovima istaknuto mesto ima Stara Srbija , pogotovo Kosovo i Metohija i naši odnosi sa Arbanasima . Svi dosadašnji pristupi tom problemu sa srbske strane bili su površni , kusi i bez uvođenja glavnih činilaca u igru . Što je još gore, naše vodeće obrazovne i naučne ustanove uporno su vršile zamenu teza i bili neprikosnoveni glasnogovornici koji su imali presudan i koban uticaj ne samo na polju nauke i istorije nego i na političare i diplomate. Knjiga Jovana I. Deretića Srbi i Arbanasi govori o narodu koji mi Srbi nazivamo Arbanasima, stranci Albancima, a oni sami sebe nazivaju Šćipetarima, poreklom je sa Kavkaza! U antičkom vremenu bila je poznata jedna zemlja na Kavkazu pod imenom Albanija. Tako su je nazivali stranci, ali ne i njeni stanovnici, baš kao i danas ovu Albaniju. Savremenu Albaniju njeni stanovnici nazivaju Šćiperija. Albanija na Kakvazu nalazila se na istočnim padinama ove planine, između Kaspijskog mora i vrha Kavkaza. Sa njene južne strane počinjala je od Apšeronskog Poluostrva, na kome se nalazi savremeni azerbejdžanski grad Baku. Severno od Albanije nalazila se zemlja Alana, severozapadno su bili Iberi, a zapadno i južno od Albanije nalazili su se Jermeni. Južni deo te antičke Albanije pripada danas Azerbejdžanu, a severni deo Rusiji. Postojao je jedan grad pod imenom Albana na obali Kaspijskog mora između savremenih gradova Divičija i Derbenta. Po imenu ovog grada zemlja u njegovom zaleđu dobila je ime Albanija...

ŽIVOTI SRPSKIH VOJVODA: Vuk Stefanović Karadžić Naslov Životi srpskih vojvoda i drugih znamenitih Srba / Vuk St. [Stefanović] Karadžić Omotni naslov Životi srpskih vojvoda Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1961 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1961 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Fizički opis 301 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Dobrašinović, Golub, 1925-2008 = Dobrašinović, Golub, 1925-2008 Zbirka Biblioteka Kluba čitalaca. Serija 1 ; 10 ISBN (Karton.) Napomene Kor. stv. nasl.: Životi srpskih vojvoda Str. 7-17: Vuk - ustanički hroničar i biograf / G. [Golub] Dobrašinović Reč na kraju: str. 251-252 Objašnjenja: str. 253-260 Manje poznate reči: str. 295-299 Registar. Predmetne odrednice Srbija -- Istorija -- 18-19. v. Biografije -- Srbija -- 18-19. v. Odlično očuvana knjiga. kd

Apsolutno nova knjga, nekorišćena Prodaje se po akcijskoj ceni ! !! JOVAN KAČAKI KRALJEUBISTVO U MARSELJU 1934 - 9 OKTOBAR - 2004 Meki povez Okosnicu knjige čini jedno neočekivano otkriće, prvo od započete, traljavo vodjene, pa obustavljene istrage ubistva kralja Aleksandra u Marselju: da je u Beogradu, u blizini važnih ministarstava, pod maskom pomodnog restorana i noćnog kluba Mali Pariz, tokom 1934. godine bio aktivan centar za organizaciju i praćenje priprema za atentat. Iznoseći arhivsku građu za svoje otkriće, autor je, po sudu akademika Dragoljuba Živojinovića, pokazao „ da ubistvo nije bilo delo pojedinaca okupljenih oko ustaša i VMRO-a, već da su iza njega stajale moćne države sa svojim aparatom, sredstvima i ljudima“ – pre svega Nemačka i Sovjetski Savez.

Vuk Stefanović Karadžić Životi Srpskih vojvoda Tvrdi povez Naslov Životi srpskih vojvoda i drugih znamenitih Srba / Vuk St. [Stefanović] Karadžić Omotni naslov Životi srpskih vojvoda Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1961 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1961 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Fizički opis 301 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Dobrašinović, Golub, 1925-2008 = Dobrašinović, Golub, 1925-2008 Zbirka Biblioteka Kluba čitalaca. Serija 1 ; 10 ISBN (Karton.) Napomene Kor. stv. nasl.: Životi srpskih vojvoda Str. 7-17: Vuk - ustanički hroničar i biograf / G. [Golub] Dobrašinović Reč na kraju: str. 251-252 Objašnjenja: str. 253-260 Manje poznate reči: str. 295-299 Registar. Predmetne odrednice Srbija -- Istorija -- 18-19. v. Biografije -- Srbija -- 18-19. v.

Slobodan Jovanović i jugoslovenska država / Nebojša A. Popović Beograd 2003. Tvrd povez, ćirilica, V + 404 strana. Napomena: na predlistu potpis prethodnog vlasnika; na 10-12 strana tragovi grafitne olovke (obeležena rečenica ili njen deo); ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. Sadržaj: PREDGOVOR I INTELEKTUALNO, POLITIČKO I NACIONALNO UOBLIČAVANjE 1. Porodica 2. Politički profil ranog Jovanovića 3. Prvi pogledi na nacionalno pitanje 4. Službovanje u MID-u Kraljevine Srbije 5. Profesor Univerziteta (1897—1914) 6. Odnos premajugoslovenskoj ideji do 1914. II U RATOVIMA ZA OSLOBOĐENjE I UJEDINjENjE (1912-1918) 1. Slobodan Jovanović i Jugoslovenski ratni program srpske vlade 2. U prvoj emigraciji (1916) 3. Uprvoj ”internaciji” (1917) 4. Udrugoj ”internaciji” (1918) 5. Odnos prema jug. pitanju u godinama ”internacije “ (1917/18) III PREDUSTAVNO DOBA KRALjEVINE SHS (1919-1921) 1. Na mirovnoj konferencijiu Parizu (1919) a) Radu Komisiji za ratnu odgovornost i sankacije b) Rad u Sekciji za međunarodno pravo 2. Ustavno-pravno uređenje nove države a) Rad u Ustavnoj komisiji 1920. b) U vreme priprema za Ustavotvornu skupštinu v) Aktivno praćenje rada Ustavotvorne skupštine 1921. IV U KRALjEVINI SHS (1921-1929) 1. Posvećenost nauci u vremenu posle Vidovdanskog ustava 2. Kraljevina SHS stara ili nova država 3. O Ustavu Kraljevine SHS i ustavnoj praksi 1924. 4. Vanstranački status V KRALjEVINA JUGOSLAVIJA (1929-1941) 1. U godinama diktature i ”čuvara nasleđa” 2. Srpski kulturni klub (1937—1941) VI NEPOSREDNI UČESNIK U STVARANjU I VOĐENjU DRŽAVNE POLITIKE (1941-1945) 1. Pred odlazak iz zemlje 2. Put od Nikšića do Londona — Jerusalimski period 3. Londonski dani Simovićeve vlade 4. Predsednik vlade 1942—1943. a) Prva vlada 1942. b) Druga vlada januar-jun 1943. v) Potpredsednik u Trifunovićevoj vladi jun-avgust 1943 5. Purićeva vlada (avgust 1943— maj 1944) 6. Poslednja ratna godina VII POLITIČKA EMIGRACIJA (1945 - 1958) 1. Politička delatnost u posleratnom periodu (1945-1958) 2. Završna razmišljanja ojugoslovenskoj ideji i državi 3. Odnos nove jugoslovenske državne vlasti prema Slobodanu Jovanoviću i njegovom političkom delovanju ZAKLjUČAK SUMMARY IZVORI I LITERATURA REGISTAR BELEŠKA O AUTORU

odlično stanje retko! Lukavec je naselje u blizini Velike Gorice, Turopolju i Zagrebačkoj županiji. Prema popisu iz 2011. godine ima 1140 stanovnika i nalazi se na površini od 11,34 km². Lukavec Lukavec na karti Hrvatska Lukavec Lukavec Lukavec na zemljovidu Hrvatske Država Flag of Croatia.svg Hrvatska Županija Zagrebačka županija Općina/Grad Velika Gorica Najbliži (veći) grad Velika Gorica Površina 11,34 km² Nadmorska visina 112 m Zemljopisne koordinate 45°42′11″N 15°59′28″E / 45.703°N 15.991°E Stanovništvo (2001.) - Broj domaćinstava 330 Stanovništvo (2011.) - Ukupno 1140 - Gustoća 101 st./km² Pošta 10412 Donja Lomnica Pozivni broj +385 (0)1 Autooznaka ZG The Old Town of Lukavec 1.jpg Kultura Uredi Podrobniji članak o temi: Lukavec (dvorac) Selo je poznato po dvorcu. Prvotni drveni dvorac bio je izgrađen za obranu turopoljskog plemstva u vrijeme osmanske invazije na Hrvatsku. Prvi puta se spominje 1256. godine kao caput Lukavez, no točna godina kao ni mjesto izgradnje nisu poznati. Godine 1481. utvrda dolazi u ruke medvedgradskog gospodara Ivana Tuza. Današnji dvorac građen je 1755. godine u baroknom stilu. Šport Uredi NK Lukavec, nogometni klub Vanjske poveznice Uredi Na Zajedničkom poslužitelju postoje datoteke vezane uz: Lukavec (Velika Gorica) Dvorac Lukavec Lukavec je dvorac u Hrvatskoj. Dvorac Lukavec 28. travnja 2013. Zemljopis Uredi Nalazi se u istoimenom hrvatskom selu kod Velike Gorice, kod potoka koji se također zove Lukavec.[1][2] Povijest Uredi Na mjestu današnjeg dvorca bila je drvena fortifikacija. Nije poznata točna godina izgradnje tog prvog objekta, niti gdje se nalazio. Prvi povijesni spomen je 1256. godine. Dokumenti ga tad spominju kao caput Lukavez. Godine 1481. utvrda dolazi u ruke medvedgradskog gospodara Ivana Tuza. U vrijeme osmanske invazije na Hrvatsku, služio je turopoljskom plemstvu za obranu. Današnji dvorac sagrađen je 1749. godine u baroknom stilu. Nema perivoja. Ima unutarnje dvorište, perimetar ograde i četiri krila. Važan je u presjeku profane arhitekture u Hrvatskoj 18. stoljeća.[1][2]

IST7 06675) SRBIJA SREDINOM XIX VEKA , K.V. Nikiforov , Novi svet Priština 1995 , početak aktivnosti na ujedinjenju srpskih zemalja , SRPSКA КRIZA 1842-1843. GODINE. 1. Velike sile i promena vlasti u Srbiji. 2. Borba ustavobranitelja za učvršćenje svoje vlasti PROGRAM `NAČERTANIJA` I POČETAК NJEGOVE REALIZACIJE (1844-1847). 1. `Načertanije” Ilije Garašanina.. 2. Spoljna politika Кneževine Srbije sredinom četrdesetih godina devetnaestog veka.... 3. Prve mere za realizaciju spoljnopolitičkog programa 4. Aktivnost `tajnog demokratskog panslovenskog kluba`. КNEŽEVINA SRBIJA ZA VREME REVOLUCIJE 1848-1849. GODINE. 1. Кneževina Srbija u periodu revolucionarnog zanosa u Austrijskoj Imperiji 2. Srbija i planovi za ujedinjenje 1848. godine 3. Aktivnost Кneževine Srbije u vreme poraza revolucije u Austriji. ZAVRŠETAК PRVE ETAPE AКTIVNOSTI КNEŽEVINE SRBIJE ZA UJEDINJENJE 1. Srbija posle revolucije 1848-1849. godine. 2. `Statut političke propagande` za 1849-1850. godinu 3. `Statut političke propagande` za 1850/51. godinu 4. Velike sile i kriza u srpskom rukovodstvu uoči Кrimskog rata... ZAКLJUČAК tvrd povez, format 14,5 x 20,5 cm , ćirilica, 176 strana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Radni vek proveo je u novinarstvu, obrazovanju i izdavačkoj delatnosti i u svakoj od oblasti dao verdan doprinos. Krepko zdravlje i inventivan duh dopustili su mu je da piše do kraja života Pavle Dželetović je rođen 01.januara.1931. godine u Suvom Dolu kod Lipljana, Kosovo i Metohija – Južna Srbija. Tri razreda osnovne škole završio je u Suvom Dolu, a četvrti, kao izbeglica u Drugom svetskom ratu u Vrnjačkoj Banji. Nižu gimnaziju završio je u Prištini. Srpsku učiteljsku školu u Prizrenu, Višu pedagošku školu kao i filozofski fakultet u Skoplju, a magistrirao u Beogradu. Preko trideset godina bavio se književnom kritikom. Radove je objavljivao u književnim časopisima „Bagdala“, „Oko“, „Gorocvet“, „Stremljenja“, „Zbornik kluba pisaca Čukarice“, „Praskozorje“. „Bilten“, koji izlazi u Izraelu na srpskom jeziku, „Stig“ i drugim. Objavio je više eseja, članaka i feljtona u dnevnim listovima: „Večernje novosti“, „Ekspres Politika“, „Jedinstvo“, „NIN“, „Duga“, „JU Novosti“, „Svedok“ „Glasu javnosti“ kao i u radio emisijama Radio Beograda, Radio Prištine, Radio Novog Sada. Od 1975. godine živeo je i stvarao u Beogradu. Autor je knjiga: „Čedoljublja“ – zbirka pesama za decu, „Nostradamusova proročanstva“, „Šiptarska 21. SS-divizija Skenderbeg“, „Stradanje Jevreja na Kosovu i Metohiji“, „Kosovski boj u slici i reči“, „Kačaci Kosova i Metohije“, „Šiptarski nacionalni fašistički komiteti“, monografije njegovog rodnog sela „Suvi Do“, „Koreni balističkog pokreta, masovnost i zločini“, „Ko su i šta hoće Šiptari“, „Tvorci tajnog plana“, roman „Braća“, „Kosmetski svetionik“ „Kosmetske sudbine“ i d ruge“. Bio je recenzent nekoliko knjiga, časopisa i udžbenika. Neke od njegovih pesama ušle su u antologiju pesama za decu izdate 1993. godine. Radni vek proveo je u novinarstvu, obrazovanju i izdavačkoj delatnosti. Dobitnik je Povelje Svesrpskog saveza, Kraljevskog književnog kluba „Karađorđević“ za pripovetku „Vukajlova kazivanja“, kao i mnogih drugih pohvala, plaketa i priznanja, od raznih organizacija i institucija. Pavle Ivanov Dželetović je bio stvaralac čije je delo imalo i imaće značajne efekate u realnom životu jer bio neprikosnoven borac za Srbiju i srpstvo. O tome svedoče njegova dela koja će vremenom dobijati na snazi jer su vrelo isitne o Kosovu i Metohiji. Krepko zdravlje, britka miso i inventivan, viteški duh dopustili su mu da piše kraja života (88). Pavle Ivanov Dželetović je inače, pre svega, bio redak „pater familias” koji je sa suprugom Verom, uspeo da sačuva na okupu tri genearcije svoje porodice.

