Izdavač: SRPSKI FILATELISTIČKI KLUB, Beograd 160 str. : ilustr. ; 21 x 29 cm / Mek povez

pozivnica za otvaranje grupne izložbe slika mart 1991. grafičko rešenje Ljubomir Ivanov

BRANKO VE POLJANSKI opovo, katalog, 1974, str. 25 + 8 (reprodukcije) dim. 23 x 22 cm avangarda, avant-garde, zenit, panrealisme Бранко ве Пољански је псеудоним Бранислава Мицића (Сошице, Аустроугарска 1897. — Париз, 1947.) српског књижевника и сликара, који је са братом Љубомиром започео српски авангардни покрет зенитизам. Бранко ве Пољански, односно Бранислав Мицић је псеудоним узео по Мајским Пољанама код Глине на Банији од куда вуче порекло и где је провео детињство. Школовао се на Учитељској школи у Загребу. У Љубљани је 1921. године покренуо часопис „Светокрет“, „лист за експедицију на северни пол човековог духа“, а у Загребу филмску ревију „Кинофон“. У Прагу је организовао уметнички клуб „Зенит“, шири зенитистичке идеје и суделовао на Револучној сцени (сцена малог казалишта Адриа, нова врста кабареа у немачком стилу). У часопису зенит објављивао је песме, прозу и коментаре о културним збивањима. Сам или са братом Љубомиром Мицићем организује зенитистичке вечери у Љубљани, Загребу и Београду. Суделује 1924. године на првој Зенитовој међународној изложби нове уметности у Београду. Као представник Зенита у Паризу је 1925/26 ширио зенитистичке идеје. Симболично је раскинуо са својом књижевном делатношћу 17. јула 1927. године у Београду, када је на Теразијама разделио 2.000 примерака својих књига „Тумбе“ и „Црвени петао“. После тога одлази у Париз где се посвећује сликарству од којег је и живео.