Zastavica fudbalskog kluba parma veoma stara

Plaketa makedonskog fudbalskog kluba Vardar iz Skoplja, najverovatnije iz perioda Jugoslavije. Dimenzije kutije: 14 x 11 cm Kutija ima manja oštećenja, pogledajte sve slike.

Povelja sa XXII tradicionalne bokserske medjunarodne priredbe Mec sampiona - Zlatna rukavica , odrzane 27 novembra 1978 godine u Nisu u organizaciji Bokserskog kluba Radnicki Nis .

Zlatna lopta - Crvena Zvezda za 60 godina članstva. Ovo priznanje je na poklon od SDCZ dobio bivši direktor i osnivač sportskog drustva za 60 godina provedenih u klubu - na poslednje dve slike. Fali pločica sa imenom koja je izgubljena. Moze se lako izraditi nova kod gravera.

Teatar nacionalne drame pozorišna medalja Medalju izradio : Radomir Stević Ras Medalju je dodeljivalo Pozorište u u Kapetan Mišinom zdanju .Pozorištu, Rasovoa Zadužbini koja je osnovana u vreme Aleksandra Rankovića, 1956, a koja je tri godine kasnije prerasla u Klub za sintezu umetnosti OVAKO, a potom postala Pozorišno igralište, pa Teatar nacionalne drame i, na kraju, Beogradske letnje igre. Jedna od najranijih alternativa etabliranom pozorištu, Rasova Zadužbina ostala je upamćena i kao prvi politički teatar koji je šezdesetih i početkom sedamdesetih, po sećanju teatrologa Ognjenke Milićević, postao najprirodnije sastajalište svih umetnosti i mladih, nestrpljivih trkača na startu maratonske umetničke trke. **Tu su stasavali pisci Slobodan Stojanović, Mirko Kovač, Moma Dimić, Milivoje Majstorović, Jovan Kesar, Milenko Vučetić... Tu se bukvalno rodio Aleksandar Popović sa **Čarapom od sto petlji**, tu je Petar Kralj promovisao poeziju LJubomira Simovića, Branka Miljkovića, Dragana Kolundžije... Tu je poezija, još topla od vrenja, izlazila iz sveski, još nedospela do knjiga, širila se vazduhom i odjekivala iz dvorišta Kapetan Mišinog zdanja kao blagotvorna letnja kiša.. To nije bila neformalna grupa nego pokret protiv učmale, provincijske svesti i birokratije. Taj bunt sa scene u Kapetan Mišinom zdanju, otvorio je vrata i čuvenim događajima iz 1968. Sam Ras, kome se srpska kultura nikada dostojno nije odužila za ono što je učinio u ovdašnjoj umetnosti, zapisao je: **Mislim, i ostaću pri tome, da Teatar nacionalne drame nije neformalna grupa, nego pokret protiv jedne učmale, provincijske, birokratske svesti. Kad je Eli Finci čuo za našu koncepciju, on je naš teatar nazvao **Pozorište sa tri ludila**. I to nije rekao slučajno, to je vrlo precizna kategorizacija. Mi smo postigli veliki uspeh, došli smo do toga da naše ulaznice budu najskuplje u Beogradu, narod nije pitao koliko košta, samo da uđe, a dolazili su ljudi iz cele Jugoslavije. Mi smo bili takvi cinici, da, recimo, niko nije mogao da uđe u pozorište bez obzira kakav je bog u javnom životu, ako nije imao ulaznicu. Tako sam postavio neke bedeme protiv tih birokratizovanih privilegovanih građana. To su oni na koje sam najviše kivan, ta bagra kojoj je sve dopušteno, sve moguće, sva vrata otvorena, u svemu velika, nije mogla da uđe u Kapetan Mišino zdanje ako nije kupila ulaznicu. Taj tekst na lenti koju smo postavili, **Obraz Beograda mora da bude svetao**, rekao je major Gavrilović koji je branio Beograd u Prvom svetskom ratu. Na neki način, mi smo bili ta golgota, taj izbrisani puk, ali u vreme kad smo to napisali, to je bila drskost... U Kapetan Mišino zdanje dolazile su strane delegacije, neki američki biznismeni, kulturni radnici, šta ja znam ko sve ne, i govorili su nam da nigde u svetu takav ambijent, takvo čudo nisu videli. Jer mi jesmo bili čudo! Po svemu, po načinu prikazivanja predstava, po pristupu gledaocima, po tome šta prikazujemo, kako prikazujemo, kakav je naš odnos prema publici. Sve je bilo drugačije nego što činovnici mogu da zamisle - zapisao je Ras. Radmila RADOSAVLJEVIĆ Prečnik 6,5 cm , bez lente ,