Naziv: Sabor Junaka Autor: Petar Žebeljan Godina izdanja: 2019 Izdavač: Laguna, Beograd Povez: Mek Pismo: Ćirilica Stanje kao na slikama. Novo. Odlično očuvano. Unutrašnjost je nekorišćena. Opis: U sredu 6. novembra od 19 sati na tribini „Francuska 7“ u Klubu književnika razgovaraće se o knjizi „Sabor junaka“ Petra Žebeljana. Osim autora, o knjizi će govoriti Gordana Vlahović, Gordana Maletić i Vidak Maslovarić. Priče iz knjige interpretiraće glumac Vico Dardić. „Sabor junaka“ je namenjen svima koji požele da saznaju ponešto iz naše bogate i burne prošlosti, pre svega iz vremena Prvog i Drugog srpskog ustanka. Tu se nalaze priče o slavnim ličnostima, ali i onim manje poznatim, čija nas dela ispunjavaju divljenjem. U knjizi ima uzvišenih primera junaštva i primera gostoljublja, istinoljublja, velikodušnosti, milosrđa, kao i umnih reči nepismenih seljaka, zaboravljenih narodnih običaja i mnogo iskustvom stečene mudrosti. U pričama, anegdotama, sećanjima, u predanjima i legendama, istorijskim spisima i pesmama, čitaoci će saznati ko su bili i kakvi su bili ti naši preci, kakvo je bilo vreme i kakve su bile prilike u kojima su živele ličnosti čija dela nikada nećemo zaboraviti.

NASLOV: Stojan Protić ili Onaj koji je imao pravo AUTOR: Dragutin D. Nikolić IZDAVAČ: Nova Iskra GODINA: 1993 STRANA: 86 POVEZ: Meki FORMAT (cm): 20 PISMO: ћирилица TIRAŽ: 400 TEŽINA (kg): 0,13 STANJE: Nekorišćeno OPIS: Dragutin Nikolić, nekadašnji diplomatski činovnik i mlađi idejni i politički saradnik Stojana Protića koji je nakon rata živeo u Italiji. Pisac u ovoj knjizi iznosi koliko je Stojan Protić bio u pravu kada je odlučno ustao protiv uvođenja centralističkog sistema unutrašnjeg uređenja nove Države Srba, Hrvata i Slovenaca i kao je on proročanski predvideo sve nedaće i svo zlo koje je naročito srpski narod imao da iskusi zbog rđavog rešenja ili tačnije nerešenja hrvatskog pitanja. Pisac objektivno govori o uzrocima ovih rđavih odnosa između Srba i Hrvata i ne usteže se da ukaže na odgovornost srpskih odgovornih faktora a takođe i hrvatskih pretstavnika za propast Jugoslavije. Iz sadržaja: Stojan Protić, Ideja o ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca, Da li su Hrvati hteli ujedinjenje, Donošenje Ustava, Vladin, Pašićev Nacrt Ustava, Nacrt ustava Opozicije, Nacrt Ustava jugoslovenskog kluba - Slovenaca, S. Protić nije bio za federaciju, S. Protić i muslimani, Stjepan Radić i atentat na njega, Vlada Ljube Davidovića, Ubistvo kralja Aleksandra u Marselju 1934, Sporazum Cvetković-Maček 1939, 27. mart 41...

Istrajavanje Gorazdevca Priredili Blagoje Radunovic, Milijanko Portic, Ljubomir Grujic Udruzenje `Zavicaj`, Gorazdevac, ogranak u Beogradu, 2006. Mek povez, 169 strana, ilustrovano. Istorija Gorazdevca i tog dela Metohije. Goraždevac (alb. Gorazhdec) je naseljeno mesto u Srbiji, u opštini Peć. Administrativno pripada Kosovu i Metohiji, odnosno Pećkom upravnom okrugu. Prema popisu iz 2011. godine bilo je 570 stanovnika.[a] Geografija Goraždevac je najveće srpsko selo u Metohiji. U naselju se nalazi i sedište SO Peć i Pećkog okruga izmešteno posle rata u pokrajini 1999. godine. Do 1999. godine postojala je i tekstilna fabrika kao projekat fabrike u Peći „ KOPEKS“, ali je od 2000. do 2008. godine služila kao baza mirovnoj misiji NATO-a na Kosmetu KFOR-u. Ali od 2008. ostala je pusta kada su se vojnici KFOR-a premestili u najveću bazu u Pećkom okrugu u Belom Polju. U selu sada se nalazi Dom zdravlja u kome se nalazi medicinsko osoblje: doktor opšte prakse, zubar, laborant i nekoliko medicinskih sestara. Nalazi se i Dom kulture, OŠ „Janko Jovićević“, Gimnazija „Sveti Sava“ (izmeštena iz Peći), Ekonomsko-trgovinska škola „Mileva Vuković“ (izmeštena iz Peći), Elektro-tehnička škola i Mašinska Škola (takođe izmeštene iz Peći), Pošta (pod upravom privremenih vlasti iz Prištine), policijska stanica (u kojoj se nalaze policajci KPS). Istorija Goraždevac se prvi put pominje u povelji kralja Stefana Prvovenčanog izdatoj oko 1220. godine manastiru Žiči. Po turskom popisu iz 1485. godine zabeleženo je da u selu ima 28 srpskih kuća, među kojima i dom srpskog popa. Selo je više puta bilo napadano od strane Albanaca, ali uvek bezuspešno. Sve do 13. avgusta 2003. godine kada su ubili dvoje, a ranili četvoro dece dok su se kupala na improvizovanoj plaži reke Bistrice.[1] Počinioci zločina nisu pronađeni.[2] Napadi na Goraždevac su bili i 7. decembra 2015.[3] U selu postoje nekoliko izvora pijaće vode, spomenik stradalima u ratu na Kosovu, i deci kojoj je presečena mladost na Bistrici. Stanovništvo Prema popisu iz 1981. godine mesto je bilo većinski naseljeno Srbima. Nakon rata 1999. godine većina Srba nije napuštala Goraždevac. Etnički sastav prema popisu iz 1981.[4]‍ Srbi 1.038 72,1% Crnogorci 124 8,6% Albanci 113 7,8% Romi 65 4,5% Muslimani 60 4,2% Jugosloveni 38 2,6% Ukupno: 1.440 Etnički sastav prema popisu iz 2011.[5]‍ Srbi 255 44,7% Albanci 148 25,9% Romi 80 14% Egipćani 59 10,3% Bošnjaci 26 4,6% Ukupno: 570 Broj stanovnika na popisima: Demografija[6] Godina Stanovnika 1948. 889 1953. 1.012 1961. 1.235 1971. 1.411 1981. 1.440 1991. 1.690 Kultura Crkva brvnara Svetog Jeremije U selu se nalazi najstarija crkva brvnara u Srbiji, podignuta u 16. veku. Posvećena je Sv. Jeremiji. Na ikonostasu su sačuvane dveri iz 16. veka, a u crkvi nekoliko ikona, knjiga i sveštenih sasuda. Godine 1926. u blizini stare crkve je sagrađena nova crkva, posvećena Pokrovu Sv. Bogorodice. Pokraj sela protiče Pećka Bistrica, rečica Birka, i takozvani „jaz“ u kome se svakog 14. maja okupa veći deo sela zbog običaja i dugovekovne tradicije, kako bi im zaštitnik sela sv. prorok Jeremija podario plodnu i zdravu godinu. Istog dana litije kruže selom pevajući pesme o postojbini svog naroda. U Goraždevcu od 2000. godine funkcioniše jedini srpski medij u Metohiji koji predstavlja centar okupljanja mladih i informiše srpsko stanovništvo. Zahvaljujući KOSMA mreži i ostalih medijskih partnera radio Goraždevac plasira informacije iz ovog kraja i u ostale delove Srbije i regiona. Sport FK Omladinac je osnovan 1966. Klub je funkcionisao sve do 1999, a nastavio je sa radom 2008. godine. Najveći uspesi kluba su šesnaestine kupa SFR Jugoslavije gde je izgubio od FK Borac Čačak rezultatom 2:1 utakmici u Goraždevcu i učešće u trećoj državnoj ligi. tags: kosovo, metohija, pec, enklava...

Beograd 2017. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 494 strane. Napomena: na unutrašnjoj strani prednjih korica posveta; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. R1 Godine 2015. navršava se 70 godina kolonizacije u Novim Kozarcima. Mesna zajednica Novi Kozarci i Zavičajni klub „Dr Mladen Stojanović“ iz Beograda saglasili su se da se u okviru manifestacija povodom obeležavanja ovog jubileja pristupi izradi ove monografije. Monografija je nastala kao intencija da se sakupi što više činjeničnog materijala koji se odnosi na samo selo, a i na šire područje, da se sistematski iznese i prokomentariše i bez dokazivanja bilo kojih teza. To je nepristrasna, činjenična istorija sela i kao takvu je valja i shvatiti. Ona je kompleksna i obuhvata sve vidove aktivnosti u selu i u raznim vremenskim periodima. Tu su i ljudi i njihova dostignuća, njihova materijalna i duhovna kultura. Period razvoja Novih Kozaraca do 1988. godine obrađen je u publikaciji Novi Kozarci u Severnom Banatu. Ova monografija je obuhvatila i taj period. Kako su u naselju do 1945. godine uglavnom živeli Nemci, za prikaz relevantnih istorijskih prilika u tom vremenu korišćena je obimna monografija Heimatbuch der Heidegemeinden Heufeld, Mastort, Ruskodorf, Munchen, 1987. Monografija obuhvata tri velika poglavlja: Fizičko-geografske osobine naselja, Društveno-geografski pregled i Naselje. Prvo poglavlje obuhvata detaljnu obradu fizičko-geografskih osobina Novih Kozaraca i njegove okoline. Ona počinje analizom geomorfoloških i geoloških karakteristika. Klima je izučena na osnovu meteoroloških podataka za meteorološku stanicu u Kikindi. Prilikom proučavanja temperature vazduha, vetrova i padavina obrađeni su i makro i mikro faktori koji ispoljavaju uticaj na klimu Novih Kozaraca. Vode su obrađene u sklopu podzemnih i površinskih voda. Pedološka obrada atara je od izuzetnog značaja za poljoprivredu naselja, pa je sa te strane ona posebno osvetljena. Drugo poglavlje obuhvata društveno-geografski pregled kroz obradu privrede i stanovništva. Privreda je izučena u okviru poljoprivrede, industrije i tercijalnih delatnosti. Stanovništvo je obrađeno veoma kompleksno, od kretanja broja stanovnika, strukture stanovništva i domaćinstava. Posebnu vrednost čini deo o kolonizaciji, jer tretira vrlo značajnu problematiku današnjih žitelja Novih Kozaraca. Prikazana je kroz: pripreme i organizaciju preseljavanja stanovništva iz Bosanskog Novog, Ključa, Mrkonjić Grada, Sanskog Mosta, Dubice, Gradiške, Kupresa i Bugojna, i dr., podelu kuća, inventara i zemljišta, prilagođavanje i osnivanje i rad narodne vlasti. Novi Kozarci su od 1952. do 1959. godine bili opština, a nakon toga formirana je mesna zajednica. U ovom poglavlju je izučen rad političkih i drugih organizacija, počev od Komunističke partije do današnjih partija i pokreta u Srbiji, saveza boraca, omladine i organizacija žena. Treće poglavlje posvećeno je naselju. Vrlo detaljno je obrađena prošlost naselja kroz opšti prikaz prilika u Banatu, nastanak Novih Kozaraca na području naselja Hajfelda i Mastorta, koja su nastala 1770. do 1771. godine. U posebnim podpoglavljima prikazano je školstvo i briga o deci, razvoj kulture, narodni i verski običaji i Srpska pravoslavna crkva, udruženja građana (udruženja žena, Dobrovoljno vatrogasno društvo, udruženja penzionera, zavičajni klubovi), zdravstvena zaštita i sport. Posebno su predstavljeni kratki opisi stvaralaštva naučnih i kulturnih radnika i pojedinaca koji su živeli ili su se rodili u Novim Kozarcima. Na kraju ovog poglavlja date su osnovne karakteristike naselja danas.

Roma Genocide in Jasenovac Camp Dragoljub Acković (1952) Pokretač je romskih glasila u našoj Srbiji kao što su: radio emisija na Studiju B 1981. godine Ašunen Romalen; listovi Krlo e Romengo, Khamutne dive, Romano them; Romano lil; zatim list za decu Čhavrikano lil, kao i jedan od pokretača naučno-stručnog časopisa Romološke studije.Sredinom 70-tih godina završio Fakultet političkih nauka a potom i Filozofski fakultet, odsek etnologija. Poslediplomske studije nastavio je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Autor je nekoliko knjiga posvećenih romskoj problematici, kao i brojnih tekstova u domaćim i stranim naučnim časopisima. Jedna od njegovih prvih knjiga je Građa za istoriju informisanja Roma, 1994; potom sledi Istorija informisanja Roma od 1935-1995, 1995; Stradanja Roma u Jasenovcu objavio je takođe 1994. godine a naredne 1995, objavljen je prevod ove knjige na engleski jezik (drugo izdanje ove knjige na engleskom jeziku objavljeno je 1997). Dvojezičnu knjigu Ašunen Romalen - Listen People objavio je 1996; a trojezičnu knjigu Čitajte ljudi - Ginavnen Romalen - Read people, 1997; knjigu Oni su ubili njegove oči priredio je 1997. Knjigu Roma Genocide in Jasenovac Camp objavio je 1997. godine, a knjige Ubili su istinu o nama i Nacija smo a ne Cigani – 2001. godine. Od osnivanja Komisije za proučavanje života i običaja Roma SANU, Dragoljub Acković je njen aktivni član. Od 1997. godine izabran je za člana romskog i jugoslovenskog PEN kluba. Član je Udruženja književnika Srbije od 1997. godine. Član je Svetskog parlamenta Roma iz Jugoslavije. Urednik je Romskog programa u Radio Beogradu. Živi i radi u Beogradu. Belgrade : The Museum of the victims of genocide : Rromintepress, 1997 Materijalni opis 173 str. ; 24 cm L/ KUT. 12

Milan Subotić, Druga Rusija manji format Nova ”Snažna personalizacija političke vlasti za koju se mogu naći analogije u ruskoj prošlosti, ipak ne zadovoljava radikalne zagovornike „ruskog puta“ jer joj nedostaje idejna, mesijanska komponenta. Aleksandar Prohanov je nalazi u Putinovom govoru održanom na skupu u Valdaju: „Održavši taj govor, Putin je postao propovednik tradicionalnih religioznih vrednosti celog čovečanstva, neformalni vođa svih zemalja koje ispovedaju monoteizam. Postao je vođa čovečanstva koje se protivi invaziji pakla. Rusko mesijanstvo u čijim nedrima diše nebeski smisao, dobilo je svoju potvrdu u putinskoj spoljnoj politici. Rusija još nije formulisala svoju vaseljensku duhovnu doktrinu koja će zameniti pakleni liberalizam. Takav model još sazreva u nedrima ruske civilizacije, a svet sa nesrtrpljenjem očekuje tu novu reč života izgovorenu sa ruske propovedaonice“. Propovednički ton navedenih reči Aleksandra Prohanova ne moramo shvatati ozbiljno – u svakoj kulturi, a posebno u ruskoj, mogu se naći brojni marginalci nadahnuti ambicijama da ostatku sveta, sa sjajem u očima i profetskim tonom, saopšte večne istine i razotkriju „tajne“ svetsko-istorijske važnosti. Ipak, sa ambicijom da osmisli celovitu ideologiju „Pete imperije“ ovaj pisac i publicista je u okviru „Izborskog kluba“ okupio niz pojedinaca čiji uticaj na rusku političku elitu i javno mnjenje nije nimalo zanemarljiv. Dovoljno je pomenuti samo neke od njih: Aleksandra Dugina (bivšeg pripadnika marginalnog profašističkog pokreta koji je postao najuticajniji „geopolitičar“, savetnik visokih državnih funkcionera, profesor Moskovskog univerziteta koga često nazivaju „Putinovim Raspućinom“); generala Leonida Ivašova (bivšeg visokog funkcionera Ministarstva odbrane); Sergeja Glazjeva (Putinovog savetnika za ekonomske regionalne integracije); Nataliju Naročnicku (istoričarku, predsednicu Instituta za demokratiju i saradnju u Parizu); Mihajla Leontjeva (uticajnog televizijskog novinara i službenika državne naftne korporacije), te arhimandrita Tihona (člana predsedničkog Saveta za kulturu i Putinovog ličnog duhovnika).

Spoljasnjost kao na fotografijama, unutrasnjost u dobrom i urednom stanju. Bocne strane tabaka (knjiskog bloka) pozutele od starosti. Aleksandar D. Obradovic Istorija ratova Kraljevine Srbije 1912 - 1918 Redje u ponudi! Stampano u Cikagu 1977 god. Generalstabni kapetan I klase Aleksandar D. Obradovic rodjen je 1909 u bio je Beogradu. Otac mu je bio Dragutin, a mati Jelena, rodjena Djordjevic. Po zavrsetku sest razreda gimnmazije stupio je u Nižu Školu Vojne Akademije, koju je zavrsio 1928 godine, kad je unapredjen u čin pešadijskog potporucnika. Službovao je u 18 puku `Suvobarskom` i I pešadijskoj podoficirskoj školi Kralja Aleksandra I u Beogradu, kao vodnik. Visu Skolu Vojne Akademije zavrsio je 1934 godine. Dve godine docnije stupio je u glavni Generastab kao pripravnik za generalstabnu struku. Posle dve i po godine provedene na generalstabnoj pripremi i uspesno položenog ispita preveden je 1939 u generalstabnu struku. U rat 1941 godine usao je kao generalstabni kapetan I klase, na položaju šefa Operativng odseka štaba Kosovske divizije. Po. kapitulaciji Jugoslavije oteran sa hiljadu drugih Srba u nemacko zarobljenistvo, u kom je proveo četiri godine. Po zavrsetku rata odbio je da se vrati u komunizmom potlacenu otacbinu i ostao u inostranstvu da se bori za oslobodjenje srpskog naroda od komunizma. Posle rata proveo je dve godine u logorima za raseljena lica i dve godine kao fizicki radnik u Franciskoj. Od 1949 do 1951 bio je zaposlen u francuskoj vojnoj upravi u nemackoj. Posle dolaska u S.A. Drzave nastanio se u NJujorku. Postao je član Srpskog kulturnog kluba `Sveti Sava ` a posle nekoliko godina i clan uprave. Vise puta je predsedavao godišnjim kongresima S.K.K.Sv.Sava. Istakao se u organizovanjui vodjenju demonstracija protiv Broza prilikom njegove posete Njujorku i Vasingtonu. Godinama je saradnik Srpske Borbe u kojoj objavljuje zapazene clanke iz srpske vojne istorije, kao i savremenih svetskih zbivanja.

Kosovo l`Italia in guerra udzbenički format italijanski jezik 143 strane Mislim da je izdato 1999g Tekstovi unutar knjige (prvela sam na srpski ali su na italijanskom) МИЛОШЕВИЋ ВИДЕН ИЗ БЛИЗИНЕ Ко је човек који држи Атлантски савез под контролом? Кроз поверљива сведочења оних који га добро познају, портрет господина из Београда између маске и лица. Тежина породичне афере и жениног утицаја. од Жана Тоскија Марацанија Висконтија Рад Лауре Канали (2019) КЛУБ САМОУБИЦА Уводник посебне свеске Лимеса 1/1999 Косово, Италија у рату ПУТ У РАТ ПУТ У РАТ Од марта 1998. године – атентата на два српска полицајца од стране ОВК – до марта ове године, када је покренут НАТО напад, аналитичка реконструкција пута који нас је водио у рат. Прекретница је америчка подршка косовским герилцима. Роберто Мороцо Делла Роцца ТЕХНИКЕ ЗА МАСАКР ТЕХНИКЕ ЗА МАСАКР Ваздушна интервенција НАТО-а пружила је Србима прилику за општу офанзиву против албанских герилаца. Али снаге Београда не могу да задрже цело Косово. Тешкоће интервенције западне пешадије. аутор Андреа Нативи СРБИЈА ИЛИ ТОРТУГА? ГЕОПОЛИТИЧКА ПАТОГЕНЕЗА ЗЛОЧИНАЧКЕ ДРЖАВЕ СРБИЈА ИЛИ ТОРТУГА? ГЕОПОЛИТИЧКА ПАТОГЕНЕЗА ЗЛОЧИНАЧКЕ ДРЖАВЕ Милошевићева парабола ризикује да се заврши разарањем његове земље, сада у рукама мафије. Кључно питање санџака. Економска и геостратешка структура `Мале Југославије`. од Андреа Цорти ШТА ХОЋЕ КОСОВАРИ ШТА ХОЋЕ КОСОВАРИ Порекло и изгледи косовског рата према Албанцима. Од Ругове до ОВК, широк спектар политичких и геополитичких позиција. Упорна популарност умерених. Разочарање због италијанских нејасноћа. Зашто је потребна НАТО пешадија. аутор Арјан Кономи МАФИЈА ДРЖАВА: ИЗА КУЛИСА БАЛКАНСКИХ РЕЖИМА МАФИЈА ДРЖАВА: ИЗА КУЛИСА БАЛКАНСКИХ РЕЖИМА Српска и албанска мафија су испреплетене и гнезде се у врховима својих држава. Прљави послови југословенског руководства и његових пријатеља у Европи. Трговина дрогом као подршка косовским герилцима. „Чудни пар“ Бериша-Милошевић. од Јохана Пелемана ЦРНА ГОРА НА ИВИЦИ СЕЦЕСИЈЕ Политички сукоб између Милошевића и црногорског лидера Ђукановића ризикује да изазове нови, крвави геополитички лом на Балкану. Подгорица, под НАТО бомбама, спрема се на најгоре. од Ницоло Царнимео МАКЕДОНИЈА, ЗАХТЕВ ЗА ДРЖАВУ КАСАРНЕ Независност Косова може само да поново отвори велико македонско питање, праву јабуку раздора на Балкану. Етничка поларизација између Словена и Албанаца сада је и политичка. Бугарски реваншизам поново диже главу. од Францесцо Страззари ШТА ИТАЛИЈА РИЗИКА ШТА ИТАЛИЈА РИЗИКА Од српских репресалија до ширења балканских мафија, од загађења Јадрана до пропасти туризма, каталог негативних последица које би рат на Косову могао да изазове по нас. од Алфонса Дезидерија ИТАЛИЈАНИ ДОБРИ ТРЕНЕРИ Балкански ратови су били полигон за неке спољне силе, почевши од Сједињених Држава, које су обучавале и снабдевале сукобљене стране. Италија је такође била укључена. Гласине и чињенице о наводној италијанској помоћи косовским герилцима. од Франца Густинчича АМЕРИКА БЕЗ СТРАТЕГИЈЕ ОКРУГЛИ СТО ДА ЛИ ЋЕ НАТО ПРЕЖИВЕТИ 21. ВЕК? ДА ЛИ СМО ТУ ИЛИ ТО РАДИМО? Недоследности и противречности америчког приступа Косову. Збрка између `светих принципа` и националних интереса. Подржите слабе или јаке? Неизвесности Европљана и италијанска драма. Како смо сами себе учинили смешним. од Пинокија РУСИЈА У ОГЛЕДАЛУ Москва напад на Београд види као директну претњу себи. Лажне илузије о руском препороду након распада Совјетског Савеза и проблем судбине Москве у униполарном свету. Оно што Америка не разуме. од Гиулиетто Цхиеса КАКО СУ АМЕРИКАНЦИ САБОТИРАЛИ МИСИЈУ ОЕБС-а КАКО СУ АМЕРИКАНЦИ САБОТИРАЛИ МИСИЈУ ОЕБС-А Чудни догађаји међународних верификатора који је требало да прате примену споразума Холбрук-Милошевић на Косову. Американци и Британци су користили ОЕБС да подрже ОВК, маргинализујући Италијане, Французе и Немце. од Уликса ШТА ОСТАЈЕ ОД НАТО-А Косовски рат изазива дубоку промену у Атлантском савезу. Ка интервенционистичком и самолегитимнијем НАТО-у. Четири сценарија за будућност. Члан или нечлан: у чему је разлика? Роберто Менотти КОСОВО, ИТАЛИЈА У РАТУ - ИНДЕКС АУТОРА Аутори издања Лимес Кс 1999, Косово, Италија у рату.

Kongres Srba u Zagrebu 1945. godine: Od konstutitivnog naroda do nacionalne manjine / Dr Momčilo Diklić Beograd 2017. Mek povez, ćirilica, VII + 143 strana. Knjiga je odlično očuvana. J11 Ovaj rad analizira istorijske prilike i procese u kojima se našao srpski narod u Hrvatskoj, Dalmaciji i Slavoniji od 1941. godine pa do kraja 20 veka, kada je nestao sa ovih prostora. I pored brojnih radova nastalih u poslednje dve do tri decenije, ne može se tvrditi, da su istražena i predočena sva iskustva, stradanje prilikom njihove eliminacije sa teritorije koju danas obuhvata avnojevska Hrvatska. Već sam u više radova istakao, da ne osporavam istorijsku činjenicu da su se u istom periodu, i drugi narodi Balkana našli u ratnim strahotama i stradanjima, ali ipak ne u tako strašnim kao srpski narod u celini a pogotvo ne onaj deo koji se našao pod okriljem režima Nezavisne države Hrvatske. A iz ove celine izdvajam Srbe koji su se našli u avnojevskoj Hrvatskoj i do kraja dvadesetog veka nestali. Iz predgovora Sadržaj: PREDGOVOR I - UVOD Teška borba za opstanak i ostvarivanje svojih prava Nasrtaji i uništavanje srpske kulture do Prvog svetskog rata Odnos prema srpskoj kulturi tokom Prvog svetskog rata II - SRPSKI NAROD U PRVOJ JUŽNOSLOVENSKOJ ZAJEDNICI Političke razlike i veliki nesporazumi Stvaranje Banovine Hrvatske i ponovno obespravljivanje Srba Odnos prema srpskoj kulturi u Kraljevini (SHS) Jugoslaviji III - DRUGI SVETSKI RAT Pokušaj eliminacije Srba pod režimom Nezavisne države Hrvatske IV - SRPSKI NAROD HRVATSKE, SLAVONIJE I DALMACIJE U ZAVNOHOVSKOJ HRVATSKOJ . Prave namjere komunista u Hrvatskoj, saradnja ustaša i partizna protiv srpskog naroda Prava uloga srpskih nacionalnih institucija Osnivanje Srpskog kluba većnika ZAVNOH Kongres Srba u Hrvatskoj 29 . i 30. septembra 1945. godine Ustavni status Srba u Hrvatskoj Srbi u socijalističkom periodu Zatvaranje poslednje srpske institucije u Hrvatskoj V - SRBI NA TERITORIJU AVNOJEVSKE HRVATSKE POD VLAŠĆU HDZ Novi Ustav Hrvatske i potpuni razlaz sa srpskim narodom Nestanak srpskog naroda iz samostalne države Hrvatske Srbi u statusu nacionalne manjine i njihova prva u Hrvatskoj VI - ZAKLjUČAK VII - POPIS KORIŠĆENE LITERATURE I IZVORA SKRAĆENICE BIOGRAFIJA INDEKS IMENA

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rođen je u Vraniću. Mladalačke dane provodi u rodnom mjestu, Obrenovcu i Beogradu odrastajući sa knjigom, loptom i šahovskom tablom. Igrao je fudbal u obrenovačkom Radiničkom, tada elitnom klubu Srbije, a u šahu je imao snagu majstora. Počeo je da piše u ranoj mladosti o prošlim i aktuelnim događajima. Pišući prvu knjigu `Stazom bezumlja` o gnusnom stradanju civila Vranića koja je objavljena 1959. godine, istakao se kao objetktivan pisac sa istančanim smislom za opis likova u hronologiji događaja. Intenzivno piše, putuje po Rusiji, zemljama Evrope, Americi, obilazi mesta i razgovara sa akterima događanja. U razgovoru je direktan. Znao je da izazove kod neiskrenog sagovornika i znatnu nelagodnost. Pitanja su mu reska. Izuzetno pamti i bilježi dijaloge. Objavio je više od 30 knjiga pišući o istorijskim i sportskim ličnostima i događajima. Remek djela njegovog stvaralaštva su knjige: `Kraljevi ringa`, `Čarobnjaci lopte, od Pelea do Mesija`, `Velikani svetskog šaha`, `Šampioni tenisa`, `Velikani jugoslovenskog sporta`... Intervjuisao je najveće boksere i šahiste sveta, kao što su Mihail Talj, Robert Bobi Fišer, Vasja Smislov, Gari Kasparov, Anatolij Karpov, Muhamed Ali, Maks Šmeling, kubanski bokser Stivenson... Sa velikim žarom je obavio zadnji ekskluzivni intervju sa Svetozarom Gligorićem. Završio je i tekst o Novaku Đokoviću. Objavljuje feljtone u `Politici`, `Novostima`, `Borbi`, `Ekspres politici`, `Tempu`... Njegovi stručni komentari šahovskih partija su izazivali znatnu pažnju čitalaca. Odlučan je. Živi asketski. Proučava istorijsku građu. Upoznaje političare, obične ljude, akademike, prelistava bezbroj knjiga u bibliotekama. Izučava arhive. Pišući ne bira teme. Piše kako misli. Štampaju se nove i nove knjige poput `Srpske stranputice`, `Ravna Gora`, `Jugoslovenski atentati`, `Karađorđevi ustanici`, `Miloš Obrenović`, `Monografija Aleksandra Rankovića`, `Svetski atentati`, `Haški zatvorenik`... Knjige su mu prevođene u zapadnim i istočnim zemljama. Da bi stvarao u miru, odrekao se lagodnog porodičnog života sa suprugom prof. Milankom i sinom Sašom. Međutim, mira nikada nije imao. On nije bio svojstven njemu. Prezirao je konforizam, a to je pokazivao i perom i riječju.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Borivoje Marjanovic Rođen je u Vraniću. Mladalačke dane provodi u rodnom mjestu, Obrenovcu i Beogradu odrastajući sa knjigom, loptom i šahovskom tablom. Igrao je fudbal u obrenovačkom Radiničkom, tada elitnom klubu Srbije, a u šahu je imao snagu majstora. Počeo je da piše u ranoj mladosti o prošlim i aktuelnim događajima. Pišući prvu knjigu `Stazom bezumlja` o gnusnom stradanju civila Vranića koja je objavljena 1959. godine, istakao se kao objetktivan pisac sa istančanim smislom za opis likova u hronologiji događaja. Intenzivno piše, putuje po Rusiji, zemljama Evrope, Americi, obilazi mesta i razgovara sa akterima događanja. U razgovoru je direktan. Znao je da izazove kod neiskrenog sagovornika i znatnu nelagodnost. Pitanja su mu reska. Izuzetno pamti i bilježi dijaloge. Objavio je više od 30 knjiga pišući o istorijskim i sportskim ličnostima i događajima. Remek djela njegovog stvaralaštva su knjige: `Kraljevi ringa`, `Čarobnjaci lopte, od Pelea do Mesija`, `Velikani svetskog šaha`, `Šampioni tenisa`, `Velikani jugoslovenskog sporta`... Intervjuisao je najveće boksere i šahiste sveta, kao što su Mihail Talj, Robert Bobi Fišer, Vasja Smislov, Gari Kasparov, Anatolij Karpov, Muhamed Ali, Maks Šmeling, kubanski bokser Stivenson... Sa velikim žarom je obavio zadnji ekskluzivni intervju sa Svetozarom Gligorićem. Završio je i tekst o Novaku Đokoviću. Objavljuje feljtone u `Politici`, `Novostima`, `Borbi`, `Ekspres politici`, `Tempu`... Njegovi stručni komentari šahovskih partija su izazivali znatnu pažnju čitalaca. Odlučan je. Živi asketski. Proučava istorijsku građu. Upoznaje političare, obične ljude, akademike, prelistava bezbroj knjiga u bibliotekama. Izučava arhive. Pišući ne bira teme. Piše kako misli. Štampaju se nove i nove knjige poput `Srpske stranputice`, `Ravna Gora`, `Jugoslovenski atentati`, `Karađorđevi ustanici`, `Miloš Obrenović`, `Monografija Aleksandra Rankovića`, `Svetski atentati`, `Haški zatvorenik`... Knjige su mu prevođene u zapadnim i istočnim zemljama. Da bi stvarao u miru, odrekao se lagodnog porodičnog života sa suprugom prof. Milankom i sinom Sašom. Međutim, mira nikada nije imao. On nije bio svojstven njemu. Prezirao je konforizam, a to je pokazivao i perom i riječju.

Odlično stanje Zastrašujuća autentična priuča o oraginzovanom kriminalu Vilijem Balzamo Džordž Karpoci mladji Izdaje - Laguna - Beograd Kako se Mafije razvila iz bande neotesanih, nemilosrdnih ubica u visokoorganizovanu, razrađenu internacionalnu „korporaciju“ kakva je danas. Najkompletniji istorijat Mafije koji se čita kao roman, ali reč je o zastrašujućoj smrtonosnoj istini. SADRŽAJ Uvod I Amorte..Zaslužio je II Ti prljavi žabari iz Crne Ruke III „Buona sera, signore...“ IV Zaseda u dvorani „Sagamen“ V Kum razmišlja o povlačenju – ali ne baš odmah VI Pucnjava u Staučovoj plesnoj dvorani VII Poslednja nedeljna bioskopska predstava Čarlston Edija VIII Završnica u ulici Furmen IX Neuspeli posao X Opljačkani pljačkaš Robin Hud XI Za osvetu uvek ubij brata XII Pogrešan identitet XIII Jedan za mog oca XIV Još dvojica za tatu XV Divlji Bil Lovet, počivao u miru XVI Rat cena XVII Godina Vezuva XVIII Novi usponi moći XIX Božićni masakr u klubu „Adonis“ XX „Sredićemo ih, sinko...“ XXI Al Kapone, Čovek sa ožiljkom, Kralj podzemlja XXII Masakr na dan svetog Valentina XXIII Poslednji dani Čoveka sa ožiljkom XXIV Rat Kastelamarezea XXV Uspon, vladavina i pad Čarlsa „Lakija“ Lućana XXVI Od Lućana, preko Ðenovezea, do Kostela – uz bliski pogled na još jedno ubistvo u podzemlju XXVII Tomas Djui: Razbijač reketa bez talenta i šarma..ali sa mnogo uspeha XXVIII Skok sa „Polumeseca“; odista poslednja reč o tome kako je Ejb Rils stvarno umro XXIX Neispričana priča: Kako je i zašto Tom Djui pustio Lakija Lućana na slobodu XXX Vito Ðenoveze se vratio i traži glavu Frenka Kostela XXXI Sada Ðenoveze traži i glavu Alberta Anastazije XXXII Rat Galo – Profaći XXXIII Rat Banana: Džo izmišlja jedinstveni krevet-kovčeg – najnovije sredstvo za oslobađanje od leševa XXXIV Rat Kolombo – Galo XXXV Niksonova administracija i Mafija XXXVI Stisak Mafije nad Sjedinjenim Državama XXXVII Operacija „Pica“: Jedna peperoni, punjena heroinom i prelivena lovom XXXVIII Ðulijanijeva ofanziva: Kako tužilac koji voli da hvata loše momke ide i hvata ih Pogovor – Organizovani kriminal se izmenio

SUBOTICA 1999. MEKI BROSIRANI POVEZ 245 STRANA ODLICNO OCUVANO Gašpar Ulmer (nem. Ulmer Каspаr), istoričar, književnik i arhivist (Stanišić, 13. april 1915 - Subotica 1. januar 2002.) Bio je treće dete krojača Vendelina Ulmera (Wendelin Ulmer, 1888.) i Katarine Umšteter (Katharina Umstädter, 1886.). Imao je starijeg brata Baltazara (Balthasar, 1909.) i stariju sestru Terezu (Theresia, 1911.). [1] U mladosti je igrao fudbal u lokalnom SK `Sloga`, a kasnije (1940. godine) obavlja funkciju sekretara fudbalskog kluba. [2] Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a gimnaziju u Travniku (prvi razred pohađao je u Somboru). Studiranje Bogoslovskog fakulteta u Đakovu prekinuo je 1939. godine, vrativši se u Stanišić, gde se zaposlio kao blagajnik parne mline i električne centrale. Nakon nekog vremena prelazi u Suboticu, gde radi kao fizički radnik i gde se ponovo nalazi sa svojom budućom suprugom (koju je i pre studija poznavao) subotičankom Ružicom Torjek. Iz zdravstvenih razloga napušta posao i vraća se u Stanišić gde dobija zaposlenje kao besplatni vežbenik u Opštini Stanišić. Venčava se sa Ružicom 29. decembra 1940. u Stanišiću i 11. oktobra 1941. dobijaju dve ćerke bliznakinje. U službi opštine Stanišić ostaje do 1942. godine kada odlazi o svom trošku na administrativni kurs Višu upravnu školu u Marošvašarhelju (danas Targu Mureš) što ga ujedno oslobađa vojne obaveze. Za vreme njegovog školovanja, njegova supruga je radila na njegovom radnom mestu. Kurs završava 08. maja 1944. i bio je zaposlen opet na istom mestu, do 08. septembra 1944. godine kad je stigao poziv za nacističku vojsku. Umesto da se odazove pozivu, Gašpar beži u Suboticu i vešto se skriva, dočekujući slobodu. Po oslobođenju vraća se u Stanišić gde radi u Mesnom Narodnom Odboru do sredine aprila 1946. godine. [3] Nakon toga sa porodicom se seli iz Stanišića u Suboticu. Godine 1955. dobija posao u tadašnjoj Gradskoj državnoj arhivi, i potpuno se posvećuje razvoju arhivistike i istoriografije u Subotici. Od 1974. godine radi u arhivima Austrije i Mađarske gde se bavi istraživanjem arhivske građe sa sadržajem zanimljivim za Jugoslaviju. Objavio je brojne publikacije kao rezultat svog istraživačkog radA POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 RA

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Branko Najhold (Zemun, 28. februar 1947 — Zemun, 16. decembar 2016) bio je srpski autor, pisac, esejista i najpoznatiji hroničar Zemuna. Autor je skoro pedeset knjiga o Zemunu, na stotine kataloga kao i članaka u brojnim publikacijama, brojnih izložbi širom zemlje, osnivač Zemunskog međunarodnog salona karikature[1] i izdavačke kuće `Trag`, ostavio je neizbrisivi trag u istorijskom pamćenju srpskog naroda. Za doprinos kulturnom životu grada dobio je godišnju nagradu Zemuna 2001. godine, a za doprinos razvoju svetske karikature dobio je nagradu međunarodne organizacije karikaturista (FECO) 2006. godine. Biografija Spomen klupa B. Najholdu na zemunskom Keju Rođen je u porodici koja je i po očevoj i po majčinoj liniji prisutna u Zemunu već duže od dva veka. Pohađao je osnovnu školu „Svetozar Miletić“, zatim Prvu zemunsku gimnaziju, a diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Svoju ljubav prema rodnom gradu iskazao je, između ostalog, i sa oko četrdeset knjiga i stotinak članaka posvećenih Zemunu, zatim organizovanjem niza značajnih kulturnih manifestacija, kao i veoma aktivnim delovanjem u javnom životu grada. Tu posebno treba istaći organizaciju Zemunskog međunarodnog salona karikature, jednog od najznačajnijihih u svetu. Osim zemunske istorije, bio je dobar poznavalac i arheologije i tradicionalne afričke umetnosti, pa je i u tim oblastima publikovao više knjiga i članaka, kao i nekoliko knjiga proze. Kao izdavač, u svom preduzeću `Trag` objavio je više knjiga značajnih za srpsku kulturu, a pokrenuo je i uređivao i nekoliko časopisa.[2] Bibliografija Neki od najznačajnijih naslova o Zemunu: Zemun - dani davni, dani sadašnji (knjiga I/1986; knjiga II/1987; knjiga III/1988) Hronika Zemuna od praistorije do 1871 (1998) Hronika Zemuna 1871−1918 (1994) Hronika Zemuna 1918−1941 (1991) Hronika Zemuna 1941−2000 (2013) Zemun, monografija (2001) Taurunum Romanum (2009) Zemunske razglednice (1992) Zemunske ulice. Hronologija i poreklo naziva (1996) Zemunske crkve (1993) Zemunske kafane (1992) Stoleće Milenijumske kule 1896-1996 (1996) Likovni umetnici Zemuna, časopis `Likovni život`, brojevi 44 - 51/52, (1993-95) Zemunska škola karikature (1996) Hronika zemunskog sporta (1989) Pola veka Fudbalskog kluba Zemun (1995) Najznačajniji literarni naslovi: Priče iz davnina (1999) Detinjim tragovima čovečanstva (1999) Afričke priče (2000) Grčke priče (2003)

Autor - osoba Elleinstein, Jean, 1927-2002 = Elenstajn, Žan, 1927-2002 Naslov Marx : život i djelo / Jean Elleinstein ; [preveo Krešimir Čvrljak] Jedinstveni naslov Marx sa vie, son oeuvre. hrv Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1986 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1986 (Ljubljana : Delo) Fizički opis 285 str. ; 25 cm Drugi autori - osoba Čvrljak, Krešimir Mikecin, Vjekoslav Zbirka Plava biblioteka (Pl. sa omotom) Napomene Prevod dela: Marx sa vie, son oeuvre Tiraž 3.000 Str. 5-8: Predgovor / Vjekoslav Mikecin Napomene i bibliografske referene uz tekst Registar. Predmetne odrednice Marks, Karl, 1818-1883 MG140 Elleinsteinova biografija Karla Magha obiluje mnoštvom manje poznatih činjenica i podataka i brojnim izazovnim pitanjima i komentarima. Iz nje iskrsava doista gorostasna, no u isti mah sasvim ljudska figura Karla Magha. Bio je to enciklopedijski um, istodobno revolucionar i znanstvenik, „čovjek renesanse više od bilo kojeg istraživača 19. stoljeća“, koji je griješio u nizu stavova i ocjena, ali koji je kao nitko prije njega zadužio čovječanstvo nezaobilaznim spoznajama o svijetu u kojem živimo i putovima za njegovo mijenjanje da bi postao svijet po ljudskoj mjeri. Ova monografija potiče na kritičko mišljenje. Ona ne robuje nikakvim dogmatskim predrasudama, apologetici autoriteta, nikakvim kanonizacijama. Ona je u tom pogledu pisana doista u marksovskom duhu: ona savjetuje – upravo protiv svake dogmatske kanonizacije - medice cura te ipsum. Jean Eileinstein, do prije nekoliko godina istaknuti član rukovodstva Komunističke partije Francuske i poznati povjesničar, autor je niza značajnih historiografskih djela kojima se predstavio kao izuzetno oštrouman analitičar i istraživač marksističke orijentacije. Glavna su mu djela Historija SSSR-a, Historijat staljinskog fenomena, Svjetska historija socijalizma, Stanovita ideja komunizma te monografije Staljin i Marx. Karl Hajnrih Marks (nem. Karl Heinrich Marx; Trir, 5. maj 1818 – London, 14. mart 1883) je bio nemački filozof, politički ekonomista, istoričar, novinar, sociolog i jedan od najvećih kritičara kapitalizma i teoretičar socijalističke misli, vođa radničkog pokreta i vodeća ličnost Prve internacionale. Rođen je u Triru u obrazovanoj porodici pravnika, posle gimnazije studirao je pravo u Bonu i Berlinu ali se paralelno bavio i filozofijom, političkom ekonomijom, istorijom, sociologijom, novinarstvom i umetnošću. U toku i nakon studija postao je član mladohegelovskog Doktor kluba. Doktorirao je u Jeni 1841. sa temom iz istorije filozofije: Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije prirode. Bio je glavni urednik Rajnskih novina u Kelnu 1842. koje je pruska vlada ubrzo zabranila. U Parizu 1843. je pokrenuo Nemačko-francuske godišnjake i upoznao svog kasnijeg 40-godišnjeg prijatelja i saradnika Fridriha Engelsa. Nakon progona iz Francuske 1845. preselio se u Brisel. Tamo je sa Engelsom stekao priznanje za pisanje a njegova socijalno-politička orijentacija je sazrela. Pridružio se jednoj tajnoj levičarskoj grupi Savez pravednih u Londonu. 1848. je organizovao prvi Rajnski demokratski kongres u Nemačkoj i suprotstavio se pruskom kralju zbog raspuštanja pruske skupštine. Kada je prognan iz Nemačke i ponovo iz Francuske, konačno se preselio u London 1849. gde je proveo ostatak života. Radio je kao evropski dopisnik za Njujork tribjun (1851–62). Gotovo ceo život je proveo u emigraciji, (Francuska, Belgija, V. Britanija), često proganjan i u velikoj materijalnoj oskudici. Svestrano je učestvovao u osnivanju i političkom organizovanju radničkog pokreta u evropskim industrijskim centrima. U svojim delima stvorio je potpuno nov i originalan pogled na svet i društvo, novu interpretaciju svetske istorije i izložio analizu društvenih odnosa. Smatra se za jednog od osnivača moderne sociologije. Njegova misao svoje izvore ima u evropskom humanizmu, engleskoj političkoj ekonomiji, nemačkom klasičnom idealizmu i socijalnom utopizmu. Njegov pisani opus je impozantan; smatra se pojedinačnim piscem koji je izvršio najveći uticaj na svetsku istoriju. Teško je izdvojiti koje mu je delo najuticajnije. Iz interpretacija njegovih pogleda i teorijskog rada i pisanih dela izrastao je jedan od najdominantnijih pravaca u evropskoj i svetskoj filozofiji XX veka: marksizam. Neki smatraju da je njegovo najznačajnije delo „Kapital“ (prvo izdanje 14. septembar 1867), u kojem je praktično uspostavio i modernu političku ekonomiju kao nauku. Njegova anticipacija novog komunističkog društva delimično je izložena u Komunističkom manifestu (u čijem pisanju je učestvovao i Fridrih Engels). Osnovne ideje Manifesta će kasnije uticati na formiranje i širenje komunističkog pokreta, pojavu socijalističkih revolucija i razvoj socijalizma u svetu. Njegovi pogledi na bitna filozofska, sociološka, ekonomska i politička pitanja ovde su samo fragmentarno ocrtani izlaganjem njegove biografije. Detinjstvo Karl Marks je rođen 5. maja u Triru, rimokatoličkom gradu, u rajnskoj pokrajini u Pruskoj, kao treće dete advokata Hajnriha Marksa i Henriete Presburg. Njegovi preci su već od XVII veka bili rabini u Triru, deda Mordehaj Marks Levi, bio je rabin od 1788. do 1804. Samo prezime Marks bilo je od skoro prezime očeve porodice. Njihovo pravo prezime Halevi prešlo je u Levi a potom od Merc u germanizovano Marks. Brat njegovog oca, Samuel, je sve do smrti 1827. bio rabin. Deda njegove majke, Henriete Presburg, odnosno Presbrok, je takođe bio rabin u Nimegeu. Karlov otac se, u stvari, zvao Heršel ali je prilikom prelaska u hrišćanstvo (1816. ili 1817.?) to ime germanizovano u Hajnrih. Karlov otac, Heršel Marks, bio je prvi u porodici koji je dobio sekularno obrazovanje. Da bi izbegao antisemitizam on se opredelio za luteranstvo koje je u katoličkom Triru bilo u manjini. Za Heršela je pripajanje Porajnja Pruskoj značilo profesionalnu katastrofu jer prema Proglasu pruskog cara Fridriha Vilhelma III od 11. mart 1812. koji je regulisao prava Jevreja zabranio im je da obavljaju određena zanimanja, naročito advokaturu. Karl, njegova braća i sestre kršteni su 26. avgusta 1824. u evanđelističkoj crkvi u Triru. Luteran Hajnrih Marks hteo je svojoj deci da pruži takvo vaspitanje i obrazovanje da njegova porodica bude jednaka sa drugim i ona nisu imala jevrejsko vaspitanje. Hajnrih je 1. oktobra kupio kuću za svoju mnogobrojnu porodicu od osmoro dece: Sofija (1816), Herman (1819), Henrieta (1820), Lujza (1821), Emilija (1822), Karolina (1824) i Eduard (1826). Do svoje dvanaeste godine Karl je išao u luteransku osnovnu školu. Ništa značajnije o njegovom detinjstvu se ne zna. Njegov otac je postao javni tužilac 1821, bavio se sudskim poslovima, potom je postao pravni savetnik i svoju karijeru završio je kao predsednik trirske advokatske komore. Heršel Marks postao je relativno bogat, i posedovao je nekoliko vinograda u Mozelu. Bio je i član jedne vrste rotari kluba koji se zvao Kasino klub. Bio je poznata i ugledna ličnost u Triru. Kao čovek prosvetiteljstva, Hajnrih je bio zainteresovan za ideje filozofa Imanuela Kanta i Voltera, učestvovao je u agitaciji za ustav i reforme u Pruskoj, koja je tada bila apsolutna monarhija. Njegov uticaj na mladog Karla bio je velik. Maternji jezik njegove majke Henrijete bio je holandski. Loše je govorila nemački. Karl prema njoj nije gajio nežna osećanja, Henrijeta Presburg, bila je polupismena holandska Jevrejka, jer je mnogo vremena posvećivala svojoj porodici. Poticala je iz prosperitetne poslovne porodice koja je kasnije osnovala kompaniju Filips. Njen brat, Marksov ujak, Bendžamin Filips bio je bogati bankar i industrijalac, od koga će Karl i Dženi Marks kasnije često tražiti pozajmice dok su bili u progonstvu u Londonu. U oktobru 1830. Karl je započeo školovanje u gimnaziji Fridrih Vilhelm koja je nekada bila isusovački koledž. Gimnaziju je pohađao do 1835. Direktor gimnazije bio je Johan Hugo Vitenbah, Kantov učenik, profesor istorije, pisac i filozof, prijatelj Karlovog oca. Gimnazija je bila žarište političkog slobodoumlja a sam Vitenbah pripadao je grupi profesora privrženih idejama francuske revolucije. Vitenbah je zajedno sa Marksovim ocem bio jedan od predvodnika Kasino kluba. Na jednom od sastanaka oni su otpevali La Marseljezu i druge revolucionarne pesme. Nakon carevog pisma trirskom gradonačelniku usledilo je zatvaranje književnog kluba Kasino. U godinama svog ranog intelektualnog formiranja mladi Karl je imao saznanja o francuskoj revoluciji, Deklaraciji o pravima čoveka i građanina, političkoj demokratiji i Kantovoj filozofiji pod uticajem svog oca i Johana Vitenbaha. Jedan od prvih nemačkih socijalista, Ludvig Gal, živeo je u Triru do 1832. Karl se u gimnaziji ipak nije bavio nikakvom političkom aktivnošću. Tajni vladin doušnik Nohl nije ga stavio na spisak osumnjičenih. Završni ispit u gimnaziji polagao je od 17. do 23. septembra 1835. Ispit se sastojao iz veronauke, prevoda jedne Horacijeve ode sa latinskog, jednog sastava o Avgustovom carstvu, po jednog prevoda odlomka iz Ilijade, Tukidida i Sofokla sa grčkog i jednog prevoda iz Monteskjeove knjige Razmatranja o uzrocima veličine i propasti Rimljana. Iz istorije je imao pitanja o Serviju Tuliju i zauzimanju Carigrada u Petom krstaškom ratu. Završni maturski pismeni rad je bio na nemačkom jeziku: Razmišljanja mladića prilikom izbora zanimanja. Ideje koje je mladi Karl izložio u tom radu bile su pod Kantovim uticajem i one se mogu sresti i u mnogim njegovim tekstovima iz zrelog doba. Tu zadaću je ocenjivao Vitenbah: ona sadrži veliko izobilje ideja, ali joj na mnogim mestima nedostaje jasnoće i preciznosti. Neki misle da se takva kritika može primeniti i na mnoge kasnije Marksove spise. Nakon primanja završnog svedočanstva provodi vreme duž obala Mosele, zanima se za devojke i zaljubljuje u svoju buduću suprugu Dženi fon Vestfalen. Njen mlađi brat, Edgar, je bio u istom razredu gimnazije sa Karlom. Njen otac, baron Ludvig fon Vestfalen, bio je vladin savetnik, takođe luteran i pripadnik Kasino kluba. Ludvig, čovek velike kulture i izuzetne intelektualne istančanosti je mladom Karlu otvorio nove intelektualne vidike, upoznao ga sa delom: Homera, Šekspira i Servantesa. Ti pisci će ostati sve do smrti njegovi omiljeni autori. Svom predragom očinskom prijatelju, poverljivom vladinom savetniku, g. Ludvigu fon Vestfalenu... kao svedočanstvo sinovske ljubavi Karl je, kasnije, posvetio i svoju doktorsku disertaciju. Roditelji i prijatelji mladog Karla zovu nadimkom Mohr. Nakon tajne veridbe odlazi na Univerzitet u Bon 17. oktobra 1835. da studira pravo. Prvi put napušta roditeljski dom. Van porodične sredine prepušten je samom sebi. Mladi Marks Karl se po očevoj želji upisao na pravni fakultet ali je osećao da ga privlači umetnost, pesništvo i književnost. U prvom semestru univerzitetske 1835-36. godine sluša predavanja iz šest predmeta, tri od njih nisu pravni predmeti: Grčko-rimska mitologija, Pitanja o Homeru i Istorija moderne umetnosti. Postao je član Trirskog kluba, (studenata iz Trira). Gubi zanimanje za svoju porodicu. Piše pesme a otac mu se brine zbog njegovih predavanja i da mu sin ne postane tričavi stihoklepac. U drugom semestru 1836. izabran je za predsednika kluba studenata iz Trira. Obilazio je kafane, dvorane za ples, provodio veseo život nemačkih studenata. Između studentskih klubova bilo je čestih prepirki i sukoba. Klubovi su se delili na studente buržoaskog porekla i klubove aristokratskih studenata. U jednom takvom sukobu koji je prerastao u stvarni dvoboj sa aristokratskim klubom Borusija-korps Marks je u maju 1836. bio lakše ranjen u desno oko.[13] Izdaci mladog studenta Marksa bili su pozamašni. Tokom drugog semestra je popustio u učenju i pokazao otvoreno pomanjkanje interesa za studij prava. U tom semestru jedino predavanje koje je bilo ocenjeno kao marljivo i pažljivo pohađano bilo je latinska književnost kod profesora A. V. Šlegela. Tema predavanja bila je Elegije Propercija, pesnika Avgustova veka. Pesnički kružok u koji je zalazio s političkog gledišta nije bio bezazlen, među članovima bio je i Karl Grin, budući socijalist, kasniji direktor nemačkog sedmičnog lista Vorwarts (Napred). Otac Hajnrih mu je 1. juna sasvim službeno javio da ga namerava prebaciti s Bonskog na Berlinski univerzitet, verujući da će se tamo urazumiti i uozbiljiti. U napomeni otpusnog svedočanstva Bonskog univerziteta pisalo je :zbog noćnog uznemiravanja i pijanstva bio je u jednodnevnom pritvoru. Nije bio osumnjičen da je bio član klubova koji su za studente zabranjeni. Karl se vratio u Trir i proveo u porodici svoj poslednji odmor. Svoje pesme posvetio je svojoj voljenoj Dženi fon Vestfalen. U Starolajpciškoj ulici br.1 iznajmio je skromnu sobu. Smatralo se da je univerzitet u pruskoj prestonici najbolji po izvrsnosti svojih profesora i ozbiljnosti studenata, hram rada. Carska cenzura bila je, takođe, izvrsna. Počinje da se bavi književnim radom, piše nekoliko poglavlja istorijskog romana, prvi čin tragedije a sve pod uticajem romantizma. U napisanom se osećao snažan uticaj Lesinga, Šilera i Getea. Prvi objavljeni tekstovi su mu bili poezija, u berlinskom nedeljniku Atenaum. Ubrzo prekida svoju književnu karijeru. U martu 1837. obavestio je Ludviga fon Vestfalena o veridbi sa njegovom ćerkom Dženi. Posećuje dva sata predavanja iz veronauke sedmično. Vrlo temeljno uči grčki i latinski, izučava Cicerona, Tacita, Horacija, Platona, Tukidida, Homera i Sofokla. Pohađa predavanja iz francuskog i hebrejskog. U njegovom programu iz prve godine tu su još sledeća gradiva: nemačka književnost, matematika, fizika i istorija. U oktobru 1837. poslao je ocu poslednje pesme koje je napisao. Nakon letnje duhovne slabosti po nagovoru lekara odlazi u selo Strelov, blizu Berlina. U tom selu je napisao filozofski dijalog Kleant ili o polaznoj tački i nužnom daljem kretanju filozofije. Sve pesme i skice za romane tu spaljuje. Otac ga obaveštava pismom 10. februara 1838. da je teško bolestan i da je razočaran Karlovim trošenjem novca. Ugledu Berlina kao intelektualnog centra doprineo je Hegel koji je do svoje smrti 1831. tamo držao univerzitetsku katedru filozofije. Marks je mogao da oseti Hegelov posmrtni sjaj. Svi profesori, ipak, nisu bili Hegelovi učenici. Marks je da ispuni obećanje ocu upisao tri predmeta: Pandekta, kod istoričara prava Savinjija; Krivično pravo kod Eduarda Gansa, (vrlo uglednih profesora prava), i Antropologiju kod Stefensa. Savinji je bio jedan od glavnih teoretičara konzervativne istorijske pravne škole. Marks je marljivo pohađao Savinjijeva predavanja ali ne veoma marljivo kako je pisalo za predavanja Eduarda Gansa, Hegelovog učenika. U svom delu iz 1836. Gans piše o svojim susretima sa sensimonistima u vreme julske revolucije u Parizu. Moguće je u Marksovom delu naći čitave Gansove rečenice. U letnjem semestru 1837. Marks je slušao tri predavanja iz prava: Kanonsko pravo, Opšti nemački građanski postupak i Pruski građanski postupak. U zimu 1837-38. pohađao je samo predavanja iz Krivičnog postupka. U letnjem semestru 1838. upisao je tri predmeta: Logiku, Opštu geografiju i Prusko građansko pravo koje je slušao izvanredno vredno. Hegela je proučavao 1837. Čitao je filozofe Fihtea, Kanta i Bekona, i pravnike Savinjija i Tibauda. Uveo je običaj da u beležnice jezgrovito unosi sadržaje pročitanih knjiga. Čita Šelinga, Aristotela. Dok me držala zlovolja, navikao sam se da s kraja na kraj uranjam u Hegela, kako je to činio veliki broj njegovih učenika, zapisao je. Marks istrajava u studiranju prava i pismom obaveštava oca da želi da krene u sudije. 1837. je umro Marksov brat Eduard. Karl počinje da posećuje Doktorklub, koji je bio mesto gde su se skupljali filozofi, istoričari i teolozi koji su bili od njega mnogo stariji. U to vreme hegelovstvo je bila službena pruska filozofija. Hegelovi učenici su se delili na dve grupe: levica i desnica. Starohegelovci su se zalagali za izmirenje filozofije i religije. Opravdavali su hrišćanstvo i ulogu crkve. Branili su prusku državu. Hegelovska levica je naglašavala dijalektiku i nastojali su da je primene na područje ideja i stvarnost sveta. Odnosili su se kritički prema postojećoj religiji, hrišćanstvu i prema svakoj religiji, postojećoj pruskoj državi, i svakoj drugoj. Hegelovska levica je objedinila pokret političke opozicije u Prusiji koji se razvijao od julske revolucije 1830. Nespokojne zbog toga pruske vlasti su zabranile protivverske i protivpruske članke i tekstove. Habsburško carstvo pod Meternihom i dalje je vladalo srednjom Evropom. Izgledalo je da tadašnje rusko carstvo jača. Mladohegelovski pokret oblikovao se u takvom raspoloženju i okolnostima kao i misao mladog Marksa. Marks je bio u prilici da čuje sve rasprave poslehegelovskog razdoblja. Haleški godišnjaci koje je pokrenuo Arnold Ruge 1838. postali su mladohegelovski list. Doktorklub je okupljao nekoliko predstavnika hegelovske levice. Jedan od članova bio je Bruno Bauer, koji je na univerzitetu predavao teologiju. U klubu se pored filozofije raspravljalo o politici. Policijski izveštaji su, međutim, pisali da je razbludan život članova kluba. Deo novca Marks je trošio i na te pijanke. U polugodištu 1838-39. Marks je nastavio studiranje prava, međutim u letnjem semestru 1839. on napušta studij. Njegovo završno svedočanstvo sa studija sadrži ocenu samo iz jednog predmeta: O Isaiji, kod Brune Bauera. Odlučio je da bude filozof i da odbrani doktorat iz filozofije. U oktobru 1839. Bruno Bauer napušta Berlin i odlazi u Bon gde je imenovan za privatnog docenta na teološkom fakultetu. Bauer se nadao da će Marksu osigurati nastavničko mesto na Bonskom univerzitetu što ga je podstaklo da sastavi svoju tezu i proučavanje klasične grčke filozofije izloži u disertaciji. Godine 1840. u Prusiji je na vlasti bio Fridrih Vilhelm IV koji je bio još konzervativniji od svog prethodnika. U to vreme je novi ministar prosvete smenio Šelinga sa mesta rektora Berlinskog univerziteta. Po savetu Brune Bauera Marks tekst svoje disertacije:Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije prirode predaje na Univerzitet u Jeni, koji se nalazio van pruske teritorije. Marks je 6. aprila 1841. poslao svoju tezu a 15. aprila 1841. dobio je svedočanstvo u kom je pisalo da je doktor filozofije. Odlučio je da napusti Berlin i odlazi u Porajnje, odlazi u Keln. Rajnske godine 1841–1843. Nakon kraćeg boravka u Kelnu i Triru u maju 1841. doktor Marks i Bruno Bauer planiraju da pokrenu časopis Arhiv ateizma. Bauer se vratio u Berlin, međutim, bio je smenjen sa svog položaja na Bonskom univerzitetu, na zahtev samog cara. To je značilo da se i za Marksa zatvaraju univerzitetska vrata. Grupa liberalnih pripadnika kelnske buržoazije osnovala je 15. decembra 1841. u formi deoničarskog društva Rajnske novine za politiku, trgovinu i industriju. Novine se pojavljuju 1. januara 1842. Marks je imao određeni uticaj na redakciju novina ali je bio nastanjen u Bonu i nije mogao da aktivno sudeluje u redakciji. 24. decembra je pruska vlada objavila Ukaz u kom preporučuje da se u štampi i u literaturi uguše sve kritike temeljnih verskih principa i uvrede morala i dobrih običaja. (3. marta 1842. preminuo je Ludvig fon Vestfalen.) Marks taj Ukaz kritikuje u svom članku: Bez slobode štampe sve druge slobode postaju iluzorne. U leto 1842. preminuo je njegov brat, Herman, i Marks je morao da se vrati porodici u Trir koja mu je uskratila materijalnu pomoć. Dana 9. avgusta Rajnske novine su objavile Marksov tekst Filozofski manifest istorijske pravne škole, njegova saradnja je postala redovna. U tom članku on kritikuje, svog bivšeg profesora, Savinjija, koji je od strane cara bio imenovan za ministra zakonodavstva. U leto 1842. mladohegelovski krug u Berlinu se reorganizovao i na mestu Doktor kluba pojavio se klub „Freien“ (Slobodni). Tom klubu su pored Brune Bauera pripadali: Edgar Bauer, Eduard Mejen, Maks Štirner i Fridrih Engels. Posle poziva iz redakcije Rajnskih novina doktor Marks 15. oktobra 1842. napušta Bon i nastanjuje se u Kelnu da bi uređivao dnevne novine i sudelovao u raspravama Kelnskog kruga pokretača Rajnskih novina. Tih meseci Marks je čitao francuske socijalističke pisce: Šarl Furijea, Pjer Leroa, Viktora Konsiderana i Pjera Prudona. U Rajnskim novinama piše i Mozes Hes koji je 21. aprila 1842. objavio manifest francuskih komunista. Marks čita tek izašlu Prudonovu knjigu Šta je vlasništvo?. Augsburške novine su 15. oktobra 1842. kritikovale Rajnske novine i optužile ih za komunizam. Marks kao glavni urednik odmah je odgovorio i u svom članku pomenuo pre svega Prudonovo oštroumno delo svedočeći time o svom zanimanju za socijalistička pitanja. Novinarski posao naveo je Marksa da se vrlo detaljno zanima konkretnim pitanjima. Sastavio je niz članaka o raspravama u Rajnskoj zemaljskoj skupštini povodom krađe drva. Novi zakon je pooštrio mere protiv drvokradica. Tim povodom je u Porajnju na sudovima bilo 150.000 postupaka. Marks piše, pod uticajem Prudona, o vlasništvu kao krađi i smatra da je vlasništvo nastalo na tuđi račun. Marks je u to vreme odbio veliki broj članaka od berlinskog kluba Slobodnih koje je okvalifikovao kao misaono isprazne brbljarije u neozbiljnom stilu i mokrenje na stari način. Tako je njegov sukob s njima postao oštar. Istovremeno, cenzura ga svakodnevno nepoštedno osakaćuje i novine često jedva mogu da izađu. Smatrao je da je suština novina u obrazovanju publike. Bio je za kritiku religije, kao i Slobodni, ali i da se manje poigrava firmom ateizma... a da se njen sadržaj širi među narodom. Raskinuo je veze sa Brunom Bauerom i berlinski Slobodni smatraju da je oportunist. Prvi lični susret između Marksa i Engelsa bio je hladan. Marks je Engelsu izgledao sumnjiv zbog ljubaznosti prema vlasti. S druge strane, uspeh Rajnskih novina pruskoj vladi je bio razlog za nespokoj. Za manje od godinu dana broj stalnih pretplatnika popeo se sa 400 na 3400. Zbog stalnih pritisaka na redakciju od vlade zaduženih za cenzuru sam ministar za cenzuru je smatrao da se ton novina neosporno stišava. Međutim, Rajnske novine su objavile pisma o položaju mozelskih vinogradara. Vlada je onda zatražila da se objave i službene ispravke koje opovrgavaju argumentaciju mozelskog dopisnika koji govori o vampirima koji već dugo sišu krv. Marks je sastavio niz članaka o mozelskim vinogradarima koji žive u nečuvenoj bedi. U člancima on tvrdi da je za njihov teški položaj odgovorna vlada. Seriju njegovih članaka je zaustavila cenzura kod članaka: Zla koja pojedoše Mozele i Vampiri Mozela, koji su ostali neobjavljeni. Pruska vlada je nakon što je već zabranila da se distribuiraju Opšte lajpciške novine, najvažnije liberalne novine u Nemačkoj, zabranila na zahtev cara, Rugeove Nemačke godišnjake a nakon što su Rajnske novine 4. januara 1843. objavile članak protiv ruskog carskog apsolutizma 21. januara usledila je i zabrana Rajnskih novina. Do te zabrane je došlo posle protesta cara Nikole I kod pruskog ambasadora u Petrogradu a iza zabrane je stajao Fridrih Vilhelm IV, lično. Marks je tada zapisao:Ja sam se umorio od pretvaranja, gluposti, sirovog autoriteta i našeg prenemaganja, izvrtanja, okretanja leđa i preganjanja rečima. Vlada mi je, dakle, ponovo vratila slobodu. Zbog načina na koji se provodila cenzura Marks je 18. marta objavio da se povlači iz uredništva Rajnskih novina. Rajnske novine su prestale da izlaze 31. marta 1843. To razdoblje značilo je ozbiljnu prekretnicu u Marksovom životu, počeo je da se zanima ekonomskim problemima i otkriva francuski socijalizam. Ostao je bez mesečne zarade a bio se i razišao sa svojom porodicom; sve dok mu je majka bila živa nije imao pravo na porodičnu imovinu. Otišao je u Bad Krojcnah kod Majnca. Tamo se u evanđelističkoj crkvi 19. juna 1843. venčao sa svojom sedmogodišnjom verenicom Dženi od Vestfalenovih. Na venčanju u crkvi niko od Marksove rodbine nije bio prisutan a od Dženi bila je samo majka i polubrat Edgar. Karl, ateista, venčao se u luteranskoj crkvi a Dženini aristokratski rođaci, pijetisti, verovali su u gospoda na nebu i gospoda u Berlinu i nisu bili prisutni. Pred Karlom i Dženi bilo je 38 godina teškog života a one su počele medenim mesecom na slapovima Rajne, kraj Šafthauzena u Švajcarskoj. U Bad Krojcnahu Marksovi stanuju sve do odlaska u Pariz krajem oktobra 1843. Karl mnogo čita i piše. Proučava istoriju Francuske, sastavlja liste i indekse građe o raznim temama: plemstvu, izvršnoj vlasti, birokratiji, porodici, državnim staležima, društvenim slojevima, itd. Detaljno proučava francusku revoluciju, istoriju Engleske, Nemačke, Švedske i Sjedinjenih Država. Čita Rusoov Društveni ugovor, Monteskjeov Duh zakona, Makijavelijevu raspravu O državi. U to vreme počinje da otkriva ekonomiju i stiče istorijsko obrazovanje. Piše Prilog kritici Hegelove filozofije državnog prava, (pisan od marta do avgusta 1843, a izdato tek 1927). Čita dva Fojerbahova dela: Suština hrišćanstva, objavljena u novembru 1841. i `Principi filozofije budućnosti, objavljeni 1843. Pored Fojerbaha na Marksa ponovo utiče Bruno Bauer. Nakon čitanja njegova dva članka: Jevrejsko pitanje i Sposobnost današnjih hrišćana i Jevreja da postanu slobodni, objavljena 1842. Karl u leto 1843. piše svoj Prilog jevrejskom pitanju. Marks se lično nije osećao kao Jevrej. Njegova pisma vrve antisemitskim refleksijama. Prilog jevrejskom pitanju je nesumnjivo antisemitski tekst. On piše:Koja je svetovna osnova Jevrejstva? Praktična potreba, sebičnost. Koji je svetovni kult jevrejstva? Trgovanje. Ko je njegov svetovni bog? Novac. Pa dobro! Emancipacija od trgovanja i novca, dakle od praktičnog stvarnog jevrejstva, bila bi samoemancipacija našeg vremena. Dalje piše: Jevrej se emancipovao na jevrejski način, ne samo tako što je prisvojio novčanu moć, nego što je pomoću njega i bez njega novac postao svetska sila, a praktični jevrejski duh praktičnim duhom hrišćanskih naroda, ...Novac je revnosni bog Izraelov, pred kojim ne sme da postoji nijedan drugi bog... Marks se zadovoljio tim da Jevreje označi kao metu i predloži ih za društveni progon. Ali, Marks šuti o progonstvu Jevreja kroz istoriju a žrtva je bio i njegov otac Heršel, on je u Prusiji morao da pređe u luteranstvo da bi zadržao posao. Međutim, Marks nije sam u tom mišljenju i socijalisti Furije i Prudon su napisali antisemitske tekstove. Jevrej je neprijatelj ljudskog roda. Tu rasu valja vratiti nazad u Aziju i iskoreniti je, pisao je Pjer Prudon u svom Dnevniku. Marksa sve više zanima i pitanje otuđenja. Pojavu otuđenja on vidi u religiji, politici i društvu i vezuje je za privatno vlasništvo. Izgrađujući i precizirajući svoju političku kritiku on sve više ulazi u socijalni sadržaj i pretpostavlja novu dimenziju, dimenziju ukidanja privatnog vlasništva a to je značilo bezobzirnu kritiku svega postojećeg. On nastoji da iznese istinu o društvenim odnosima. Karl i Dženi kreću u Pariz. U Pariz je porodica Marks stigla 11. oktobra 1843. Pariz 1843–1845. Po dolasku u Pariz porodica Marks se nastanila u predgrađu Sen Žermen gde su prebivali i mnogi nemački iseljenici. Arnold Ruge iznajmio je za njih stan u ulici Vaneu 23. Dženi Marks je bila u četvrtom mesecu trudnoće. U istoj ulici na broju 22 nalazilo se uredništvo Nemačko-francuskog godišnjaka. Karl je došao u milionsku metropolu čiju noviju prošlost je detaljno izučio. 1. maja Dženi je rodila ćerku. Ruge i Marks nisu uspeli u pronalaženju francuskih saradnika za Godišnjak. Francuski socijalisti od kojih su očekivali da će sarađivati pokazali su da su uznemireni ateističkim težnjama časopisa. Prvi i poslednji broj časopisa izašao je u martu 1844. U njemu je objavljen deo prepiske između Marksa i Rugea, dva Engelsova članka: Nacrt za kritiku nacionalne ekonomije, studija Položaj Engleske; Pisma iz Pariza Mozesa Hesa, Marksov Prilog jevrejskom pitanju i Uvod u Prilog kritici Hegelove filozofije prava. Marks je pisao: Religija je uzdah potlačenog stvorenja... Ona je opijum naroda... Nemačko-francuskih godišnjaka je nestalo tek što su se pojavili. Samog Rugea je uplašila komunistička orijentacija koju je uočio na stupcima, prvenstveno Marksovih članaka. Pruska vlada je zaplenila primerke na granicama i izdala nalog da se uhapse glavni urednici: Marks, Ruge i Hajne. Časopis je bio odštampan u 3000 primeraka i slabo se prodavao u Francuskoj a u Nemačkoj se nije mogao prodavati. Ruge je odustao od daljeg rada i ostavio Marksa bez sredstava. Upravo u to vreme Marks je otkrio političku ekonomiju. Na to je uticao Engelsov članak Nacrt za kritiku nacionalne ekonomije. Marks je zaključio da mora proučiti ekonomiste. I pored novčanih nevolja, oskudice i što mu se rodila ćerka, Marks je uronio u novo zanimanje – ekonomske studije. Između februara i avgusta sastavio je Ekonomsko-filozofske rukopise iz 1844. U njima opisuje vezu nacionalne ekonomije sa državom, pravom, moralom, građanskim životom. Marks u Parizu čita ekonomiste i od tada se više neće razdvajati od političke ekonomije. Prvi deo Rukopisa iz 1844 upravo je posvećen tumačenju odlomaka iz dela ekonomista: nadnica, profit od kapitala, zemljišne rente i otuđeni rad. Njegovo štivo iz 1844: Adam Smit :Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda, Vilhelm Šulc:Kretanje proizvodnje, David Rikardo:O načelima političke ekonomije i oporezivanja... Nadnica se određuje neprijateljskom borbom između kapitaliste i radnika. Marks dolazi do definicije proletera, onog koji živi bez kapitala i zemljišne rente, jedino od rada i to jednostranog, apstraktnog rada. Marks uvodi nove pojmove u svoje mišljenje: proizvodne snage, proizvodni odnosi...; do kojih je došao asimilacijom građe i kroz analizu kretanja proizvodnje u Šulcovim radovima i analizom istorije engleske političke ekonomije. Reč proleterijat dolazi od latinske reči proles (potomstvo). Proleteri su u Rimu sačinjavali centuriju siromašnih građana koji su državi mogli ponuditi samo svoje potomstvo. Po Marksu, moderni proleter nije posedovao ništa osim svoje radne snage. Marks istražuje jeziv položaj radnika u svom vremenu. Sudelovao je na sastancima pariskih radnika. U Parizu je od 1834. postojao Savez prognanih koji je 1846. prešao u Savez pravednih. Bila je to piramidalna organizacija koja je organizovana kao tajno društvo. Obavestio je pismom Fojerbaha da su komunisti tog leta dva puta sedmično pohađali predavanja o njegovoj knjizi Suština hrišćanstva. (Marks je Savezu pravednih službeno pristupio 1847) U izveštajima pruskog Ministarstva za unutrašnje poslove u Parizu pisalo je: Iznajmili su prostoriju i u njoj drže govore kojima otvoreno podstiču na ubijanje kralja, ukidanje svakog vlasništva, likvidiranje bogatih i vere, jednom rečju strahota. Ističe se da se okupi oko 30 a neretko i 100 do 200 Nemaca. Dok je boravio u Parizu Marks je bio veoma povezan sa pesnikom Hajnrih Hajneom. Sa Pjerom Prudonom je vodio mnogo rasprava i njihovo prijateljstvo je trajalo sve do Marksovog odlaska iz Pariza. Družio se sa Mihajlom Bakunjinom. Sa Engelsom je krajem 1844. napisao knjigu Sveta porodica ili Kritika kritičke kritike. Knjiga je izašla u februaru 1845. i bila je oštra kritika teza braće Bauer. Bauer hoće da tvorac istorije bude duh i negira ulogu mase u istoriji. Marks potom želi da se prihvati detaljnijih analiza razvoja političke ekonomije. Istovremeno pruskom caru je sve nesnosnije delovanje nemačkih revolucionara u francuskoj prestonici. Dana 3. avgusta 1844. objavljen je Bernaisov članak u „Vorwarts“-u (Napredu) naslovljen Atentat na pruskog cara. To je izazvalo burnu reakciju pruskog ambasadora u Parizu. Tadašnji francuski ministar unutrašnjih poslova piše francuskom ministru inostranih poslova:Još danas možemo iz Francuske udaljiti one nitkove, a imaće muke da negde drugde izdaju svoje novine; to je istina. Članak je naprasit i gnusan. Progon mi se čini vrlo opravdan. Njih su trojica: odgovorni urednik g. Borštajn, dr Ruge i neki g. Marks... Francuski ministar odredio je 25. januar 1845. za progon nitkova. Karl Marks je dobio rešenje o proterivanju i saopšteno mu je da ima 24 sata da ode iz Francuske. Marksu je pošlo za rukom da dobije još osam dodatnih dana. Karl Marks se 1. februara 1845. kočijom odvezao u Lijež. U Briselu je bio 3. februara. Brisel, Marks komunist 1845–1847. Trir, Bon, Berlin, Keln, Bad Krojcnah, Pariz, pa Brisel i Belgija Leopolda I. Karl Marks je bez sredstava. 7. februara 1845. tražio je odobrenje da u Belgiji zasnuje mesto svog boravka. Belgijski ministar pravosuđa dao je nalog da Marks bude pod prismotrom jer je protiv njega u Prusiji bio izdat nalog za hapšenje. 22. februara Marks je potpisao obavezu:U svrhu dobivanja odobrenja za prebivanje u Belgiji, svojom čašću preuzimam obavezu da u Belgiji neću objaviti nijedno delo o dnevnoj politici. Zimi 1844-1845 Fridrih Engels piše Položaj radničke klase u Engleskoj. 22. februara Engels piše Marksu:Čim je stigla vest o expulsion, smatrao sam nužnim da odmah započnemo sa subskripcijom, kako bi komunistički raspodelili na sve nas posebne troškove, koje si ti imao. Engels predlaže Marksu da mu isplati svoja autorska prava za knjigu o Engleskoj. Tako on počinje Marksa novčano da ispomaže što će trajati i narednih godina. Marks je 1. februara potpisao ugovor sa izdavačem Laskeom za isključivo pravo objavljivanja njegove knjige Kritika politike i nacionalne ekonomije, trebalo je samo da je napiše. Za to delo nacrt su bili Ekonomsko-filozofski rukopisi koji nisu bili objavljeni. Od februara 1845. do marta 1848. gomila beleške o čitanju, petnaest beležnica sa više od šest stotina stranica iz Sismondi Studije o političkoj ekonomiji 1837, Istorija političke ekonomije Adolfa Blankija, Istorija političke ekonomije u Italiji J. Pekija 1830... područje Marksove lektire se još proširuje, proučava mašine, filozofiju manufaktura, P. Rosijeva Predavanja iz političke ekonomije Brisel, 1843. Nastanio se u jednom malom stanu u Briselu u ulici Pačeko br. 35. Tu piše svoje čuvene Teze o Fojerbahu. Marksov tekst sadrži jedanaest teza. Jedanaesta je najpoznatija:Dosada su filozofi samo različito tumačili svet a radi se o tome da se on treba promeniti. Marks promenu sveta smatra najvažnijom. To značajno i iz korena utiče na njegovo delovanje. U aprilu 1845. u Brisel je doselio Engels. Marks je preselio u ulicu Alijanse da bi bili bliže. Marks je u Briselu intenzivno čitao. U avgustu je Engels poveo Marksa u njegov prvi boravak u Engleskoj. Boravili su u Mančesteru i Londonu. Tamo su upoznali radnike iz organizacije trade-union vođe Saveza pravednih, određen broj čartista okupljenih oko lista „Northern Star“ (Zvezda Severnjača). Marks je upoznao fond biblioteke u Mančesteru i British Museum. Sve to će koristiti u svom kasnijem istraživačkom radu. Njegova lektira u Engleskoj iz leta 1845. popisana je u tri beležnice. On se upoznaje sa kreditnim mehanizmima, kretanjem cena, demografskim evolucijama i određenim brojem dela iz političke ekonomije do kojih nije mogao doći u Briselu. 26. septembra rodila se njegova druga kćer, Laura. Krajem avgusta bio je opet u Briselu. Radio je sa Engelsom na novoj knjizi: Nemačka ideologija. Sastavljanje te knjige trajaće od septembra 1845. do avgusta 1846. A knjiga je odgovor Baueru i Štirneru na njihove kritike Svete porodice. Velik deo Nemačke ideologije posvećen je kritici knjige Maksa Štirnera Ego i njegovo vlasništvo. U toj knjizi njihova kritika obuhvata i Fojerbaha. ...nijednom od ovih filozofa nije uopšte palo na pamet da postave pitanje o vezi nemačke filozofije sa nemačkom stvarnošću, o vezi njihove kritike sa njihovom vlastitom materijalnom okolinom. Odatle polazi nagoveštaj Marks-Engelsovog shvatanja istorije sa proučavanjem odnosa između proizvodnih snaga, podele rada i različitih oblika vlasništva. Njihove formulacije kasnije će dobiti svoje ime istorijski materijalizam. Marksova filozofija postaje sve više ekonomizam. Poslednji značajan tekst u Nemačkoj ideologiji je napad na takozvani istinski socijalizam Karla Grina. Nakon putovanja u Englesku da bi ostali u vezi sa „Fraternal Democrats“ (Bratskim demokratama) iz Londona i sa Londonskim udruženjem za obrazovanje nemačkih radnika Marks i Engels su osnovali Komunistički dopisni komitet. Bilo je to začinjanje Prve internacionale. 30. marta 1846. petnaestak komunista se sastalo u Marksovoj kući. Krajem 1847. Marks i Engels su počeli da pišu njihov najpoznatiji rad – program aktivnosti Saveza komunista. Zajedničko delo Marksa i Engelsa pisano je od decembra 1847. do januara 1848. godine, a prvi put je objavljeno 21. februara 1848. godine pod nazivom Komunistički manifest. Komunistički manifest izložio je verovanja novog Saveza komunista. Više to nije bilo tajno društvo, Savez komunista je sada hteo da ciljeve i namere jasno prikaže široj javnosti. Uvod Manifesta je jasno utvdio glavnu osnovu marksizma, da je `Istorija svih dosadašnjih društava istorija klasnih borbi.` U nastavku se ispituju antagonizmi za koje je Marks tvrdio su nastali sukobom interesa buržoazije (bogata kapitalistička klasa) i proletarijata (radnička klasa). Polazeći dalje od toga, Manifest predstavlja argumente zašto je Savez komunista, za razliku od drugih socijalističkih i liberalnih političkih partija i grupa u to vreme, bio jedina partija koja je zaista delovala u interesu proletarijata i koja se zalagala za svrgavanje kapitalizma i uspostavljanje socijalizma. Kasnije te godine, Evropa je doživela niz protesta, pobuna i nasilnih revolucija koji su poznati kao revolucija iz 1848. godine. U Francuskoj, revolucija je dovela do svrgavanja monarhije i uspostavljanja Francuske Druge republike. Marks je podržavao takve aktivnosti, a pošto je nedavno dobio značajno nasledstvo od svog oca, navodno koristi trećinu od toga da naoruža belgijske radnike koji su planirali revolucionarni ustanak. Iako je istinitost ovih navoda sporna, belgijsko Ministarstvo pravde ga optužuje zbog toga i potom ga hapsi, a on je bio primoran da pobegne nazad u Francusku, gde je verovao da će biti bezbedan. Keln 1848–1849, Marks revolucionar u vreme revolucije U nadi da će videti širenje revolucije u Nemačkoj, 1848. Marks se vratio u Keln, gde je počeo štampanje letaka pod naslovom Zahtevi Komunističke partije u Nemačkoj, u kome se zalagao za samo 4 od 10 načela iz Manifesta, smatrajući da u Nemačkoj u to vreme, buržoazija mora prvo da zbaci feudalnu monarhiju i aristokratiju pre nego što proletarijat zbaci buržoaziju. Dana 1. juna, Marks je počeo štampanje dnevnih novina `Neue Rheinische Zeitung`, a finansirao se nasledstvom svog oca. Novine su bile dizajnirane da prenesu vesti iz cele Evrope sa marksističkom interpretacijom događaja. Za vreme izdavanja ovih novina, Marks i drugi revolucionarni socijalisti su redovno maltretirani od strane policije, a Marks je čak i privođen u nekoliko navrata. Optuživan je za razne stvari, između ostalog za vređanje Glavnog javnog tužioca i za podsticanje oružane pobune, međutim, svaki put je bio oslobođen. U međuvremenu, Pruski parlament je raspušten, a kralj Fridrih Vilhem IV je uveo novi kabinet, koji je imao zadatak da sprovede kontra-revolucionarne mere i da ukloni levičarske i druge revolucionarne elemente iz zemlje.[24] Na osnovu ovoga, `Neue Rheinische Zeitung` su ubrzo ukinute i Marksu je naređeno da napusti zemlju 16. maja. Marks se nakon ovoga vratio u Pariz, u kome je tada sprovođena oštra kontra-revolucije, a i vladala je velika epidemija kolere, pa je Marks ubrzo i odavde izbačen od strane gradskih vlasti, koje su ga smatrale velikom pretnjom. Sa suprugom Dženi, očekujući četvrto dete, i u nemogućnosti da se vrati u Nemačku ili Belgiju, u avgustu 1849. godine pronašao je utočište u Londonu. Život i rad u Londonu Pisanje za New York Tribune Privatni i lični život [ikona] Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. Bibliografija Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije prirode, (doktorska disertacija) (1841. izdata 1902) Kritika Hegelove filozofije državnog prava (1843. izd. 1927) Prilog jevrejskom pitanju (1843) Pisma Rugeu iz 1843. Ekonomsko-filozofski rukopisi iz 1844. (1844. izd. 1932) Sveta porodica ili Kritika kritičke kritike. Protiv Bruna Bauera i drugova, sa Engelsom. (1845) Teze o Fojerbahu (1845. izd. 1888, u Engelsovoj redakciji) Nemačka ideologija (1845. izd. 1932) Bijeda filozofije (1847) Manifesta komunističke partije (sa Engelsom) (1848) Najamni rad i kapital (1849) Klasne borbe u Francuskoj (1850) Adresa Centralnog komiteta Saveza komunista Osamnaesti brimer Luja Bonaparte (1852) Otkrića o istoriji diplomatije 18. veka Prilog kritici političke ekonomije (1859) Teorije o višku vrednosti (izd. 1905) Kapital. Kritika političke ekonomije, prva knjiga (1867) Kritika Gotskog programa (1875. izd. 1891) MG140

TIHOMIR STANOJEVIĆ NEGOTIN I KRAJINA 1-3 Od prvih tragova do 1858. godine Od 1859. do 1940. godine Radnički pokret od 1871. do 1941. godine Izdavač - Zajednica kulture, Negotin; Novinska ustanova `Timok`, Zaječar; Istorijski arhiv Krajine, Ključa i Poreča, Negotin Godina - 1972 1980 1973 206 + 318 + + 160 strana 21 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: I TOM I KRAJINA 1. Naziv i teritorija 2. Geomorfološke i fizičke osobine i prirodni uslovi za život ljudi 3. Ljudi i događaji u prošlosti na tlu Negotinske krajine 4. Poreklo stanovništva i naselja 5. Negotin 6. Spomenici materijalne kulture na tlu Negotinske krajine II NEGOTIN I KRAJINA POD TURSKOM I AUSTRIJSKOM VLAŠĆU 7. Krajina - krvava haljina u XIV i XV veku 8. Položaj krajinskih kolonista i poreklo knežinske samouprave 9. Zanimanja stanovništva 10. Kriza turskog feudalnog sistema i austrijska okupacija (1718—1739) 11. Austro-turski ratovi i negotinski oborknezovi 12. Pazvan-ogluov režim i negotinski oborknezovi III NEGOTIN I KRAJINA U VREME PRVOG I DRUGOG SRPSKOG USTANKA 13. Negotinska krajina za vreme prvog srpskog ustanka 14. Hajduk Veljko, vojvoda negotinske nahije i njegova junačka smrt 15. Negotin i Krajina od 1813. do oslobođenja IV RAZVOJ TRGOVAČKOG KAPITALA I GRAĐANSKIH USTANOVA 16. Miloševa vlast u Krajini 17 Birokratizacija vlasti i uspon negotinske čaršije 18. Lice i naličje zelenaškog i trgovačkog kapitala V GRAĐANSKA EMANCIPACIJA 19. Pismenost i škole 20. Negotinska polugimnazija od 1839 Izvori i literatura Registar važnijih imena ličnosti, naziva naselja, i pojedinih reči i izraza II TOM USLOVI PRIVREBIVANJA I ŽIVOT NARODA Glava I: KRAJINA U PERIODU BORBE ZA USTAVNI PARLAMENTARIZAM 1. Negotinska krajina u administrativnoj podeli okruga krajinskog, naselja, stanovništvo i zanimanje stanovništva Teritorijalna podela; Stanovništvo, Naselja, Struktura privređivanja, Stanovništva, Nacionalna i verska pripadnost stanovništva 2. Poljska privreda i stočarstvo Opšti uslovi za razvoj poljske privrede, Ratarstvo, Gajenje duvana u Krajini, Kretanje cena poljoprivrednih proizvoda na negotinskom tržištu; Krajinsko vinogorje i krajinsko vino; Stočarstvo, Državne, društvene i privatne inicijative za unapređenje poljske privrede; (Državni) lozni rasadnik u Bukovu; Krajinska vinogradarska zadruga; Voćarsko vinodelska škola u Bukovu 3. Ostala dopunska zanimanja stanovnika Domaća radinost; Ribolov; Rudarstvo 4. Saobraćaj i trgovina Putevi i kopneni saobraćaj; Poštansko-telegrafski saobraćaj; Železnički saobraćaj; Plovidba Dunavom; Trgovina; Radujevački ćumruk 5. Prosvetne prilike, škole i učitelji Osnovne škole u Krajini; Nastavni program i nastavni kadar 1844—1884; Krajinski učitelji i pedagoška misao 6. Narodno zdravlje, bolesti i prvi lekari Uzroci oboljenja i velikog procenta smrtnosti na selu; Prvi lekari-fizikusi u Krajini; Radujevački Karantin Glava II: DRUŠTVENO-POLITIČKE PRILIKE U KRAJINI 1. Nestabilno političko stanje posle Svetoandrejske skupštine Narodno-liberalni blok se bori za vlast; Na putu za Srbiju knez Miloš Obrenović u Radujevcu i Negotinu; Nestabilnost činovničkog položaja i državne vlasti; Krajina u rukama konzervativnog činovništva; Podela vode na Timoku 2. Krajina za vreme pojave građansko demokratskog radikalizma Društveno-ekonomski odnosi osamdesetih godina; Seljački narodni radikalizam; Krajina u centru političkih zbivanja u Srbiji; Posledice srpsko-turskih ratova radikalizam na prekretnici 3. Odjek Timočke bune u Krajini 1883. godine Odjek bune u krajinskom srezu; Događaji u brzopalanačkom srezu 4. Građevinski politički život u Krajini Stranačka previranja u Krajini; Naprednjaci preuzimaju negotinsku Opštinu; Otmica negotinske opštine 5. Stabilizacija političkog života posle 1903. g. Stare i nove političke stranke RAZVOJ NEGOTINA KAO OKRUŽNE VAROŠI U USLOVIMA ROBNONOVČANE PRIVREDE U DRUGOJ POLOVINI XIX I POČETKOM HH VEKA Glava III: NEGOTINSKE DILEME 1. Negotin, okružna varoš okruga krajinskog Inicijative da se varoš preseli na Dunav; Grad sunca i vazduha na Dunavu; Neuspeo pokušaj izgradnje novog Negotina na Dunavu 2. Građanska dogradnja starog Negotina Izgradnja nove negotinske crkve; Izgradnja nove zgrade za Gimnaziju i napori da se Gimnazija sačuva; Priča o gradnji Osnovne škole duga četvrt veka; Umesto potpune gimnazije, Učiteljska škola u Negotinu; Privatne inicijative za školovanje ženske dece; Vodovod, kupatilo i uređenje Badnjeva; Prve Zdravstvene ustanove: bolnica i apoteka; Prve štamparije i prvi listovi u Negotinu; Prvostepeni (okružni) sud u Negotinu 3. Inicijative u kulturi i kulturni život građana Negotinsko čitalište (čitaonica); Dva negotinska pevačka društva; Radničko pevačko društvo „Krajina`; Masovna fizička rekreacija; Dva spomenika Znamenja prošlosti i dve velike svečanosti; Spomenik Milošu Obrenoviću Glava IV: GRADSKA PRIVREDA U USLOVIMA TRGOVAČKOG I ZELENAŠKOG KAPITALA 1. Kriza zanatske proizvodnje i raspadanje esnafa Esnafi kao dužnički poverioci; Zanatlijsko radničko društvo za međusobno pomaganje u slučaju bolesti i smrti; Esnafske organizacije se bore za opstanak; Kretanje broja zanata i zanatskih majstora u razdoblju od 1866—1900. 2. Prve kreditne ustanove i Akcionarsko društvo za osnivanje pivare u Negotinu Negotinska štedionica; Krajinska banka; Zadruga negotinska (akcionarsko društvo) za osnivanje pivare 3. Radnički pokret u Negotinu Prve socijalističke ideje; Osnivanje sindikalne organizacije; Prvi štrajkovi; Osnivanje Mesne organizacije SDS RATOVI ZA OSLOBOBENJE I NEZAVISNOST SRBIJE Glava V: UČEŠĆE KRAJINACA U RATOVIMA ZA OSLOBOĐENJE I NEZAVISNOST SRBIJE 1. Srpsko-turski ratovi 1876/77. godine Prvi srpsko-turski rat 1876. g.; Drugi srpsko-turski rat 1877. 2. Srpsko-bugarski odnosi posle Berlinskog kongresa Srpsko-bugarski rat 1885. g.; Balkanski savez i preliminarni razgovori o vojnoj konvenciji u Bukovu (kod Negotina); Srpsko-bugarska vojna saradnja u prvom balkanskom ratu; Drugi srpsko-bugarski rat 1913. godine; Bugarska okupacija Krajine 1916. godine; Tajna omladinska organizacija protiv Bugara 3. Tragom HIII pešadijskog puka u prvom svetskom ratu Ratni put I poziva; Drugi poziv iste sudbine, ali bolje ratne sreće; Trećepozivci brane Krajinu 4. Proboj solunskog franta i oslobođenje Krajine i Negotina 5. Otkrivanje spomenika izginulim u ratovima 1912-1918. godine u Negotinu NEGOTIN I KRAJINA IZMEĐU DVA SVETSKA RATA Glava VI: KRAJINSKE PROTIVUREČNOSTI GRABANSKOG DRUŠTBA 1. Kraljevina SHS i prvi izbori u Krajini 2. Promene u lokalnoj upravi i administrativnoj podeli 3. Prilike u seoskoj privredi i seljačko pitanje Neuspeli pokušaj rešavanja seljačkog pitanja; Vinska kriza u Krajini; Napredak pčelarstva; Izložba poljoprivrednih proizvoda 1933. godine 4. Isušenje negotinskog rita Vodna zadruga u Negotinu; Sukob seljaka sa Vodnom zadrugom uvod u političku krizu 5. Političke prilike i građanske stranke u Krajini Politički haos u redovima građanskih političara posle šestojanuarske dikatature; Petomajski izbori i veliko okupljanje radikala; Korupcija, teror i izborni rezultati Glava VII: NEGOTIN IZMEĐU DVA RATA 1. Periferna varoš bez perspektive Opština i građani urbanizuju varoš; Zanatstvo i trgovina u senci ekonomskih kriza 2. Obrazovanje i vaspitanje dece i omladine Osnovna škola i Vežbaonica; Zahtev za punom gimnazijom; I Učiteljskoj školi preti zatvaranje; Srednja poljoprivredna škola u Bukovu; Dečiji dom ratne siročadi; Dom za smeštaj maloletnika 3. Društveni život građana između dva rata Dobrotvorna i humanitarna udruženja; Klub studenata i čitaonica; Sokolstvo i streljaštvo; Nogomet i nogomenti klubovi; Auto i motobiciklistički klub „Hajduk Veljko` u Negotinu; Hrišćanski pokret i ostala dobrotvorna društva 4. Začetak institucionalne kulture u Negotinu Prve bioskopske priredbe u Negotinu; Prve pozorišne predstave; Muzej „Hajduk Veljko“ u Negotinu 5. Revolucionarno i antifašističko raspoloženje napredne srednjoškolske omladine pred početak Drugog svetskog rata Borbene i napredne tradicije učenika Učiteljske škole i Srednje poljoprivredne škole; Organizovan politički rad među srednjoškolskom omladinom PRILOZI 1. Spisak škola i učitelja u Krajini u periodu od 1884-1912. godine 2. Izvori i literatura 3. Registar značajnih imena ličnosti, naziva naselja i značajnih mesta i pojedinih reči i izraza III TOM DRUŠTVENO-EKONOMSKE I POLITIČKE PRILIKE I RAZVOJ RADNIČKOG POKRETA U NEGOTINU I KRAJINI DO PRVOG SVETSKOG RATA Društveni i ekonomski položaj Kulturno-prosvetne i zdravstvene prilike Zanatstvo Esnafi RADNIČKI POKRET Položaj radnika Prodor socijalističkih ideja Zanatlijsko-radnička udruženja Radničko društvo u Negotinu SINDIKALNI POKRET Osnivanje sindikalne organizacije Borba za učvršćenje sindikalnih organizacija i njixovrad AKCIJE RADNIČKE KLASE Štrajkovi Štrajk rudara fabrike briketa u Radujevcu Štrajkovi rudara u Majdanpeku Štrajkovi učenika Učiteljske škole Radničke manifestacije Osnivanje mesne organizacije SDS Rad Mesne organizacije SDS u Negotinu Dragiša Lapčević i Ilija Milkić u Negotinu Pomoć Mesne organizacije SDS sindikalnim pododborima Dimitrije Tucović u Negotinu Rad Mesne organizacije SDS na kulturno-prosvetnom uzdizanju radnika STANJE RADNIČKOG POKRETA POSLE PRVOG SVETSKOG RATA, 1919-1940. Osnivanje Mesne organizacije SRP/k Obnova i rad sindikalnih organizacija Štrajk rudnika Aliksar kod Brze Palanke Izbori za Ustavotvornu skupštinu Radnički pokret u uslovima posle obznane i donošenja zakona o zaštiti države Položaj radnika i radničke organizacije u periodu 1922-1929. godine Radnički pokret u periodu monarhofašističke diktature, 1929—1937. godine PERIOD OBNOVE Akcija napredne omladine Štrajk učenika Srednje poljoprivredne škole u Bukovu Politički rad KPJ i organizacije napredne omladine Izvori i literatura Registar ličnih imena Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Danilo Aleksijević Blatski Manastir Dušanka Bojanić Lukač Braćevac Brestovac Brza Palanka Brusnik Bukovo Bukovče Veljkovo Vidin Vidinski Sandžak Vidrovac Vlasi Vratna Glogovica Petar Dobranjac Dubočane Dušanovac Jabukovac Jasikova Jasenica Jelašnica Karbulovo Karapandžići Vuk Karadžić Kladovo Ključ Kobišnica Koprivnica Krajina Marko Kraljević Kusjak Miloševo Josip Miteser Mihajlovac Mokranja Negotinska Krajina Miloš Obrenović Đorđe Petrović Karađorđe Veljko Petrović Plavna Popovica Prahovo Radujevac Rajac Rečka Rogljevo Salaš Samarinovac Sikole Slatina Srbovo Steva Stojanović Milenko Stojković Tamnič Urovica Filurdžije Crna Reka Čubra Šarkamen Štubik Ranko Alimpić Ilija Anđelković Adam Bogosavljević Bukovče Vodna Zadruga Esnafi Etatizam Mihailo Letić Negotinski Rit Radujevac Anta Rajčić Salaš Đorđe Stojković Dragiša Stojadinović Milan Bečlija Todorović Stevan Fricman Sreten Vučković Vasa Dimitrijević Ljubomir Ilić Triša Kaclerović Dragiša Lapčević Svetozar Marković Ilija Milkić Božidar Milošević Dobrivoje Nedeljković Ljubomir Nešić Dragutin Nikolić Luka Pavićević Aca Patlidžanović Vasa Pelagić Miomir Radosavljević Dragoljub Stanojević Jovan Stojanović Ilija Todorović Milan Todorović Dimitrije Tucović Antonije Urošević